iq testovi mere beskorisno znanje?
Ne nužno svi, ali većina meri ljudsku kognitivnu sposobnost u skladu sa dostizanjem cilja. Nazovimo to ''inteligencijom''
Na koji način osoba razume faktore fokusa u prostoru i vremenu je ono što se najviše karakteriše kao vid ''inteligencije'', a počinje od radoznalosti u odnosu na potencijal kognicije koji služi da se osoba kritički postavi prema problemu koji se
mora rešiti u vremenskom roku.
Iz tog razloga IQ test uopšte nije skrojen po svačijim merilima već samo za ljude koji poseduju izvanrednu kogniciju i želju da uspeju u dostizanju cilja. Može se reći, čak, da je IQ test u stvari test logičke povezanosti između kognicije i dostizanja cilja pre nego li inteligencije.
Skrojen je na veoma tipičnim i logičkim podudarnostima u kojoj se većina svodi na pronalaženje problema, odnosno potencira rešavanje problema. Problemi, ako se mogu tako nazvati za bilo koju osobu, se više ogledaju u pokušavanjima shvatanja tako arhaičnog sistema merenja ljudske inteligencije, pre nego li u pronalaženju trouglića i kvadratića u sferi opipljivog i vizuelnog. Test ''meri'' upotrebu radoznalosti u skladu sa kognicijom čoveka kao i dolaženjem do cilja, pri tome koristeći nešto što se univerzalno može primeniti kod bilo koga. Ili, bolje rečeno, test je skrojen tako da prikaže nešto što bi
trebalo da bude univerzalno prepoznatljivo, kao što je matematička funkcija i razumevanje geometrije.
Problem je što to niko ne definiše pravilno te osoba može upasti u zamku smatrajući da postoji nešto više od arhaičnih trouglića i kvadratića u testu. Test je veoma prost kako bi bio situiran za svakoga, ali upravo u tome leži nepristupačnost istog jer na osobi je da razume o čemu se tu zapravo radi i da završi test uprkos loše predstavljenim zadacima. Razumevanje te vrste arhaičnosti i loših zadataka, nažalost, ne donosi extra poene
A možda bi trebalo jer su svakako dodatni stres i prepreka u realizaciji.
Smatram da su istinski inteligentni ljudi bogati znanjem i ne moraju nužno činiti ma kakve bitnije promene što oko sebe, tako i u svetu. Postoje ljudi koji su izuzetno inteligentni, ali lenji da po pitanju toga bilo šta preduzmu.
Tu je i vremenski faktor koji dodaje stres. Stres će uvek i u svakoj situaciji smanjivati nivo konstruktivnih misli koje dovode do rešenja. Stres može da posluži kao trening za inteligenciju (pod treningom za inteligenciju mislim na tu vrstu inteligencije kognitivno-ciljnog karaktera). Ali ne treba sebe previše opteretiti stresnom situacijom koja bi gotovo uvek morala da se prikaže u vremenskoj prepreci.
Mislim da je ujedno i najveća prepreka upravo taj arhaični format koji se smatra standardom. Da je format pristupačniji i bolje objašnjen, sa mogućnošću tehnološko-vizuelnog karaktera sličnom onim koji se vidi u video-igrama i koji može biti zabavan, siguran sam da neki ljudi bi sigurno pokazali višu ''dozu inteligencije'' prema merilima. Imati muziku isto tako ne bi bilo na odmet jer i u dnevnim aktivnostima muzika je tu da smanji stresne situacije kod ljudi. Često ljudi rade stresne stvari slušajući muziku, tj. rešavaju probleme slušajući muziku. Ne bi bilo loše imati i takav pristup prema testu.
Tako da je moj zaključak da je IQ test poprilično arhaičan (i neprimenjiv sistem za mase ljudi) koji se više oslanja na kognitivno-ciljne zadatke čiji format može biti veoma konfuzan ukoliko se o istom uopšte i razmišlja. Kao takav IQ test ni u jednom aspektu ne može biti nazvan testom INTELIGENCIJE već više kognitivno-ciljne svrhe gde je najveći uspeh postići cilj prema kritičkom nahođenju. Smatram da je kognitivno-ciljni segment samo jedan maleni tračak onoga što se može nazvati ljudskom inteligencijom.
