Хронологија догађаја НОП-а у рату 1941-44 г.

[Добро дошли]

Хронологија догађаја НОП-а у рату 1941-44 г.
https://web.archive.org/web/20200128232347/http://znaci.net/
1943-2-19 - Predstavnik Ministarstva inostranih poslova SSSR-a odbio zahtev izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije da vlada SSSR-a interveniše u cilju izmirenja partizana i četnika. On je istakao da četnici sarađuju sa okupatorom, a linija NOB-a je toliko široka da ima mesta za sve patriote.
1943-2-19 - Prvi ešelon Centralne bolnice VŠ NOV i POJ od ukupno 3500 ranjenika i bolesnika krenuo iz Duvanjskog polja ka Prozorskoj kotlini.
1943-2-19 - Šef Sanitetskog odseka VŠ NOV i POJ izvestio VŠ o teškoćama pri transportovan.ju ranjenika i bolesnika i dostavio plan kako da se one otklone i ubrza evakuaciju u pravcu Prozora.
1943-2-19 - Na pruzi Mostar-Jablanica delovi 2. proleterske udarne divizije NOVJ zauzeli italijansko uporište Karaulu, u kome je poginulo 5 i zarobljeno 68 italijanskih vojnika, a zaplenjeno 7 mitraljeza, 7 p. mitraljeza, 2 minobacača i 52 puške.
1943-2-19/20 - Jedinice 1. proleterske udarne brigade 1. proleterske udarne divizije NOVJ napale oko 1500 italijanskih vojnika, ustaša, domobrana i četnika u Konjicu, ali su posle petočasovne borbe prinuđene na povlačenje, uz gubitke od 16 ranjenih i 1 mrtvog. Neprijatelj je imao 67 mrtvih i 141 zarobljenog.
1943-2-19 - U s. Velikoj Pisanici (kod Bjelovara) jedinice 12. i 17. brigade 4 (slavonske) divizije NOVJ napale domobransku posadu i uništile ž. st., ali, zbog pristiglih pojačanja, selo nisu zauzele. Poginulo je 11, ranjeno 17 i nestalo 17 domobrana, dok su jedinice 4. divizije imale 4 mrtva i 24 ranjena.
1943-2-19 - U s. Rijeci (kod Vojnića), iz zasede, jedinice 2. bataljona 1. kordunaškog NOP odreda napale 5 kamiona kojima se prevozila ustaška radna omladina pod komandom nemačkih oficira. Poginulo je 25 ustaša i 3 nemačka oficira a zarobljeno 19 naoružanih ustaških omladinaca. Uništen je 1 kamion a 4 su zaplenjena.

1943-2-23 - Otpočela protivofanziva nemačkih snaga s juga prema Harkovu u cilju odbacivanja sovjetskih snaga preko Donjeca i zauzimanje tog grada.
1943-2-23 - Vrhovni komandant NOV i POJ Josip Broz Tito naredio da se evakuacija ranjenika iz Prozorske kotline obustavi zbog pogoršanja situacije na području G. Vakufa i Ivan-sedla.
1943-2-23 - Kod s. Repovca (blizu Konjica) nemačke i ustaške snage napale delove 1. proleterske NOU brigade, ali su posle kraće borbe odbijene.
1943-2-23 - U rejonu s. Krvava Peč - s. Purkarče (kod Cerknice) 1. bataljon 51. puka italijanske divizije -Kačatori dele Alpi- napao 4. slovenačku NOU brigadu -Ljubo Šercer-. Ugrožena od jakih italijanskih snaga koje su zaposele s. Zelimlje, s. Golo, s. G. Ig i s. Ustje, ova brigada se uveče izvukla iz okruženja i prebacila na pl. Veliku goru (kod Ribnice).
1943-2-23 - Između r. Dunava i linije s. Batajnica - s. Čortanovci (u severoistočnom Sremu) ustaško-domobranske i nemačke jedinice (jačine oko tri bataljona) otpočele trodnevno -čišćenje- i ubile 19 a uhapsile 15 rodoljuba.
*****************************************
Ово су само описи појединачних сукоба НОП-а са окупатором и помагачима окупатору. Било би потребно превише простора да се опишу све акције НОП-а.

 

[Добро дошли]

Хронологија догађаја НОП-а у рату 1941-44 г.
https://web.archive.org/web/20200128232347/http://znaci.net/
1943-2-3 - Код Бугојна јединица 1. далматинске ударне и 5. црногорске ударне бригаде 3. ударне дивизије НОВЈ одбиле напад усташких снага, наневши им губитке од око 100 мртвих и рањених.
1943-2-3 - На подручју Прњавора и Котор-Вароши, по наређењу Штаба 1. босанског ударног корпуса НОВЈ, од новомобилисаног људства обновљен 4. крајишки НОП одред.
1943-2-3 - Удбину заузели делови италијанске дивизије -Ре- после борби против 9. ударне бригаде 6. дивизије НОВЈ.
1943-2-3 - Јединице Калничког НОП одреда спалиле ж. ст. Чуковец (код Копривнице) и заробиле 29 домобрана.
1943-2-3 - Код с. Дедника и с. Нареда (близу В. Лашча) 4. словеначка НОУ бригада -Љубо Шерцер- водила цео дан борбу против италијанске колоне из 21. пука граничне страже и 31.
батаљона црних кошуља и белогардистичких снага; затим се. због појачања из Рибнице и због снажне артиљеријске ватре, повукла на пл. Мокреч. наневши непријатељу
губитке од 4 мртва и 14 рањених. Погинуо је начелник Штаба 2. (нотрањске) оперативне зоне НОВ и ПО Словеније Здравко Јовановић, народни херој.
1943-2-3 - У с. Суботинцу (код Алексинца) одред СДС из Алексинца опколио једну десетину Озренског НОП одреда. У борби је погинуло 10 бораца, а само 2 борца су се
спасла. Међ погинулим био је и Момчило Поповић Озрен, народни херој.
1943-2-3 - У с. Млачишту (близу Врања) око 300 бугарских војника напало Црнотравски НОП одред, али је овај успео да се повуче у правцу с. Прочаловаца. Бугарски
војници су попалили Млачиште и добили већи број сељака.
1943-2-3 - ОК КПЈ за Срем издао директивно писмо партијским руководствима и 3. НОП одреду 3. оперативне зоне НОВ и ПО Хрватске о даљим задацима партизанских јединица и
органа народне власти.

1943-2-5 - Делови домобранске 3. брдске бригаде после жестоке борбе потисли јединице 2. крајишке ударне бригаде 4. ударне дивизије НОВЈ и Банијског НОП одреда у правцу с.
Крњеуше и заузели с. Рисовац и положаје код Турског гроба (близу Босанске Крупе).
1943-2-5 - Делови немачке 7. СС дивизије -Принц Еуген- после борбе код с. Липе и с. Теочака одбацили јединице 7. дивизије 1. хрватског корпуса НОВЈ и заузели с. Врточе (код Кулен-
Вакуфа).
1943-2-5 - По селима пљеваљског среза четнички Лимско-санџачки одредили покољ муслиманског становништва: само за два дана убили 1352 особе (од тога око 1100 деце, жена и
стараца).
1943-2-5 - У Бор упала група бораца Крајинског НОП одреда и запалила немачке магацине течног горива.
*************************************************************

 

[Лекизан]

Хронологија догађаја НОП-а у рату 1941-44 г.
https://web.archive.org/web/20200128232347/http://znaci.net/
1943-2-19 - Predstavnik Ministarstva inostranih poslova SSSR-a odbio zahtev izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije da vlada SSSR-a interveniše u cilju izmirenja partizana i četnika. On je istakao da četnici sarađuju sa okupatorom, a linija NOB-a je toliko široka da ima mesta za sve patriote.
*****************************************
Ово су само описи појединачних сукоба НОП-а са окупатором и помагачима окупатору. Било би потребно превише простора да се опишу све акције НОП-а.

И онда само месец дана касније СССР опомиње југословенске комунисте због сарадње са Немцима.

Баш широка линије сарадње са Немцима и ликвидирање свих који не мисле исто.

Јесте описи онако како су их поједини комунисти сањали па то после записали да не забораве.

 

[Добро дошли]

Хронологија догађаја НОП-а у рату 1941-44 г.
https://web.archive.org/web/20200128232347/http://znaci.net/
1942-2-23 - Pod rukovodstvom člana CK KPJ Moše Pijade uspostavljen u s. Njegovuđu (kod Žabljaka) pomoćni aerodrom radi prijema obećane pomoći od SSSR-a.
1942-2-23 - U Čajniču, na konferenciji predstavnika seoskih i opštinskih NO odbora, izabran SNO odbor za Čajniče.
1942-2-23 - Jedinice Grupe kordunaških NOP odreda zauzele V. Kladušu. Italijanska posada se izvukla prema Slunju.
1942-2-23 - Jedinice Grupe kordunaških NOP odreda ušle u V. Kladušu, pošto su je italijanski vojnici i žandarmi napustili.
1942-2-23 - Formiran radio-telefonski vod 2. štajerskog partizanskog bataljona.
1942-2-23 - U s. Jezeru (kod Sokobanje) delovi Ozrenskog NOP odreda razoružali seosku miliciju i spalili opštinsku arhivu.
1942-2-23 - Kod Kuršumlije, u borbama protiv četnika Koste Pećanca, poginuo komandant Rasinskog NOP odreda Miloje Zakić, narodni heroj.

1942-7-9 - U skopskom zatvoru, posle zverskog mučenja, bugarska policija ubila člana biroa Privremenog PK KPJ za Makedoniju Cvetana Dimova čairčanca, narodnog heroja. (Da bi prikrili zločin policajci su Dimova izmrcvarenog mučenjem, bacili kroz prozor u dvorište zatvora, a zatim lansirali vest o samoubistvu.)
1942-7-9 - Kod Planinskog doma na Kopaoniku delovi Kopaoničkog NOP odreda napali četnike i nedićevce, te 15 njih zarobili (ostali se razbežali), a zaplenili 14 pušaka, 1 p. mitraljez, 1 sanduk municije, 1 sanduk bombi 1 dr.
1942-7-9 - Grupa boraca Fruškogorskog NOP odreda zaustavila neprijateljski vojni automobil na drumu između Iloka i s. Banoštora, te ubila jednog oficira i jednog podoficira a automobil spalila.
1942-7-9 - U selima Idvoru, Margitici, Samošu i Ferdinu (kod Pančeva) nemačka policija otpočela hapšenje pripadnika narodnooslobodilačkog pokreta (do 12. jula zatvorila oko 40 rodoljuba).
1942-7-9 - Na putu između s. Laćarka i s. Manđelosa (kod Srem. Mitrovice) grupa boraca Fruškogorskog NOP odreda minirala i srušila most.
1942-7-9 - OK KPJ za Srem i Štab NOP odreda za Srem izdali direktivu da se u Sremu pristupi uništavanju žita spremljenog za neprijatelja a i da se pomogne narodu da skriva žito.
******************************

 

[Лекизан]

др Немања Девић - „Затамњена историја КПЈ током 1941. годинеˮ

 

[Добро дошли]

https://sr.wikipedia.org/wiki/Хронологија_Народноослободилачке_борбе_1941.​

Хронолошки преглед важнијих догађаја Народноослободилачке борбе народа Југославије, који су се десили током 1941. године.​

4. јул. ​

• У Београду одржана седница Политбироа ЦК КПЈ на којој је одлучено — да се са саботажа и диверзија пређе на општи устанак и да партизански рат буде основна форма развијања устанка. У поједине делове земље су били упућени чланови ЦК КПЈ ради организовања устанка, а народима Југославије је упућен Проглас са позив на устанак (овај догађај касније се обележавао као Дан борца).[1]

5. јул​

• У Београду, на Бањици у касарни бившег 18. пешадијског пука одлуком Управе града Београда, а уз сагласност Гестапоа, формиран злогласни Бањички логор.[1]

7. јул​

• У Белој Цркви, код Крупња Рађевска чета Ваљевског партизанског одреда, под руководством командира Жикице Јовановића Шпанца, ликвидирала квинслишку жандармеријску патролу која је покушала да растури народни збор (овај догађај касније се обележавао као Дан устанка народа Србије).[1]

13. јул​

• Герилски одреди Црне Горе разоружали низ италијанских карабинијерских и жандармериских станица, а у борби са непријатељем убили и заробили више италијанских војника и запленили знатне количине ратног материјала (овај догађај касније се обележавао као Дан устанка народа Црне Горе; за више информација погледати Тринаестојулски устанак).[1]

22. јул​

• Отпочели организовани напади партизанских јединица у Словенији на окупаторске војнике и објекте (овај догађај касније се обележавао као Дан устанка народа Словеније).[1]

27. јул​

• Герилски одреди, под руководством Штаба герилских одреда за срез Босанско Грахово и околину, праћени стотинама сељака заузели Дрвар и Босанско Грахово, уништили жандармеријске станице Оштрељ, Манастир Рмањ, Потоке, Грковце, заузели двадесетак жандаремријских станица и разбили неколико мањих одреда усташа, жандарма и домобрана који су покушали да од Срнетице, дуж железничке пруге, продру у Дрвар (овај догађај касније се обележавао као Дан устанка народа Босне и Херцеговине).[1]
• Герилски одреди и народ из околине Доњег Лапца, заузели комуникације које су водиле ка Србу, напали усташко-жандармеријску станицу у заузели Срб. Истог дана разрушили су пругу Книн-Дрвар, код села Тишковца и код села Кланца уништили камион са усташама. Наредних дана устанак се проширио на остале крајеве Лике (овај догађај касније се обележавао као Дан устанка народа Хрватске).[1]

 

[Добро дошли]

https://sr.wikipedia.org/wiki/Хронологија_Народноослободилачке_борбе_1941.​

Хронолошки преглед важнијих догађаја Народноослободилачке борбе народа Југославије, који су се десили током 1941. године​

4. август​

• У близини Ботаничке баште у Загребу, шест чланова СКОЈ-а, под руководством Славка Комара, бацили су бомбе на Усташку „Свеучилишну сантију“.[2]

8. август​

• На планини Космају у сукобу са немачким јединицама погинуо члан Главног штаба НОП одреда Србије Бранко Крсмановић (1915—1941), народни херој.[2]

10. август​

• У илегалној штампарији ЦК КПЈ у Београду штампан први број „Билтена Главног штаба НОПО Југославије“.[2]

17. август​

• У Марибору, овог дана и сутрадан, немачки војници стрељали 13 родољуба, међу којима и секретара Покрајинског комитета КП Словеније за Штрајерску и члана ЦК КП Словеније Славка Шландера (1909—1941) и члана ПК КПС за Штрајерску Славу Клавору (1921—1941), народне хероје.[2]

22. август​

• Из затвора у Сремској Митровици побегла 32 политичка затвореника-комуниста (види: Бег из Сремскомитровачког затвора 1941.).[2]

29. август​

• У Београду образована Влада „Народног спаса“ генерала Милана Недића са задатком да организује оружане снаге, које би са немачким јединицама угушиле устанак у Србији.
• ********************************************************

 

[Добро дошли]

Хронолошки преглед важнијих догађаја Народноослободилачке борбе народа Југославије, који су се десили током 1941. године​

https://sr.wikipedia.org/wiki/Хронологија_Народноослободилачке_борбе_1941.​

3. септембар​

• Ваљевски партизански одред и четнички одреди Владе Зечевића и Ратка Мартиновића, после тродневних борби, заузели Крупањ.[3]

16. септембар​

• Генерални секретар КПЈ и командант Главног штаба НОП одреда Југославије Јосип Броз Тито, чланови ЦК КПЈ и ГШ НОП одреда Југославије отишли из Београда на ослобођену територију западне Србије да непосредно руководе устанком.[3]

19. септембар​

• У селу Струганик, код Ваљева, одржан састанак између команданата Главног штаба НОПОЈ Јосипа Броза Тита и команданта четничких одреда пуковника Драгољуба Драже Михаиловића са циљем постизања споразума о заједничкој борби партизана и четника против окупатора. До споразума није дошло, али је постигнут усмени споразум о ненападању.[3]

24. септембар​

• Ужички партизански одред ушао у Ужице, које су Немци напустили и предали четницима. Након овога Ужице је постало центар слободне партизанске територије тзв. „Ужичке републике”.[3]

26. септембар​

• У селу Столицама, код Крупња одржано војно-политичко саветовање представника НОП Југославије и партијских руководстава КПЈ из читаве Југославије. На саветовању су донете значајне одлуке за учвршћење и развијање Народноослободилачке борбе — формирани су Главни штабови у свим покрајинама, а Главни штаб је преименован у Врховни штаб НОПОЈ; почело је стварање чвршћих и јединственијих војних формација и већа пажња је посвећена формирању НО одбора.[3]

29. септембар​

• Отпочеле операције немачке 342. пешадијске дивизије са тежиштем на комуникацији Шабац—Лозница (почетак Прве непријатељске офанзиве).[3]
• ******************************************************
  Само 3. септембра у борби за Крупањ, четници су били на страни антифашистичког покрета. Остало време, током целог рата, били су на страни окупатора. Данас имају озбиљне намере да, после толико времена, прилепе епитет антифашизма.