I ako sebe celog damo, tek tada i možemo biti celi.

[SINDI]

Ukrascu tvoju senku, obuci je na sebe i
pokazivati svima. Bices moj nacin odevanja
svega neznog i tajnog. Pa i onda, kad
dotrajes, iskrzanu, izbledelu, necu te sa sebe
skidati. Na meni ces se raspasti.
Jer ti si jedini nacin da pokrijem golotinju
ove detinje duse. I da se vise ne stidim pred
biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno cemo plakati.

Zashivacu te vetrom. Posle cu, znam, pobrkati
moju kozhu s tvojom. Ne znam da li me
shvatas: to nije prozimanje.
To je umivanje tobom.

Ljubav je ciscenje nekim. Ljubav je neciji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje mastom.

Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj nacin toplog. Obuci cu te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoce.

 

[divlja u srcu]

Ko u ramenima oseca zemljinu tezhu
kao prikriveni bol,
pripada potomstvu onih sto su u drevna vremena
znali za vestinu lebdenja:

onoj potpuno drukcijoj vrsti nasih predaka,
ne ovih sto nas dosezu krvlju iznutra,
vec nekih prozracnih sto nas doticu samo spolja
usnama zlatnim kao vecnost.

To je taj rodoslov od kojeg smo nasledili
neizlecivo muchenje da mislimo.
I u amanet dobili zenicu sto ne sabira
i ne odasilje utiske,
nego je chulo sa iskustvima jednog sutra.

Jedno je: gledati vidom, a drugo: videti vid.

:wink:

 

[majcheki]

Lako je tebi kad imas brata,
pa moze da te stiti i brani.
Kad se u dvoristu igrate rata,
on uvek stoji na tvojoj strani.
Od svih je bolji.
Od svih je jaci.
Zato brat tako mnogo znaci.

Lako je tebi kad imas brata:
smes da se pravis vazan pred svima.
U bioskopu nema karata,
on samo trepne i - vec ih ima.
Na utakmici nigde mesta,
on samo migne - tri klinca digne.
Poznaje svakog konduktera.
Poznaje svakog poslasticara.
Ima u gradu tristo drugara.

Meni je tesko jer nemam brata,
pa pazim s kim se igram rata,
jer nije svako na mojoj strani,
spreman da uvek bas mene brani,
A kad se s drugom decom potucem,
obicno deblji kraj izvucem.

Kod kuce radim sam za dvoje
i sto je moje i sto nije moje:
i ugalj vucem,
i rublje skupim,
i sobu spremim,
i mleko kupim...

I tako: posto nemam brata,
moram da budem vredan sam,
i budem dvostruko vredan sam,
i da odrastem sasvim sam.

Od svega sto na svetu znam
najstrasnije je kad si sam.

 

[Struja]

hehe
"u saticu tom kukavica kuka(qq)
bez decka bit svakoj je curici muka
ma bio on suv ko komarac
kakav je takav je
scepaj ga ne daj ga
jer je muskarac"
mnogo ste bre emotivni

 

[majcheki]

GOVOR

Smatram velikom slaboscu i stvarno bih bio
potisten kada bih sve ovo sto osecam,
morao da ti objasnjavam hudim jezikom
coveka: recima sumnjivim, rovitim, razjedenim
i nekorisnim.
Postoje svakodnevne, sasvim obicne stvari,
koje su mnogima tajna.


"Najcvrsca vrata su ona koja su sirom otvorena,
kaze jedan prastari zapis sa Tibeta.


Postoji govor koji ce neko otkriti sutra, a
mozda niko nece ni pokusavati da ga
otkrije. Ali ti ga vec sada moras obuhvatiti
mislima.
Jer to je jezik znacenja, a ne dijalekt naziva.


Postoje kulture gestova, disanja ili vida.
Postoji vreme vremena i prostiranje prostora.
Postoji lepota lepote. Postoji istina istine,
stvarnost stvarnog, volja volje i moc moci.
Postoji kretanje kretanja, razmisljanje razmisljanja,
... postoji i ljubav ljubavi, sine moj.

 

[majcheki]

Sve se redje usudjujem da izgovaram reci, jer
uvek znace drugo nego sto ja to zelim.
Sve dalje su od govora i tesko ih razabirem
u sumovima beskraja.


Tkivo tetovira na tkivo otiske nasleda. Takvo
je moje cutanje s tobom ove noci. Opnu po
opnu, ljisku po ljusku, sluz po sluz, zamor
medju nama civilizacije protozoa, epohe
virusa, celije stena i vazduha, i ustavljena
koza vode i vecnosti.
To je kao da se sporazumevamo u svim
vremenima, sada iz ovog trenutka, u kojem
smo se zadesili.


Pisem umesto tebe Snezani i Alisi. Saljem
telegrame Pinokiju i Malom Princu. Javljam
se bar jednom dnevno telefonom
Galebu Dzonatanu Livingstonu i Pepeljugi.
Ali ni reci odgovora. Znaci da misle
na nas.
Ko zna glasove misli, retko kada se oglasi
glasom govora.
Ljudi se postuju recima, a vole cutanjem.

 

[majcheki]

Otkrica

Ogroman je trud moga razmisljanja ove noci.
Nista ja ne znam o znanju, sine moj.
Istorija otkrica mozda i nije red, nego
nered radoznalosti nas koji sve vise znamo
da ne znamo.


Tebe ce uciti znanju, ali se ne rugaj neznanju.
Evo da ti procitam poruku Karela Capeka:
"Zamisli onu tisinu, koja bi nastala na
svetu, kad bi ljudi govorili samo ono sto znaju."


Muka je sve to sa znanjem, veruj mi. Ono se
zasiti sebe i prestaje da saznaje. Neznanje
je pocetak hiljadu novih pocetaka. I nemoj
ga se nikad stideti.


Svetlost znanja je slicna svetlosti vasione.
Sve su se misli dogodile odavno, kao
zvezde.
Lepota trazenja nije u nalazenju, nego u nas
odluci da trazimo.


2.


Ja, koji ne znam sta je culo starosti i samoce,
jer okruzen sam stalno ogledalima decjih
ociju, posmatram ovaj zivot kao nesto
sareno,
kao mnogostruki oblik, ogromni luna-park,
kao vrtesku igre i vrtesku neznanja koja
je kruna mudrosti.


Izlazim iz svog tela. Pevac sam i otac himni.
Lutam po udaljenim mestima. Opsenar
sam i svetac koji je sisao sa freske.
Mozes me upotrebiti kao nalepnicu.


Umem da oblikujem vatru dlanovima i
hodam po peni reka i okeana. Ucenja kazu
da je to nemoguce. A vidis, moguce je,
jer sve cinim neznanjem.


3.


Badava Njutnova razglednica: »Priroda nije
slicna tebi, vec sebi samoj".


Ima ih koji su verovali i starom Sokratu:
"Onaj ko ne zna, samo bi trebalo da se
seti sebe".
"Jer znanje se" - kaze Platon - "u ljude ne
unosi ucenjem. Donosis ga rodjenjem na
ovaj svet".


Ne znam kome da verujem. Najbolje ti je
da pitas Ajnstajna. Taj je sve izbrisao,
i sve poceo iz pocetka.


Brizljivo neguj neznanje i razlikuj se od
onih koji, osamuceni od srece, likuju sto
uspevaju na nov nacin da izgovore neku
potpuno istu stvar.

 

[majcheki]

Ma mnogo je gotivno pisao čovek :wink:

 

[HeBePoBaTaH_]

lupi me qurtzem po obrazima
lupaj me luuupaj dlanovima po guzi, m m m m nj aaaaa....
šljep šljep

Hahhahahha pao sam

 

[Gost118]

Joj sto mrzim ove pjevacke topice...

 

[blondi]

Joj sto mrzim ove pjevacke topice...

Narodnjaci, braco i zemljaci,
budite ortaci pa smanjite taj gas!

 

[Betty]

povucite ručnu
zabalavili ste

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Ukrascu tvoju senku, obuci je na sebe i
pokazivati svima. Bices moj nacin odevanja
svega neznog i tajnog. Pa i onda, kad
dotrajes, iskrzanu, izbledelu, necu te sa sebe
skidati. Na meni ces se raspasti.
Jer ti si jedini nacin da pokrijem golotinju
ove detinje duse. I da se vise ne stidim pred
biljem i pred pticama.
.

Ahhhhhh!!


Predivno! Bez obzira koliko god puta, da čujemo ove stihove.

 

[SINDI]

Joj sto mrzim ove pjevacke topice...

Psovke neznosti

Sad shvatam:
nismo dosli zadovoljni ko trave
sto rastu da se zgaze kroz cvrkutave zore.

Mi smo zvezde
sto ludo u mrak se stmoglave
i zbog jednog bljeska ne zale da izgore.

Imamo ruke
dobre
kao pijane laste
da se grlimo plavo i gasimo u letu.

I prisutni smo zbog neba sto mora da izraste
u saksijama oka ponekome u svetu.

Prejeli smo se davno i zubatog i neznog.
Sad svako pruza shape i nova cuda trazi.
A sve je smesno,
i tuzno,
i sve je neizbezno,
i ove istine dobre i ove dobre lazi.

Prejeli smo se,
kazem, i svako ume da sanja,
i svako ume da psuje i ore daljine glavom.

I jednako je u nama i kamenja i granja.
I jednako je u nama i prljavo i plavo.

I svesni da smo lepi isto koliko i ruzni,
stigli smo gde se gmize
i stigli gde se leti.
I znamo sta smo dali,
i znamo sta smo duzni,
i sta smo juce hteli
i sutra sta cemo hteti.

Goreli smo,
al nismo postali pepeo sivi
od kojeg bujaju zita i obale u cvetu.

Uvek smo bili zivi,
pa ipak:
drukcije zivi
od svih ostalih zivih na ovom luckastom svetu.

I najzad:
tako je dobro sto nismo samo trave,
sto talasanja svoja nijednom vetru ne damo,
vec smo zvezde sto sjajem sve nebo okrvave
zeljne da budu sunce makar trenutak samo.



:wink:

 

[Gost118]

Slatka moja Sindi...