Igra - sastavi priču

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
crkva
grob
pop
legenda
ubica
vampir
Kliknite za proširenje...

Jedno veče, preko sedam brda na kojima vrba mrda, iza sedam gora mora i okeana pred crkvom stajaše pop-legenda Majkl Džekson. Tražio je svog ubicu. Triler. Zaigra zvezda preko groba poslednje umrlog monaha, al' ne vide u crnilu noći (jer i sam je iznutra bio crn) da grob beše otvoren i strmoglavi se, Majklo Džeksonoviću, i upade u raku. "Vampir!" Zadrhta legenda od straha i hladnoće vlažne zemlje. Šta sad. Zemlja mu je ispijala toplotu iz leđa, kao oseka povlačila mu se energija, iz prstiju, iz šaka, iz grudi i pluća. Sve crnilo, sve je nestalo, usisala je noć. Ostade sam i beo pred krstom stranih verovanja a koske cvokotaše i odzvanjaše tunelima krtica. "U Cara Trajana Kozje Uši!" zvonilo je zemljom i svi Pastiri svirali su tajne noći svojim Ovcama. Ovce ne znaju da su u mraku, niti odakle on potiče. Pesma i danas odzvanja nebom, brdima i carstvima, morima i jezerima. Bele kosti cvokoću. Jedino će kroz novu Vatru ponovo pocrneti.


Maj
Primorje
Saplitati
Tetreb
Balada
 
GrešnaJabuka:
Jedno veče, preko sedam brda na kojima vrba mrda, iza sedam gora mora i okeana pred crkvom stajaše pop-legenda Majkl Džekson. Tražio je svog ubicu. Triler. Zaigra zvezda preko groba poslednje umrlog monaha, al' ne vide u crnilu noći (jer i sam je iznutra bio crn) da grob beše otvoren i strmoglavi se, Majklo Džeksonoviću, i upade u raku. "Vampir!" Zadrhta legenda od straha i hladnoće vlažne zemlje. Šta sad. Zemlja mu je ispijala toplotu iz leđa, kao oseka povlačila mu se energija, iz prstiju, iz šaka, iz grudi i pluća. Sve crnilo, sve je nestalo, usisala je noć. Ostade sam i beo pred krstom stranih verovanja a koske cvokotaše i odzvanjaše tunelima krtica. "U Cara Trajana Kozje Uši!" zvonilo je zemljom i svi Pastiri svirali su tajne noći svojim Ovcama. Ovce ne znaju da su u mraku, niti odakle on potiče. Pesma i danas odzvanja nebom, brdima i carstvima, morima i jezerima. Bele kosti cvokoću. Jedino će kroz novu Vatru ponovo pocrneti.


Maj
Primorje
Saplitati
Tetreb
Balada
Kliknite za proširenje...

u, bem ti, kako je ova dobra! :super:
 
GrešnaJabuka:
Jedno veče, preko sedam brda na kojima vrba mrda, iza sedam gora mora i okeana pred crkvom stajaše pop-legenda Majkl Džekson. Tražio je svog ubicu. Triler. Zaigra zvezda preko groba poslednje umrlog monaha, al' ne vide u crnilu noći (jer i sam je iznutra bio crn) da grob beše otvoren i strmoglavi se, Majklo Džeksonoviću, i upade u raku. "Vampir!" Zadrhta legenda od straha i hladnoće vlažne zemlje. Šta sad. Zemlja mu je ispijala toplotu iz leđa, kao oseka povlačila mu se energija, iz prstiju, iz šaka, iz grudi i pluća. Sve crnilo, sve je nestalo, usisala je noć. Ostade sam i beo pred krstom stranih verovanja a koske cvokotaše i odzvanjaše tunelima krtica. "U Cara Trajana Kozje Uši!" zvonilo je zemljom i svi Pastiri svirali su tajne noći svojim Ovcama. Ovce ne znaju da su u mraku, niti odakle on potiče. Pesma i danas odzvanja nebom, brdima i carstvima, morima i jezerima. Bele kosti cvokoću. Jedino će kroz novu Vatru ponovo pocrneti.


Maj
Primorje
Saplitati
Tetreb
Balada
Kliknite za proširenje...

Primorje se saplete o maj, pa preko juna ljosnu direktno u jul, u jek sezone. Desilo se to zbog nekakvog tetreba koji mu je odvukao pažnju dok je klikćući, napumpanih crvenih prsa, u etar odašiljao ljubavnu baladu.
Gomila ruskih, nemačkih, čeških i mađarskih turista zbunjeno se osvrtala oko sebe, ne shvatajući kako su se, dođavola, odjednom našli na plaži.
Jednako je zbunjen u obližnjoj šumi bio ranijepomenuti tetreb, zatečen u gnezdu s voljenom lepšom pernatom polovinom i pet pilića razjapljenih kljunova. "Ovde nešto ne štima", mislio je. "Trebalo je da između kliktanja i pilića bude i nešto romanse."

romansa
ruski turisti
dođavola
između
pernata
 
Lola Dalmatinka

Dok se šetala obalom mora, Lola, najmladja kći dalmatinskog trgovca friškom ribom, razmišljala je o istinskoj romansi. Bila joj je muka od smrada ribe i dana provedenih na zadarskoj pijaci, gde je svaki dan vidjala iste ljude, slušala iste priče i sekla poglede radoznalih i pijanih ruskih turista, koji su zagledali u njenа bujnа nedra.
Takvu romansu, nije doživela još od kada je na pijaci ugledala, pomalo zbunjenog, mladog, visokog derana koji se šećkao po pijaci, očigledno ne znajući ni gde je krenuo, ni šta traži tu. Pogledi su im se sreli i ona je osetila neku čudnu reakciju svoga tela. Jovan joj je prišao i rekao.
-Meni se čini da ti imaš najbolju ribu na ovoj pijaci.
Lola se zbunila, i ekavicom, ali i samim pitanjem koje je postavljeno uz blagi šmekerski osmeh, koji je dugo nije videla. No, brzo se snašla i odgovorila.
-A meni se čini da se ti dobro razumiš u ribu.
-Ja? Pa ja sam poznati novosadski alas. Jeste da iz Dunava ne mogu izvaditi baš tunu, ali ni crvenperke nisu za podcenjivanje- osmehujući se, govorio je Jovan
- A, ništa su ti te tvoje crvenperke za ove moje tune i kečige...
- Dobro, daj mi onda onu tunu što se vrcka.
Zatim se Jovan nagnu nad tezgu i šapatom reče Loli:
-Ja sam Jovan, i čekaću te u onom kafiću, pa ti ako želiš da popiješ kafu, dodji kad završiš sa poslom.
Lola mu ćutke upakova onu vrckavu tunu.

I, otišla je Lola tog dana u kafić, a posle kafića u motel, a posle motela je otišla dodjavola, u oblake, u neko nesvakidašnje stanje koje pre toga nikad nije osetila. Jovan se više nikad nije javio. Nestao je ne ostavivši nikakav trag.
-Vrag ti sriću manitu odnija- govorile su joj stare trgovkinje na pijaci –Beno jedna, pa kad smo mi od Srba išta lipo dobili. Oni znaju samo pucat' i ubijat'…

No, Lola je Jovana poistovetila sa svim onim što ona želi od života. Bekstvo od ribljeg smrada, ekstaza, razuzdanost, ljubav, nežnost, livade, polja, sloboda… Sve ono što u Zadru nikada neće imati.
Rstrzana izmedju realnosti i svojih snova, sve češće se potpuno sama šetala obalom mora, nadajući se da će se neki Jovan pojaviti na pučin, i izbaviti je iz čeljusti rutinirane svakodnevnice koja je u njoj ubijala volju za životom.

Do danas, Jovan se nije pojavio, a narator nije uspeo da upotrebi reč pernata,, no, oprostiće mu se…:D

đavo
andjeo
raj
pakao
crveno
 
Poslednja izmena:
đavo
andjeo
raj
pakao
crveno


Đavo je mirno sedeo u svojoj kancelariji kada je mu je zgodna plavuša pokucala na vrata.
- Da? Slobodno.. - progovori..
Grom i pakao - pomisli u sebi.. kako je zgodan ovaj mali anđeo.
- Gospodin đavo? - upita plavuša..
- Da, izvolite šta mogu da učinim za vas? - počeše lagano i neprimetno da mu rastu rogovi..
- Pa ovaj nisam ni ja sigurna.. - reče plavuša a onda nervozno poče da prebira po torbi.. - dobila sam instrukcije da dođem do vas.. Nadala sam se da ćete mi vi rešiti problem..
- O čemu se radi? - upita nervozni đavo.. dok mu se koža stade menjati u jarko crveno..
- Pa poslednji put kada smo ja i moj mož vodili ljubav.. bilo je kao u raju sve dok nismo oboje pali na krevet iznureni od fantastičnog sexa.. On je tad progovorio.. "Idi ženo do đavola.."
Obukla sam se lagano i došla do vas. Mislim da nije bio zadovoljan našim odnosom.. možda je primetio moju nesigurnost u sexu ali ja mislim je fantastičan.. možda on ne misli tako. U svakom slučaju ne bi me on tek tako poslao do vas.. Sigurno hoće da mi kaže da moram još da se podučim i uputio me je na pravu adresu..
Đavolu zastade knedla u grlu..
- Pa ovaj,, - počeo je da zamuckuje - mogu vam pokazati par trikova..
- Stvarno? - obradova se plavuša - jer on mi mnogo znači i ne bi htela da ga izgubim..
- Stvarno - reče đavo i podiže se na kopita a potom jednom rukom raskrči sve sa stola..dohvati je i stavi na sto..
Plavuša raširi noge i poče da se otkopčava..

----------------------------------

Širfa
Ekran
Bunar
Automobil
Misterija
Tajna
 
Širfa
Ekran
Bunar
Automobil
Misterija
Tajna
Kliknite za proširenje...

Taman kad je mislio da sve ide glatko, Kovačkom se u šoferšajbnu zabi poveći slepi miš. Kovački nagazi nogom kočnicu.
Automobil zacviča kao prase koje kolju, prdnu , štucnu, a zatim se ukopa u mestu. Kada je vozač, nakon čišćenja stakla od posmrtnih ostataka zverke ponovo seo u vozilo, ono nije davalo ama baš nikakve znake života. Dakle, ni makac.
- Pu, bem ti jetrvinu kavurmu! - opsova Kovački, pa se iskobelja napolje, tresnu vratima, i uputi na drugu stranu makadama, u nekakvu oronulu građevinu pod čijim se krovom od čerpića oklembesila tabla s nazivom kafane.
-... lav... o... ideja...- sricao je ona slova koja nisu bila sasvim izbrisana delovanjem vremenskih nepogoda ili prostim protokom vremena.
- Plava orhideja! - doviknu iznutra sitan, ženskast glas. Kovački pljunu u stranu, turi ruke u džepove, pa uđe, gazeći krupnim koracima.
Prostorija je bila odokativno nekih tridesetak kvadrata, ne više. Zidovi obloženi lamperijom, šank takođe. Tu i tamo polepljene duplerice iz Plejboja. Stolovi prekriveni kariranim čaršafima.
"Braon-žuto", pomisli Kovački. "Izem ti kombinaciju. To valjda lakše sakriva fleke od povraćke, šta li?"
- Uš'o sam! - povika. Mislio je najpre da drekne "Ima li koga?", ali mu se to učinilo blentavim, pošto je, na osnovu onog malopređašnjeg javljanja, bilo sasvim jasno da ima.
Iz šanka izroni gelom zalizana glava oniskog, dežmekastog cige. Brci "a la mexicana" spuštali su mu se niz obraze kao dva podgojena puža golaća.
- Ola, senjor. - pozdravi. Sopran je pasovao uz visinu i dežmekastost, ali uz brkove svakako ne.
- A šta, imate maskenbal? - mrzovoljno će Kovački. - Crkla mi kola. A na mobilnom otišla baterija. Da nemaš punjač? Ili neki telefon?
Ciga razvuče usne u osmeh i otkri nisku zlatnih zuba. Uperio je kažiprst u žućkast papir A4 formata, prikucan na direk nakrivim ekserom.
- Dnevni meni - samo 300 dinara! Pileća čorba, sarmice od zelja sa pire krompirom, zelena salata!
- Ne zanima me - nervozno će Kovački. - Crkla su mi kola, a treba do deset večeras da sam u Beogradu. Imaš punjač? Ili telefon? Platiću poziv.
- Prvoklasna rakija, domaća, ima šljiva, dunja i kruška! Preporučujem krušku! A od dezerta imamo domaće slatko od belih trešanja, palačinci s kremom, pitu s jabukama...
"Nema šanse da mi pomogne dok ne istresem džepove", pomisli Kovački. "Đubre birtijsko."
Uzdahnuo je, okrenuo se i seo za prvi sto.
- Sve! - reče.
- Izvolte, molim?
- Rek'o sam, daj sve. Sve to što si nabrojao. Plus punjač, ili telefon.
- A telefon vam treba...?
- Da pozovem šlep-službu, ako toga ima negde u blizini ove pripizdine!
- Aaaa... porsupuesto, senjor...
Debeljuškasti se izgubi negde iza gvozdenih zelenih vrata koja su bila misterija za sebe. Kovački je sedeo prekrštenih prstiju i nervozno vrteo palčevima.
Pet minuta.
Deset.
Dvadeset.
- Ima li živih, tamo? - dreknu. Niko se ne odazva.
Još pet.
Još deset.
Kovački tresnu šakama o sto, đipi, pa pravac ka vratima. Taman se uhvati za ručku, kad mu ruku, sve sa pomenutom ručkom i vratima, odgurnu unazad nešto što je, s druge strane, gurnulo vrata unapred. Bio je to Ciga. Nosio je poslužavnik s dnevnim menijem, slatkom od malina, palačinkama i unučetom kruškovače.
- Samo polako, senjor... Sve sveže sve domaće, treba vreme da se spremi!
Kovački opsova u sebi i vrati se na mesto.
- Punjač? Telefon?
- Polako senjor... Nema punjač, ne radi telefon. Ali ćerka ima laptop sa onim bežičnim. To bi moglo da pomogne senjor?
- More jebalo te to "senjor" - pobesne Kovački. - Šta da radim s internetom i laptopom? Treba mi šlep služba!
- Senjor, šlep-služba ima sajt, možete je zvati preko interneta. Ima tamo neki... kako se zove?... kontaktni obrazac?
- Dobro, dobro, daj taj laptop.
- Si senjor. Odmah senjor.- odgovorio je mirno, ne pomakavši se s mesta. Uporno je gledao Kovačkom u oči.
- Šta?
- Dnevni meni, senjor. Ohladiće se.
"Pas mater i tebi i laptopu i pripizdini i dnevnom meniju!", psovao je u sebi Kovački, ali naglas ne prozbori ni reč, već prionu na pileću čorbu. Bila je nekako... žilava. Bacio je pogled na Cigu koji je i dalje stajao i buljio u njega. Na silu je nategnuo osmeh na facu, i kroz zube prosiktao:
- Fantastično. Komplimenti kuvaru. Laptop?
- Odmah dođe, senjor! Aoramizmo! - odgovori Ciga i u trenu nestade iza zelenih vrata.
Pet minuta.
Deset.
- Hoće li to?! - dreknu Kovački.
Ništa.
Dobovao je prstima po stolu i lupkao levim stopalom.
- Može li malo vode? - viknu. Cigina glava momentalno proviri kroz vrata.
- Flaširana?
- Česmovača. - odgovori Kovački.
- Nema česmovače, senjor, čekamo vodoinstalatera za česmu... Ima iz bunara. Ali preporučio bih flaširanu, senjor.
"Naravno da bi preporučio flaširanu, đubre jedno alavo ", mislio je Kovački, ali je potvrdno klimnuo glavom. Ciga zamače iza vrata, ali se ovaj put vrati ubrzo, noseći tacnu s vodom u jednoj, i laptop u drugoj ruci.
Kovački ga nestrpljivo uze i otvori. Klik na napajanje. Zvuk malog motora unutra, zatim tišina. "Ajde, ajde, ajde, ajde", mantrao je.
Da prekrati vreme, pitao je kafandžiju za šifru.
- Tititvister. - reče ovaj.
- Kako?
- Ti... ti... tvi... ster...
Neka neodređena misao prođe glavom Kovačkog, i zaluta među vijugama.
Začu se zvuk windows-a. Videlo se, međutim, nije ništa.
- Ej! Alo?! Ovo ne radi!
- Internet radi besprekorno, senjor.
- Koji moj?! Ne vidi se ništa!
- To nije do interneta, senjor. - reče Ciga, mirno. - Biće da je ekran crkao. Ali internet svakako radi.
- Upičkulepumaterinu! - vrisnu Kovački, konačno izgubivši kontrolu, pa tresnu laptop o patos. Ču se zvuk krckanja i lomljave, mada se, naoko, ništa nije slomilo. Ciga je stajao postojano kano klisurina.
- Ne bih želeo da budem nepristojan, senjor... ali, ako smem da pitam, koji je to neodložan posao u Beogradu?
- Ne bi želeo da budeš nepristojan! - dreknu Kovački, crven u licu kao da je u avgustu proveo pet sati na suncu u periodu zbog kojeg bi se Nada Macura prekrstila barem deset puta.
- Gospodine... imamo smeštaj, a i umetnički program... Možda je bolje da ostanete, da se opustite.
- Umetnički program? - zbuni se ovaj.
- Si senjor. Celu noć. Od sumraka do svitanja.
Kovačkog nešto štrecnu oko srca.
- A program je?
- Senjorita, senjor. - Ciga skupi tri prsta, pa ih poljubi, coknuvši sočno. - Mui guapa, senjor!
- I šta radi senjorita u tom programu?
Ciga, sad već prilično ushićen, dignu obrve i zatrepta nekoliko puta, pa za oktavu više nego inače reče:
- Pleše senjor! Zmijsko telo ima! - zatim raširi ruke, zabaci ramena malo unazad, pa teatralno doda: - Spomenka Pandemonijum!
Kovačkom žmarci počeše da se penju uz kičmu.
- Nisam baš ljubitelj. - promrmlja, bacajući letimične poglede prema izlazu. Majkumu, alaj se napolju smračilo.
- Ali senjor! Samo da je vidite! - Ciga namignu, kao, zaverenički, ali u njegovom osmehu beše nečeg neodređeno jezivog. - Prava je leptirica!
- More marš u pizdu materinu! - dreknu Kovački, ugledavši dva blistava bela očnjaka kako izrastaju između zlatnih Ciginih zuba. Izleteo je napolje brzinom munje, i sekund kasnije leteo kroz vazduh, usmrćen na licu mesta udarom FAP-ovog kamiona koji je vozio dvadesetak km/h više nego što je bilo po propisu.
Unezveren vozač ulete u kafanu, oznojen i zadihan.
- Molim vas, telefon! Mome crkla baterija, a pogibe čovek! Treba zvati hitnu!
Ciga rastegnu usne u širok osmeh, pa uperi prstom u papirče na direku:
- Dnevni meni, senjor - samo 300 dinara! Pileća čorba, sarmice od zelja sa pire krompirom, zelena salata...


skupljači perja
od sumraka do svitanja
tri karte za ameriku
sabirni centar
lepota poroka
 
Poslednja izmena:
skupljači perja
od sumraka do svitanja
tri karte za ameriku
sabirni centar
lepota poroka

Rambo je duboko uzdahnuo a onda se vratio u pretkomoru za glumce. Tamo se na svakih sat vremena sistem resetovao i on je ovog puta iz uloge Ramba prešao u Rokija Balbou. Nakon odličnog ali iscrpljujućeg boks meča sa Apolo Kidom ponovo se vratio u pretkomoru gde mu je sistem dodelio glavnu ulogu u filmu Mission Impossible. Nakon što je ukrao tajne kompjuterske podatke viseći na tankoj sajli iz centralne datoteke FBI-a morao je ponovo da se vrati u pretkomoru. Više ga nije bilo briga koja će biti sledeća uloga. Sve su iste. Ovog puta pripala mu je uloga glavnog kradljivca kola u filmu Fast and Furious.. pola sata kasnije iscrpljen od jurnjave kolima i akcije rešio je da ne odlazi više u pretkomoru.. i da se zaputi pravo u upravnu sobu. Dosta je bilo! Otvorivši vrata bez kucanja uleteo je u sobu revoltiran sa namerom da više ne trpi ovo neprestano beskonačno maltretiranje.. U sobi nije bilo ničeg sem jedne stolice. Potom začu glas.. "Molimo sedite na stolicu" i on priđe zbunjeno i sede. "Za probleme pritisnite taster jedan na stolici. Za informacije taster dva." Pritisnuo je taster jedan.

- Dobrodošli u svetski filmski centar. Iznesite vaš problem! - reče prijatan ženski glas..
- Ja više ovako ne mogu. Non stop radim, nikad odmora, plata je nikakva, uslovi za rad su katastrofalni, da sam znao kakva me sudbina čeka ne bi potpisivao ugovor. Mislim da ste me prevarili. Do sada sam odigrao 450 filmova i bilo bi u redu da mi izađete u susret.! - reče kao iz topa.
- Molimo sačekajte odgovor. Calculating.... - a potom se ču neka fina ambijantalna muzika.
Čekao je. Šta je drugo mogao da radi? Uostalom sve je bolje nego da je ponovo ušao u pretkomoru, sad bi verovatno bio u nekoj eksplozivnoj situaciji.. u sred neke akcije u nekom užasnom bučnom filmu. Ovako mirno sedi uz opuštajuću muziku.
- Piiiing! - začu se iz zvučnika - Korisniku je dodeljen novi set filmova.

"skupljači perja
od sumraka do svitanja
tri karte za ameriku
sabirni centar
lepota poroka"

Nije čuo ni za jedno ime ovih filmova ali nadao se da su uloge u njima manje komplikovane i bez akcijskih vratolomina. Izašao je i prošao kroz hodnik a onda otvorio vrata glavne pretkomore.. Ko zna kakva li ga sad akcija čeka.. samo da ne mora opet da iskače iz helikoptera na voz.. ili da spušta boing bez goriva na surov teren..

----------

Vosak
Kraljevski pečat
Kovčeg
Objava rata
Kočije
Gospođica.
 
Poslednja izmena:
"skupljači perja
od sumraka do svitanja
tri karte za ameriku
sabirni centar
lepota poroka"

Skupljači perja su postavljali zamke po network lejerima od sumraka do svitanja. Svako ko bi probio fajervol bio bi usmeravan na poseban protokol koji je bio enkriptovan i tunelovan sve do storadž sistema u kojima su dano-noćno radili serveri za pohranjivanje podataka u sistem tabela kreirajući jednu veliku bazu. Taj server je imao newtork sešn ajdi - SSC. Sistem sabirni centar. Na njemu je dignuta zaštita (SSS - sistem sekjuriti šel) u obliku klasterovanja, rejda, load balansinga i fejl over fukncija u slučaju da sistem doživi neki dinajl of servis atak. Bio je maksimalno zaštićen. Recimo, ako bi neki haker iz amerike pokušao da mu priđe sistem bi izvršio snifovanje paketa, izvukao mek adresu iz bitskog frejma i zabelezio sors adresu. Potom bi kupio tri karte za ameriku. Pingovao bi napadača po logikom, fizičkom i aplikativnom nivou. Hakeru bi brzo presela sva lepota poroka. Njegov hardver bi se po prijemu prvog bita samozabagovao a što je još gore njegov identitet bi ostao zabeležen u disidentskoj bazi zauvek i bivao okarakterisan kao pretnja sistemu. Imao bi kasnije problema prilikom izdavanja bilo kog dokumenta ili na svom bankovnom računu. Ukratko život bi mu se pretvorio u pakao. Svako ko bi ugrozio sistem bio bi počišćen za tren oka. Zato je svetska nacionalna služba za internet bezbednost (NISB) izmislila algoritam u kojem svako ko bi presao u određenom piku kontinualnu fuknciju optimizovanog rada morao biti posečen bio kriv ili ne. Slogan NSIB-a je več 120 godina Hubris i Ate.

P.S. Ovo "Ate" nema nikakve veze sa atom. Ovo je samo izveštaj KNBP o radu određene grupe korisnika na forumu Krstarica.com.

Mesidž send. Klik.

----------------

Vosak
Kraljevski pečat
Kovčeg
Objava rata
Kočije
Gospođica.
 
Gospođica Milejdi je strpljivo toplila crveni vosak na objavu rata i smeškala se levim krajem usana. Iza, u Engleskoj, već su tesali kovčeg za grofa od Bakingema, a ispred, u Parizu, Ana Austrijska nije mogla ni da sanja da će jedine ruke koje će je odsad milovati biti kraljevske. Mrlja od voska širila se na pergamentu poput jezerca krvi, a Milejdi je zaljubljeno i samoljubivo posmatrala savršenu kopiju kraljevskog rukopisa. Izvadila je iz plišane damske kesice ukraden kraljevski pečat i čvrsto ga porinula u jezerce. U tom trenu, sa litice koja se nadvijala iznad uskog, kamenitog puta kojim se truckala, pravo pred konje skotrlja se povelik poskok. Kopita sunuše uvis, njištanje odjeknu klisurom i izazva manji odron, životinje se zanesoše unazad, kočijaš opsova i udari bičem par puta, ali uzalud: kočija se strmopizdi u ambis.
Aleksandar je, pročitavši o tome, par trenutaka dobovao prstima po stolu. Zatim je slegnuo ramenima, pomislio "Ma ko ga šiša, roman ne mora da prati istoriju u stopu", uzeo hartiju, zašiljio pero, umočio ga u mastilo, nadneo nad prazan list, pa rekao:
- Gde smo ono stali? Aha, kod kočije...


krava
znatiželja
preobraziti se
preneraziti se
sutrašnjica
 
krava
znatiželja
preobraziti se
preneraziti se
sutrašnjica

Gospođica krava je mirno pasla travu ne mareći za sutrašnjicu kada je odjednom trava počela da se udaljava od nje. Šta li se ovo dešava?- pomisli. Dok je u ustima mlela jezikom poslednji zagrizli busen sočne trave kroz glavu joj prođe da se to ona zapravo diže u vazduh a ne zemlja da beži od nje. Gospođica krava na tren pomisli da se to ona preobrazila u nekakvu pticu. Potom oseti je kako je jaki snop svetlosti uvlači u neki hangar i shvatila je da je to neka letelica. Gospođicu dohvati znatiželja i kad ju je zrak spustio kao iz topa krenu pravo kroz hodnik koji je vodio u dubinu unutrašnjosti letelice. Ko se to igra sa njom i ne da joj da večera? Kada je zašla malo dublje našla se u hodniku čiji su zidovi bili od debelog providnog materijala koji je ličao na staklo. Iza jednog su bila neka neobična mala zelena bića. Jednom od tih nobičnih stvorenja otvori se glava i krenu neki pipak i zalepi se pravo na staklo. Gospođica se prenerazi. Staklo se otvori i biće progovori na čistom kravljem jeziku...

- Muuuuu....
- Muuuuuuuu- odgovori krava.
- Muuu muu muuuu? - upitno će biće..
- Mu - odgovori krava sa olakšanjem. Već je mislila da će joj se svašta desiti.
- Muuuu mu mu mu muuuuu - reče zeleno stvorenje.

Gospođica krava krete za njim sa blagim osmehom i zadovoljstvom što je to tako. Ko zna šta je sve moglo da joj se desi. Bolje je ovako.


Štiglic
Papirni zmaj
Vodenica
Brkovi
Đevđir
Lanena košulja
 
Poslednja izmena:
Štiglic
Papirni zmaj
Vodenica
Brkovi
Đevđir
Lanena košulja


leti leti papirni zmaju
po svakom baš svakom
neistraženom kraju,
ovog čudnovatog planeta
gde njegovi brkovi lepi,
prate me i do kraja sveta.
moja vodenica melje njegova zrna čvrsta
lanenu košulju cepam, sa samo dva prsta.
Štiglić pesmom prati me,
ja ću Brki dati sve.

+ (djevdjir, nije stao u pesmi :) ) :rotf:

Ljubav
Čežnja
Vrtlog vira
Zaborav!
Karma
 
Poslednja izmena:
Ljubav
Čežnja
Vrtlog vira
Zaborav!
Karma
Kliknite za proširenje...

"Za godinu dana, doživećeš veliku ljubav!" uzviknu teatralno vračara. "Prethodni muškarac koga si volela će umreti. Ništa. Zaborav! Na njega se osvrnuti nećeš." Malo ju je brinulo kako ona to tako uzgredno govori, kao da bi mogla da se ne osvrne. "Osećaš čežnju za nečim, a on će ti tu težnju ispuniti! Vaša ljubav biće vrtlog vira i izrodićeš mu decu!"
Mnogo godina kasnije, nakon što se zaista zaljubila kao nikad u životu i nakon što je rodila tri deteta, sedela je u fotelji sveže razvedena, bilo je jedan ujutru, deca su zaspala i ona je pomislila na taj dan kad je bila kod vračare. Vračara nije rekla ništa dalje od "izrodićeš mu decu" i tehnički za sve što je rekla bila je u pravu. Ali šta će ona sad? Kako će dalje s životom? Kakva me je loša karma strefila, pomisli ona, kad je vračara bila u pravu! Čežnja nije težnja! A vrtlog vira zapravo i ne postoji!

Sir
Mitraljez
Stratosfera
misliti
prstohvat
 
Sir
Mitraljez
Stratosfera
misliti
prstohvat

Gospodin Kanibal Lektor.. je mirno sedeo na brdu u svom mitraljeskom gnezdu (umetnost ratovanja - strateska pozicija higher-ground) i ređao prostoproširene rečenice na tost premazan sirom i zelenom salatom.. sa prstohvatom soli.. a potom sa zadovoljstvom jeo sopstvene reči kao sendviče.. kada je pravo iz retoričke stratosfere ispred njega pala rebusna kugla. Začuđen i uplašen on poskoči uznazad a potom bojažljivo poče da čačka ovu neobičnu kuglu. Posle kraće analize ustanovio je da to nije nikakava rebusna kugla već splet jako ukusnih nasumičnih rečenica upetljanih jedno u drugo tako da potsećaju na gordijev čvor. Kanibal.. se seti priče koja je pratila ovu pojavu i stade se misliti kako da nabavi sebi mač dovoljno oštar da preseče ovu kuglu. Bojao se da će time narušiti neku koncepciju.. da će iseći smisao u pola reči ali.. kako legenda kaže svetom će vladati samo onaj koji bude rešio čvor a on nije imao drugog rešenja. Razmišljajući kako da razreši ovaj zadatak pogled mu pade ne vatrogasnu sekiru i on se istog trenutka obradova kada shvati da sa njom može da obavi ovaj ukusan posao. Dohvati sekiru zamahnu i re -


- čenica se preseče na pola,

On zasuče rukave i krenu la-


-gano da seče deo po deo.

------------------
kutija
mačka
apsurd
dokaz
teorija
kalendar
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top