IN MEMORIAM

[smeh]

Stvarno mi je jako žao. I samo onaj ko je imao i, na žalost, izgubio ljubimca (u ovom slučaju više njih) zna šta to znači...
Pošto su mace i negovane, i mažene i pažene, pošto je očito i veterinar upućen u priču, možda ne bi blo loše, ako s u mogućnosti, da bude urađena obdukcija i utvrđen tačan uzrok smrti.
To što ih je ne isti način uginulo više, ukazuje na to da se radi o nekoj zarazi, pa ne bi bilo loše da se raspitaš po okolini - sigurno ima još maca sa istim problemom.
Stvarno mi je jeko žao, nema tu nikakve utehe... Jedino što moraš imati na umu to je da je to, na žalost, cene koju neminovno plaćamo za sva zadovoljstva koja nam životinje donose.

 

[DevicaZ]

Zivim u maloj sredini i veterinar mi se uglavnom podsmeva, tako da od obdukcije nema nista.
Mislila sam da ce se neki veterinar javiti, Srdjan se javljao ranije, ako se ne varam ( iz Novog Sada).
On je zaista umeo da postavi dijagnozu. Znam da im to nece pomoci, ali bih volela da znam sta im je u stvari bilo. Toliko su bili dragi, svaki je bio licnost za sebe, znala sam im navike, jedan je ruzno mijaukao, pa smo mu tepali "solo pevac", a imao je ostar pogled, pa su ga moji rodjaci zvali "Hitler", u stvari bio mi je tako drag, toliko sam ga mazila tog poslednjeg dana, mazala ga gelom, zatim brisala da mu ne bude hladno, hranila, ma sve sam pokusala.Jednom se popeo na tavan jedne susedne kuce i nije umeo da sidje, pa smo ga jedva spustili. Ne mogu vise da pisem, placem.

 

[DevicaZ]

Da li znate sta je najgore? To sto, kako prolazi vreme, mi ih se sve redje secamo, bez obzira koliko nam sada tesko bilo ( PRAZNO MI JE DVORISTE, NE ULAZI MI SE U KUCU), a njih vise nema, pa nema. A ljudi ih tretiraju kao da nemaju dusu, a ja sam duboko ubedjena da nas sve razumeju, da mogu da komuniciraju sa nama. Znam kako umeju da brinu jedni o drugima i kako su bili plemeniti.

 

[pudlala]

Ne dozvoli da ti se iko podsmeva zbog ljubavi prema zivotinjama, mada to na zalost nije retka pojava. Tesko je kada ostanes bez tih malih plemenitih bica, pogotovo na takav nacin. Nadam se da ces otkriti sta je bilo u pitanju, svako na tvom mestu bi voleo da zna. Ali nemoj sada da se zatvoris za mogucnost da opet zavolis neku zivotinjicu, jer one zasluzuju nekog ko ih voli i ko o njima brine kao ti.

 

[DevicaZ]

A koliko one brinu o nama govori i to sto kad osete da ce uskoro uginuti, odu iz dvorista, da ih ne vidimo u tom trenutku. Ej, da nas ne sekiraju.

 

[gost 42348]

Ne dozvoli da ti se iko podsmeva zbog ljubavi prema zivotinjama, mada to na zalost nije retka pojava. Tesko je kada ostanes bez tih malih plemenitih bica, pogotovo na takav nacin. Nadam se da ces otkriti sta je bilo u pitanju, svako na tvom mestu bi voleo da zna. Ali nemoj sada da se zatvoris za mogucnost da opet zavolis neku zivotinjicu, jer one zasluzuju nekog ko ih voli i ko o njima brine kao ti.

Подржавам Пудлалу! Бог зна колико сам пропатила када ми је угинуо љубимац кога сам стварно обожавала, били смо нераздвојни, био ми је најбољи пријатељ! Нису могли да нас замисле одвојено. Али ето, некад не можеш против природе и онога што им је суђено, као и свима нама ... многи од нас су то прошли и свако је то доживео као неправедан и јак ударац ... ја и дан-данас плачем за својим пријатељем (после 4 године), док сам жива биће и он ... у мом срцу ... нико га не може заменити, али то не значи да неко друго живо биће не може да добије прилику да буде срећан са мном (само што тренутно немам услова, али биће, па макар се поломила од стварања услова) ... мораш пустити сузе и дозволити времену да ти мало ублажи тугу ... не да их заборавиш, то никако ... и не треба ... само пусти мало и кад будеш спремна, поново ће у твој живот ући неко кога ћеш усрећити и ко ће тебе усрећити, такође! Држи се и поздрављам те!

 

[milentisha]

Ne mogu da verujem da te vet ismeva! Kakav skot!

Ako će ti značiti da saznaš šta se macama desilo pokušaj da na forumu sajta
http://www.zivotinjsko-carstvo.com/ postaviš pitanje i opišeš šta se dešavalo, imaju tamo deo gde veterinari daju odgovore na pitanja ljudima...

Znam da si napisala da ne želiš više kućnog ljubimca, ali ja ipak mislim da svu tu ljubav koju osećaš prema životinjama treba da podeliš sa nekom životinjom. Vidi one slatke mačiće sa teme mačeća kladionica... Za par meseci i njima će trebati nečija ljubav...

 

[pudlala]

Ljudi koji nisu imali zivotinje ili koji su ih imali ali nisu sebi dozvolili da se za njih vezu kao Milly ili ti ne mogu da shvate o cemu govoris, niti koliko iskreno i stvarno patis. Savet je da o ovome pricas samo sa onima koji te razumeju, i da ne doputis da ti neko kaze kako tvojoj tuzi nema mesta, kako je iracionalna ili ne znam ni ja sta... Plemenita mala stvorenja, toliko nevina i dobra. Oplemenjuju, zaista.

 

[DevicaZ]

Zaista, ali ostavljaju uzasnu pustos za sobom.

 

[gost 42348]

Јесте, али немој сад никако да се осамиш ... да тонеш ... мени је много значило то што су ми је утеху пружала породица, пријатељи .... ја сам само причала, и причала, и причала о њему, док се нисам мало смирила ... причај са људима који су спремни да те саслушају и да ти помогну да то превазиђеш!

 

[pudlala]

Ako nista drugo, makar kuckaj nama... Tu smo.

 

[DevicaZ]

Pa pricam, ali, sta da vam kazem, i moje dete samo o tome prica. Valjda Vam je jasno kakva je to pustos. To su bili "pajtasi", "operski pevaci", imali su svoja imena, nosali smo ih po dvoristu, ulazili su u kucu, a sada nismo smeli da ih pipamo golim rukama, vec rukavicama. Uzasno. "Momci" koji treba da se zene, ali ih niko ne voli jer ruzno pevaju, "bebice", ma kako smo im sve tepali. A sada ih nema. Svakog jutra su skakali na prozor i budili me, kad su oni gladni, to je smak sveta dok ne doruckuju, a kad se najedu, spavanjac, pa opet, Jovo nanovo.
Voleli su da se pentraju i da spavaju na krovu od garaze i da odozgo posmatraju ljude na ulici. A koliko su bili lepi i veliki govori to sto je jedna zena mislila da su gipsane figure, kad je dolazila kods nas. Tad su bili nesto mirni i sedeli pored betonske staze.

 

[smeh]

Uh... Ne znam šta da ti kežem. Tačno znam o čemu pričete...
Kada mi je prvi pas uginuo u krilu, gledajući me pravo u oči onim svojim toplim, iskrenim okicama (nikad neću to zaboraviti... kao da me je molio da mu oprostim što me napušta), bila sam ubeđena da neću više da vidim psa u dvorištu.
Za tri-četiri dana sam već tražila oglase, a za par meseci mi je u život ušetao novi ljubimac. U prvo vreme sam ih poredila, osećala kako "to nije to" i čak, verovala da sam pogrešila...
Ali, oni tačno osete kako da nam se uvuku pod kožu, tačno "pogode" gde treba i naravno da je uskoro naš odnos postao drugačiji, naravno da smo se obožavali i naravno da je bol pri gubitku bio isti onaj...
Sad nemam psa jer nemam uslova za to. I dve ipo godine nakon smrti Larija i dalje pazim kad zatvaram vrata da ne bi pošao za mnom, i dalje hvatam sebe kako ulazim u dvorište i očekujem da dotrči do mene, i dalje mi se "učini" da je protrčao pored prozora... To su delići trenutka, ali jednostavno je teško odreći se te lepe navike, nemoguće ih je zaboraviti, makoliko da "novih" ljubimaca uđe u naše srce...
da ne pričam o štenetu koje je dolutalo u moje dvorište i istog trenutka se samoinicijativno "uselilo" pa nakon samo jednog dana stradalo od komšijskog psa... To su neke veze koje pojma nemam kako nastaju, ali pronalaze "prečice" i vezujemo se i zavolimo ih, što je nemoguće objasniti onima koji to ne znaju, ne mogu ili ne žele da dožive.
Uvek je svaki priča za sebe, nikad se ni jedan ne zaboravlja i uvek nam se oči napune suzama kada o njima mislimo ili pričamo...
Ko to nije doživeo - ne može ni da razume. Znam da si tužna, znam da boli. Ali - to je cena koju plaćamo za sve one lepe trenutke koje sa njima provodimo i ne postoji nikakav "lek" za to.
Nećeš ih zaboraviti, a neke nove životinjice će već naći put do tvog srca. tamo uvek ima mesta za ljubav.

 

[pudlala]

:-)....lepa je ova prica za gipsane figure....

 

[DevicaZ]

A kako je jedan od njih dobio ime... Bio je maca - jedinica i zato jako krupan. Majka ga je vodala svuda sa sobom, a posle je ona nestala, ne znam kako, bila je zdrava, nije uginula. On je bio jako plasljiv i imao ogromne usi. logicno je da je dobio ime Uske, no, da se ne bi iskompleksirao ;-)
dodali smo jedno D na pocetak imena i tako je nastalo ime Duske. neobicno zar ne? Osim toga imao je mnogo dobru dusu, brinuo je o svim macama u dvoristu i bio najjaci, pa mu je ime bas odgovaralo. A poslednji je uginuo. Od njegovih lepih zelenih ociju nije ostalo nista, jer su mu opale trepavice, a od cesanja su se oci skoro zatvorile.Brisala sam ga kamilicom i antibiotikom, ali nije vredelo. Mora da je bilo nesto iznutra sto ga je razjedalo.

 

[DevicaZ]

Za razliku od Duska, koji je jako voleo da peva, iako nije imao pojma, Pupi, koji je bio debeo , pa otuda i ime, retko se oglasavao, tek tu i tamo ponekim mr,mr, i bio je miran. Njemu je Duske bio sestric. Svuda su isli zajedno.

 

[pudlala]

Hehe, jadan Duske sa svojim ruznim glasom...a takvi su obicno najglasniji.

 

[DevicaZ]

Uh, ne znam kako cu ovih prvih dana bez njih. Slikala sam ih, i imam ih u mobilnom telefonu.
Navikla sam da im kupujem iznutrice, da ih hranim, da skacu oko mene, a sad mi je dvoriste prazno.
A voleli su da lome cvece, da vrebaju bube u travi satima, da se jure, lizu jedni druge, ova dvojica su cuvala Zucka i Crnce koji su bili mladji, i pre njih su uginuli. Ma uzasno, uzasno.

 

[DevicaZ]

Zucko i Crnce su bili rodjena braca, Crnce je imao povredu oka, mesecima sam ga lecila i izlecila.
A posle je uginuo. Crnce se nije mnogo mucio, ali Zucko je uzasno pistao, citavog dana.
Kad su oni uginuli, proslo je vise od mesec dana i mislila sam da ovi odrasli macori sigurno nece, ali eto.

 

[DevicaZ]

Pupi je bio potpuno beo sa zutim repom, Duske je imao crne tufne i crni rep, Zucko je bio isti Garfild, kao ona maca sa reklame za Friskies, a Crnce kao maca sa reklame za macju hranu koje sada ne mogu da se setim ali se vrti na TV-u.

 

[gigule]

stvarno mi je žao
razgovarala sam o ovome sa drugaricom ( koja je vet.) i ovako ti niko neće reći pouzdano šta je bilo sa macama
ali ako zaista želiš da saznaš od čega su ti mace uginule moraćeš leš jedne od njih da odneseš na vet.fakultet u beogradu ili ako si iz vojvodine na vet.institut u novom sadu ( rumenački put br.6).

ne znam da li znaš ali vet.koji nije adekvatno lečio tvoje mace može da odgovara pred zakonom ( tj. ti možeš da ga tužiš)

 

[DevicaZ]

Nisje najblizi grad gde bi eventualno mogla da se radi obdukcija, pa i on je daleko.
Mace je verovatno zarazila maca koja je dosla u nase dvoriste i koja je ubrzo uginula ( tada sam mislila od starosti).Nikad necu biti sigurna, jer je ovo mala sredina, ljudi se nemarno odnose prema zivotinjama.
Hvala vam sto me razumete i saosecate sa mnom. Jutros mi je jos teze, jer mi je dvoriste pusto.Navikla sma da se dernjaju, da nocu pevaju, da se tuku, da se suncaju i lenstvuju, da otvaraju (!) vrata od podruma i cunjaju unutra, da se pentraju i ne umeju da sidju, a sad ih nema. Ni jednog.

 

[gost 42348]

Јесте, тешко је то, та празнина! Кад се сетим ... уђем у кућу и нема га да ме одмах с врата од среће избалави ... како је то језив осећај! Тада сам морала да се склоним и отпутујем на 2 недеље, иначе бих "умрла" ... не буквално, али било је неподношљиво!
Знам да сам и ја хтела да му радим обдукцију, мада је ветеринар знао о чему се ради (мој добар пријатељ), али ђаво ми није дао мира. На крају сам схватила да га то не би вратило. Верујем да је незгодно што си у малом месту и обављање обдукције, али некако не могу да се помирим са тиме да је ветеринар дозволио да се тако нешто деси ... и још приде да ти се исмева ... учинила бих све да изгуби дозволу за рад.

 

[DevicaZ]

Ne vredi, to ih nece vratiti. Strasno mi je. Zivotinje ne mogu da vas mrze, ma sta im uradili. One nas samo bezuslovno vole. Velika je istina da sto vise upoznajem ljude sve vise volim zivotinje.

 

[pudlala]

Zivotinje svojom dobrotom i iskrenoscu postavljaju coveku tesko dostizan zadatak. Ne znam ko je to rekao, ali je istina.