На жалост Илири нису обрађени у српској историографији колико би морало. Они су, ако не један од темељних супстрата, у значајној мјери учествовали у нашој етногенези, у нашем генетском коду има подоста насљеђа илирских народа. Уопште је та старија историја, период антике, потиснут, маргинализован, а не би требало, тежи се поједностављеном приказу, има и "тумачења" историје, па и од историка, то води упрошћеној перцепцији на тај период гдје некад упадамо у заблуде.
И ту је важно знати да Илири нису један народ него конгломерат народа који је пребивао на простору који данас зовемо западни Балкан и сјеверноисточног приобалног појаса Италије, сродних језика и обичаја. Мада је ово сродних упитно јер би антички писци, рецимо Апијан Александријски у тежњи поједностављењу у Илире сврставали и неке народе, рецимо Скордиске и Трибале, који су се по доступним сазнањима које имамо језички и културолошки разликовали од других илирских народа, У сваком случају у питању је језички и културолошко хетерогена група народа које су грчки аутори називали обједињеним именом Илири а први их помиње Хекатај из Милета у VI вијеку прије нове ере
Илирски народи никад нису успоаставили једну обједињену политичку цјелину, државу, већ су углавном имали засебан развој и путешествије кроз историју, ратујући често једни против других или са трачким и келтским народима. Ипак успоставили су неколико краљевствава. У античком времену били су респектабилна војна сила која је са Македонцима водила ратове за превласт на простору данашњег Балкана. Ппрви забиљежени илирски краљ је Бардилис који је владао на простору сјеверозападно од хеленске Македоније од 393--358.године прије н.е. и који је успоставио
О Илирима су свједочења оставили грчки и римски писци. Обрадили су их Херодот и Тукидид, изванредно вриједна свједочења о Илирима и начину ратовања је оставио Полибије у својим историјама (
овдје). Доста су и на овом птф и на неким фејсбук страницама цитирани наводи оз рукопписа Апијана Александријског (
овдје).
За историју илирских народа као и за нашу историју важан је период шорења Рима на наше просторе и ту опет провејава поједностављен приказ како су Римљани освојили ове просторе без неког великог отпора наметнувши своју културу и језик.
И опет погрешно увјерење, римско ширење на ове просторе пратили су велики отпори и бројни крвави ратови који ће имати за посљедицу велике демографске и културолошке промјене. Салмедин Месиховић је у својој књизи у периоду 229.године до 6.године п.н.е, набројао (
овдје) 28 великих ратова које је Рим водио кроз процес ширења на ове просторе. Којима треба додати велики илирски устанак оф 6-9.године (постоји тема
Батонов устанак) када је Батон десетијански по први пута успио ујединити илирска племена у покушају отпора освајачу.
