"Imaju rok od 40 dana da usvoje zakon ili će 41. imati blokade ključnih tačaka i železnica": Na "svelitijumskom saboru" u Loznici iznet jedan zahtev

Atomic™:

Hoće li unutrašnji dijalog o litijumu biti uspešniji od onog o Kosovu ili je to samo Vučićev taktički manevar?​

https://www.danas.rs/vesti/politika...sovu-ili-je-to-samo-vucicev-takticki-manevar/
Kliknite za proširenje...
Aha.
A ocene daje ko?
"Aleksandar Ivković, istraživač Centra savremene politike, ". :rotf:
Centar savremene politike...
Centar za stratešku analizu...
Centar za demokratiju...

Sve centar do centra, sve neprofitne i NV organizacije...
E, jadnici moji sa ispranim mozgovima... :mazi:
 

Za manje od tri godine cena litijuma pala za oko 80 odsto: Kako to utiče na računicu Rio Tinta? (GRAFIK)​

K. Bondžulićdanas 07:49
Za manje od tri godine cena litijuma pala za oko 80 odsto: Kako to utiče na računicu Rio Tinta? (GRAFIK) 1
Foto: Kristina Vučićević / Danas
Cena litijuma ovog juna pala je na oko 13.000 dolara po toni, što je najniža vrednost ovog metala u poslednje skoro tri godine. Ako uporedimo sa 2022, to je pad cene od oko 80 odsto. To navodi na pitanje šta sledi posle buma pa kraha cene „belog zlata“ i koliko se isplati rudariti ga.

Prema podacima nemačke platforme Statista, tona litijuma 2021. koštala je u proseku 12.600 dolara, nakon čega je usledio nagli skok u 2022, kada je tona ovog metala dostigla cenu od 68.100 dolara. Ipak, strmoglavi pad cene krenuo je u decembru iste godine, a sada se ona spustila na nivo iz 2021.
Ove promene strani mediji i analitičari objašnjavaju time da ponuda nadmašuje potražnju i navode da se trenutni pad cena litijuma može pripisati usporavanju rasta prodaje električnih vozila u Kini.
Kako piše sajt Carbon Credits, kao odgovor na pad cena, kineske kompanije preduzimaju mere kao što su smanjenje proizvodnje, ali dodaje da je tržište električnih vozila još uvek u ranoj fazi i da ima dosta prostora za rast, pa će potražnja za litijumom nadmašiti ponudu onda kada električna vozila postanu „mejnstrim“.

Blumberg takođe predviđa da će do kraja decenije globalna potražnja porasti za skoro pet puta, zbog, kako navode, rastuće potražnje baterija za električna vozila.
Sa druge strane, posmatrano kratkoročno, bankarska grupacija Goldman Saks ima pesimistične prognoze za litijum. Oni predviđaju da će njegova cena nastaviti da pada do kraja 2024. godine.

Sličnih pogleda je i ekolog Igor Radošević, koji poručuje da je pad cene još jedan dokaz da litijuma ima širom sveta, i da Srbija u tome ne bi imala monopol.
„Država je forsirala priču da litijum postoji samo kod nas, a ovi podaci su dokaz da to nije istina. Stručnjaci iz različitih oblasti jednoglasno su rekli da se litijum nalazi svuda po Evropi. Ima ga tri puta više u Nemačkoj, ima ga u Finskoj, Portugalu. Na Balkanu ga ima u okolini Zagreba, u BiH, Albaniji, S. Makedoniji, Bugarskoj. Pošto je krenula velika pomama za litijumom zbog priče da je u njemu budućnost, ljudi su krenuli da forsiraju otvaranje nalazišta na svim mogućim lokacijama. Poenta i glavni problem je što će to u Evropi mnogo teže da ide, jer EU za razliku od Srbije koja je maltene zemlja Trećeg sveta, bez poštovanja ekoloških standarda ne može da se progura litijum“, kaže on.

Ovaj ekolog smatra da će cena litijuma nastaviti da pada, jer, kako pojašnjava, ovaj metal polako postaje zastarela tehnologija, s obzirom na to da su neke zemlje već uveliko razvile baterije na vodonik, koje obavljaju identičnu, ako ne i efikasniju ulogu od litijumskih.
„I Ilon Mask je rekao da su Kinezi jedina konkurencija na tržištu automobila. Oni su već razvili priču električnih automobila sa natrijum-jonskim baterijama koje će uskoro da preplave tržište. Natrijum-jonske baterije ne uništavaju životnu sredinu, mogu se naći bilo gde, svaka zemlja ih ima. A mi sad otvoreno uzimamo rudnike koji će da funkcionišu sa zastarelim metodologijama, jer investitori smatraju da je Srbija zemlja Trećeg sveta, i ne žele da najnovije tehnologije koriste ovde. Njih čuvaju za Evropu“, dodaje Radošević.
Za manje od tri godine cena litijuma pala za oko 80 odsto: Kako to utiče na računicu Rio Tinta? (GRAFIK) 2
Foto: Danas
Naš sagovornik objašnjava da se litijum može dobiti na tri načina, iz pustinja kao u Australiji i Americi, iz tvrde rude kao u Kini, Boliviji, Argentini, i kroz geo-termalne izvore kao što pokušava Nemačka kroz eksperimentalni pilot projekat.
„Kod nas bi se rudarilo kao u Kini, a za razbijanje rude jadarita koristila bi se sumporna kiselina i druge hemikalije. Od navedenih metoda, jedino geo-termalna ima blagi potencijal da najmanje šteti od svih. I dalje pravi problem, uništava životnu sredinu“, objašnjava on.

Na kraju, Radošević dodaje da je paradoksalno raditi na ekološkim vozilima, koja bi se punila energijom koja zagađuje životnu sredinu.
„Litijumske baterije treba da se pune strujom. Skandinavske zemlje 50 odsto električne energije dobijaju iz obnovljivih izvora električne energije. Mi to nemamo u Srbiji, i da bismo dobili struju, samo ćemo sipati više fosilnih goriva u TENT (uglja), da bi forsirali priču kako vozimo ekološka vozila. Da imamo vetroparkove i solarne panele, to bi bila druga priča, a znamo da ih u skorije vreme neće ni biti“, zaključuje Danasov sagovornik.
Nasuprot tome, ekonomista Saša Đogović mišljenja je da će litijum, iz perspektive zelene tranzicije i prelaska sa fosilnih na čistija goriva, biti više tražen u narednom periodu.
„Litijum je, kao i bakar, berzanski proizvod podložan promenama, pa se cena pri pravljenju studija ne može fiksirati. Međutim, bitan je trend tražnje za električnim automobilima, mobilnim telefonima, i samim tim trend tražnje za sirovinom može rasti. Nema sumnje da sa zelenom tranzicijom i trgovinskim ratom između Kine i Amerike, da će ta sirovina imati sve veću vrednost. Potražnja za električnim automobilima će se povećavati, a i kod nas će kragujevački pogoni izbaciti novi model“, kaže Đogović.

On poručuje da, sa ekonomskog aspekta, nema dileme da će se pojaviti rastući trend osim u slučaju da se pojave globalnih geopolitičkih problema, koji bi smanjili kupovnu moć stanovništa i smanjili kupovinu električnih automobila.
„To bi dovelo do odlaganja rastućeg trenda. Ipak, litijum će biti prisutan zbog zelene tranzicije. Kada govorimo o ekonomskoj koristi Srbije, ona zavisi od same države, ali je pre toga potrebno razmišljati o životnoj sredini, pa tek onda o geopolitičkim i ekonomskim benefitima“, dodaje sagovornik Danasa.
Naposletku, govoreći o potrebama Srbije u pogledu skladištenja električne energije, Miloš Erić, profesor ekonomije na FEFA u Beogradu, kaže da nije loše da imamo više kapaciteta za čuvanje, s obzirom na to imamo problem sa intermitentnim izvorima energije.
„Ipak, mi imamo dobre uslove da to ne moramo skladištiti u baterijama, kao što su reverzibilne hidroelektrane. Litijumska ili neka nova baterijska tehnologija nije jedina kako možemo da čuvamo energiju. Država je pre par godina donela pravilnik da svaki potrošač postane i proizvođač energije, ali je to na više načina ograničeno, na primer, uvođenjem mrežarine. Iako postoji državna odluka o subvencionisanju malih solarnih elektrana snage do 6,9 kilovata za pojedince, do jula ni jedna lokalna samouprava nije raspisala konkurse. Pričamo o tome kako nam fali energije, a šest meseci je prošlo još uvek nemamo konkurs za subvencije za proizvodnju električne energije, a potencijal je ogroman. Pre nego počnemo da pričamo o litijumu, ima milion stvari koje smo mogli, a još nismo uradili“, ukazuje on.

S obzirom na to da je Rio Tinto procenu ekonomskog uticaja projekta „Jadar“ objavio u septembru 2023, računajući da litijum po toni košta 15.600 dolara, otvara se i pitanje da li je ona, sa novim cenama, relevantna.
Iz ove kompanije kažu za naš list da se analiza ekonomskog uticaja zasniva na toj ceni, i da se dugoročne stručne projekcije i dalje se usklađuju sa ovom cenom.
„Nakon perioda u kojem su cene fluktuirale između 10.000 i 20.000 dolara po toni litijum karbonata, tokom 2022. godine cena na globalnom tržištu porasla je na 80.000 dolara po toni – što se smatralo nerealnim skokom, a industrija je očekivala povratak na nivo pre povećanja. Tokom čitavog ovog perioda, naša kompanija je održavala konzervativnu dugoročnu projekciju cene od 15.600 dolara po toni, i naša analiza ekonomskog uticaja zasniva se na toj ceni. Dugoročne stručne projekcije i dalje se usklađuju sa ovom cenom“, poručuju iz Rio Tinta.
 
Neno:
"Rio Sava je došla kao predstavnik Rio Tinta 2001. godine u vreme vlade Zorana Đinđića." (Izjavio Boris Tadić)


Ko je bio na vlasti?​

Premijer - Zoran Đinđić
ministar rudarstva i energetike - Goran Novaković
ministar zdravlja i zaštite životne sredine - Obren Joksimović DSS
predsednik - Milan Milutinović
predsednik Skupštine - Dragan Maršićanin

„Rio tinto", odnosno ćerka firma „Rio Sava eksplorejšn", u Srbiji se pojavljuje 2004. godine i tada se prvi put i pominje u dokumentu koji je ovoj kompaniji izdala vlada Vojislava Koštunice, kada je resor rudarstva vodio Radomir Naumov (DSS).

Ko je bio na vlasti?​

Premijer - Vojislav Koštunica
ministar rudarstva i energetike - Radomir Naumov
ministar za zaštitu životne sredine i nauke - Aleksandar Popović
predsednik - Boris Tadić
predsednik Skupštine - Predrag Marković

To ministarstvo je 8. juna 2004. odobrilo „Rio Sava eksplorejšnu" izvođenje geoloških istraživanja. Kasnije su se ređali dokumenta i dozvole ovoj kompaniji, a ovo je hronologija događaja:

Ko je bio na vlasti?​

Premijer - Vojislav Koštunica
ministar rudarstva i energetike - Radomir Naumov
ministar za zaštitu životne sredine i nauke - Aleksandar Popović
predsednik - Boris Tadić
predsednik Skupštine - Predrag Marković

Prvi dokument iz 2004 - Ministarstvo rudarstva donosi rešenje kojim se preduzeću „Rio Sava eksplorejšn" iz Beograda dozvoljava istraživanje u Loznici

Ko je bio na vlasti?​

Premijer - Vojislav Koštunica
ministar rudarstva i energetike - Radomir Naumov
ministar za zaštitu životne sredine i nauke - Aleksandar Popović
predsednik Republike - Boris Tadić
predsednik Skupštine - Predrag Marković

Drugi dokument 17. 1. 2005 - odobrava se istraživanje u okviru proširenih granica

Ko je bio na vlasti?​

Premijer - Vojislav Koštunica
ministar rudarstva i energetike - Radomir Naumov
ministar za zaštitu životne sredine i nauke - Aleksandar Popović
predsednik - Boris Tadić
predsednik Skupštine - Predrag Marković

Treći dokument 26. 9. 2005 - odobrava se izvođenje geoloških istraživanja na teritoriji opštine Loznica

Ko je bio na vlasti?​

Premijer - Vojislav Koštunica
ministar rudarstva i energetike - Radomir Naumov
ministar za zaštitu životne sredine i nauke - Aleksandar Popović
predsednik Republike - Boris Tadić
predsednik Skupštine - Predrag Marković

Četvrti dokument 15. 1. 2007 - odobravaju se nova istražna polja

Ko je bio na vlasti?​

Premijer - Vojislav Koštunica
ministar rudarstva i energetike - Radomir Naumov
ministar za zaštitu životne sredine i nauke - Aleksandar Popović
predsednik Republike - Boris Tadić
predsednik Skupštine - Predrag Marković

Peti dokument 4. 1. 2008 - nastavak geoloških istraživanja na još devet polja

Ko je bio na vlasti?​

Premijer - Vojislav Koštunica
ministar rudarstva i energetike - Aleksandar Popović
ministar za zaštitu životne sredine - Saša Dragin
predsednik Republike - Boris Tadić
predsednik Skupštine - Oliver Dulić

Šesti dokument 28. 8. 2008 - odobravaju se dodatna istraživanja

Ko je bio na vlasti?​

Premijer - Mirko Cvetković
ministar rudarstva i energetike - Petar Škundrić SPS
ministar za zaštitu životne sredine I prostornog planiranja - Oliver Dulić
predsednik Republike - Boris Tadić
predsednik Skupštine - Slavica Đukić Dejanović

Sedmi dokument 15. 9. 2009 - novih osam istražnih tačaka

Ko je bio na vlasti?​

Premijer - Mirko Cvetković
ministar rudarstva i energetike - Petar Škundrić SPS
ministar za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja - Oliver Dulić
predsednik Republike - Boris Tadić
predsednik Skupštine - Slavica Đukić Dejanović

Osmi dokument 14. 4. 2011 - nove istražne tačke

Ko je bio na vlasti?​

Premijer - Mirko Cvetković
ministar rudarstva i energetike - Petar Škundrić SPS
ministar za zaštitu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja - Oliver Dulić
predsednik Republike - Boris Tadić
predsednik Skupštine - Slavica Đukić Dejanović

Deveti dokument donet je 1. februara 2012. i njime se odobrava izvođenje radova da se bor i litijum ispituju u Jadru, u ležištima većih obima. To je jedini dokument koji dozvoljava bušotine i kopanje na teritoriji Srbije.

Ko je bio na vlasti?​

Premijer - Mirko Cvetković
ministar rudarstva i energetike - Petar Škundrić SPS
ministar za zaštitu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja - Oliver Dulić
predsednik Republike - Boris Tadić
predsednik Skupštine - Slavica Đukić Dejanović

*******************************************************************************
*******************************************************************************

Dokle će te ovaj narod, vas nekolicina (pokušavati) praviti glupim i naivnim?
Kliknite za proširenje...

Zna se da su svi uzeli pare od Ria Tinta, a to je zaje6ana multinacionalna korporacija, koja može da iskuka rat od NATO-a
 
Brnabić o litijumu iz Berlina: Kakvi smo mi svetski prvaci u propuštanju šansi 1
danas 13:12

Brnabić o litijumu iz Berlina: Kakvi smo mi svetski prvaci u propuštanju šansi​

Jedna od tema će svakako biti i litijum. Želim od Nemaca da čujem kako napreduju njihova dva velika projekta, kakve tehnologije primenjuju i kako, kao društvo, uvek uspevaju da budu na istoj strani - onoj koja čuva nemačke interese. Možda nešto naučimo i mi u Srbiji iz toga, umesto da na temu litijuma slušamo pesnike, a ignorišemo mašinske inženjere i profesore, navodi predsednica Skupštine Ana Brnabić na svom nalogu na društvenoj mreži X uoči razgovora koje će obaviti u sklopu svoje zvanične posete Berlinu.
 
"Kad je doveden na vlast u Republici Srpskoj, Milorad Dodik je, u znak zahvalnosti, američkim i britanskim kompanijama poklonio rudnik lignita Stanare, koji se nalazi 70 km istočno od Banja Luke, a potom i nalazište najkvalitetnije železne rude Ljubija kod Prijedora, koje je, u vreme SFRJ snabdevalo železare u Zenici, Nikšiću i Smederevu. Dodik je dao i rudnike Milići i Sase, a sada privodi kraju proces predaje rudnika na Majevici i Ozrenu i kod Šipova.

Firma "Balkan litium" počela je geološka istraživanja litijuma na Majevici 2010. godine, a taj posao je nastavila švajcarska kompanija "Arcore". Građani su u februaru ove godine predali Narodnoj skupštini Republike Srpske deklaraciju o zabrani eksploatacije litijuma u opštini Lopare, koja je podržana sa 3.700 potpisa. Dodikova skupštinska većina je odbacila tu deklaraciju istog dana kad je u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija usvojena Rezolucija o Srebrenici."
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Lovac Misterija
Povećanje plata u javnom sektoru od 1. januara: Ko će u Srbiji imati veću zaradu i za koliko
Odgovora
24
Pregleda
372
Stojkov Menidjer
Stojkov Menidjer
pop80
Da li će EU preživeti ovu zimu ili će opet svi da pomru od hladnoće?
4 5 6
Odgovora
139
Pregleda
2.183
a bre Milun
a bre Milun
bird again
I antiblokaderi imaju zahteve: RTS da se smeni, otpusti i prijavi sam sebi
2
Odgovora
39
Pregleda
536
Duskwood
Duskwood

Back
Top