123LONČAR
sredi malo pojmove - razvrstaj ...nek ti aristotelsko znanje posluži za sređivanje pojmovnika i uspostaviti razuman vokabular
Ceo moj filozofski sistem temelji na pokušaju otkrivanju vršioca sedam fizičkih i psihičkih radnji – naprezanja, kretanja, opažanja osećanja, pamćenja mišljenja i razumevanja – i logike po kojoj vršilac tih radnji postoji i te radnje vrši, imajući na umu da sem tih sedam različitih vrsta fizičkih i psihičkih radnji u prirodi i stvarnosti ničeg drugog nema. I ne shvatam kojim drugim rečima bi ovi pojmovi mogli da se imenuju, sem rečima kojima sam ih ja imenovao, imajući na umu da i mala deca mogu da razmeju koji pojmovi iza ovih reči stoje. Sa druge strane, kad bi aristotelovsko znanje i pojmovnik bili presudni za iskazivanje onoga što Istina o postojećoj stvarnosti jeste, to bi značilo da mi tu Istinu znamo još od vremena Aristotela. A činjenica je da je čak ni 2300 godina pose Aristotela, uz pomoć Aristotelovog pojmovnika, nismo saznali, pa bi možda bolje bilo da mi taj Aristotelov pojmovik malo zanemarimo i počenemo da se služimo nekim drgim, prostijim, kojeg i mala deca razumeju. Recimo, ovim Ljubinim sedmorečnim pojmovnikom: «naprezanje», «kretanje», «opažanje», «osećanje», «pamćenje», «mišljenje» i «razumevanje», pomoću kojega mogu sve istine ovoga sveta da se izraze.
...primera radi : "prirodna sila" ....da se zaključiti da postoje i "neprirodne sile" - kao tamo nekakve "onostrane sile" ; đavoljske , anđeoske , božanske , muslimanske , hrišćanske , brahmanske , i ko zna kakve sve ne !
Moj rečnik i pojmovnik ne sadrži reč i pojam «neprirodna sila», iz razloga što po logici na kojoj bazira moj filozofski sistem, nikakvih drugih sila ni procesa u prirodi, sem onih sedam nabrojanih, ne može da bude, pa ni «neprirodnih».
...sila po definiciji je : "Сила је мера узајамног дејства два тела или честице"
Tačno, samo problem je što ta definicija ne sadrži logičko objašnjenje kako je moguće da tela i čestice postoje i uzajamno deluju. Tog logičkog objašnjenja nema ni u nauci, ni filozofiji, ni teologiji, a kod mene, ima. Uz pomoć svesti i logike po kojoj ona vrši sedam različitih fizičkih i psihičkih radnji, pomoću kojih postoji sama po sebi kao svoj uzrok i posledica i objektivno, fizički se manifestuje i kao čestice i telo i sila i masa, sve postaje kristalno jasno.
F = m ∙ a [N],
gde je:
– m [kg] – masa,
– a [m∕s2] – ubrzanje
...shodno podeli u fizici imaš i takve sile....
Ovo je samo matematička formula pomoću koje se pokušava matematiči opisati stanje stvarnosti koje JESTE. Ali tu nema i odgovra na pitanje KAKO je moguće da jeste to što JESTE i ZAŠTO jeste to što JESTE? Odgovori na ova pitanja nisu u domeni matematike i njenih formula, već isključivo u domeni logike po kojoj postoji svet i njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti.
..a sve mere su merljive mernim instrumentima
Svih sedam vrsta fizičkih i psihičkh radnji svesti, koje imaju značenje posledice, su merljive instrumentima, a svest i njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti da vrši sve te radnje, sa značenjem uzroka vršenja radnji, instrumentima nije merljivo. Pomoću merenja fizičkih i psihičkih radnji sa značenjem posledice se te radnje ne mogu objasniti. Mogu se objasniti samo pomoću vršioca radnji i uzroka, tj. pomoću sveti koja ima sposobnost fizičke i psihičke radnje da vrši, koja nije merljiva. Jer kad svest prestane da vrši fizičke i psihičke radnje ne ostaje ništa što bi instrumentima moglo da se meri. Ostaje samo kvantni vakuum – prostor bez merljive materije.
( problem srpštine je što bi htela i istinu da meri - poligrafiše....no to je ćorak ludističkog pokreta - njenog!)
Nema to veze ni sa srpštinom, ni hrvatštinom, ni islamom, već samo sa naukom, jer u nauku spada sve što može da se meri i što je takav stav nauke da značenje istine ima samo ono što može da se meri.
...i još nešto - životati , ne mešaj nauku , njene modele i religiju višebožačkih i jednobožačkih doktrinara ...praviš zbrku - imaš imploziju ideja...usisavaš se kroz ništavilo u tamu !
E, vidiš, tu grešiš. Zato što je aristotelovska definicija nauke pogrešna, jer priznaje za istinu samo ono što je u domeni čula, tj. ono što može da se meri. Definicija naujke treba da glasi da je istina sve što, na bilo koji način, može da postane predmetom čovekovog iskustva, koje svaki čovek može da ponovi i na bilo koji način proveri. Što bi onda značilo da bi u oblast nauke mogla da spada i svest sa njenih sedam posobnosti koje nisu u domenu čula i nisu merljive, ali itekako jesu u domeni ljudskog iskustva. Što bi doprinelo da bi moglo na veoma lagan i jednostavan način naučno da se reši i problem postojanja svesti, a time ujedno i problem postojanja duha i ideja, što je do sada bilo u domeni filozofije idealizma i svetskih religija. Zato se u mom filozofskom sistemu, koji bazira na ovoj drugoj definiciji nauke, koju sam napred obrazložio, po kojoj u nauku treba da spada sve što je u domeni ljudskog iskustva, ne može izbeći uporedno bavljenje i fizičkim i duhovnim pojavama i problemima, pa i religijskim. Što je i poželjno da bi moglo da se otkrije međusobna kauzalna povezanost između duha i materije, da bi tako moglo da se razume da su duh i materija jedna i ista prirodna sila i pojava, samo percipirana na dva moguća načina, čulni i vančulni, tj. da se shvati da materija ne bi mogla da postoji kad ne bi bila svesna, niti bi svest mogla da postoji kad ne bi bila materijalna.
