I ako sebe celog damo, tek tada i možemo biti celi.

[Milojko Vasic]

Ne znam šta mi je, nešto sam se raznežio i raspekmezio valjda, ali ova pesma Mike Antića mi se baš sviđa:

OPOMENA
~~~~~~~~~
Važno je, možda, i to da znamo:
čovek je željan tek ako želi.
I ako sebe celog damo,
tek tada i možemo biti celi.
Saznaćemo tek ako kažemo
reži iskrene, istovetne.
I samo onda kad i mi tražimo,
moći će neko i nas da sretne.


(Mojne da mi neko bulazni nad stihovima Mike Antića)

 

[majcheki]

Dnevnik

1.

Stvari koje su snaznije od tebe, jake su, jer
samo ti ih vidis kao jake. Zauzdaj konja, posta-
ce krotak i veran.
Zajazi potok i bice sluga vodenici.
Podigni krov nad glavom, i sta ti mogu mecave,
pljuskovi ili sunce.

Stvari koje su krhkije od tebe, slabe su, jer ih
samo ti vidis kao nejake. Zazari grumen uglja,
dobices vatru. Zasej u zemlju zrno zita,
rodice hlebovi.
Izmisli sopstveni horoskop i neka sve na svetu
bude rodjeno u tvom znaku.

Sta vredi da budes zabelezen u zvezdama, ako
te niko nije procitao na zemlji.

2.

Skupljacu neobicnih stvari, nek drugi skupljaju
znacke i marke. Nek drugi skupljaju slicice
fudbalera.
Ti skupljaj dane, casove i trenutke.

Utemeljivacu nove maste, ne daj nikom na
svetu da odredjuje tvoju sudbinu. Ne daj
im da ti udare zig horoskopa.
To je jedina azbuka koju te molim da naucis.

Znam da bi bili potrebni dugi nizovi godina
da neko shvati pozlatu nasih zenica, dok
zmurimo ovako. Jedino ti mi mozes ispu-
niti ti zelju da budes nesto vece i od
samog zivog bica:
da budes licnost u bezlicnosti covecanstva.

3.

Izbaci srednje slovo iz svog imena. Navuci
sebe na sebe i budi sam sebi sin, sine moj.
Samo u Talmudu stoji ime oca uz ime sina. Samo
na firmama stoji ime oca uz sina.

Kad se u mome plemenu rodi dete, kaze se:
"Daj boze da bude bolji od svojih roditelja."
Zar nije Buda rekao: "Ono sto zaista jesmo,
proizvod smo sopstvenog razmisljanja."
I Haksli: "Samo jedan kutak svemira mozes
popraviti. Taj kutak si ti sam."

Sve su to razni putevi da se dodje do licnosti.
Tako nas uce mudraci, koji su uvek
bili deca. Jer imali su svoj znak.
I sve se radjalo u tom znaku. I jos uvek se
radja, mada su oni odavno minuli.

4.

Ovako sam to cuo: "Preci su nule onima, koji
im se na kraju pridruze kao nula.
Stanes li im na chelo, kao broj koji nesto vredi,
nule ce postati broj. Broj koji se ne da izbrojati
nijednom pamecu."

I jos jedno sam cuo: "Tradicija je divna stvar,
ali ne kad se od nje zivi, vec kad se ona stvara."

Ako ne vidis zvezde, upali baklje. Ako ne vidis
sunca, uvezi vatre u krug.
Ako ne vidis sarenilo, upali sebe i prskaj, kao
one sasave prskalice za Novu godinu.
Pobacaj pregrsti svitaca i makar fosfornom
svetloscu obasjaj tamu. Umori vec jednom
ljudima te noci sto ih umaraju.

5.

Nekad na svetu ziveo je car Darije. To je onaj
koji je bicevao more. Rvao se sa njim, kidao
na komade i davio ga. Mrcvario je okean da
se osveti prirodi, sto je izgubio jednu veliku
zivotnu bitku.
Danas ta bitka nikom nista ne znaci.

Mnoge ce stvari, koje su sada najvaznije, nekad
izgledati takodje besmislene. Ujutro pocinjes
da se boris. Nikad to nemoj ciniti sasvim oz-
biljno. Bori se kao i dosad: igraj se.
Mozda ces tako i poraze sutra videti kao po-
bede.

Evo i jedne vesti od Baruha Spinoze. Datum
1673. Poslednja poruka u liscu, u cast tvog
polaska u skolu:
"Radost je covekov prelaz od manjeg savrsen-
stva ka vecem." A u dnu, jedva sam prepo-
znao rukopis Ludviga Berna: "Misli u zivom
svetu, a zivi u izmisljenom."

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Ups, pogresih Forum! :shock:
Ucinilo mi se da sam na Romantici. 8)

 

[NatasaNatasa]

Milojko, pa ti si pravi savremeni muškarac .... baš mi se dopada kad muškarac prizna da se raznežio.

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Ali, ima istine (velike) u stihovima Mike Antića.
Prvenstveno je mislio na to da je svakome neko potreban i da je sve lakše kada se deli, kada se želi, sanja i mašta u dvoje.

 

[majcheki]

Pesma za nas dvoje


Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog sreće njene
i sreće moje.
Pijana kiša

šiba i mlati,
vrbama vetar čupa kosu.

Kuda ću?
U koji grad da svratim?

Dan je niz mutna polja prosut.

Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam, gladan i mokar,
zašto se nismo sreli nikad?

Il je već bilo?
Trebao korak?
Možda je sasvim do mene došla.
Al' ja,
u krčmu svratio gorak,
a ona
ne znajući-prošla

Ne znam.
Ceo svet smo obišli
u žudnji ludoj
podjednakoj,
a za korak se mimoišli.

Da, mora da je tako.

 

[teardrop]

"Mi smo se suviše sretali na raskršćima neznanim
Mada smo različitim putevima koračali
Tinjalo nebo večernje u šiprazima zvezdanim
I uvek oblaci ždralova sa prolećem se vraćali.

Mi smo se suviše sretali a reči rekli nismo
I u leta kovrdžava sa preplanulim licima
Pod kapom zelenih dudova za časak zastali smo
Pa onda prošli, odlutali svako za svojim vidicima.

U novembru su oblaci kao buktinje rudeli
I vetar kišama umio sivo popodne ogolelo
A putevi se dužili i raskršća su žudela
Za nešto kratko u susretu što se toliko volelo.

U zime snežne, pobelele k'o tvoji isprani dlanovi
Dugo si, dugo čekala pod jablanom, na smetu
I vrat mi goli uvila maramom svojom lanenom
Da sivookom putniku ne bude zima u svetu.

Pa ipak, ti su susreti tek kratka radovanja
Jer znam: na nekom raskršću neću te videti više
Pružićeš nekome dlanove, prestaće putovanja
I pod krov neki svratićeš da se skloniš od kiše.

Spustiću tvoju maramu usput kraj putokaza
I sa vetrom - drugarom otići nabranih veđa
Jer meni život prestaje ako siđem sa staza
I pred nečijim vratima skinem torbu sa leđa."



Samo za "putokaz", od srca

 

[majcheki]

Najljubavnija pesma


Ovo je zaista najljubavnija pesma,
a ni reči o ljubavi.
Svim pajacima i lutkama otkinute su glave
i oni tako leže u ćošku
bespomoćni
i bačeni.
Neko u ovoj sobi više neće da bude dete.
Neko u ovoj sobi tri dana ne može da ruča.
Neko u ovoj sobi samo ćuti,
ćuti,
i gleda kroz prozor kako jesen sa lišćem i vetrom
putuje preko pokislih gradskih krovova
za pticama.
Ovo je zaista najljubavnija pesma,
a ni reči o ljubavi.
...
"Usne jedino zato postoje
da s nekim podeliš nešto svoje"
...
...
"Sve bi se jednim imenom zvalo.
Đački.
I ženski.
I naivno.
Jedino bi se muški i mangupski preživalo"

 

[majcheki]

Drugarska pesma


Ništa ti ne razumeš,
moj najrođeniji blesane,
uobraženi prinče
što te je život razmazio.
Da znaš kolike sam noći
uznemirene i besane
drhtao kraj tvog uzglavlja,
pokrivao te i pazio.

Ti si za mene još uvek
parče tek rođenog mesa:
onaj musavko što vrišti
i celu kuću potresa.

Ja sam te, lepoto moja,
naučio da hodaš.
Svima sam plaćao piće
kad su ti zubi nikli.
Ja sam ti dao život.
Nije te donela roda.
A sada smo se, odjednom,
jedan od drugog odvikli,
kao da sve što kažem
zaista ne razumeš
i kao da sve sto umem
ti triput bolje umeš.

U redu, pametna glavo.
Ja sam te ljuljao, kupao,
ponosio se tobom,
nemušte reči sricao,
i dosta svoje mladosti
zbog tebe sam polupao
i kad je u svet trebalo
nisam se zbog tebe micao,

nego sam sav osedeo,
moj naduvenko mili,
da bi tvoj život
i dani valjani bili.

Danas kad rođendan slaviš,
sve ću svečane torte
pobacati kroz prozor
na užas rodbine cele.
Ti znaš: ja sam tvoj otac.
Mi smo od takve sorte
što ne sme da zadrhti
kad odapinje strele.

Možda još nije kasno.
Jednom se mora sve reći:
i drugarski i tužno
i grubo i srneći.

Propustio sam godine.
Ispustio te iz ruku.
Sve tvoje slabe ocene
moljakanjem sam rešio.
Večito sam se svađao
kad te drugi istuku.
Bio si moje mezimče
i tu sam najviše pogrešio.

Četrnaest ti je godina
i zar te stvarno ne vređa
da stalno za tebe podmećem
i dušu i glavu i leđa?

Hoću da jasno kažeš
kad misliš da budeš muškarac.
Zar treba i sutra da rešavam
sve što ti odraslom fali?
"Tata, škripi u braku...
na poslu... daj za džeparac..."
A ja ti i dalje pomažem
jer te volim i žalim.

Ne čestitam ti rođendan.
Mi smo se uzalud borili
i stvarali smo čuda,
a ništa nismo stvorili.

I evo, danas ti dajem
reč roditeljsku i mušku:
ako ne postaneš čovek
na ovoj, tek započetoj
čarobnoj stazi života
- moram i razbiti njušku.
Makar oženjen bio,
makar u trideset petoj.

Nikad te tukao nisam.
To za dečake nije.
Al sutra, odrasli prinče,
videćeš kako se bije.

 

[majcheki]

Ostajem dužna pisma (prepisaću ih ovih dana) pisma, koja je pisao svojoj ženi dok je bio sa ''devojčicom'' e to je tek vrh :wink:

 

[ariela]

Pa posto smo resili da budemo romanticni i ja se jadna raznezih na ove stihove i setih se onih koje meni znace : S neznoscu gledah stope ti trag trag u snegu belom, i znadoh da ces biti mi drag drag u zivotu celom...." (Desanka Maksimovic) Zar nije ovo lepo da ti neko kaze Milojko...pa da se rastopis...Iskreno i iz duse...samo se treba opustiti i prepustiti...

 

[dzordzV76]

Ne znam šta mi je, nešto sam se raznežio i raspekmezio valjda, ali ova pesma Mike Antića mi se baš sviđa:

OPOMENA
~~~~~~~~~
Važno je, možda, i to da znamo:
čovek je željan tek ako želi.
I ako sebe celog damo,
tek tada i možemo biti celi.
Saznaćemo tek ako kažemo
reži iskrene, istovetne.
I samo onda kad i mi tražimo,
moći će neko i nas da sretne.


(Mojne da mi neko bulazni nad stihovima Mike Antića)

Da se nisi ti nama zaljubio, ili ne daj Bože nesrećno raskinuo, ili si usamljen jer se nisi davao ceo, samo do pola (HAHAHA). Šta te stiglo bem te blesavog, umal me nisi rasplako!?

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Ako odeš, široko sivo stopalo gradsko neba zgaziće moju tršavu glavu i razliti pločnicima. Razbiću čelo o bandere i sva ću pluća izjecati i izjaukati. Pokidaću košulju i kožu sa grudi noktima, koji su sada crni i zapušteni kao lišće koje po ivicama polako počinje da truli.

Jer sve na tebe liči. Ukus tvoje krvi prodavaće dečaci, sa kupinama, pred mrak, po uglovima ovih ulica.

Razlivenu toplinu tvoje postelje vezaće u čvorove sestre u bolnici. Dezinfikovaće smisao tvog osmeha na čaši iz koje si pila lekove. Obrisaće novinama reči koje si mi govorila kroz prozorsko staklo. I sve će svesti na brutalno.

Ako odeš, ponećeš mene, a sebe ćeš ostaviti u oblicima mog sna i jave, koje će sažaljevati ili nepoznavati ljudi u prolazu.

Sve ću kuće ocrniti katranom i tući one koji ne umeju da nariču kad spomenem tvoje ime. Jer laž su priče o novim sastancima, laž sve uspomene i posete rodbine nedeljom popodne. Nikada se više nećemo naći.

Ostaću sam pod svrdlom svetiljke sa tavanice iz koje će mi se stvarnost godinama uvrtati u potiljak. I sve lepo će sa tobom umreti.

I svakog proleća krovovi će dugo plakati suzama okopnelog snega.


iz četvrtog pisma gospođici Vineti

 

[majcheki]

Ako odeš, široko sivo stopalo gradsko neba zgaziće moju tršavu glavu i razliti pločnicima. Razbiću čelo o bandere i sva ću pluća izjecati i izjaukati. Pokidaću košulju i kožu sa grudi noktima, koji su sada crni i zapušteni kao lišće koje po ivicama polako počinje da truli.

Jer sve na tebe liči. Ukus tvoje krvi prodavaće dečaci, sa kupinama, pred mrak, po uglovima ovih ulica.

Razlivenu toplinu tvoje postelje vezaće u čvorove sestre u bolnici. Dezinfikovaće smisao tvog osmeha na čaši iz koje si pila lekove. Obrisaće novinama reči koje si mi govorila kroz prozorsko staklo. I sve će svesti na brutalno.

Ako odeš, ponećeš mene, a sebe ćeš ostaviti u oblicima mog sna i jave, koje će sažaljevati ili nepoznavati ljudi u prolazu.

Sve ću kuće ocrniti katranom i tući one koji ne umeju da nariču kad spomenem tvoje ime. Jer laž su priče o novim sastancima, laž sve uspomene i posete rodbine nedeljom popodne. Nikada se više nećemo naći.

Ostaću sam pod svrdlom svetiljke sa tavanice iz koje će mi se stvarnost godinama uvrtati u potiljak. I sve lepo će sa tobom umreti.

I svakog proleća krovovi će dugo plakati suzama okopnelog snega.


iz četvrtog pisma gospođici Vineti

Ti si kralj - to je to :-D

kiss :razz:

 

[majcheki]

ajde još nako - molim te :wink:

 

[teardrop]

Život je nepredvidljiv, kao žena. Sretneš tako nekoga, a onda ode. U medjuvremenu, postane ti drag, nekako blizak, kao brat. Čini ti se da te poznaje još od kratke suknjice i mašnica u kosi. Da ti je, kao klinki, udarao čvrge... Vraća te u neke tople i ušuškane dane. Čitaš, a čuješ gugutke u krošnjama drveća u ulici svog detinjstva. I osećaš se sigurno, kao da ti je stariji brat stavio ruku na rame i oni mangupi ne smeju da te diraju. A, onda...
Nije ti žao što ide, nema tuge. Samo radost, jer je život bio toliko nepredvidivo milostiv i mangupski nedosledan, pa dozvolio da vam se reči sretnu.

 

[Suzy]

Milojko....
svakoga dana...u svakom pogledu...
sve vishe napredujesh....
bar....ja to tako vidim....
posle teme-Sta ce vama koji k. zena???????????????????????????

 

[majcheki]

O ŽENI
(da ne pretrpavam forum - i onako će malo ko da pročita )

 

[Nina2]

Ne znam šta mi je, nešto sam se raznežio i raspekmezio valjda, ali ova pesma Mike Antića mi se baš sviđa:

OPOMENA
~~~~~~~~~
Važno je, možda, i to da znamo:
čovek je željan tek ako želi.
I ako sebe celog damo,
tek tada i možemo biti celi.
Saznaćemo tek ako kažemo
reži iskrene, istovetne.
I samo onda kad i mi tražimo,
moći će neko i nas da sretne.


(Mojne da mi neko bulazni nad stihovima Mike Antića)

Tacno. Pokazalo se mnogo puta u praksi.

 

[Betty]

sreća se množi deljenjem 8)

nisam sve pesme čitala /vaistinu romantika/ ali Mika je džek pot mog detinjstva uz Sarrah Kay

 

[Nina]

Kaznjavana za sve sto pomislim,
a kamoli sto pocinim,
osumnjicena sam za neznost
i proglasena sam krivom
sto ljubav ne gasim mrznjama,
vec novom,vecom ljubavlju,
i zivot ne gasim smrtima,
vec necim drukcije zivim.

Biti ljudski visestruk
ne znaci biti rascovecen.
Ja sam deljiva sa svacim'
ali ne i razoriva.

 

[AntunTun]

antitj je bio optimista....

 

[?]

uzhas...mushki pa raznezheni

ovo negdebi da stavim...to je dushko radovic..mozhda ipak na svashtaru..jedna sjajna misao

prijatelji-neprijatelji

 

[HeBePoBaTaH_]

Ovo je elegija
Svaka pesma vremenom postane elegija
Nema Mike u mom sentimentalnom vaspitanju.
Tačno je sve, ne može čovek da voli sa 3/4 srca.

 

[Gost118]

Zanimljivo... Kladila bih se da medju ljudima na ovom topicu, ima i onih koji su svojevremeno bili pobornici teorije da, sto te vise neko zajebava, to ga vise volis...
No dobro, stavovi su tu, zato da se mijenjaju...