I Bog stvori coveka...

[Nosferatu___]

Свемоћ искључује слободну вољу.
Пред Богом нема слободне воље, постоји само сценарио који се одвија.
Чак и да гледамо чисто материјалистички - све има свој узрок, па и свака твоја одлука, мисао...
Слободна воља је илузија зато што ми срећом не знамо шта све утиче на наше одлуке. Не знамо ни како мислимо, колики део мозга је неистражен...
Наравно, човек може имати ту слободну вољу у односу на другог човека, али не у односу на цео свет, односно у односу на Бога.
Једноставно, онакав си каквим те је Бог дао (и у народу се каже).
А и ако кренеш да се мењаш - и то је судбина. Нешто те је навело да донесеш одлуку...

Ne bih se slozio sa ovim, jer ne verujem u sudbinu. Verujem da se covek srece sa odredjenim preprekama, ali sam bira kako ce ih resiti.

 

[Nosferatu___]

Пази, све је могуће. Нећу речи ни ДА ни НЕ, а посебно не НЕ
Само, ред је да знаш - онај с којим сам дискутовао, за њега је цела Библија буквална истина, па и Постање.
Ја верујем да је нешто инспирисало људе да пишу верске текстове, па и Библију. Но за њега је било буквално тако, а ко не мисли да је било тако (рецимо зато што бар неколико наука тврди да је свет "мало" старији) тај је за њега будала, сатаниста, и слично...
Да неко каже да Библија ништа не ваља, да је потпуно безвредна књига (односно да се такав дискурс намеће) исто бих се побунио.

Naravno, razumem kontekst u kojem si pisao i slazem se, ja prvi apsolutno verujem u naucna objesnjenja, samo verujem i u nekoga ko je takvim scenarijem rukovodoio.

 

[Агарта]

Ne bih se slozio sa ovim, jer ne verujem u sudbinu. Verujem da se covek srece sa odredjenim preprekama, ali sam bira kako ce ih resiti.

А на основу чега бира?
Можеш ли за било коју своју одлуку да тврдиш да није настала на основу околности, искуства, генетике, утицаја окружења, физиолошких процеса, било чега...

 

[Sveta685]

Elohim. Već sam rekao-Elohim je množina ali nakon nje slijedi glagol u jednini sto jasno ukazuje da se radi o svetoj Trojici,dakle jednom Bogu sa tri licnosti.

Kakve veze ima glagol u jednini, ako je imenica u mnozini - "Nebesnici"?
Zasto bi neko pravio zbrku i jednog Boga zvao svetim Trojstvom, iliti pravilnije - Svetom Trojicom?
Cemu to?
Iz koje potrebe?

 

[Sveta685]

Ne piše. To je neka tvoja mješavina fantastike i teologije.

Ne, prijatelju.
TO pise u Bibliji.
U prvoj glavi radovi Elohima ("Nebesnika").
Stvaranje Zemlje, biljaka, zivotinja, ljudi (musko i zensko)...
U drugoj glavi Postanja, Radovi JHVH Elohima ("Jovanovih nebesnika"):
Stvaranje Adama (najpre muskog), tzv. "prvi greh",.....

 

[Nosferatu___]

А на основу чега бира?
Можеш ли за било коју своју одлуку да тврдиш да није настала на основу околности, искуства, генетике, утицаја окружења, физиолошких процеса, било чега...

Ali po istoj logici, na osnovu cega mozes tvrditi da ne bira?

 

[Zlatna Iris]

Ne bih se slozio sa ovim, jer ne verujem u sudbinu. Verujem da se covek srece sa odredjenim preprekama, ali sam bira kako ce ih resiti.

slazem se da covek sam bira kako ce preci odredjene prepreke pitanje je da li su te prepreke birane takodje ili su tu nezavisno od covekove volje?

 

[Агарта]

Ali po istoj logici, na osnovu cega mozes tvrditi da ne bira?

На основу тога што све има свој узрок, ерго да су другачији узроци биле би и другачије последице (у овом случају одлуке). Уз то, за Бога време и простор не постоје, и не само то него за савремену науку то такође нису тако "стамене" категорије. Ајнштајн каже да припадају преднаучном мишљењу, вероватно оном које у народу зовемо "здраворазумско". Тако да ако све што постоји истовремено је било и биће, о каквом избору уопште можемо причати?!
Наравно, у свакодневном животу ми тога нисмо свесни и чинимо разноразне изборе, а према параметрима које не одређујемо. Но, гледе теологије ствар је јасна - ако нам се не свиђа како је свет устројен, ми га нисмо стварали.

А све то се може системски приказати
U x S -> S
U x S -> I
Стање је последица ранијег стања и улаза.
Излаз је последица улаза и стања.
Ерго, све је то алгоритам.

 

[duska.vodolija]

Čovek.
Jedinka, jedna jedina, sa hiljadu vrlina i još više mana.
Najinteligentnija, najrazvijenija, jedinka na ovoj planeti.
Svesna svojih postupaka, stvorena za kreaciju, stvaranje, gradnju, kalkulaciju, razmišljanje...
Stvorena za razaranje, uništavanje, ubijanje, čak i bez razloga, stvorena da se vine do Meseca, da gazi...
Čovek. Jedna reč, milion osobenosti. "Čovek. Jedan jedini život, onaj koji imamo, isuviše je kratak da u njega stane sve znanje ovog sveta.
Nikada nećemo pročitati sve knjige, nikada videti sve naslikane slike, nikada obići sve gradove i sve države.
Nikada upoznati sve ono što čovek, zapravo predstavlja.
Jer čovek, sam po sebi, najveća je misterija ovog sveta, često i za sebe samog. Ja o sebi znam tako malo.
Bezbroj je situacija u kojima se možemo naći tokom tog jednog, kratkog života. Kako ćemo u svakoj od njih reagovati, kako ćemo se snaći, to nikad ne znamo dok se u istoj ne nadjemo.
Srećno, bezbrižno detinjstvo, ispunjeno blagostanjem jedna je strana medalje. Siromaštvo, beda, rat, glad, boleštine je druga.
U detinjstvu se formira karakter čoveka, njegove navike, sklonosti i način ophodjena prema drugim ljudima.
Svi se radjamo bez greha, u grehu umiremo.
Svesni postupci, lišeni instinkta, ono su što nas odvaja od životinja.
Prijateljstvo i ljubav karakteristika je svih živih bića na planeti.
Kod životinja oni su doživotni u većini slučajeva, kod čoveka su skloni promenama.
Prijatelj će vam ponekad "zariti nož u ledja", neprijatelj nije uvek neprijatelj.
Često će vam pomoći i pružiti ruku upravo ona osoba u koju niste imali poverenja, koja vas je najviše kritikovala, a vama najbliži mogu vas prodati za "trideset srebrnjaka", kao Juda.
Takav je život.
Stvoreni, kakvi jesmo, mi obični ljudi, reagujemo u datim situacijama onako kako nama odgovara, uvek spremni da zaštitimo sebe i svoje interese, bez obzira na posledice i nije nam, najčešće, važno kakav će to uticaj imati na druge.
Hoćemo li nekog povrediti, ugroziti, izvrgnuti ruglu, osiromašiti, mnogima nije bitno.
Bitan je krajnji cilj.
Bitno je sebe izdići, zaštititi, promovisati, obogatiti materijalnim vrednostima. Duhovne su, mnogima nebitne.
Na svetu je sve više stanovništva, a sve manje ljudi.
Sve je manje onih koji sa ponosom mogu poneti ime Čoveka.
Glas običnog, malog, ali pravog čoveka retko se čuje.
Previše je tih i retki su oni koji žele da čuju.
Gorda rasa humanoida postaje gluva i slepa za elementarne ljudske vrednosti.
Za mir, slobodu, ljubav, za prava svakog ljudskog bića na rad, hranu...

Kada nas pogledaš, ako nas uopšte više i gledaš, da li se postidiš svog najvećeg dela, Bože?

http://roksana.blog.rs/blog/roksana/razmisljanja-jedne-zene/2011/04/05/covek-kako-to-gordo-zvuci

 

[Агарта]

Kada nas pogledaš, ako nas uopšte više i gledaš, da li se postidiš svog najvećeg dela, Bože?

Рашковић рече једном како су најхрабрији не они што се ничега не боје, већ они што се ничега не стиде. Није мислио на Бога (или богове), но некако ми је асоцијација свеједно пала напамет.