Hrvatska Ćirilica

Ма није само то,
већ је потпуно без везе да они толико беже од ћирилице,
па то је права патологија !

Њихови умни људи то капирају
и гледају како да изађу из тог потпуно мржљивог става који имају
према словенству, српству, народњацима ...

Толико јадници покушавају да побегну од нас (можда и од себе)
а то су им усадили управо ови који би сад да их мало поврате
јер нико у свету неће да их цени буду ли бежали од својих корена ...
kako što umno kaza jedan Ruski pisac -filosof
_narod koji ne ceni i odriče se svoje istorije i prošlosti nema ni svoju budućnost
 
Мени је ок.
у принципу нема збуњивања, све је јасно и може да се користи.

Да не користим ћирилицу
писао бих ошишану (енглеску) латиницу (овде).
od prve godine faking faksa pišem isključivo latinicomu , i to onom pravom, gde je š_sh_ш , a ne s_š_ш, ipak ošišana latinica zna itekako da poremeti ritam smisao reči , pa i celinu konstrukcije rečenice
 
od prve godine faking faksa pišem isključivo latinicomu , i to onom pravom, gde je š_sh_ш , a ne s_š_ш, ipak ošišana latinica zna itekako da poremeti ritam smisao reči , pa i celinu konstrukcije rečenice

Шта би требало да кажу народи који ништа не пишу као што изговарају ?
Ипак се од читаоца очекује да заиста уђе у текст
и са разумевањем чита.

Знаш ону песму "Вуче,Вуче, бубо лења ..." ?

Е па Вука Караџића су у суштини прогласили за оног који упропаштава српску памет,
управо због тог "савршено једноставног писма".
 

Mediji: Smišljen plan; Uzimaju nam ćirilicu?​

Inicijativa za izučavanje ćirilice kao starog hrvatskog pisma u školama u Hrvatskoj još jedan je pokušaj da se srpsko kulturno nasleđe proglasi hrvatskim.
IZVOR: RT.RS



Foto: depositphotos/andrijamarkovic



Foto: depositphotos/andrijamarkovic​


Reč je zapravo o jednoj od igara koja služi tome da se celokupno srpsko pisano srednjovekovno nasleđe proglasi, takođe hrvatskim, pišu "Novosti".

img

HRVATI OTIMAJU ĆIRILICU: I Miroslavljevo jevanđelje tretiraju kao svoj rukopisni spomenik s kraja 12. veka​

Kako navodi ovaj beogradski list, tako stručna javnost u Srbiji ocenjuje navode tamošnjeg akademika Stjepana Damjanovića da bi učenici u Hrvatskoj trebalo da uče ćirilicu u školama i da znaju ovo pismo.

Obrazlažući ovu inicijativu, Damjanović je rekao da je potrebno razviti svest da se kroz vekove veliki deo hrvatskog naroda služio ćirilicom. Damjanović se pozvao na to što su se ćirilicom služili bosanski franjevci koji su bili Hrvati i katolici.

Odgovarajući na ove navode, dr Vladan Jovanović sa Instituta za srpski jezik SANU kaže da je ovako navedeno obrazloženje zasnovano, zapravo, na tamošnjoj propagandnoj interpretaciji ćirilične kulturne baštine rimokatolika, koju oni nesavesno poistovećuju sa savremenim Hrvatima danas.

"Akademik Damjanović je istakao samo bosanske franjevce, a izostavio da pomene i mnogo širi prostor današnje Hrvatske na kojem je korišćeno srpsko ćirilično pismo, iako znamo da je znatan deo predaka današnjih Hrvata rimokatoličke veroispovesti u prošlosti sebe smatrao Srbima, a svoj jezik i pismo nazvao srpskim, naglašava Jovanović.

"Na taj način se nedvosmisleno poseže za srpskim kulturnim nasleđem na područjima u kojima su živeli i stvarali Srbi rimokatoličke veroispovesti, pri čemu treba naglasiti i to da su njihovi preci u nemalom broju slučajeva bili proslavili.

A Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika, kaže da vest o ideji da se u hrvatskim školama počne učiti ćirilica može shvatiti kao spoznaja o činjenici da je na području današnje Hrvatske stvoreno veliko i značajno srpsko pisano nasleđe na srpskoj ćirilici.

Stvarali su ga, kaže Tanasić, Srbi pravoslavci i Srbi katolici, a kasnije su ovi drugi primorani da prime latinicu.

"Dobro je da se poznaje i poštuje nasleđe svih građana Hrvatske, a na srpskoj ćirilici u prošlosti su stvarali i neki Hrvati", kaže Tanasić i dodaje: "I u novije vreme Srbi u Hrvatskoj su stvarali na srpskoj ćirilici, to ne treba zanemarivati".

Pored ovoga, zbog pogrešnog odnosa prema srpskoj ćirilici nekih političkih snaga u novije vreme, kod jednog broja hrvatskih građana razvio se negativan stav prema pismu njihovih sugrađana. Nekima čak smeta i kad vide natpise na ćirilici tamo gde se prema hrvatskim zakonima treba da budu. Ovim potezom vlasti vremenom bi se i takav odnos eliminisao, što je poželjno i dobro za hrvatsko društvo.

Da bi, posle ovih lupanja ćiriličkog pisma u Vukovaru, ali i na drugim prostorima, uvođenje ćirilice u hrvatske škole bilo apsurd nad apsurdima, smatra profesor istorije jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu Aleksandar Milanović.

"Ne bi trebalo isključiti iz vida da brojni hrvatski lingvisti deo srpskog kulturnog nasleđa smatraju hrvatskim, pa se tako sve češće dešava da se i Miroslavljevo jevanđelje tretira kao hrvatski rukopisni spomenik s kraja 12. veka", upozorava Milanović.

S jedne strane niko ne može sporiti da se makar delić hrvatskog nasleđa može tretirati kao nasleđe nastalo na ćiriličnom pismu, alo to ne bi trebalo mešati sa nasleđem koje pripada Srbima.

Profesor Milanović navodi da se standardni jezik kod Hrvata veoma malo razlikuje od onoga što je standardni srpski jezik, a kad govorimo o narodnim govorima, onda bi se mogla voditi jako duga polemika šta su zapravo hrvatski govor.



Miroslavljevo jevanjdjelje nije ni napisano na cirilici,vec glagoljici,a to pismo su koristili i pravoslavna i katolicka crkva.Tako da to nema veze sa Vukovom cirilicom,a to sta bi oni preuzeli od nas Srba,pa sve sto bi mogli.
 
neće biti , da je baš tako
Glagoljica (staroslovenski -sloven -"sloviti" staroslovenski – "govoriti") je pismo koje su slovenski narodi koristili u drugoj polovini 9. veka. _#U današnjoj nauci prevladava mišljenje da ju je sastavio jedan od slovenskih misionara ∆_ Ćiril u drugoj polovini 9. veka (oko 863.godine), uz pomoc svog brata Metodija ._∆
On je tim pismom preveo Bibliju i to na staroslovenski jezik. Glagoljica je sastavljena, po jednoj hipotezi, prema grčkom tajnopisu. Prvobitno je imala 40 slova, a posle 38 slova (svako slovo je imalo dvojaku vrednost – glasnovnu i brojnu).

Glagoljica uglata.jpg

Historija pisma
Geneologija
srednje brončano doba 19. – 15. v. pne.
meroitičko 3. v. pne.

Od spomenika pisanih glagoljicom poznati su: Zografsko jevandjelje, Asemanovo jevandjelje, Sinajski psaltir, Marijinsko jevandjelje, Baščanska ploča i Kocev glagoljaš, Bečki listići, Hrvojev misal. Originalni tekstovi Kirila i Metoda nisu sačuvani, vec samo prepisi tih tekstova s kraja 10. i početka 11. veka.

Prvobitna glagoljica je predstavljala tip oble glagoljice sa okruglim slovima. Ovom su glagoljicom pisane knjige koje koje su doneli ucenici slovenske brace iz Moravske u Makedoniju, Rasku, i u primorsku Hrvatsku i Dalmaciju. U zapadnim predelima glagoljica je ostala vrlo dugo u upotrebi u crkvi, ali se promenila pod uticajem beneventane i gotice, postala ostrija, uglasta, sa izlomljenim linijama i zato se naziva uglasta glagoljica.

U nekim mestima Dalmacije rimokatolicki svestenici i danas odrzavaju glagoljicu kao slovensko pismo za koje se u 10. veku borio Grgur Ninski.

Glagoljicu su negovali i uporno cuvali narodni svestenici nazvani "glagoljasi", iz otpora prema tudjinskom uticaju preko latinskog pisma u crkvi. Stare hrvatske glagoljske knjige liturgijskog karaktera pisane su svecanom glagoljicom, lepim, uspravnim slovima. Od kraja 14. veka, kada je usla u administraciju, glagoljica je brzopisna, sa mnogo ligatura i abrevijacija (vezanih slova i skracenica).
 
neće biti , da je baš tako
Glagoljica (staroslovenski -sloven -"sloviti" staroslovenski – "govoriti") je pismo koje su slovenski narodi koristili u drugoj polovini 9. veka. _#U današnjoj nauci prevladava mišljenje da ju je sastavio jedan od slovenskih misionara ∆_ Ćiril u drugoj polovini 9. veka (oko 863.godine), uz pomoc svog brata Metodija ._∆
On je tim pismom preveo Bibliju i to na staroslovenski jezik. Glagoljica je sastavljena, po jednoj hipotezi, prema grčkom tajnopisu. Prvobitno je imala 40 slova, a posle 38 slova (svako slovo je imalo dvojaku vrednost – glasnovnu i brojnu).

Glagoljica uglata.jpg

Geneologija
Historija pisma
srednje brončano doba 19. – 15. v. pne.
meroitičko 3. v. pne.

Od spomenika pisanih glagoljicom poznati su: Zografsko jevandjelje, Asemanovo jevandjelje, Sinajski psaltir, Marijinsko jevandjelje, Baščanska ploča i Kocev glagoljaš, Bečki listići, Hrvojev misal. Originalni tekstovi Kirila i Metoda nisu sačuvani, vec samo prepisi tih tekstova s kraja 10. i početka 11. veka.

Prvobitna glagoljica je predstavljala tip oble glagoljice sa okruglim slovima. Ovom su glagoljicom pisane knjige koje koje su doneli ucenici slovenske brace iz Moravske u Makedoniju, Rasku, i u primorsku Hrvatsku i Dalmaciju. U zapadnim predelima glagoljica je ostala vrlo dugo u upotrebi u crkvi, ali se promenila pod uticajem beneventane i gotice, postala ostrija, uglasta, sa izlomljenim linijama i zato se naziva uglasta glagoljica.

U nekim mestima Dalmacije rimokatolicki svestenici i danas odrzavaju glagoljicu kao slovensko pismo za koje se u 10. veku borio Grgur Ninski.

Glagoljicu su negovali i uporno cuvali narodni svestenici nazvani "glagoljasi", iz otpora prema tudjinskom uticaju preko latinskog pisma u crkvi. Stare hrvatske glagoljske knjige liturgijskog karaktera pisane su svecanom glagoljicom, lepim, uspravnim slovima. Od kraja 14. veka, kada je usla u administraciju, glagoljica je brzopisna, sa mnogo ligatura i abrevijacija (vezanih slova i skracenica).
To znam, i znam da veći dio kanonskih glagoljskih spisa nisu hrvatski.
Hrvatska je B ploča, vjerojatno dio Rheimskoga ev., i dio nekih drugih koje sam zaboravio, a navedeni su na stranici Žubrinića croatianhistory.net

Glede ćirilice, dio je hrvatski, dio zajednički (h. i s., a i b. i cg.).


Za Miroslavov Evanđelistar ne mislim da je srpski ni hrvatski, nego dio nestale dukljansko-humske kulture koja se pretočila u hrvatsku i srpsku. On je "dukljanski". Hrvatski su ćirilski tekstovi u tri dijela: Dubrovnik, srednja Dalmacija i Bosna-Hum. Iz dubrovačke kancelarije sa zaleđem dio je srpski, dio hrvatski, a dio miješani- ovisilo je o tipu dijalekta i školovanju pisara. Ove u srednjoj Dalmaciji su sve hrvatske, kao i bosanskih franjevaca od 16. st. nadalje.

Starije bosanske i humske su miješane- dio je hrvatski, dio je srpski (posebno nakon što je Tvrtko doveo velik dio pisara iz Srbije u Bosnu), dok za bosansko-muslimanski dio ne mogu reći jer tu ne postoji kulturni kontinuitet. No po jezičnim odlikama je i njihov. Dio te prepiske je zajednički, kao i dio prepiske s osmanskim zapovjednicima (mislim na ćirilicu).

Naravno, većina svega na ćirilici je srpsko, no dio nije. Također, nešto na glagoljici je sito srpsko, no to valja bolje istražiti,
 
"Hodeći po zvučnom tragu halabuke, koja se u ovo naše vrijeme podigla oko ćirilice, dospio sam sve do godine 1184., kad je nastao najstariji dosad pronađeni dokument pisan hrvatskim jezikom. Bila je to Povaljska listina, neka vrsta pravnog dokumenta koji je govorio o raspodjeli i posjedu zemljišta na Braču, a bijaše napisana, gle vraga, na ćirilici", piše Siniša Vuković u Slobodnoj Dalmaciji. Znaju li to oni koji se jučer i danas dižu na zadnje noge već pri samom spomenu ćirilice, a nekmoli i pri suočavanju s mogućnošću njezine aktivne primjene? ...

Piše: Siniša Vuković / Slobodna Dalmacija
Izvor: Slobodna Dalmacija


Najstariji Hrvatski dokument je pisan Ćirilicom

Ćirilica je, neupitno, stvar kulture i ona je njezina neporeciva vrednota, a izvlačiti istu iz njezine prirodne posteljice, te je stavljati u kontekst politike, poglavito u manipulativne svrhe, grubo je sakaćenje i naše baštine i naše historiografije. Pa bi stoga u ovom aktualnom trenu bilo vrlo uputno razlučiti ratio i emotio, te ne brkati ono što refleksno ište duša s onim na čemu strpljivo inzistira razum.

Povijesne činjenice su jedno, stanje na terenu je nešto posve drugo...

Evo tog najstarijeg hrvatskog ćiriličnog dokumenta nastalog na Braču 1250g. Iz aviona se vidi i svakom laiku je jasno da je u pitanju hrvatska, nikako srpska, ćirilica.

1694987216130.png
 

Back
Top