Ima li spasa izgrebanim diskovima?

DVR nisi shvatio. Kolinos, hocu reci Colgate je za izgrebane diskove a za ove sto trule tek treba da smisle nesto, raso ,sirce, zaprsku, potapanje u brodski lak....

Ja sam skoro rezao neke filmove i tad video da mi u prvom zvonu koje sam uzeo ima trulih, moracu da proverim PRINCO jer sam posle njih kupovao i imao lepo iskustvo(ukoliko ga sad rok trajanja ne pokvari):)
 
dvr_liberty:
Poliraj ti i dalje slobodno,samo se vidi (i po nicku) da pametujes i filozofiras bez potrebe......
Kliknite za proširenje...
Interesantno je da si ti dva'es i treći koji se hvata za moj nadimak kad nema šta bolje da prigovori. Bez veze, možeš ti valjda i bolje.
dvr_liberty:
Kakva bre pasta i dodatne kreme,uradio si jedan disk i po tome sudis da je to PRAVA stvar......
Kliknite za proširenje...
Uradio sam mnogo više od jednog diska, a taj sam naveo jer mi je drag primer, i jer sam se oko njega toliko mučio pre nego što sam to probao.
dvr_liberty:
nikad se nezna....lol "Sizife"
Kliknite za proširenje...
Izbegavaj da pišeš "nezna" zajedno. No hard feelings, ja nisam nikoga prozivao po imenu, ti si se sam prozvao.
codemaker:
Kazem, za muziku ili film, ajde da se pogubi koji bajt, ali kad se radi o podacima, svaki bajt je vazan i u tom smislu sam siguran da nema nekog leka, pogotovo ne ovako.
Kliknite za proširenje...
Codemaker, izostavio si najbitniju stvar, a to je redundantnost data diskova. Svaki CD ima gomilu grešaka u toku čitanja, originali od 50 u sekundi pa do blizu 200 za neke rezane diskove slabijeg kvaliteta. Naravno, sve ove greške nastale kao posledica ogrebotina, zrnaca prašine, otisaka prstiju, sam hardver ispravlja koristeći se dobro poznatim furijeovim transformacijama, koji se koriste i kod svih drugih analognih signala kao što je recimo modem.

Pored toga, ti ispravljeni podaci zapisani u standardnom CD-ROM fajl sistemu (Mod 1) koji se najčešće i koristi baš za podatke, deli 2352 bajta podataka (98 standradnih frejmova) na 12 bajtova za sinhronizaciju, 4 za heder, 2048 za podatke i čitavih 288 bajtova samo za ispravku ovih grešaka koje se provuku nakon prve hardverske ispravke. Ovo se radi upravo zbog bitnosti da u izvršnim fajlovima ne bude ni jedan bajt pogrešan, dok se kod videa kao što si i sam ispravno primetio koristi druga podela - 2352 bajta se deli na 12 sinhronizacionih, 4 za heder i ostalih 2336 za podatke, te je to razlog zašto se uvek može narezati desetak posto više podataka na video disk nego na normalan data (Mod 1) disk.


U svakom slučaju, kad sve omane to je znak da grešaka ima baš baš mnogo (nekoliko stotina), ali se poliranjem donje površine taj broj može dovoljno smanjiti da standardna eror korekcija izvrši posao kako valja.

Naravno, ako je oštećena gornja površina diska (aluminijum), malo šta može da se uradi, mada postoje forenzički uređaji koji i sa poluuništenih, polomljenih diskova mogu da izvuku gomilu podataka, (ne sve, naravno, ali deo) Jasno je da ove uređaje ne poseduju amateri, nego policija i tajne službe u razvijenim zemljama.
 
Vecinu stvari sto si napisao u vezi smestaja podataka nisam znao, nije mi fah jednostavno. Dobro je uvek nesto novo nauciti.

U vezi poliranja i pasti, izrazio sam sumnju prosto koristeci neku zdravu logiku. Nisam siguran da razumem kako moze to sto je narezano na disk, po sistemu kako to vec radi, da se koriguje nekim poliranjem? Jednostavno ne mogu logicki sebi da razjasnim. Zar se time ne gube "brda i doline" potrebne za ispravno citanje/interpretiranje podataka, ili se cak (u lslucaju pasti) "zatrpavaju brda i doline" pa tek onda od citanja podataka nista?

Mozes li to razjasniti, zanima me jer malo znam o toj tematici?
 
codemaker:
Zar se time ne gube "brda i doline" potrebne za ispravno citanje/interpretiranje podataka, ili se cak (u lslucaju pasti) "zatrpavaju brda i doline" pa tek onda od citanja podataka nista?
Kliknite za proširenje...
Sve zavisi od vrste diska (da li je fabrički presovan ili Recodable CD-ROM, ili CDRW, ali u osnovi recordable CD ROM o kom ovde govorimo sastoji se iz pet slojeva, kao na ovoj slici:

cdr.gif


Dakle, ti glancanjem samo ispravljaš onaj polikarbonatni sloj (najdeblji), a informacije su upisane rupicama koje laser buši u metalnom sloju (najčešće aluminijum, može biti srebro i zlato takođe). Dakle, kad se radi restauracija (bilo mašinom ili ručno) ti i ne dolaziš uopšte do tog metalnog sloja, već ispravljaš polikarbonat, koji zbog ogrebotina ima osobinu da prelama laserski zrak u neželjenim pravcima i na taj način onemogućava čitanje. To je slična struktura ogledalu, imaš staklo a pozadi srebro, i lakše ti je da ga permanentno izgrebeš pozadi nego da ga oštetiš sa predje strane kroz sloj stakla, a staklo ako je izgrebano možeš ispolirati bez oštećivanja srebrnog sloja koji (u slučaju CD-a) sadrži podatke.
 
Jes CODEMAKER podaci su gore tamo gde pises naziv diska a ne dole gde se grebe, to je samo providna plastika koja treba da bude sto providnija zbog propustanja lasera.

Inace na ovoj slici disk je naopacke, znaci kao da gledas ono srebrno\plavo gde ga rezes...
 
Sizif:
Sve zavisi od vrste diska (da li je fabrički presovan ili Recodable CD-ROM, ili CDRW, ali u osnovi recordable CD ROM o kom ovde govorimo sastoji se iz pet slojeva, kao na ovoj slici:

cdr.gif


Dakle, ti glancanjem samo ispravljaš onaj polikarbonatni sloj (najdeblji), a informacije su upisane rupicama koje laser buši u metalnom sloju (najčešće aluminijum, može biti srebro i zlato takođe). Dakle, kad se radi restauracija (bilo mašinom ili ručno) ti i ne dolaziš uopšte do tog metalnog sloja, već ispravljaš polikarbonat, koji zbog ogrebotina ima osobinu da prelama laserski zrak u neželjenim pravcima i na taj način onemogućava čitanje. To je slična struktura ogledalu, imaš staklo a pozadi srebro, i lakše ti je da ga permanentno izgrebeš pozadi nego da ga oštetiš sa predje strane kroz sloj stakla, a staklo ako je izgrebano možeš ispolirati bez oštećivanja srebrnog sloja koji (u slučaju CD-a) sadrži podatke.
Kliknite za proširenje...
Hvala na odgovoru, veoma zanimljivo.
Yebiga, svaki dan covek nestom novo nauci a baveci se godinama IT, misio sam da ima malo stvari o kojima nemam barem maglovitu ideju sta i kako... Prevario sam se.
Sad ona prica o poliranju ima sasvim drugu konotaciju...
 
@Sizife,svaka ti čast!Dobro je da si ''mnogima" objasnio strukturu CD-a,i da se već jednom razjasni gde se u stvari ''režu'' podaci i da je poliranjem donje strane moguće spasiti izgrebane diskove.Narodski rečeno donja strana diska je ''plastika'' a gornja
sloj određenog metala.Ovo tvoje objašnjenje bi trebalo staviti na ''lepljivu'' da svi vide iz čega se sastoji CD!
Pozdrav svima!!!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

limunada
Ima li spasa?
2
Odgovora
35
Pregleda
689
jolemisa
jolemisa
jolemisa
Moze li pomoc.
Odgovora
24
Pregleda
753
jolemisa
jolemisa
Обилић
Da li je gravitacija nepotrošiva ?
2 3 4
Odgovora
94
Pregleda
1.476
MladenS.
MladenS.

Back
Top