“na tornjeve, ako ih se late (dovate), oce neprijatelj, tako bude li, to da ucine, oce tako popisati koje su prsate, visoke, da”; “sprijecite koji bi htjeli sramotu da cine, ako ipak kuljava bude, ovde se saopštava, ono koje pokote treba da bude”; “vošteno (žuto), i svi bi htijeli pogledati ima li ovo oboje, nozdrve jarece i grudi svinjceta”; “to bude li, trpace ih u polja kao cuvare olja, da režu puteve za pješake, htjece nadzirati ovijeh tezgerenje”; “neki perle morske ovde nude, to bude li, oprite se, pljunite na ove nesretnike koji se tu služe harfom”; “de je zgodno, pocece mladi prljati, mladi upropašceni davolje da cine, da se druže sa prostitutkama (trojama), da urlicu koliko god mogu”; “oni koji su natovareni, odmah da idu od kuda redom vozovi da se krenu de treba stanovnicima”; “i ne treba vruce iz lonca da se jede, ovu da utuve napomenu ako opekline budu velike”; “odmah da jedu tako tureno, vo pažljivo posmatrati na vrijeme da bude, na taj nacin da budu s vremenom odrasli kao ljudi”.
Ovako je Svetislav Bilbija, procitao jedan stari etrurski natpis od pre 3000 godina. Sto profesor Radic kaze: nista nije jasnije od onog: “Plava riba, kljukana dinastija, lokomotiva, okrug, trt, trt, trt, zora, kundak, vladika, fenjer, svastikin but, bubanj, pecat, penzija, pop”.
Ali to sve i da je tacno ne verujem da bi bilo koji od zapadnih centara dozvolio da se publikuje!
