E, vidis, posto sam ja tako dugo razmisljala o tome kako bi bilo da se iznenada zaljubim i kidnapujem decka i da tako lutamo mesecima dok ga ne primoram da se ozeni mnome, stabilni misaoni hod doveo me je do nekoliko komplikacija od kojih ce se barem jedna dogoditi na putu i posle puta, a koje mogu da te maaaaaalo zeznu... Vecina se svodi na to da smo svi u dusi pomalo razmazena deca i da se ne bismo snasli u divljini. no, govorim u svoje ime.
1) panduri koji budno motre na sve za sta smatraju da mirise na ganju, ali mislim da ne bi bas bili toliko budni usred, recimo, vojvodjanske plodne ravnice. ali svakako bi te startovali trideset puta dok ne stignes do granice. mislim, nisu oni najveci problem, ali umeju da budu gadni. jos ako ti nadju malo alkohola za licnu upotrebu, svasta se desi.
2) roditelji kojima ces nesumnjivo da nedostajes, i koji ce ti, one way or another, nedostajati, barem da ti peru carape, jer smo svi navikli na ciste carape, pa odjednom ako ih ne peres dve nedelje, osetis da nesto trune, a ne znas sta je...
3) a onda, tu je i pranje kose... kakav divan, prijatan luksuz, biti u stanju da ne peres kosu a da se samom sebi ne gadis. to, doduse, ne uspevam da postignem, niti iskreno pokusavam, ali ako si na putu, u kom wc-u ces da peres kosu? i da se kupas? ili neces... blago onome ko moze da podnese samog/samu sebe kad je neokupan.
4) vozacke dozvole, ko ih ima, a ko ih nema, mora da ih nabavi, a onda, to je proces... i ako se posvadjas sa onim cija je dozvola i cija su kola, sto, naravno, nece da se dogodi, ali mora se biti spreman na svaku eventualnost... dakle, ko ce onda da vozi kuci?
5) bolestine. pojedes pokvareno meso, i provedes nedelju dana povracajuci u nekom jarku, i eto ti hppie uzitka... da ne govorimo o ostalim stomacnim i nestomacnim tegobama koje mogu da zadese na putu, kao npr. komarci
5) sta raditi sa sobom kad lutanje prodje? zakasnis u skolu/na posao/na fax nekih mesec dana, a onda jos pola godine ne mozes da se smiris, a da se lazemo da mozemo, kao i hipici, da zivimo bez fakulteta, posla i stalnog dotoka kapitala, nema smisla.
6) drustvo koje mora da pristane, pod svim uslovima, na sve sto donosi ovaj put, da se slozite oko muzike, troskova, spavanja, opijata, oblacenja, oko toga da li ili ne spavati sa drugom ili drugaricom (priznajmo, hipici su vise nego iko postavljali temelje prijateljstvima na seksualnim poznanstvima), oko snosenja odgovornosti, itd.
Sve bi, naravno, bilo drugacije kad bismo imali toliku kintu da barem svaki drugi dan spavamo u motelu, preferrably bez bubasvaba i sa wc-om koji radi, sto je ovde, recimo, redak prizor...
sorry... sorry... 
).
so am I 8) :wink: 
