Andreeana
Početnik
- Poruka
- 1
Podglavlje I
U senci prezimena
Garnet, grad peska bio je grad poznat po svojim velikim građevinama koje su se uzdizale do sunca praveći hlad nad ulicom koju su meštani iskorišćavali kako bi lakše prolazili kroz dan.
Nepoznavaocima bi se činilo da je svakog dana u godini trajao karneval pun različitih zbivanja, igri i dešavanja. Žene bi pod pratnjom frule zajedno sa zmijama uvijale svoje telo plesom koji je zavodio i oženjene muškarce. Deca su trčala svuda unaokolo praveći probleme svojim roditeljima i okolini koja je sva užurbano pripremala neki sledeći događaj koji bi se odvijao toga dana.
„Kako ćemo po ovoj vrućini i gužvi da stignemo do palate do kraja dana?“ prošaputao je Tiki mali gušter na čije jaje sam naišla prolazeći kroz pustinju kako bih došla do grada. Put kroz pustinju trajao je 70dana. Četvrtog dana sam ga pronašla, dvadesetprvog dana se izlego, a nedugo zatim i progovorio. Tiki je bio sigurna sam bila u to neka mešavina više vrsta guštera. Imao je jako naboranu kožu skoro kao u krokodila i ogromne oči koje bi mi se pod odredjenim uglom činile kao dva zelena dragulja.
„ Nigde se ne žurimo, ovo putovanje na koje si odlučio da me pratiš trajaće godinama, ako želiš ostaviću te ovde sa ženama i zmijama možda te poduče ovom uvijanju pa kada se vratim po tebe mi budeš bio od koristi.“ pomazih ga po glavi i on se velikom brzinom sa mojih ramena popeo na vrh marame na mojoj glavi.
„ Ne želim da te čekam godinama uostalom ništa mi ne garantuje da ćeš se iz tog pohoda vratiti živa.“
Naslonivši svoju na moju glavu Tiki je zadremao. Toga dana je sanjario o tome kako igra medju lepim ženama.
Pogledala sam ka palati, više nije izgledala tako graciozno kao iz daljine. Mogle su se videti pukotine po zidovima a zlatni sjaj koji je nastajao prelamanjem svetlosti sunca o pesak više nije bio prisutan i sama aura palate je delovala napušteno, tužno. Dok sam se kretala kroz hrpu ljudi primetila sam nekoliko pogleda ka sebi. Ljudi odavno nisu videli putnike kroz ove ulice. Jedini prolaznici koji su dolazili su bili narodu poznati trgovci koji se broj svake godine smanjivao. Da li zbog mog bledog tena ili crne kose iz daleka se videlo da ne pripadam ovom gradu.
Nekoliko ulica dalje gužva, igra i galama je prestala i primećivala sam sve više stražara koji su nezainteresovano stajali u senkama i posmatrali grad. Što sam se više bližila ka palati primećivala sam da je bilo sve manje ljudstva.
„Tiki budi se.“ prodjoh mu prstima preko tela. „Ispred zida smo.“
Ogromna ograda od zida visine preko 8metara prostirala se oko naše destinacije. Dve statue ponosnih slonova stajale su uklesane o zid i osim stražara čuvale kapiju. Kada smo se približili kapiji zaustaviše nas.
„Ime, prezime i kojim povodom se nalazite ovde.“
„ Moje ime je Reyna od Palie. Moj povod ne moram reći vama, već Vašem kralju. Moj otac kralj Palie me je lično poslao ovde.“ Istina, ja sam princeza palie. Laž, moj otac nema pojma gde sam a i nije ga briga. Ja sam samo obično kopile nastalo jer se kralju malo švrćkalo sa poslugom.
Ali ta moja laž bila je dovoljna da se kapija otvori iste sekunde na pomen imena moga oca. Strah od oholog kralja Palie odavno je prešo zidine kraljevstva i stvarao strah u srcima stanovnika drugih kraljevstva.
Kako smo prošli pored slonova ispred nas se prostralo zelenilo. Pustinjsko cveće je okružilo zlatnu stazu po kojoj smo prateći je stigli do velikog bazena ispred palate. U bazenu su sedele četiri devojke mojih godina, brćkale nogice i svojim preplanulim telom i belim haljinama ulepšavale celokupnu sliku još više. Medju njima prepoznah jedno lice. Malo im se približih da se uverim da prepoznajem lice.
„ Lepota Vaša je dovoljna da znam da se nalazim na pravom mestu, princezo Mariam.“
„ Retko ko mi se osim mojih pratilja obraća tako direktno i bez naklona, vidim nisi baš nešto vaspitana.“
„ Princeza se ne klanja princezi.“
„ U istinu, ali da li se možeš nazvati princezom u mom kraljevstvu,?“
Pogledi njenih pratilja su me sekli a na licima stražara se našao strah. Da li zbog toga što sam ja uvredila nju ili ona mene,nije bilo važno. Zbog ovakvih svadja su se započinjali ratovi, gubila se glava i prolivala reka krvi. Mariam ustade obrisa svoje stopalo o već pripremljen ćilim i približi mi se. Čas pre nego što su stražari pomislili da stanu ispred nas i razdvoje nas ne bi li došlo do nekog fizičkog kontakta ona mi pade u zagrljaj i začu se smeh starih drugarica koje se odavno nisu ni videle ni čule. Tiki koji je bio sakriven kod mojih nedara osetio je snažan pritisak zagrljaja princeze Mariam.
Mariam i ja smo se srele jednom prilikom kada je njen otac pre 10godina pregovarao sa mojim oko nekih brodova. Još tada se videlo da će porasti u prelepu devojku o čijoj lepoti će se pisati a prinčevi i druge aristokrate iz njenog i susednih kraljevstva uzdisali na pomen njenog imena i načina na kojih ih je sve do jednog odbijala.
„Umalo da te ne prepoznam otkrile su te tvoje zlatne oči.“
„Otkrila sam glavu u tu svrhu.“
„Iako mi je drago što te vidim, nisam došla ovde da bih nadoknadila izgubljeno vreme u našem prijateljstvu. Čak ti ni ne dolazim kao prijatelj već kao pregovarač.“
„ Šta je za ime sveta toliko bitno da ti se potpuno promenio ton i izraz lica.“
„ Našla sam lokaciju kristala.“ pogledala sam ka njoj i videla da se uozbiljila. Na trenutak sam mislila da će progovoriti ali je samo nastavila da me gleda.
„ Princeza Valeria, princ Galen i princ Rowan su se već složili da je vreme.“
„ Znači stvarno smo sklopili taj savez po pismima nisam mogla da prepoznam da li si ironična.“
Malo nakon mog dvanaestog rodjendana shvatila sam da kopiladima poput mene nije mesto na dvoru. Uvek su nas gledali ispod oka, služili smo im za podsmeh i razibrigu. A neku kopilad su i mučili do besvesti. I tada sam odlučila da napravim savez između nas kopiladi koji bi našli na neki drugi način svoje mesto u ovom svetu. Nakon godina slanja pisma samo su nekolicina njih uzvratila uz puno zahvalnosti odbila dok su Valeria, Mariam, Galen i Rowan jedini koji su prihvatili moju ponudu. Svako iz drugih namera. Valeria je želela da proputuje svetom i upozna se sa svim biljkama i životinjama na ovoj kugli. Galen je želeo da pobegne od svoje braće zakonitih prinčeva koji su ga stalno sputavali u obrazovanju, tukli do besvesti na treningu pod izgovorom. Mariam je želela da izbegne ugovoreni brak sa kraljem Fordeherom pedesetogodišnjim vladarom Skaypie. Rowan mi nikada nije rekao razlog zbog kog je želeo da se pridruži mom savezu ali nije ni bilo potrebno. Ostali članovi su mi slali pisma u kojima smo se upoznavali tokom prethodnih šest godina dok su od Rowena stigla samo dva pisma. Prvo u kome prihvata ponudu pre šest godina i drugo pre mesec dana gde mu odgovara mesto i vreme prvog sastanka saveza kopiladi kako ga je nazvao.
U senci prezimena
Garnet, grad peska bio je grad poznat po svojim velikim građevinama koje su se uzdizale do sunca praveći hlad nad ulicom koju su meštani iskorišćavali kako bi lakše prolazili kroz dan.
Nepoznavaocima bi se činilo da je svakog dana u godini trajao karneval pun različitih zbivanja, igri i dešavanja. Žene bi pod pratnjom frule zajedno sa zmijama uvijale svoje telo plesom koji je zavodio i oženjene muškarce. Deca su trčala svuda unaokolo praveći probleme svojim roditeljima i okolini koja je sva užurbano pripremala neki sledeći događaj koji bi se odvijao toga dana.
„Kako ćemo po ovoj vrućini i gužvi da stignemo do palate do kraja dana?“ prošaputao je Tiki mali gušter na čije jaje sam naišla prolazeći kroz pustinju kako bih došla do grada. Put kroz pustinju trajao je 70dana. Četvrtog dana sam ga pronašla, dvadesetprvog dana se izlego, a nedugo zatim i progovorio. Tiki je bio sigurna sam bila u to neka mešavina više vrsta guštera. Imao je jako naboranu kožu skoro kao u krokodila i ogromne oči koje bi mi se pod odredjenim uglom činile kao dva zelena dragulja.
„ Nigde se ne žurimo, ovo putovanje na koje si odlučio da me pratiš trajaće godinama, ako želiš ostaviću te ovde sa ženama i zmijama možda te poduče ovom uvijanju pa kada se vratim po tebe mi budeš bio od koristi.“ pomazih ga po glavi i on se velikom brzinom sa mojih ramena popeo na vrh marame na mojoj glavi.
„ Ne želim da te čekam godinama uostalom ništa mi ne garantuje da ćeš se iz tog pohoda vratiti živa.“
Naslonivši svoju na moju glavu Tiki je zadremao. Toga dana je sanjario o tome kako igra medju lepim ženama.
Pogledala sam ka palati, više nije izgledala tako graciozno kao iz daljine. Mogle su se videti pukotine po zidovima a zlatni sjaj koji je nastajao prelamanjem svetlosti sunca o pesak više nije bio prisutan i sama aura palate je delovala napušteno, tužno. Dok sam se kretala kroz hrpu ljudi primetila sam nekoliko pogleda ka sebi. Ljudi odavno nisu videli putnike kroz ove ulice. Jedini prolaznici koji su dolazili su bili narodu poznati trgovci koji se broj svake godine smanjivao. Da li zbog mog bledog tena ili crne kose iz daleka se videlo da ne pripadam ovom gradu.
Nekoliko ulica dalje gužva, igra i galama je prestala i primećivala sam sve više stražara koji su nezainteresovano stajali u senkama i posmatrali grad. Što sam se više bližila ka palati primećivala sam da je bilo sve manje ljudstva.
„Tiki budi se.“ prodjoh mu prstima preko tela. „Ispred zida smo.“
Ogromna ograda od zida visine preko 8metara prostirala se oko naše destinacije. Dve statue ponosnih slonova stajale su uklesane o zid i osim stražara čuvale kapiju. Kada smo se približili kapiji zaustaviše nas.
„Ime, prezime i kojim povodom se nalazite ovde.“
„ Moje ime je Reyna od Palie. Moj povod ne moram reći vama, već Vašem kralju. Moj otac kralj Palie me je lično poslao ovde.“ Istina, ja sam princeza palie. Laž, moj otac nema pojma gde sam a i nije ga briga. Ja sam samo obično kopile nastalo jer se kralju malo švrćkalo sa poslugom.
Ali ta moja laž bila je dovoljna da se kapija otvori iste sekunde na pomen imena moga oca. Strah od oholog kralja Palie odavno je prešo zidine kraljevstva i stvarao strah u srcima stanovnika drugih kraljevstva.
Kako smo prošli pored slonova ispred nas se prostralo zelenilo. Pustinjsko cveće je okružilo zlatnu stazu po kojoj smo prateći je stigli do velikog bazena ispred palate. U bazenu su sedele četiri devojke mojih godina, brćkale nogice i svojim preplanulim telom i belim haljinama ulepšavale celokupnu sliku još više. Medju njima prepoznah jedno lice. Malo im se približih da se uverim da prepoznajem lice.
„ Lepota Vaša je dovoljna da znam da se nalazim na pravom mestu, princezo Mariam.“
„ Retko ko mi se osim mojih pratilja obraća tako direktno i bez naklona, vidim nisi baš nešto vaspitana.“
„ Princeza se ne klanja princezi.“
„ U istinu, ali da li se možeš nazvati princezom u mom kraljevstvu,?“
Pogledi njenih pratilja su me sekli a na licima stražara se našao strah. Da li zbog toga što sam ja uvredila nju ili ona mene,nije bilo važno. Zbog ovakvih svadja su se započinjali ratovi, gubila se glava i prolivala reka krvi. Mariam ustade obrisa svoje stopalo o već pripremljen ćilim i približi mi se. Čas pre nego što su stražari pomislili da stanu ispred nas i razdvoje nas ne bi li došlo do nekog fizičkog kontakta ona mi pade u zagrljaj i začu se smeh starih drugarica koje se odavno nisu ni videle ni čule. Tiki koji je bio sakriven kod mojih nedara osetio je snažan pritisak zagrljaja princeze Mariam.
Mariam i ja smo se srele jednom prilikom kada je njen otac pre 10godina pregovarao sa mojim oko nekih brodova. Još tada se videlo da će porasti u prelepu devojku o čijoj lepoti će se pisati a prinčevi i druge aristokrate iz njenog i susednih kraljevstva uzdisali na pomen njenog imena i načina na kojih ih je sve do jednog odbijala.
„Umalo da te ne prepoznam otkrile su te tvoje zlatne oči.“
„Otkrila sam glavu u tu svrhu.“
„Iako mi je drago što te vidim, nisam došla ovde da bih nadoknadila izgubljeno vreme u našem prijateljstvu. Čak ti ni ne dolazim kao prijatelj već kao pregovarač.“
„ Šta je za ime sveta toliko bitno da ti se potpuno promenio ton i izraz lica.“
„ Našla sam lokaciju kristala.“ pogledala sam ka njoj i videla da se uozbiljila. Na trenutak sam mislila da će progovoriti ali je samo nastavila da me gleda.
„ Princeza Valeria, princ Galen i princ Rowan su se već složili da je vreme.“
„ Znači stvarno smo sklopili taj savez po pismima nisam mogla da prepoznam da li si ironična.“
Malo nakon mog dvanaestog rodjendana shvatila sam da kopiladima poput mene nije mesto na dvoru. Uvek su nas gledali ispod oka, služili smo im za podsmeh i razibrigu. A neku kopilad su i mučili do besvesti. I tada sam odlučila da napravim savez između nas kopiladi koji bi našli na neki drugi način svoje mesto u ovom svetu. Nakon godina slanja pisma samo su nekolicina njih uzvratila uz puno zahvalnosti odbila dok su Valeria, Mariam, Galen i Rowan jedini koji su prihvatili moju ponudu. Svako iz drugih namera. Valeria je želela da proputuje svetom i upozna se sa svim biljkama i životinjama na ovoj kugli. Galen je želeo da pobegne od svoje braće zakonitih prinčeva koji su ga stalno sputavali u obrazovanju, tukli do besvesti na treningu pod izgovorom. Mariam je želela da izbegne ugovoreni brak sa kraljem Fordeherom pedesetogodišnjim vladarom Skaypie. Rowan mi nikada nije rekao razlog zbog kog je želeo da se pridruži mom savezu ali nije ni bilo potrebno. Ostali članovi su mi slali pisma u kojima smo se upoznavali tokom prethodnih šest godina dok su od Rowena stigla samo dva pisma. Prvo u kome prihvata ponudu pre šest godina i drugo pre mesec dana gde mu odgovara mesto i vreme prvog sastanka saveza kopiladi kako ga je nazvao.
