Igrač

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Bergie:
Možda treba da pročitaš Sidartu.
Kliknite za proširenje...

procitao sam ... ovaj, ma znas kako, ja mislim da bi meni ta stanja izvukla iz mozga neke stvari koje ne bi trebalo da izadju ... ja od toga iskreno imam strah ... ima mozda blizu godinu, nakon sto sam se pokazao kao ekstra svjesno bice :lol: jednoj curi koja vodi tu grupnu meditaciju ili sta vec, te me je zamolila da navratim, dala neku karticu i ja jos nisam skupio hrabrosti ... necu, ne smijem
 
Bergie:
To više nije igra već, kako da to formulišem, zauzimanje raskoračnog stava zarad postizanja cilja.

Mislim da se najveći broj ljudi zahebe zato što je izmanipulisan upravo na tom najnjižem nivou.
Kliknite za proširenje...

zauzimanje stava, postizanje cilja...jeste igra, nego šta!
možda jedna od najstarijih poznatih manipulativnih igrica koje svet poznaje:lol:
 
nastasja f.:
zauzimanje stava, postizanje cilja...jeste igra, nego šta!
možda jedna od najstarijih poznatih manipulativnih igrica koje svet poznaje:lol:
Kliknite za proširenje...

Ne mogu da se sliožim da je to igra. Roba u izlogu nije igra već мрчендајз.

Toga ima koliko hoćeš i to je konfekcija. Ideš, gledaš, pipneš, izabereš u skladu sa svojim mogućnostima. Mislim TempoRodaDis.

To ja ne mogu da podvedem pod igru.

Igrom se nastoji sezanje do nečeg unikatnog, posebnog...
 
Ma meni je taj Bern bio smešan.

Ne bih ga ni pročitao da onaj glupi Korać nije insistirao na toj literaturi.

On se tamo bavi sterotipima i pokušava da sistematizuje nešto što se ne da sistematizovati.

Vrlo neupečatljivo i gotovo neupotrebljivo.
 
U samoj igri ne vidim ništa posebno produhovljeno, unikatno i raritetno vredno. Igra služi da bi se potvrdio već postojeći (iskrivljen) stav i da bi se izmanipulisalo sebe, kako za igrača, tako i za saigrača, i to je unutrašnja dobit igre.
Prava i jedina vredna dobit nastaje ukoliko (sa)igrač spozna da živi život ili trenutke rukovođen neautentičnim iskrivljenim motivima, pa smogne snage, odluči da odbaci igre, spozna šta je to što zaista želi i pokuša tako i da živi. Više puteva vodi do tog odgovora, a igra je jedan od lošijih metoda, jer obično (sa)igrači, pogotovo u igranju životnih scenarija, igraju svoje igre doživotno.
Saigrač i igrač su dva kraja iste ravni - skoro je pa nemoguća situacija da se upletu igrač i svestan čovek koji odbija igranje igara. Igrač ne vodi saigrača ni u kom slučaju - to je jedan kompatibilan ples.

Jedan relativno čest primer igre koji se nalazi na internetu - udata žena.
Udata žena nezadovoljna u braku (šta god to značilo) surfuje internetom i upoznaje Njega. U braku je i dalje. Kreće priča i beskonačna dopisivanja, on je strpljivo sluša u njenim izlivima životnog razočarenja, ona se polako otvara sve više. On je njen tajni prijatelj, čovek kome može sve da kaže, jer on sve razume. Naravno, do toga ne dolazi preko noći...... dopisivanje traje prilično dugo. Ona ne zna mnogo o njemu jer on ne priča mnogo o sebi, ali će joj se ubrzo učiniti da je on njena srodna duša, jer joj se čini da on poznaje svaki kutak njenog bića, više čak nego i ona sama. Počinje polako da mašta o njemu, zamišlja kako bi izgledalo sa njim piti kafu, veruje kako bi život sa njim bio mnogo sadržajniji i lepši. U tom zamišljenom životu njeni potencijali razvili bi se do punog izražaja i ona ne bi bila ta senka koja je danas, u svom poluispraznom životu.

To je prvi stav sonate.

U sledećem stavu, neko može da predloži konkretizaciju, u bilo kom smislu.

Ako je ona (sa)igrač prvog stepena, odbiće bilo šta uz obrazloženje kako će ga pamtiti do kraja života, ali ne bi mogla da preuzme na sebe ulogu krivca/rasturača sopstvenog braka. Vratiće se u svoju sigurnu kućicu i nastaviće svoj siguran život kao i do tada, nahranjena mišlju da tamo negde postoji njena srodna duša, ali je život ipak surov. Vrlo moguće da je on negde daleko, pa je do susreta skoro pa nemoguće doći, i ona će se sa tužnim uzdahom vratiti u svoj život, bez pozdrava.
Krajnja dobit igre je potvrda da su sve prave ljubavi neostvarive i tužne, i njoj ostaje jedino da nastavi svoj život, znajući da se ne može imati sve.

Ako je ona (sa)igrač drugog stepena, upustiće se u konkretizaciju i uživati slobodno i bez griže savesti jedno vreme. Kako u konačnoj liniji ne može sebi dozvoliti krivicu i kajanje zbog iskoraka i prepuštanja koje je učinila, naprasno će odjednom otkriti kako on nije baš ono za šta se izdavao, razočaraće se i prevaliti krivicu na njega, a onda se slomljena srca vratiti svom utabanom životu.
Krajnja dobit igre je potvrda (preko razočarenja u njega) da je njen muž vredan čovek, i dodatno utvrđenje stava da treba da ostane u braku, jer smatra da je većina muškaraca manipulativna stoka koja samo želi da iskoristi, pa je bolje da ona ostane u svojoj prvobitnoj poziciji, makar ona bila i isprazna.

Ovu igru igraju kako žene tako i muškarci. Igraju je i ljudi u dugim vezama, koji žele da opravdaju svoju nemoć i strah da napuste partnera koga realno više ne vole. Igraju je i slobodni ljudi koji imaju strah da uđu u vezu - najlakše se prepoznaju tako što se obično "zaljubljuju" u one neslobodne.

Edit: igara ima mnogo, nisu nužno sve vezane za "ljubavne" odnose. Ovo gore je samo jedan primer.
 
Poslednja izmena:
koju igru igrash ona knjiga
znaci ispade pre loshe-negativno... osim ako ne iskrenesh
do sad smo tvrdili drugo
sto u psihologij bude sve tako prozaicno... ovako kad zivish je nekako vise... ne znam da nadjem pravu rec : ))
 
mada mislim da je ovde igrach neko ko... znaci ne mora da igra nikakve igre tog tipa kao kod berna... moze da ima jedan vidljivi deo zivota sasvim OK, da igra sve uloge odlicno
i da ima neki svoj zivot koji je kontra tome sto bi trebalo
meni je mozda andric ivo primer toga evo :lol:

znaci sve sto treba radi, ali nigde nije... igra ulogu muza ali nije muz... igra ulogu deteta roditeljima ali nije zaista dete... neki kontrolisani psiho
(ok mislim da je on bio muzh zeni)

znaci uvek te malo ne provale, kao...
kad te uhvate onda kao da su te uhvatili na masturbaciji :lol:

i zato taj moze da ima tako nekog s kim se igra... sto je iz teme...

aha to ti je prvi pasus...
 
Poslednja izmena:
kao cvet na kisi:
U samoj igri ne vidim ništa posebno produhovljeno, unikatno i raritetno vredno. Igra služi da bi se potvrdio već postojeći (iskrivljen) stav i da bi se izmanipulisalo sebe, kako za igrača, tako i za saigrača, i to je unutrašnja dobit igre.
Prava i jedina vredna dobit nastaje ukoliko (sa)igrač spozna da živi život ili trenutke rukovođen neautentičnim iskrivljenim motivima, pa smogne snage, odluči da odbaci igre, spozna šta je to što zaista želi i pokuša tako i da živi. Više puteva vodi do tog odgovora, a igra je jedan od lošijih metoda, jer obično (sa)igrači, pogotovo u igranju životnih scenarija, igraju svoje igre doživotno.
Saigrač i igrač su dva kraja iste ravni - skoro je pa nemoguća situacija da se upletu igrač i svestan čovek koji odbija igranje igara. Igrač ne vodi saigrača ni u kom slučaju - to je jedan kompatibilan ples.

Jedan relativno čest primer igre koji se nalazi na internetu - udata žena.
Udata žena nezadovoljna u braku (šta god to značilo) surfuje internetom i upoznaje Njega. U braku je i dalje. Kreće priča i beskonačna dopisivanja, on je strpljivo sluša u njenim izlivima životnog razočarenja, ona se polako otvara sve više. On je njen tajni prijatelj, čovek kome može sve da kaže, jer on sve razume. Naravno, do toga ne dolazi preko noći...... dopisivanje traje prilično dugo. Ona ne zna mnogo o njemu jer on ne priča mnogo o sebi, ali će joj se ubrzo učiniti da je on njena srodna duša, jer joj se čini da on poznaje svaki kutak njenog bića, više čak nego i ona sama. Počinje polako da mašta o njemu, zamišlja kako bi izgledalo sa njim piti kafu, veruje kako bi život sa njim bio mnogo sadržajniji i lepši. U tom zamišljenom životu njeni potencijali razvili bi se do punog izražaja i ona ne bi bila ta senka koja je danas, u svom poluispraznom životu.

To je prvi stav sonate.

U sledećem stavu, neko može da predloži konkretizaciju, u bilo kom smislu.

Ako je ona (sa)igrač prvog stepena, odbiće bilo šta uz obrazloženje kako će ga pamtiti do kraja života, ali ne bi mogla da preuzme na sebe ulogu krivca/rasturača sopstvenog braka. Vratiće se u svoju sigurnu kućicu i nastaviće svoj siguran život kao i do tada, nahranjena mišlju da tamo negde postoji njena srodna duša, ali je život ipak surov. Vrlo moguće da je on negde daleko, pa je do susreta skoro pa nemoguće doći, i ona će se sa tužnim uzdahom vratiti u svoj život, bez pozdrava.
Krajnja dobit igre je potvrda da su sve prave ljubavi neostvarive i tužne, i njoj ostaje jedino da nastavi svoj život, znajući da se ne može imati sve.

Ako je ona (sa)igrač drugog stepena, upustiće se u konkretizaciju i uživati slobodno i bez griže savesti jedno vreme. Kako u konačnoj liniji ne može sebi dozvoliti krivicu i kajanje zbog iskoraka i prepuštanja koje je učinila, naprasno će odjednom otkriti kako on nije baš ono za šta se izdavao, razočaraće se i prevaliti krivicu na njega, a onda se slomljena srca vratiti svom utabanom životu.
Krajnja dobit igre je potvrda (preko razočarenja u njega) da je njen muž vredan čovek, i dodatno utvrđenje stava da treba da ostane u braku, jer smatra da je većina muškaraca manipulativna stoka koja samo želi da iskoristi, pa je bolje da ona ostane u svojoj prvobitnoj poziciji, makar ona bila i isprazna.

Ovu igru igraju kako žene tako i muškarci. Igraju je i ljudi u dugim vezama, koji žele da opravdaju svoju nemoć i strah da napuste partnera koga realno više ne vole. Igraju je i slobodni ljudi koji imaju strah da uđu u vezu - najlakše se prepoznaju tako što se obično "zaljubljuju" u one neslobodne.

Edit: igara ima mnogo, nisu nužno sve vezane za "ljubavne" odnose. Ovo gore je samo jedan primer.
Kliknite za proširenje...


Jedan primer, da.
Ali jako prozaican. Mislim da za takvu i ne mora biti neki poseban Igrac
 
cvetni vrt:
Otopi ga...rasvetli
Kliknite za proširenje...

To je varka koja i lomi odredjene vrste Saigrača na kraju. Teška zabluda.
Da je to moguće da se igra pretvori u jednu bajku punu ljubavi, značilo bi da je to prosečan topao muškarac.
Prosečan topao muškarac ne može da Igra na ovaj način ovu Igru. Igrač poseduje jedan sloj leda pa onda ide njegova ličnost.

A zašto to je pitanje za neka rovarenja duboka, što on svakako neće dozvoliti. To ostaje uglavnom večna enigma.
 
Poslednja izmena:
Scathach:
Igra o kojoj je reč nema veze sa tom vrstom manipulacija. I Saigrač koji bi koketirao na taj način, u ovakvim igrama to ne koristi jer igra na to i ne pobudjuje. Seksualnost nije deo ove igre.
Čak štaviše mentalna ravan je polje na kome se odvija sve.
Kliknite za proširenje...

znam, zato je i privlačna za one koji , da parafraziram bergia, nisu skloni da potpadnu pod manipulaciju primitivnog nivoa- zamku u koju većina najlakše upadne.
 
Scathach:
To je varka koja i lomi odredjene vrste Saigrača na kraju. Teška zabluda.
Da je to moguće da se igra pretvori u jednu bajku punu ljubavi, značilo bi da je to prosečan topao muškarac.
Prosečan topao muškarac ne može da Igra na ovaj način ovu Igru. Igrač poseduje jedan sloj leda pa onda ide njegova ličnost.

A zašto to je pitanje za neka rovarenja duboka, što on svakako neće dozvoliti. To ostaje uglavnom večna enigma.
Kliknite za proširenje...



I Igrac je samo covek.
Ja ga ne bih toliko idealizovala i davala mu ne znam kakve epitete.
A i taj led i mrak, moze da bude samo deo igre. Ispod toga mozda gori, ali ne zeli da pokaze.
 
cvetni vrt:
I Igrac je samo covek.
Ja ga ne bih toliko idealizovala i davala mu ne znam kakve epitete.
A i taj led i mrak, moze da bude samo deo igre. Ispod toga mozda gori, ali ne zeli da pokaze.
Kliknite za proširenje...

Nije on subjekt idealizacije sam po sebi. Fascinacija postoji zbog dodira te Igre koji pokreće duboke slojeve ličnosti...
Upoznajući njega upoznajemo svoj animus bez čijeg upoznavanja nema samoosvešćivanja.

Fascinirani Saigrač je prepoznao svog animusa u Igraču. Zašto naš animus ima sloj leda?

Pravi Igrači upravo manipulišu našim animusom ili animom. Zato je privlačnost tako neodoljiva i nemoguće joj se odupreti.
 
Poslednja izmena:
Scathach:
Nije on subjekt idealizacije sam po sebi. Fascinacija postoji zbog dodira te Igre koji pokreće duboke slojeve ličnosti...
Upoznajući njega upoznajemo svoj animus bez čijeg upoznavanja nema samoosvešćivanja.

Fascinirani Saigrač je prepoznao svog animusa u Igraču. Zašto naš animus ima sloj leda?

Pravi Igrači upravo manipulišu našim animusom ili animom. Zato je privlačnost tako neodoljiva i nemoguće joj se odupreti.
Kliknite za proširenje...



Razumem o cemu pises od pocetka.
Zasto ima sloj leda? Mozda tako zeli. Samo on zna sta ga je na igru potaklo i samo on zna sta mu je cilj. I ko zna kada je i s kim upoznao svoj animus, pa su mu se granice pomerile do nekih visina koje ne mozemo dokuciti. Tesko je svrstati ih sve pod jednu definiciju.
 
cvetni vrt:
Razumem o cemu pises od pocetka.
Zasto ima sloj leda? Mozda tako zeli. Samo on zna sta ga je na igru potaklo i samo on zna sta mu je cilj. I ko zna kada je i s kim upoznao svoj animus, pa su mu se granice pomerile do nekih visina koje ne mozemo dokuciti. Tesko je svrstati ih sve pod jednu definiciju.
Kliknite za proširenje...

Možda. Čarobnjak. Prevazišao je svoju animu. Kontroliše je.
 
Scathach:
Možda. Čarobnjak. Prevazišao je svoju animu. Kontroliše je.
Kliknite za proširenje...



Nazalost, ne verujem u to, jer u suprotnom igra mu ne bi vise bila zanimljiva.

Vise verujem da su Igraci, zapravo tragaci. I zato mislim da je lokalni to najblize docarao:

"Ono što ti nazivaš žrtvom je autentična osoba željna autentičnog odnosa, još uvek očuvane strukture, kojoj bi bilo interesantno da učestvuje u igri, a s obzirom da je još uvek ne poznaje i da je po prirodi pasivnija i očekuje "dubinske popravke", prirodno počinje od ideje da bude pasivna i na taj način uči. Ono što ti nazivaš igrač je aktivna strana, često fragilnija i na žalost vrlo često, što zbog te fragilnosti, što zbog ličnih okolnosti namučenija. Njena želja za autentičnim odnosom takođe postoji, međutim njen cilj je, između ostalog, da drži konce odnosa u svojim rukama...."
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top