IGRA na KONOPCU ...

[divlja u srcu]

Ali, nedoumica u vezi sa mnom je, mora biti, ostala. Zasto sam bio sa njom samo dok je ucila, a potom iscezavao? Zamisljam je kako cita mirise oko sebe potopljena u muziku u Rue des Filles du Calvaire, tu gde smo zajedno spremali ispite. I lupa glavu oko mog nestanka, sve dok jednog prepodneva pogled nije slucajno nije pao na pribor za caj marke "Wedgvood", koji je jos od dorucka stajao neuklonjen. Onjusila je ostatke na stolu i tada je shvatila.
Mesecima iz dana u dan s ogromnim naporima i beskrajnim gubljenjem vremena i snage ucio sam s njom samo da bih svakoga jutra dobio topao dorucak, jedini obrok koji sam mogao sebi da priustiti tokom studija u Parizu.
Shvativsi to upitala se jos nesto. Je li mogucno da sam je u stvari mrzeo?

 

[divlja u srcu]

Pisati. Ako iz mene budu izlazile reci, ako moj rukopis postane dovoljno citak, hoce li mi to pomoci? Hocu li onda biti stvarnija?