Ideja ili ne, pitanje je sad :D

[NemanjaNS90]

Molio bih vas za par odgovora jer imam jednu ideju koja verovatno nije tacna pa bih voleo da razumem zasto. Ne bih da iznesem ideju jer sam vec video previse iznetih ideja koje nemaju nikakve osnove(a koje ljudi ne zele da odbace jer su tvrdoglavi i ne slusaju tudja objasnjenja) vec bih zeleo da sam utvrdim zasto ne valja ako je to moguce.

Za pocetak, imam nekoliko pitanja:
1. Koje su slicnosti a koje razlike izmedju osnovnih sila u prirodi?
2. Da li je gravitacija jedina koja nije objasnjena u potpunosti i sta to tacno u vezi nje nije jasno.
3. Na sta se misli kad se kaze zakrivljenost prostorvremena, posto razumem da su prostor i vreme povezani ali sam mislio da je samo prostor zakrivljen?
4. Da li je zakrivljenje prostorvremena u potpunosti objasnjeno i da li je jedini uzrok tome masa?

Ako neko ne zna ili ne zeli da objasnjava sve, a zna bar nesto od pitanog, molio bih ga da odgovori barem na to sto zna. Takodje, ako mislite da neko nije dobro odgovorio, molio bih vas da ga ispravite.

 

[gost 47277]

iznesi svoju ideju, nece te niko pojesti...
ja jos uvek disem...

 

[NemanjaNS90]

Ma glupo je veoma. Cekam da mi neko odgovori pa da sam uvidim zasto je pogresna

 

[chuck.]

Molio bih vas za par odgovora jer imam jednu ideju koja verovatno nije tacna pa bih voleo da razumem zasto. Ne bih da iznesem ideju jer sam vec video previse iznetih ideja koje nemaju nikakve osnove(a koje ljudi ne zele da odbace jer su tvrdoglavi i ne slusaju tudja objasnjenja) vec bih zeleo da sam utvrdim zasto ne valja ako je to moguce.

Dobro je ako imas neku ideju povodom naucnih problema, i kao sto rece prethodnik, niko te nece pojesti ako je ona i pogresna, a ti je izneses, jer forum i sluzi tome. Nije sramota lupiti. Sramota je ako ti neko na to lepo i argumentovano ukaze, a ti se i dalje tvrdoglavo drzis svoje pogresne ideje, a to je ono na sta se najvecim delom ovaj forum svodi, nazalost. To si dobro uocio.

Za pocetak, imam nekoliko pitanja:
1. Koje su slicnosti a koje razlike izmedju osnovnih sila u prirodi?
2. Da li je gravitacija jedina koja nije objasnjena u potpunosti i sta to tacno u vezi nje nije jasno.
3. Na sta se misli kad se kaze zakrivljenost prostorvremena, posto razumem da su prostor i vreme povezani ali sam mislio da je samo prostor zakrivljen?
4. Da li je zakrivljenje prostorvremena u potpunosti objasnjeno i da li je jedini uzrok tome masa?

Ako neko ne zna ili ne zeli da objasnjava sve, a zna bar nesto od pitanog, molio bih ga da odgovori barem na to sto zna. Takodje, ako mislite da neko nije dobro odgovorio, molio bih vas da ga ispravite.

Zato su tvoja pitanja pravo osvezenje i cudi me da niko nije bio voljan do sada da na njih odgovori. Tu dolazimo do drugog dela problema, a to je da kada se postave pitanja koja bi mogla da posluze za konstruktivnu diskusiju, obicno se odgovori tesko dobijaju. Ali ako se pokazes kao potpuni idiot time sto sa puno uverenja i isljucivosti napises nesto sto je bez ikakvog naucnog osnova, svi ce se sjatiti da o tome diskutuju. Zato bih ti predlozio da ubuduce kad imas ovakva pitanja, njima pridodas i nekakvu besmislenu tvrdnju poput zavere ljudi-reptila, nepostojanju fosila prelaznih zivotnih oblika, ili u pogledu brzine razlicitim vrstama elektomagnetskog zracenja. Onda ce tvoja poruka zadobiti tudju paznju.

Ja bih ti rado odgovorio, ali sumnjam da bih imao da kazem vise od onoga sto i sam znas, tj. pretpostavljam da o tim pitanjima vise znas od mene. Ovde sam prvenstveno da nesto naucim, ali zato ova moja poruka moze fino da posluzi da tema ostane pri vrhu liste. Tek da ne bude da opet samo pisem dugacke tekstova bez ikakvog pravog sadrzaja, tj. da spamujem, mislim da je odgovor na tvoje 2. pitanje da. Znam da su vrsena nekakva merenja ciji rezultati nisu bili sasvim u saglasnosti sa OTR, dok mislim da je teorijska fizika koja tretira ostale sile u prirodi saglasna rezultatima svih dosadasnjih eksperimenata.

Ipak cu dodati u i to da postoji temeljna razlika izmedju gravitacije i ostalih sila u prirodi sto prati temeljna ralicitost izmedju teorijske fizike koja tretira gravitaciju i one koja se bavi ostalim silama u prirodi. Gravitacija je sila koja deluje i na velikim rastojanjima i do izrazaja dolazi kod velikih materijalnih objekata. Ostale sile deluju na malim udaljenostima i teorijski su objedinjene Standardnim modelom. Poslednjih nekoliko decenija ucinjeni su veliki napori da se osmisli teorija koja bi obuhvatila sve cetiri sile, ali mislim da do sada nijedna takva ideja nije stekla definitivnu ekperimentalnu potvrdu. Naucnici veruju da je u ranom univerzumu vladala jedna fizicka sila koja se njegovim kasnijim razvojem raslojila na cetiri poznate.

 

[endonuclease]

Molio bih vas za par odgovora jer imam jednu ideju koja verovatno nije tacna pa bih voleo da razumem zasto. Ne bih da iznesem ideju jer sam vec video previse iznetih ideja koje nemaju nikakve osnove(a koje ljudi ne zele da odbace jer su tvrdoglavi i ne slusaju tudja objasnjenja) vec bih zeleo da sam utvrdim zasto ne valja ako je to moguce.

Dobar pristup. Izvini na kašnjenju odgovora, nadao sam se da će se neko drugi ubaciti (ja sam ipak biolog, i samimi tim "diletant" na polju fizike).

Za pocetak, imam nekoliko pitanja:
1. Koje su slicnosti a koje razlike izmedju osnovnih sila u prirodi?
2. Da li je gravitacija jedina koja nije objasnjena u potpunosti i sta to tacno u vezi nje nije jasno.
3. Na sta se misli kad se kaze zakrivljenost prostorvremena, posto razumem da su prostor i vreme povezani ali sam mislio da je samo prostor zakrivljen?
4. Da li je zakrivljenje prostorvremena u potpunosti objasnjeno i da li je jedini uzrok tome masa?

Pitanje 1. je daleko preveliko. Odgovor bi zahtevao, u principu, pisanje čitavog udžbenika fizike. Samo pitanje, recimo, interakcije između slabe nuklearne i elektromagnetne sile, i objašnjenje elektroslabe interakcije prevazilazi sposobnosti ovog foruma.

Na pitanje 2. se može dati odgovor. Ujedinjenje sila ide ovako:

- električna i magnetna sila su zapravo jedna, elektromagnetna sila.
- elektromagnetna sila i slaba nuklearna sila se mogu objasniti kao dva aspekta iste sile, tzv. elektroslabe. Da se razumemo: ovo su dve sile u našem današnjem univerzumu, ali na visokim nivoima energije (100 GeV, otprilike) postaju jedna sila. Samim tim, ovo omogućava ujedinjeno objašnjenje.
- elektroslaba sila se može ujediniti sa snažnom nuklearnom silom na nekoliko različitih načina, proizvodeći ideju polja "elektronuklearne sile." Ovde je opet reč o matematičkom objašnjenju: snažna nuklearna je odvojena sila, ali na gigantskim nivoima energije, ona se stapa sa elektroslabom u jedinstveno polje. Ovo omogućava da se ove tri sile opišu ujedinjeno, iz istih osnovnih principa.

Gravitacija, međutim, je problem, i imamo tu jedan veliki paradoks.

Sa jedne strane imamo opštu teoriju relativiteta, koja opisuje gravitaciju u makroskopskom svetu (tj. među objektima veličine stena, ili planeta - mada važi i za molekule i veće čestice). Predviđanja ove teorije se uklapaju u naša merenja, koliko do sada možemo da vidimo, apsolutno. Ako postoji greška, ona je manja od 0,01%.

Ali ako teoriju relativiteta primeniš na kvantnom nivou, tu se matematika potpuno sruši: dobijaš rezultate koji su besmisleni - beskonačnosti, ili deljenja sa nulom.

Sa druge strane, imaš kvantnu mehaniku, koja je verovatno najbolje potvrđena i proverena teorija u modernoj nauci. Svako izračunavanje urađeno na osnovu kvantne mehanike koje je posle provereno se ispostavilo apsolutno tačnim. Na osnovu kvantne mehanike, recimo, u toku 1960-tih i 70-tih, napravljena je gomila predviđanja po pitanju prirode fuzije unutar zvezda; to nije moglo da se proveri sve do prošle decenije, ali kada je provereno, ispostavilo se da su izračunavanja tačna do zadnje decimale do koje naši uređaji mogu da mere.

Celokupna moderna hemija je zasnovana (i funkcioniše savršeno) na kvantnim osnovama.

Ali ako pokušaš da jednačine kvantne mehanike primeniš na veće objekte? Odjednom se opet matematika slama, dobijaš beskonačnosti i besmislice.

Otud, potrebna nam je teorija koja obuhvata oba aspekta realnosti - teorija kvantne gravitacije. String teorije su pokušaj da se reši ovaj problem, i (makar na papiru) uspešno rešavaju većinu problema; ali problem je što postoji mnogo mogućih teorija, a za sada nema načina da se proveri koja od njih je najbliža stvarnosti (ako ijedna uopšte jeste).

3. I prostor i vreme se zakrivljavaju usled gravitacionih efekata. Sat na vrhu Mont Everesta i na dnu okeana neće ići istom brzinom, usled uticaja gravitacije na protok vremena.

4. Zakrivljenje prostorvremena koje izračunavamo na osnovu jednačina relativiteta savršeno (makar 99.99%) odgovara onome što vidimo u univerzumu. U tom smislu, ono jeste u potpunosti objašnjeno.

Uzrok zakrivljenju je tzv. "four-momentum", koji uključuje masu/energiju i linearni moment objekta ili zračenja u datoj oblasti prostorvremenskog kontinuuma. Dakle, ako dodaš energiju komadu mase, ili ga ubrzaš, to će povećati zakrivljenje prostora. Ako bi ubrzao svemirski brod do ogromnih brzina (recimo, 0.9999999999999999999999999c), taj brod bi izazivao zakrivljenje slično onome koga izaziva čitava galaksija.

 

[fantom piroman]

Imam ja jedno pitanje: Sta izaziva zakrivljenje u prostoru i vremenu? Mislim da li samo nebeska tela imaju gravitaciju ili bi je mogao imati i na primer i spejs satl, naravno zanemarljivu?

 

[lightm]

Svaka masa, srazmerno, zakrivljuje prostor.
Istina, meni se vise svidja ideja po kojoj masa ne zakrivljuje prostor nego masa jeste zakrivljeni prostor.

 

[chuck.]

.


Pioneer Anomaly

 

[endonuclease]

Pioneer Anomaly

Suviše nepoznatih, i suviše mogućih standardnih objašnjenja da bi smo se uzbuđivali. Za sada...

 

[chuck.]

Suviše nepoznatih, i suviše mogućih standardnih objašnjenja da bi smo se uzbuđivali. Za sada...

Da, pa slican zakljucak stoji i u tekstu, ali problem, bar tada, jos uvek nije bio resen, pa je interesantno u kontekstu price sa ove forumske teme. Doduse tekst koji sam linkovao je iz 2005. Za ocekivati je da je do sad mozda pronadjeno neko definitivno objasnjenje uzroka anomalije, ali nisam uspeo da pronadjem takvu vrstu informacije. Mozda ti imas neke novosti u tom pogledu?

Objasnio si izvesnu disharmoniju koja vlada izmedju OTR i KM, ali mislim da se iz tvoje poruke ne moze direktno zakljuciti zasto je onda bas OTR glavni kandidat da sutra bude zamenjena nekom potpunijom teorijom, i da li je uopste to slucaj, osim sto je odnos sila koje se medjusobno teorijski mogu harmonizovati i onih koje ne mogu 3:1, a ta jedna je gravitaciona. U tom smislu, da li bi bio ljubazan da, ako znas, objasnis zasto se bas OTR "smatra krivcem" za teorijsku nekonzistentnost savremene fizike?

edit: Naravno, moze i bilo ko drugi da se ukljuci, ko zna ovaj problem lepo da objasni.

 

[NemanjaNS90]

Bio sam malo zauzet, ali evo me sad. Hvala na odgovorima.

E, sad, malo da preformulisemo pitanja

1. Koje su slicnosti i razlike izmedju gravitacije i preostalih sila.
2. Koliko znam, postojanje gravitona nije utvrdjeno. Da li je i zbog cega on neophodan, tj. zasto su naucnici sigurni u njegovo postojanje?
3. Taj primer sa brodom mi je interesantan. Kazes da bi stvarao isto zakrivljenje prostorvremena pri vecoj brzini. Jel to zbog same brzine ili zbog toga sto mu je masa veca od mase galaksije ako se krece tom brzinom?

 

[endonuclease]

Za ocekivati je da je do sad mozda pronadjeno neko definitivno objasnjenje uzroka anomalije, ali nisam uspeo da pronadjem takvu vrstu informacije. Mozda ti imas neke novosti u tom pogledu?

Ne, nema novih objašnjenja. Sve stare mogućnosti su i dalje moguće. Teško da će i biti objašnjenja tokom sledećih par godina; a konačnog ne, dok se ne pošalje posebna misija (što može potrajati i deceniju-dve).

U tom smislu, da li bi bio ljubazan da, ako znas, objasnis zasto se bas OTR "smatra krivcem" za teorijsku nekonzistentnost savremene fizike?

Kvantna mehanika je toliko dobro dokazana i potvrđena u praksi da je veoma neverovatno da je u njoj propuštena neka fundamentalna činjenica. Takođe, kvantni efekti se mogu proveriti i izazvati u laboratoriji; za relativističke efekte, zaključci se moraju izvlačiti iz postojećih astrofizičkih fenomena. Otud, ako dobro razumem (što je veliko pitanje na ovom nivou), u OTR ima više mesta za fleksibilnost i promene.

edit: Naravno, moze i bilo ko drugi da se ukljuci, ko zna ovaj problem lepo da objasni.

To bi zaista bilo fino, umesto da stalno biolog tapka oko fizike. Mislim, meni je zanimljivo, ali šansa za greške je mnogo veća...

 

[endonuclease]

1. Koje su slicnosti i razlike izmedju gravitacije i preostalih sila.

Opet daleko preširoko pitanje za forum, bar iz moje perspektive.

2. Koliko znam, postojanje gravitona nije utvrdjeno. Da li je i zbog cega on neophodan, tj. zasto su naucnici sigurni u njegovo postojanje?

Graviton je hipotetička čestica u okviru kvantne teorije. Naučnici nisu sigurni da on postoji; štaviše, većina hipoteza izbegava postojanje gravitona, koristeći drugačije prilaze osnovnom problemu.

Problem je u tome što ako se gravitoni tretiraju kao "point particle" (tj. čestice sa pozicijom), matematika kolapsira na višim energijama.

Razjašnjenje ovog problema (tj. razvoj pravilne teorije kvantne gravitacije) je najveći problem moderne fizike, iz čijeg rešenja će slediti razjašnjenje mnogih drugih današnjih misterija.

3. Taj primer sa brodom mi je interesantan. Kazes da bi stvarao isto zakrivljenje prostorvremena pri vecoj brzini. Jel to zbog same brzine ili zbog toga sto mu je masa veca od mase galaksije ako se krece tom brzinom?

Ovo je u stvari veoma komplikovana stvar, zbog nezgrapne nomenklature u vezi "stojeće mase" (tj. klasične mase) i "relativističke mase". Mada u prostim objašnjenjima u udžbenicima fizike piše da je gravitacija prosto povezana sa masom, ovo je uprošćenje. Pravi odgovor je da svi objekti koji se kreću imaju four-momentum ("četiri-moment", relativistička generalizacija prostornog momenta u četvorodimenzionalno prostorvreme; isto kao što je moment trodimenzionalni vektor, četiri-moment je četvorodimenzionalni vektor), od koga u stvari zavise stvari kao što je gravitacija.

Recimo, mi smo ovde pričali dosta o tome kako fotoni nemaju masu. Ali fotoni imaju relativističku masu - njihova energija (izražena u obliku frekvencije) im daje određenu relativistički masu, pošto je m=E/c[SUP]2[/SUP]. Međutim, ovo nije klasična masa, i ne može se prosto ubaciti u formule na mesto na kome piše m. Mnogo je bolje, u stvari, ignorisati ideju relativističke mase, i prosto uzeti u obzir šta se događa sa momentom.

Dakle, sa rastom brzine, brodov "4-moment" se menja, i povećava se njegov uticaj na strukturu okolnog prostorvremena.

Za mnogo bolje objašnjenje, pogledaj ovde:

http://www.weburbia.com/physics/mass.html

Takođe, i ovo je vredno čitanja:

http://www.weburbia.com/physics/black_fast.html

 

[chuck.]

To bi zaista bilo fino, umesto da stalno biolog tapka oko fizike. Mislim, meni je zanimljivo, ali šansa za greške je mnogo veća...

Cenim(o) sto si se ipak potrudio. Tvoj angazman na ovakvim temama sasvim je ok, bar dok se ne pojavi neko u znanju jaci.

 

[vujadin]

Cenim(o) sto si se ipak potrudio. Tvoj angazman na ovakvim temama sasvim je ok, bar dok se ne pojavi neko u znanju jaci.

Да ли се и сила инерције убраја у силе или је то нека друга врста сила? Да ли та сила делује и у вакуму?

 

[chuck.]

Да ли се и сила инерције убраја у силе или је то нека друга врста сила? Да ли та сила делује и у вакуму?

Inercija nije sila, vec svojstvo svih tela koja poseduju masu, a masa ( ili moment inercije kod rotacionih kretanja ) je mera inercije nekog tela. Inercija dolazi do izrazaja kod gravitacionih interakcija, dakle tice se gravitacione sile, i koliko znam na dejstvo gravitacije ne utice sredina kroz koju se to dejstvo prostire. Naravno, to ne znaci da sredina ne utice na kretanje nekog tela sa masom, jer svaka sredina drugacija od vakuma pruza mehanicki otpor koji doprinosi ukupnoj rezultanti sila koje dejstvuju na telo.

Hm, postovani strucnjaci, nadam se da ovo nisam lose objasnio?

 

[chuck.]

... na dejstvo gravitacije ne utice sredina kroz koju se to dejstvo prostire.

... ne utice na intenzitet, a na brzinu dejstva verovatno utice, jer svako dejstvo je limitirano brzinom prostiranja svetlosti u vakumu, a posto se svetlost prostire razlicitim brzinama kroz razlicite sredine, pretpostavljam da je slicno i sa dejstvom gravitacije...

I guess...

 

[chuck.]

Ovo me podstace da se zapitam - pretpostavljam da su naucnici, u pokusaju da istraze fenomen tamne materije, tu pojavu razmatrali i u kontekstu brzine prostiranja gravitacionog dejstva?

Dodatak prethodnom: sto telo ima vecu masu, veca je njegova inercija, dakle teze ga je pokrenuti, pomeriti, zaustaviti, odnosno poremetiti njegovo ravnomerno pravolinijsko kretanje. Stoga sila istog intenziteta ne utice podjenako na kretanja tela razlicitih masa. Naravno, ovo vazi za klasicnu mehaniku, kao i sve prethodno iz mojih poruka, a da li je ovo drugacije u kontekstu relativisticke, ne znam.


-

 

[endonuclease]

Да ли се и сила инерције убраја у силе или је то нека друга врста сила? Да ли та сила делује и у вакуму?

Kao što ti Chuck reče, inercija nije sila. Možda će ti biti lakše da razmišljaš ovako:

Ako imaš kamen koji stoji u mestu, on se neće pomeriti sam od sebe: moraćeš da uložiš energiju da ga pomeriš.

Kada si uložio energiju, ta energija ne može prosto da nestane. Kamen se pomera, i pomeraće se sve dok ta energija negde ne ode, ili dok nešto ne uloži energiju da taj kamen zaustavi.

Tako da kada ti baciš kamen, on leti pravo, i leteće tako beskonačno - osim što ga gravitacija Zemlje privuče nadole, a otpor vazduha ga uspori (energija koju si ti uložio u bacanje biva oslobođena u vidu toplote, kroz trenje sa vazduhom).

U vakuumu važe ista pravila inercije kao i u atmosferi.

 

[Lindemann]

Према схватању савремених физичара, све што постоји у природи састављено је од атома, субатомских честица и медија (тзв. поља) која их повезују. На основу тога, постоје четири основне силе у природи, а најјача је тзв. јака нуклеарна сила која делује међу честицама у атомским језгрима. Ову силу не примећујемо у свакодневном животу јер њено дејство не достиже растојања која су већа од милионитог дела једног милијардитог дела метра.

Друга сила по јачини је електромагнетна. Дејство ове силе запажамо готово свуда у свакодневном животу, од електричног звонца на улазним вратима, преко рада мобилних телефона, севања муње, слике на ТВ екрану, па до електричног трамваја. Пошто су дејства ове силе највидљивија у животу на Земљи, ако њену јачину условно означимо јединицом, на таквој скали јачина јаке нуклеарне силе била би на 100-том подеоку, односно јачина јаке нуклеарне силе је стотину пута јача од електромагнетне.

F - сила (у њутнима)
E - електрично поље (у волт на метар)
B - магнетни флукс (у веберима по квадратном метру, односно, теслама)
q - наелектрисање честице (предмета) (у кулоновима)
v - брзина честице (предмета) (метар у секунди)

Трећа основна сила, слабија од претходне две, јесте тзв. слаба нуклеарна сила. Њена јачина се на поменутој скали налази на подеоку који је 10 милијарди пута мањи од основног подеока (приписаног електромагнетној сили), а радијус њеног дејства је хиљаду пута мањи од дејства радијуса јаке нуклеарне силе. Ова сила је одговорна за појаву тзв. бета распада честица и атомских језгара.

На крају, најслабија сила у природи је гравитациона сила. Мада је њено дејство изразито дугометно, њеној јачини на уведеној скали одговара подеок који је квинтилион (број који се састоји од јединице и 30 нула) пута мањи од подеока слабе нуклеарне силе. То може да изгледа чудно у односу на свакодневно искуство, али треба имати у виду да гравитациона сила делује између свих честица и да је увек привлачна. Зато се дејство резултујуће гравитационе силе Земље, која се састоји од огромног броја атома (89000000000000000000 квинтилиона) примећује свуда око нас и далеко изнад површине Земље.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B0

Постоје и претпоставке да постоји и антигравитација али она још није дефинисана колико је мени познато.

 

[Tuzni_patak]

Koliko sam ja obavesten inerciona masa nije jednaka gravitacionoj masi.

 

[chuck.]

Koliko sam ja obavesten inerciona masa nije jednaka gravitacionoj masi.

link: Inertial and gravitational mass

Although inertial mass, passive gravitational mass and active gravitational mass are conceptually distinct, no experiment has ever unambiguously demonstrated any difference between them. In classical mechanics, Newton's third law implies that active and passive gravitational mass must always be identical (or at least proportional), but the classical theory offers no compelling reason why the gravitational mass has to equal the inertial mass. That it does is merely an empirical fact.

Albert Einstein developed his general theory of relativity starting from the assumption that this correspondence between inertial and (passive) gravitational mass is not accidental: that no experiment will ever detect a difference between them (the weak version of the equivalence principle). However, in the resulting theory gravitation is not a force and thus not subject to Newton's third law, so "the equality of inertial and active gravitational mass [...] remains as puzzling as ever"

 

[vujadin]

Tako da kada ti baciš kamen, on leti pravo, i leteće tako beskonačno - osim što ga gravitacija Zemlje privuče nadole, a otpor vazduha ga uspori (energija koju si ti uložio u bacanje biva oslobođena u vidu toplote, kroz trenje sa vazduhom).

Значи ако ја бацим камен у луку он ће кроз вакум ићи право али ако га бацим у луку и заокрету он ће наставити да иде право и у заокрету? Због гравитације коју ја на Земљи користм да га бацим у луку ту закривљеност лука не могу пренети у вакум због недостатка гравитације. У том случају ако ја у свемирском вакуму бацим камен на Сунце он ће пасти на Сунце?

U vakuumu važe ista pravila inercije kao i u atmosferi.

Осим гравитације и трења која не утичу на инерцију?

Да ли сам добро разумео?

 

[endonuclease]

Значи ако ја бацим камен у луку он ће кроз вакум ићи право али ако га бацим у луку и заокрету он ће наставити да иде право и у заокрету?

On će krenuti u pravoj liniji od tebe, u pravcu u koga si ga bacio. Ako si mu dao rotaciju (što bi kod teniske lopte u vazduhu izazvalo zakrivljenje puta) ona će se okretati oko svoje ose, ali će putanja i dalje biti prava.

У том случају ако ја у свемирском вакуму бацим камен на Сунце он ће пасти на Сунце?

Ako stojiš dovoljno visoko iznad Zemlje da Zemljina gravitacija ne može da privuče kamen; i ako kamenu ništa ne stoji na putu (recimo, Venera ). Onda ako baciš kamen prema Suncu, on će ići pravo, i pašće na Sunce (tačnije, ispariće u koroni, a gasove će oduvati Sunčev vetar, ali to je otprilike ista stvar).