NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 23.648
Поздрав друже све НАЈ за нову годину и све остале празнике и осталима наравно али тебе нисам дуго видео.
Како рече? " Свет није боље место без Johnny Cash-a"?
Poslednja izmena:
-
- Popularno:
- Rat koji je kratko trajao- samo 38...
- Sukob zbog jedne svinje
- Зашто се хаплогрупа I2a1b сматра...
- Da li želite da živite u Alta državi?
- Kad ste imali prvi comp. Ili prvi dodir...
- Kako sprečiti rasprodaju svega??
- Ганси у Београду
- Veštačka inteligencija i crkva
- Kada padne Vučić, sistem, sta ocekujete?
- Rusija obećava da će preduzeti vojnu...
Iliri
- Začetnik teme Pumpaj Dinstanović
- Datum pokretanja
-
- Oznake
- iliri
Како рече? " Свет није боље место без Johnny Cash-a"?
ZabranjeniLegenda
Buduća legenda
- Poruka
- 35.796
A ti si bio bijelac sad si crnac pa sta
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 23.648
Нисам био ганци димљени Србин сад сам ганци Грк Аустралијанац.
Pravi Vlah
Iskusan
- Poruka
- 5.021
Узидавање девојке или младе жене је врло стар и распрострањен мит. Наилази су у Индији, Арменији, као што и широм Балкана: код Грка, Бугара, Румуна, Албанаца, итд
https://newsarchive.berkeley.edu/news/media/releases/97legacy/ballad.html
https://www.folklore.ee/rl/pubte/ee/usund/fbt/khachatryan.pdf
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 23.648
Тај мит је јако карактеристичан и није раширен као прича о потопу. Ради се о истом граду који подуже Теута затим Угљеша Мрњавчевић на истоветан начин са размаком од 1300 година.
Иначе таква појава митских анахронизама је познат жанр у библијској књижевности и представља свакако позајмицу мита и надграђивање и импутирање и савремено доба али није без икакве везе већ рецимо стари митови Каананаца демистификовани и прерађени у хебрејску причу.
Исто то идентично се дешава сазидањем Скадра на Бојани и рецимо у ЦараТројана козије уши.
Има још примера о Дукљанину и тд
Pravi Vlah
Iskusan
- Poruka
- 5.021
Хоћеш рећи да је свуда широм света узидање жене мит док је скадарска прича историја?
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 23.648
Не или не капираш или се правиш наиван.
Прича о зидању Скадра (албанска верзија)
Три брата су започела изградњу тврђаве на брду изнад реке Бојане (данашњи Скадар). Сваке ноћи оно што би изградили током дана срушило би се. Исцрпљени и обесхрабрени, одлучили су да потраже савет мудраца. Он им је рекао да је једини начин да тврђава остане стабилна тај да се угради људско биће у њене зидове – али то мора бити онај ко је најневинији и ко први дође сутрадан на градилиште.
Браћа су се договорила да ће жртвовати ону жену која прва донесе храну на градилиште. Међутим, два старија брата тајно су упозорила своје жене да не долазе. Само најмлађи брат није упозорио своју супругу, јер је био поштен и није желео да наруши заклетву. Сутрадан је најмлађа снаја, по имену Rozafa, прва стигла са храном за раднике.
Када су јој рекли шта мора да се догоди, она је била ужаснута, али је прихватила своју судбину зарад добробити тврђаве и заштите града. Њена једина молба била је да јој оставе:
једну руку да милује свог сина,
једно око да га посматра,
једну дојку да га храни,
и једну ногу да га љуља.
Ове речи су испуњене, и она је уграђена у зидове тврђаве. Захваљујући њеној жртви, тврђава је довршена и никада се више није срушила.
Зидање Скадра
(,српска верзија)
Град градила три брата рођена,
До три брата, три Мрњавчевића:
Једно бјеше Вукашине краље,
Друго бјеше Угљеша војвода,
Треће бјеше Мрњавчевић Гојко;
Град градили Скадар на Бојани,
Град градили три године дана,
Три године са триста мајстора;
Не могаше темељ подигнути,
А камоли саградити града:
Што мајстори за дан га саграде,
То све вила за ноћ обаљује.
Кад настала година четврта,
Тада виче са планине вила:
"Не мучи се, Вукашине краље,
Не мучи се и не харчи блага!
Не мож, краље, темељ подигнути,
А камоли саградити града,
Док не нађеш два слична имена,
Док не нађеш Стоју и Стојана,
А обоје брата и сестрицу,
Да зазиђеш кули у темеља:
Тако ће се темељ обдржати,
И тако ћеш саградити града."
Кад то зачу Вукашине краље,
Он дозива слугу Десимира:
"Десимире, моје чедо драго,
Досад си ми био вјерна слуга,
А одсаде моје чедо драго!
Хватај, сине, коње у хинтове,
И понеси шест товара блага;
Иди, сине, преко б'јела св'јета,
Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана,
А обоје брата и сестрицу;
Ја ли отми, ја л' за благо купи,
Доведи их Скадру на Бојану,
Да зиђемо кули у темеља,
Не би л' нам се темељ обдржао,
И не би ли саградили града."
Кад то зачу слуга Десимире,
Он ухвати коње у хинтове,
И понесе шест товара блага;
Оде слуга преко б'јела св'јета,
Оде тражит' два слична имена:
Тражи слугу Стоју и Стојана,
Тражи слуга три године дана,
Ал' не нађе два слична имена,
Ал' не нађе Стоје и Стојана,
Па се врну Скадру на Бојану,
Даде краљу коње и хинтове,
И даде му шест товара блага:
Ја не нађох два слична имена,
Ја не нађох Стоје и Стојана."
Кад то зачу Вукашине краљу,
Он подвикну Рада неимара,
Раде викну три стотин' мајстора:
Гради краље Скадар на Бојани,
Краље гради, вила обаљује,
- Не да вила темељ подигнути,
А камоли саградити града!
Па дозивље из планине вила:
"Море, чу ли, Вукашине краљу,
Не мучи се и не харчи блага!
Но ето сте три брата рођена,
У свакога има вјерна љуба;
Чија сјутра на Бојану дође
И донесе мајсторима ручак,
Зиђите је кули у темеља:
Тако ће се темељ обдржати,
Тако ћете саградити града."
Кад то зачу Вукашине краљу,
Он дозива два брата рођена:
"Чујете ли, моја браћо драга,
Ето вила са планине виче,
Није вајде што харчимо благо,
Не да вила темељ подигнути,
А камоли саградити града!
Још говори са планине вила:
Ев' ми јесмо три брата рођена,
У свакога има вјерна љуба;
Чија сјутра на Бојану дође
И донесе мајсторима ручак,
Да ј' у темељ кули узидамо:
Тако ће се темељ обдржати,
Тако ћемо саградити града.
Но је л', браћо, Божја вјера тврда
Да ниједан љуби не докаже,
Већ на срећу да им оставимо,
Која сјутра на Бојану дође?"
И ту Божју вјеру зададоше
Да ниједан љуби не докаже.
У том их је ноћца застанула,
Отидоше у бијеле дворе,
Вечераше господску вечеру.
Ал' да видиш чуда великога!
Краљ Вукашин вјеру погазио,
Те он први својој љуби каза:
"Да се чуваш, моја вјерна љубо!
Немој сјутра на Бојану доћи,
Ни донијет' ручак мајсторима,
Јер ћеш своју изгубити главу,
Зидаће те кули у темеља!"
И Угљеша вјеру погазио,
И он каза својој вјерној љуби:
"Не превар' се вјерна моја љубо!
Немој сјутра на Бојану доћи,
Ни донијет' мајсторима ручак,
Јера хоћеш млада погинути,
Зидаће те кули у темеља!"
Млади Гојко вјеру не погази,
И он својој љуби не доказа.
Кад ујутру јутро освануло,
Поранише три Мрњавчевића,
Отидоше на град на Бојану.
Земан дође да се носи ручак,
А редак је госпођи краљици.
Она оде својој јетрвици,
Јетрвици, љуби Угљешиној:
"Чу ли мене, моја јетрвице!
Нешто ме је забољела глава,
Тебе здравље, пребољет' не могу;
Но понеси мајсторима ручак."
Говорила љуба Угљешина:
"О, јетрво, госпођо краљице!
Нешто мене забољела рука,
Тебе здравље, пребољет' не могу;
Већ ти збори млађој јетрвици."
Она оде млађој јетрвици:
"Јетрвице, млада Гојковице!
Нешто ме је забољела глава,
Тебе здравље, пребољет' не могу;
Но понеси мајсторима ручак."
Ал' говори Гојковица млада:
"Чу ли, нано, госпођо краљице!
Ја сам рада тебе послушати,
Но ми лудо чедо некупато,
А бијело платно неиспрато."
Вели њојзи госпођа краљица:
"Иди", каже, "моја јетрвице,
Те однеси мајсторима ручак,
Ја ћу твоје изапрати платно,
А јетрва чедо окупати."
Нема шта ће Гојковица млада,
Већ понесе мајсторима ручак.
Кад је била на воду Бојану,
Угледа је Мрњавчевић Гојко;
Јунаку се срце ражалило,
Жао му је љубе вијернице,
Жао му је чеда у колијевци,
Ђе остаде од мјесеца дана;
Па од лица сузе просипаше.
Угледа га танана невјеста,
Кротко ходи, док до њега приђе:
"Што је тебе, добри господару,
Те ти рониш сузе од образа?"
Ал' говори Мрњавчевић Гојко:
"Зло је моја вијернице љубо!
Имао сам од злата јабуку,
Па ми данас паде у Бојану,
Те је жалим, прегорет' не могу!"
Не сјећа се танана невјеста,
Но бесједи своме господару:
"Моли Бога ти за твоје здравље,
А салићеш и бољу јабуку!"
Тад јунаку грђе жао било,
Па на страну одвратио главу,
Не шће више ни гледати љубу;
А дођоше два Мрњавчевића,
Два ђевера Гојковице младе,
Узеше је за бијеле руке,
Поведоше у град да уграде,
Подвикнуше Рада неимара,
Раде викну до триста мајстора;
Ал' се смије танана невјеста,
Она мисли да је шале ради.
Турише је у град уграђиват';
Оборише до триста мајстора,
Оборише дрвље и камење,
Узидаше дори до кољена:
Још се смије танана невјеста,
Још се нада да је шале ради;
Оборише до триста мајстора,
Оборише дрвље и камење,
Узидаше дори до појаса:
Тад отежа дрвље и камење;
Онда виђе шта је јадну нађе,
Љуто писну како љута гуја,
Па замоли два мила ђевера:
"Не дајте ме младу и зелену!"
То се моли, ал' јој не помаже,
Јер ђевери у њу и не гледе.
Тад се прође срама и зазора,
Паке моли свога господара:
"Не дај мене, добри господару,
Да ме младу у град узидају!
Но ти прати мојој старој мајци:
Моја мајка има доста блага,
Нек ти купи роба ил' робињу.
Те зидајте кули у темеља."
То се моли, но јој не помаже.
А кад виђе танана невјеста
Да јој више молба не помаже,
Тад се моли Раду неимару:
"Богом брате, Раде неимаре,
Остави ми прозор на дојкама,
Истури ми моје б'јеле дојке,
Када дође, мој нејаки Јово,
Када дође, да подоји дојке!"
То је Раде за братство примио,
Остави јој прозор на дојкама,
Па јој дојке упоље истури,
Када дође нејаки Јоване,
Када дође, да подоји дојке.
Опет тужна, Рада дозивала:
"Богом брате, Раде неимаре,
Остави ми прозор на очима,
Да ја гледам ка бијелу двору
Кад ће мене Јова доносити
И ка дворy опет односити."
И то Раде за братство примио,
Остави јој прозор на очима,
Те да гледа ка бијелу двору
Каде ће јој Јова доносити
И ка двору опет односити.
И тако је у град уградише,
Па доносе чедо у кол'јевци,
Те га доји за неђељу дана,
По неђељи изгубила гласа;
Ал' ђетету онђе иде храна:
Дојише га за годину дана,
Како таде, тако и остаде,
Да и данас онђе иде храна:
Зарад' чуда и зарад' лијека,
Која жена не има млијека.
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 16.784
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 16.784
На другој теми, о поријеклу Арбанаса, форумаш Luctor кроз квалитетну објаву осврнуо се на римско освајање Илирика
Када су у питању освајање Илирика и уопште римска освајања морали би избјећи замку у коју људи често упадају и код тих процеса теже поједностављивању и уопштености. Што зна одвести на погрешан колосјек. У том поједностављеном доживљају провејава увјерење да се Рим ширио тако што би једноставно освојио неки простор, политичку творевину или териториј слободноих народа и то припојио Риму. Тачка.
Но то су увијек били дуготрајни процеси који би трајали генерацијама, некад вијековима, процеси испуњени ратовима, политичким надмудривањима, побунама, борбом за остваривањем војне, политичке, културолошке, језичке и вјерске доминације.
И ту би ширења Рима и римске доминације могли оквирно разврстати у пет фаза
- Успостављање савезнииштва са политилчким творевинама и народимна који би добијали статус "пријатеља Рима".
- Остваривање доминантне позиције у тим војно-политичким савезима, гдје би вјештом дипломатијом, некад кроз концепт "divide et impera" радили на слабљењу савезника, самим тим чинећи их све овиснијим од римске "заштите" и интервенције
- Војно освајање политичких творевина и народа које би доживљавали пријетњом, непријатељем или код "пријатеља Рима" преко марионетских владара успостављање контроле над тим политичким творевинама и народима те стварање од њих држава клијената.
- Припајање освојених политичких творевина и територија или којим би овладали вјештом дипломатијом, власти Рима.
- Остваривање политичке, војне, културолопшке, језичке, некад и духовне доминациује, процес који ће бити назван романизацијом, који би пратрила колонизација припојених провинција а некад и планско пресељење народа.
Када је у питању процес романизације, ту је погрешно гледати уопштено, на сваком освојеном простору, спроводио се на другачији начин, важно је било када је неки простор пао под власт Рима, ко су били легионари ветерани који би колонизовали просторе, да ли из Италије или из других дијелова репувлике/царства, каква су била етнографска кретања на освојеном простору. Романизација Дакије након освајања 106.године је ишла кудикамо убрзаније него ,ли је то случај са другим просторима данашњег Балкана из више разлога.
И освајање Илирика је процес који је трајао више од два вијека. Два вијека који су били испуњени сталним ратовима, политилчким превирањима, савезништвима гдје би се мијењали пријатељи и непријатељи, Дуго времена су се двије суперсиле античког свијета, Македонија и Рим борили ко ће остварити превласт на простору данашњег Балкана, над Илириком и Тракијом, два вијека који ће бити испуњени побунама локалних илирских и иних народа али и нејединством гдје би неки илирски народи за рачун Рима или Македоиније ратовали против других.
Селмедин Месиховић је у својој књизи Битка за Илирик (овдје) на стр. 80-81
приложио преглед чак 28 ратова и војних похода у времену од првог Илирског рата 229-228.год.п.н.е. до 16. године п.н.е.
Како је објава више везана за ову тему, даћу разумљиво овдје свој осврт
Када су у питању освајање Илирика и уопште римска освајања морали би избјећи замку у коју људи често упадају и код тих процеса теже поједностављивању и уопштености. Што зна одвести на погрешан колосјек. У том поједностављеном доживљају провејава увјерење да се Рим ширио тако што би једноставно освојио неки простор, политичку творевину или териториј слободноих народа и то припојио Риму. Тачка.
Но то су увијек били дуготрајни процеси који би трајали генерацијама, некад вијековима, процеси испуњени ратовима, политичким надмудривањима, побунама, борбом за остваривањем војне, политичке, културолошке, језичке и вјерске доминације.
И ту би ширења Рима и римске доминације могли оквирно разврстати у пет фаза
- Успостављање савезнииштва са политилчким творевинама и народимна који би добијали статус "пријатеља Рима".
- Остваривање доминантне позиције у тим војно-политичким савезима, гдје би вјештом дипломатијом, некад кроз концепт "divide et impera" радили на слабљењу савезника, самим тим чинећи их све овиснијим од римске "заштите" и интервенције
- Војно освајање политичких творевина и народа које би доживљавали пријетњом, непријатељем или код "пријатеља Рима" преко марионетских владара успостављање контроле над тим политичким творевинама и народима те стварање од њих држава клијената.
- Припајање освојених политичких творевина и територија или којим би овладали вјештом дипломатијом, власти Рима.
- Остваривање политичке, војне, културолопшке, језичке, некад и духовне доминациује, процес који ће бити назван романизацијом, који би пратрила колонизација припојених провинција а некад и планско пресељење народа.
Када је у питању процес романизације, ту је погрешно гледати уопштено, на сваком освојеном простору, спроводио се на другачији начин, важно је било када је неки простор пао под власт Рима, ко су били легионари ветерани који би колонизовали просторе, да ли из Италије или из других дијелова репувлике/царства, каква су била етнографска кретања на освојеном простору. Романизација Дакије након освајања 106.године је ишла кудикамо убрзаније него ,ли је то случај са другим просторима данашњег Балкана из више разлога.
И освајање Илирика је процес који је трајао више од два вијека. Два вијека који су били испуњени сталним ратовима, политилчким превирањима, савезништвима гдје би се мијењали пријатељи и непријатељи, Дуго времена су се двије суперсиле античког свијета, Македонија и Рим борили ко ће остварити превласт на простору данашњег Балкана, над Илириком и Тракијом, два вијека који ће бити испуњени побунама локалних илирских и иних народа али и нејединством гдје би неки илирски народи за рачун Рима или Македоиније ратовали против других.
Селмедин Месиховић је у својој књизи Битка за Илирик (овдје) на стр. 80-81
приложио преглед чак 28 ратова и војних похода у времену од првог Илирског рата 229-228.год.п.н.е. до 16. године п.н.е.
Kotromanicev sin
Aktivan član
- Poruka
- 1.278
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 36.342
СТРОИМIР (848-890)
Bila je azbuka pre Ćirila i Metodija, samo su je oni reformisali.
Poslednja izmena:
Kotromanicev sin
Aktivan član
- Poruka
- 1.278
- Poruka
- 7.009
a ti bio Srbin a sad Crnogorac, pa sta
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 36.342
Postoje određene teorije i hipoteze koje pokušavaju povezati ilirski jezik s baltskim jezicima, ali one su uglavnom spekulativne i zasnivaju se na fragmentarnim dokazima. Evo nekoliko ključnih tačaka o ovoj temi:
1.
Ilirski jezik je poznat pretežno iz:- Toponima (nazivi mesta, npr. Delminium, Narona),
- Antroponima (lična imena, npr. Bardylis, Gentius),
- Kratkih natpisa (uglavnom na latinskom ili grčkom, ali sa ilirskim imenima).
2.
Neki lingvisti su primetili određene sličnosti između ilirskih i baltskih jezika, što je dovelo do hipoteza o mogućoj povezanosti. Ove teorije se obično zasnivaju na:- Leksičkim sličnostima: Pojedine reči ili koreni u ilirskim imenima lično lični na baltske reči. Na primer, neki ilirski antroponimi sadrže elemente koji podsećaju na baltske korene.
- Onomastičkim paralelama: Neki toponimi na Balkanskom poluostrvu imaju sličnosti s baltskom toponimijom, što je dovelo do spekulacija o zajedničkom poreklu.
- Indoevropska arhaičnost: I ilirski i baltski jezici čuvaju određene arhaične karakteristike indoevropskog jezika, što može ukazivati na ranu povezanost.
3.
Neki istraživači, poput Hans Krahea, sugerisali su postojanje "Baltičko-Ilirske" jezičke zajednice u okviru indoevropske porodice. Prema ovoj teoriji, ilirski i baltski jezici su bili deo šire grupe koja se kasnije razdvojila. Ova hipoteza se delimično zasniva na:- Geografskoj blizini: Pretpostavlja se da su preci Ilira i Baltika živeli u relativnoj blizini tokom indoevropske migracije.
- Jezučkim arhaizmima: Oba jezička ogranaka čuvaju određene arhaične karakteristike koje su izgubljene u drugim indoevropskim jezicima.
4.
Većina lingvista smatra da su dokazi za direktnu vezu između ilirskog i baltskih jezika preslabi. Glavni razlozi za skepticizam su:- Oskudni dokazi: Ilirski jezik je slabo dokumentovan, što otežava pouzdano poređenje.
- Opšte indoevropske sličnosti: Mnoge sličnosti između ilirskog i baltskih jezika mogu se objasniti kao zajedničko nasleđe iz proto-indoevropskog, a ne kao dokaz direktne veze.
- Nedostatak jasnih gramatičkih paralela: Za pouzdanu rekonstrukciju jezičke veze potrebni su i gramatički dokazi, koji u slučaju ilirskog gotovo da i ne postoje.
