Evo ja sam Ateista i rekao bih vama vernicima sledeće:
Šta kažete vi vernici, na veronauci se deci samo prezentuje vera a na njima je da odluče (bilo odmah, bilo u zrelom dobu) da li će da veruju u boga ili ne. To je veoma licemerna tvrdnja jer teško da će se u zrelom dobu neko sa lakoćom osloboditi verske dogme kojom je ispran i zaludjen kao mali. Deca u mladosti , psihički su nezrela, nemaju jasno izgradjene stavove i razvijene odbrambene mehanizme, a sa druge strane popovi su obučeni profesionalci, takodje ima li nekog izbora dete koje raste u verničkoj porodici i koje od malih nogu sluša o bogu, posmatra mantranja i rituale, osim da postane vernik. A normalno je da roditelji neće stvar prepustiti prirodnom toku, već će nastojati da dete oblikuju po svome stavu i liku, dakle upinjaće se da od njega naprave vernika. Takvoj deci je od malih nogu, dakle nešto sistematski utisnuto u um i samim tim im je u kasnijem dobu otežana, pa možda čak i onemogućena svaka mogućnost preispitivanja verske dogme. Znaju to i popovi zato i tako intenzivno insistiraju na uključenju dece i mladih u verski život. Pa čemu drugo služe: pravoslavni časopisi za malu decu, verničke bojanke za decu, zbirke verskih priča za decu, dečija biblija i veronauka, čemu drugo služe nego da isperu još od malih nogu nevini dečiji um, da ga isperu, slude i indoktriniraju u željenom pravcu. Krajnji cilj svega toga jeste proizvodnja novih vernika i po tome se SPC ne razlikuje od sekti, popovi su isto lovci na duše kao što su to i sektaši!
A vera ( bilo koja) je dogma, zatvoren sistem učenja, koji se ne može fleksibilno menjati ili prilagodjavati i zbog toga vera i vernici uvek dolaze u sukob sa naukom i drugim progresivnim i kumulativnim poduhvatima. Jednostavno nauka teži da dodje do istine po svaku cenu i sva njena tvrdjenja su neminovno podložna izmenama u smislu daljeg dopunjavanja i usavršavanja, a vera je sa druge strane zatvorena za izmene i zato ogorčeno mora da brani svoje pozicije po svaku cenu.
Pravi primer ogorčene borbe izmedju nauke i religije jeste sukob kreacionizma sa jedne strane i abiogeneze i teorije evolucije sa druge strane. Naime nakupljen je solidan broj dokaza da život može nastati od neživog, kao i da se život može spontano razvijati od prostijih oblika ka složenijim, ali vernici jednostavno ovako stanje stvari slepo odbijaju da prihvate. A nigde u abiogenezi ili teoriji evolucije se ne pominje religija, niti se teži njenom rušenju, do sukoba jednostavno dolazi usled netolerantnosti vere koja je krut sistem ne podložan ispitivanju. Na primeru kreacionizma se najbolje ilustuje zatvorenost verničkog uma, jer vernici su pre sposobni da prihvate neku neverovatnu i suludu priču tipa : «Čovek je nastao od Adama i Eve» nego nešto što je bazirano na materijalnim dokazima, sistematskom istraživanju, logici i racionalnoj analizi. Pri tome stepen verničke uspaljenosti i oduševljenosti nekom suludom idejom je utoliko veći ukoliko je ta ideja ludja, fantastičnija, neverovatnija kao i nelogičnija i kontradiktornija razumu. Najbolji primer jesu upravo nesrećni Adam i Eva. Vera dakle traži što manje logičkog i racionalnog razmišljanja a što više direknog prihvatanja. Jeste li se nekada lično zapitali nakon čitanja Biblije, verske propovedi ili nekog ličnog razmišljanja o veri, da li je sve to gomila gluposti? To su sve toliko primitivne i nelogične stvari, koje naprosto vredjaju zdrav razum. Zar mislite da bi Bog koji je toliko inteligentan i toliko duboko pronicljiv, da stvori kosmos, atome, čoveka, zakone fizike, matematike itd. bio tako vulgarno primitivan i uzak kao ono strašilo što je opisano u Bibliji? To su sve predstave primitivnih ljudi ranijih vremena, koji su bili na znatno nižem nivou razvoja od nas i koji su znali o prirodi i njenim zakonima mnogo manje nego što mi danas znamo. Pa zar nije ponižavajuće da se čovek 21. veka zaludjuje pričama o potopu, adamu i evi, bogu koji je sve stvorio za sedam dana? I dokle te laži da se transponuju u budućnost, dokle? I ne samo da ta primitivna učenja sapinju čoveka na unutrašnjem planu, već glasogovornici tih učenja uzimaju za pravo da se direkno mešaju čoveku u život, ko su bre popovi da govore omladini da je masturbacija greh , da treba zabraniti abortus, da ne treba vršiti genetska istraživanja itd. Religija je jedna velika kočnica napretka, pa religija se borila protiv imuno seruma (!) samo zato što se on bazira na antitelima krave ili konja koji se ubacuju u organizam čoveka. Po religiji (u to vreme) ubacivanje produkata drugih živih bića u čoveka je bilo nenormalno i protivprirodno. Tako se danas religija bori i protiv istraživanja ljudskog genoma, protiv ugradjivanja čipova u čoveka, pa se čak bori i protiv akceleratoa čestica u cernu. Da i protiv akceleratora, jer su odmah sve crkve (uključujući i SPC) izdale saopštenje kako je ovaj akcelerator vrhunac materijalizma i bezbožništa, te da je čak on i beskoristan po pitanju svoje osnovne namene jer ma šta se u njemu dogodilo, to neće pomoći da se otkrije rani početak svemira jer tobože nemoguće je čoveku da pronikne u duboku božiju promisao kakva je stvaranje kosmosa, a ko su sveštenici bilo koje konfesije pa da govore o nauci i naučnim istraživanjima, da li se možda oni razumeju u molekularnu biologiju, kvantnu teoriju polja, teoriju gravitacije, pa mogu da kritikuju ove oblasti, pa zar oni smatraju da im njihovo obrazovanje koje je veoma opšte i uglavnom filozofske prirode dopušta da kritički diskutuju o svakoj temi koja postoji?
I ne mojte mi samo reći da sve to radi samo katolička crkva a da je SPC po tom pitanju bolja. Na sajtu «Svetosavlje» možete naći pregršt tekstova kojima se propoveda najvulgarniji kreacionizam, osudjuje masturbacija i neka naucna istrazivanja. Ti tekstovi su najčešće pisani na način koji povredjuje zdrav razum. Uostalom i po svojoj želji da se upliće u gradjanska pitanja, u politiku, život ljudi, po svojoj želji za ekonomskim bogaćenjem kao i po seksualnom zlostavljanju; naša crkva nije daleko odmakla od katolika. Uostalom kako uopšte vi vernici i možete tvrditi da je vaš bog, odnosno vaša predstava boga ispravna, a da vernici drugih religija nisu u pravu. Ok možete reći da Judizam, Hrišćanstvo i Islam u suštini veruju u istog boga, ali šta je onda sa učenjima Budizma, Bramanizma, učenjima nekih politeističkih religija? Za njih ćete vi jednostavno reći da su sekte, da su njihova učenja ništavna kao i da oni nisu spoznali pravoga boga. Ali tu je paradoks, zar Bog ne bi težio da se u istom obliku ukaže svim ljudima, zar ne bi da postoji bog i jedna jedinstvena istina svi ljudi na isti način, verovali u jednog jedinog boga!? I ne mojte mi samo pričati nekakvu bajku o vavilonskoj kuli! Po vama neki ljudi imaju ekskluzivno pravo na pravu religiju i na pravoga boga, a zar ne bi bogu svi ljudi bili podjednako važni, šta li je taj bog neki rasista i fašista pa mu postoje ljudi višeg i nižeg ranga .
Takodje postoje još tri vrste licemerja vernih. Prvo licemerje je odnos vernika prema tekovinama nauke, iako vernici svim silama nastoje da otežaju ili osujete neka naučna istraživanja, oni će mirne duše koristiti sve udobnosti i prednosti naučnih dostignuća i savremenog života. Vernik koji napada biologiju, kada se razboli neće se moliti dok ne ozdravi već će otići u dom zdravlja i tamo primiti antibiotik. Isto važi i za druga otkrića protiv kojih se religija borila. Drugo licemerje vernih je samo shvatanje i korišćenje nauke. Kada neka naučna tvrdnja ide u korist veri, vernici će je iz sve snage propagirati, a kada joj naprotiv ide na uštrb oni će je divljački napadati. Zatim tu je i pojava široko rasprostranjena medju kreacionistima, a to je lažno i neispravno korišćenje same nauke da se demantuje nauka. Kreacionistička kvazi naučna dokazivanja se ili zasnivaju na nedovoljnom suštinskom razumevanju naučnih tvrdnji (iz čega neminovno slede neispravni zaključci) ili predstavljaju svesnu podvalu. Najbolji primer jeste kreacionistički dokaz da je zemlja stara samo 6000 godina, «pravilnim »izračunavanjem opadanja jačine magnetnog polja, medjutim ti imbecili su nepravilno koristili matematički obrazac, svaki srednjoškolac koji zna za eksponencijalne funkcije, može pravilno izvesti račun i opovrgnuti njihove tvrdnje. . .
I treće licemerje vernih se odnosi na njihov stav o verodostojnosti i istinitosti Biblijskih tvrdjenja. Kada neki ateista napadne vernika kako su tvrdnje o potopu, adamu i evi, ZEMLJI KAO RAVNOJ PLOČI, stvaranju čoveka iz blata itd; čista besmislica, on će se opravdati tvrdnjom kako su sve to samo alegorijski tekstovi sa simboličnim značenje i kako bibliju ne treba tumačiti bukvalno! A sami vernici kada im se to ćefne tumače bibliju bukvalno. Recimo kada vernici napadaju abiogenezu, oni direkno tvrde kako je bog stvorio čoveka ( iz blata najverovatnije ).
by Todor Vicentijevic
https://www.facebook.com/topic.php?uid=20758453291&topic=13101
