Quantcast
  • Dragi prijatelji, od sada mozete da primate obavestenja na svojim uredjajima o novostima (push notifikacije). Kliknite ovde za uputstvo.

Hristos ili Konstantin

Adventista

Početnik
Poruka
0
Trudy J. Morgan-Cole:

"U prva tri veka hriscanstvo je bilo kao i sam Isus Hristos potpuno protiv bilo kakvog nasilja. Oni su sledili Hristov primer izbegavanje svakog nasilja po Hristovom principu "okreni drugi obraz" (Matej 5:39, Luka 6:29). Na taj nacin oni su se ne nasilno suprostavljali "bozanskom" autoritetu rimskih imperatora zbog cega su bili progonjeni.

Sa obracenjem cara Konstantina, hriscanstvo se iznenada naslo u saveznistvu sa rimskom vojnom silom. 303 g. posle Hrista bilo je nelegalno za bilo kog vojnika rimske vojske da bude hriscanin. 416 g. posle Hrista bilo je OBAVEZNO da svaki vojnik bude hriscanin. (Emanuel Charles C McCarthy, "Christina Nonviolence: The great Failure, The only Hope")

Krst koji je nosila Konstantinova vojska je bio mac sa horizontalnom preckom. (James Carroll, Constantine's Sward). Kakve li samo ironije, simbol Hristove smrti kao nevine zrtve patnje je transformiran u oruzje nasilja. Crkva je uzela mac i kroz istoriju vrlo retko ga ispustala iz ruke.

Hriscanstvo se sirilo brzo u perjodu izmedju Hristove smrti i Konstantinovog obracenja. Ali to sirenje je bilo kroz propovedanje i kroz primere ljubavi. Medjutim, kada je Hriscanstvo postala drzanva rimska crkva pocelo je i prisilno obracenje pod pretnjom maca. Religiozna tolerancija i licna sloboda su bile zrtve Konstaninove pobede"

"Bog je ljubav"
Pozdrav
 

MaranAta

Zainteresovan član
Poruka
160
Dragi brate lako je u dobru dobar biti na muci se poznaju junaci...

Vidis jednu stvar. Tebi i meni je danas veoma lako da se kriticki odnosimo prema vekovima iza nas. Nama je fino. Zivimo u kakvom takvom miru. Ti imas svoje bogomolje na sve strane, ja ih imam na sve strane. Ne brani ti niko da se molis Bogu na svoj nacin i meni ne brani niko da se molim Bogu na svoj nacin.

Medjutim, ono sto ja ne mogu da se usudim (kao sto ti vidim cinis) je da se stavim u ulogu sudije koji uvek zna bolje kako je trebalo ciniti i da ostro osudi neku pojavu kroz istoriju.

Vi ste vec gomilu puta izneli ovakve kritike. A ja se pitam sta biste vi radili u to doba? Zaboravi sada tvoj kompjuter, automobil, posao, i pokusaj da se vratis u to doba koje kritikujes.


Ukazom cara Dioklecijana od 23. februara 303. godine naredjivalo se da se Hriscanstvo iskoreni sa svim svojim ustanovama i hramovima. Tada je zestoko gonjenje otpocelo pljackanjem i rusenjem od strane vojske hriscanskog hrama u Nikomidiji, prestonici Istocne Rimske carevine, gde je odjednom bilo spaljeno dvadeset hiljada hriscana. Zatim su uzasi gonjenja zahvatili Siriju, Palestinu, Malu Aziju i Egapat sa Italijom. O svireposti tih gonjenja Laktancije pise: "Kada bih imao stotinu usta i gvozdeni jezik, ni onda ne bih mogao nabrojati sva mucenja koja su hriscani podnosili... gvozdje se tupilo i lomilo, ubice su se zamarali, i radili na smenu, po redu"

Takodje car Maksimilijan i sin mu Maksencije su se isticali u svojoj surovosti protiv hriscana.

Za Maksencija se cak tvrdi da se otvoreno bavio gatanjem i madjijama, da je otimao senatorima zene i kceri, i zbog svoje svireposti, tiranije i strasne pokvarenosti zgadio se celom Rimu. Stoga Rimljani tajno uputise molbu caru Konstantinu da dodje i izbavi ih od svog tiranina.

Inace u to doba je Konstantin vec uveliko blagonaklono gledao na hriscane. Njegova majka Jelena i sestra Konstancija su se vec obratile Jedinome Bogu. Cak i otac mu Konstancije Hlor je i vise navrata pokazivao simpatije za hriscane.

I tako podje Konstantin sa vojskom svojom da srusi Maksencija i njegovu tiraniju. Postoje beleske da se on na tom putu pokajao za mnoge svoje grehe (savremenik Jevsevije to zapisuje jer je to licno slusao od cara i onih koji su putovali zajedno sa Konstantinom).

A za to vreme Maksencije nije mirovao. Svu demonsku silu je upotrebio da pripremi svoju mocniju i brojniju vojsku od Konstantinove. Izvstaji kazu da je prineo mnogo dece i trudne zene bogovima na zrtvu te je tako prizivao silu (demonsku) nad svojom vojskom.

A Konstantin se, kako sam opisuje, po prvi put u molitvi obratio zivome Bogu. I kao odgovor dobija znak Krsta na nebu sa recima "ovim pobedjuj". I to isto videse mnogi vojnici i vojskovodje.

Konstantin je pobedio u tom sukobu, i godinu dana kasnije objavio je zvanican prekid svih progonjena hriscana.
Naravno neznabozacki vladari su tu i tamo jos uvek vladali i nisu se smirivali (car Likinije na primer).

Ali hajde da ovde zastanemo... dugacka je prica.


Car Konstantin je pobedio znakom Krsta i svojim pouzdanjem u Boga.

E sad sta bi bilo kad bi bilo?

Sta bi bilo da je "Adventista" bio na celu Konstantinove provincije i da mu narod upucuje molbu da ih oslobodi ruke neznabozacke?

Da li bi se "Adventista" ipak privoleo caru Maksenciju, ili bi pobegao u daljnu zemlju, ili bi zatvorio oci da ne gleda progon i patnju, ili bi kao i car Konstantin krenuo da zmiji stane na glavu?

Vidis dragi prijatelju, Hristov Krst je u ovome postao znak pobede, a nekada davno to su bile Mojsijeve ruke i njegov stap.

Mojsije je podigao ruke i silna vojska Faraonova je izginula.
Mojsije je drzao ruke u vis i Amalicani su pobedjeni "ostrim macem" (2. Moj 17:13)

Vi ste kriticari Konstantina! A zasto onda ne kritikujete i Mojsija?

Kritikujete sto su svestenici molili Boga za vojsku pred bitku na Kosovu! A zasto onda ne kritikujete samoga Boga koji kaze da svestenik pristupi vojsci i da im reci utehe (5. Mojsijeva 20:2-4)

Ja se bojim da bi vasom politikom danas mi prinosili decu Molohu, ili bi nosili turbane na glavama.

Da. Hristos jeste rekao "okreni i drugi obraz", apostol jeste rekao da nas rat nije sa krvlju i telom.

Samo ja se ne bih tako lako usudio da kritikujem Konstantina, i slicne pojave, jer verujem da Bog ipak u nekim situacijama jos uvek koristi princip "Mojsijevih ruku."

A Bog je Sudija pa ce On dati konacan sud je li to tako trebalo da se radi ili nekako drugacije. Za sada imamo primere i za jedno i za drugo.


Pozdrav.

ПС: Брат Неофит
 

Kastor

Početnik
Poruka
43
MaranAta:
Dragi brate lako je u dobru dobar biti na muci se poznaju junaci...

Vidis jednu stvar. Tebi i meni je danas veoma lako da se kriticki odnosimo prema vekovima iza nas. Nama je fino. Zivimo u kakvom takvom miru. Ti imas svoje bogomolje na sve strane, ja ih imam na sve strane. Ne brani ti niko da se molis Bogu na svoj nacin i meni ne brani niko da se molim Bogu na svoj nacin.

Medjutim, ono sto ja ne mogu da se usudim (kao sto ti vidim cinis) je da se stavim u ulogu sudije koji uvek zna bolje kako je trebalo ciniti i da ostro osudi neku pojavu kroz istoriju.


E ovo je vec nesto! Pozdrav

Vi ste vec gomilu puta izneli ovakve kritike. A ja se pitam sta biste vi radili u to doba? Zaboravi sada tvoj kompjuter, automobil, posao, i pokusaj da se vratis u to doba koje kritikujes.


Ukazom cara Dioklecijana od 23. februara 303. godine naredjivalo se da se Hriscanstvo iskoreni sa svim svojim ustanovama i hramovima. Tada je zestoko gonjenje otpocelo pljackanjem i rusenjem od strane vojske hriscanskog hrama u Nikomidiji, prestonici Istocne Rimske carevine, gde je odjednom bilo spaljeno dvadeset hiljada hriscana. Zatim su uzasi gonjenja zahvatili Siriju, Palestinu, Malu Aziju i Egapat sa Italijom. O svireposti tih gonjenja Laktancije pise: "Kada bih imao stotinu usta i gvozdeni jezik, ni onda ne bih mogao nabrojati sva mucenja koja su hriscani podnosili... gvozdje se tupilo i lomilo, ubice su se zamarali, i radili na smenu, po redu"

Takodje car Maksimilijan i sin mu Maksencije su se isticali u svojoj surovosti protiv hriscana.

Za Maksencija se cak tvrdi da se otvoreno bavio gatanjem i madjijama, da je otimao senatorima zene i kceri, i zbog svoje svireposti, tiranije i strasne pokvarenosti zgadio se celom Rimu. Stoga Rimljani tajno uputise molbu caru Konstantinu da dodje i izbavi ih od svog tiranina.

Inace u to doba je Konstantin vec uveliko blagonaklono gledao na hriscane. Njegova majka Jelena i sestra Konstancija su se vec obratile Jedinome Bogu. Cak i otac mu Konstancije Hlor je i vise navrata pokazivao simpatije za hriscane.

I tako podje Konstantin sa vojskom svojom da srusi Maksencija i njegovu tiraniju. Postoje beleske da se on na tom putu pokajao za mnoge svoje grehe (savremenik Jevsevije to zapisuje jer je to licno slusao od cara i onih koji su putovali zajedno sa Konstantinom).

A za to vreme Maksencije nije mirovao. Svu demonsku silu je upotrebio da pripremi svoju mocniju i brojniju vojsku od Konstantinove. Izvstaji kazu da je prineo mnogo dece i trudne zene bogovima na zrtvu te je tako prizivao silu (demonsku) nad svojom vojskom.

A Konstantin se, kako sam opisuje, po prvi put u molitvi obratio zivome Bogu. I kao odgovor dobija znak Krsta na nebu sa recima "ovim pobedjuj". I to isto videse mnogi vojnici i vojskovodje.

Konstantin je pobedio u tom sukobu, i godinu dana kasnije objavio je zvanican prekid svih progonjena hriscana.
Naravno neznabozacki vladari su tu i tamo jos uvek vladali i nisu se smirivali (car Likinije na primer).

Ali hajde da ovde zastanemo... dugacka je prica.


Car Konstantin je pobedio znakom Krsta i svojim pouzdanjem u Boga.

E sad sta bi bilo kad bi bilo?

Sta bi bilo da je "Adventista" bio na celu Konstantinove provincije i da mu narod upucuje molbu da ih oslobodi ruke neznabozacke?

Da li bi se "Adventista" ipak privoleo caru Maksenciju, ili bi pobegao u daljnu zemlju, ili bi zatvorio oci da ne gleda progon i patnju, ili bi kao i car Konstantin krenuo da zmiji stane na glavu?

Vidis dragi prijatelju, Hristov Krst je u ovome postao znak pobede, a nekada davno to su bile Mojsijeve ruke i njegov stap.

Mojsije je podigao ruke i silna vojska Faraonova je izginula.
Mojsije je drzao ruke u vis i Amalicani su pobedjeni "ostrim macem" (2. Moj 17:13)

Vi ste kriticari Konstantina! A zasto onda ne kritikujete i Mojsija?

Kritikujete sto su svestenici molili Boga za vojsku pred bitku na Kosovu! A zasto onda ne kritikujete samoga Boga koji kaze da svestenik pristupi vojsci i da im reci utehe (5. Mojsijeva 20:2-4)

Ja se bojim da bi vasom politikom danas mi prinosili decu Molohu, ili bi nosili turbane na glavama.

Da. Hristos jeste rekao "okreni i drugi obraz", apostol jeste rekao da nas rat nije sa krvlju i telom.

Samo ja se ne bih tako lako usudio da kritikujem Konstantina, i slicne pojave, jer verujem da Bog ipak u nekim situacijama jos uvek koristi princip "Mojsijevih ruku."

A Bog je Sudija pa ce On dati konacan sud je li to tako trebalo da se radi ili nekako drugacije. Za sada imamo primere i za jedno i za drugo.


Pozdrav.

ПС: Брат Неофит
 

Adventista

Početnik
Poruka
0
Adventista:
Trudy J. Morgan-Cole:

"U prva tri veka hriscanstvo je bilo kao i sam Isus Hristos potpuno protiv bilo kakvog nasilja. Oni su sledili Hristov primer izbegavanje svakog nasilja po Hristovom principu "okreni drugi obraz" (Matej 5:39, Luka 6:29). Na taj nacin oni su se ne nasilno suprostavljali "bozanskom" autoritetu rimskih imperatora zbog cega su bili progonjeni.

Sa obracenjem cara Konstantina, hriscanstvo se iznenada naslo u saveznistvu sa rimskom vojnom silom. 303 g. posle Hrista bilo je nelegalno za bilo kog vojnika rimske vojske da bude hriscanin. 416 g. posle Hrista bilo je OBAVEZNO da svaki vojnik bude hriscanin. (Emanuel Charles C McCarthy, "Christina Nonviolence: The great Failure, The only Hope")

Krst koji je nosila Konstantinova vojska je bio mac sa horizontalnom preckom. (James Carroll, Constantine's Sward). Kakve li samo ironije, simbol Hristove smrti kao nevine zrtve patnje je transformiran u oruzje nasilja. Crkva je uzela mac i kroz istoriju vrlo retko ga ispustala iz ruke.

Hriscanstvo se sirilo brzo u perjodu izmedju Hristove smrti i Konstantinovog obracenja. Ali to sirenje je bilo kroz propovedanje i kroz primere ljubavi. Medjutim, kada je Hriscanstvo postala drzanva rimska crkva pocelo je i prisilno obracenje pod pretnjom maca. Religiozna tolerancija i licna sloboda su bile zrtve Konstaninove pobede"

"Bog je ljubav"
Pozdrav
 

MaranAta

Zainteresovan član
Poruka
160
Dragi brate lako je u dobru dobar biti na muci se poznaju junaci...

Vidis jednu stvar. Tebi i meni je danas veoma lako da se kriticki odnosimo prema vekovima iza nas. Nama je fino. Zivimo u kakvom takvom miru. Ti imas svoje bogomolje na sve strane, ja ih imam na sve strane. Ne brani ti niko da se molis Bogu na svoj nacin i meni ne brani niko da se molim Bogu na svoj nacin.

Medjutim, ono sto ja ne mogu da se usudim (kao sto ti vidim cinis) je da se stavim u ulogu sudije koji uvek zna bolje kako je trebalo ciniti i da ostro osudi neku pojavu kroz istoriju.

Vi ste vec gomilu puta izneli ovakve kritike. A ja se pitam sta biste vi radili u to doba? Zaboravi sada tvoj kompjuter, automobil, posao, i pokusaj da se vratis u to doba koje kritikujes.


Ukazom cara Dioklecijana od 23. februara 303. godine naredjivalo se da se Hriscanstvo iskoreni sa svim svojim ustanovama i hramovima. Tada je zestoko gonjenje otpocelo pljackanjem i rusenjem od strane vojske hriscanskog hrama u Nikomidiji, prestonici Istocne Rimske carevine, gde je odjednom bilo spaljeno dvadeset hiljada hriscana. Zatim su uzasi gonjenja zahvatili Siriju, Palestinu, Malu Aziju i Egapat sa Italijom. O svireposti tih gonjenja Laktancije pise: "Kada bih imao stotinu usta i gvozdeni jezik, ni onda ne bih mogao nabrojati sva mucenja koja su hriscani podnosili... gvozdje se tupilo i lomilo, ubice su se zamarali, i radili na smenu, po redu"

Takodje car Maksimilijan i sin mu Maksencije su se isticali u svojoj surovosti protiv hriscana.

Za Maksencija se cak tvrdi da se otvoreno bavio gatanjem i madjijama, da je otimao senatorima zene i kceri, i zbog svoje svireposti, tiranije i strasne pokvarenosti zgadio se celom Rimu. Stoga Rimljani tajno uputise molbu caru Konstantinu da dodje i izbavi ih od svog tiranina.

Inace u to doba je Konstantin vec uveliko blagonaklono gledao na hriscane. Njegova majka Jelena i sestra Konstancija su se vec obratile Jedinome Bogu. Cak i otac mu Konstancije Hlor je i vise navrata pokazivao simpatije za hriscane.

I tako podje Konstantin sa vojskom svojom da srusi Maksencija i njegovu tiraniju. Postoje beleske da se on na tom putu pokajao za mnoge svoje grehe (savremenik Jevsevije to zapisuje jer je to licno slusao od cara i onih koji su putovali zajedno sa Konstantinom).

A za to vreme Maksencije nije mirovao. Svu demonsku silu je upotrebio da pripremi svoju mocniju i brojniju vojsku od Konstantinove. Izvstaji kazu da je prineo mnogo dece i trudne zene bogovima na zrtvu te je tako prizivao silu (demonsku) nad svojom vojskom.

A Konstantin se, kako sam opisuje, po prvi put u molitvi obratio zivome Bogu. I kao odgovor dobija znak Krsta na nebu sa recima "ovim pobedjuj". I to isto videse mnogi vojnici i vojskovodje.

Konstantin je pobedio u tom sukobu, i godinu dana kasnije objavio je zvanican prekid svih progonjena hriscana.
Naravno neznabozacki vladari su tu i tamo jos uvek vladali i nisu se smirivali (car Likinije na primer).

Ali hajde da ovde zastanemo... dugacka je prica.


Car Konstantin je pobedio znakom Krsta i svojim pouzdanjem u Boga.

E sad sta bi bilo kad bi bilo?

Sta bi bilo da je "Adventista" bio na celu Konstantinove provincije i da mu narod upucuje molbu da ih oslobodi ruke neznabozacke?

Da li bi se "Adventista" ipak privoleo caru Maksenciju, ili bi pobegao u daljnu zemlju, ili bi zatvorio oci da ne gleda progon i patnju, ili bi kao i car Konstantin krenuo da zmiji stane na glavu?

Vidis dragi prijatelju, Hristov Krst je u ovome postao znak pobede, a nekada davno to su bile Mojsijeve ruke i njegov stap.

Mojsije je podigao ruke i silna vojska Faraonova je izginula.
Mojsije je drzao ruke u vis i Amalicani su pobedjeni "ostrim macem" (2. Moj 17:13)

Vi ste kriticari Konstantina! A zasto onda ne kritikujete i Mojsija?

Kritikujete sto su svestenici molili Boga za vojsku pred bitku na Kosovu! A zasto onda ne kritikujete samoga Boga koji kaze da svestenik pristupi vojsci i da im reci utehe (5. Mojsijeva 20:2-4)

Ja se bojim da bi vasom politikom danas mi prinosili decu Molohu, ili bi nosili turbane na glavama.

Da. Hristos jeste rekao "okreni i drugi obraz", apostol jeste rekao da nas rat nije sa krvlju i telom.

Samo ja se ne bih tako lako usudio da kritikujem Konstantina, i slicne pojave, jer verujem da Bog ipak u nekim situacijama jos uvek koristi princip "Mojsijevih ruku."

A Bog je Sudija pa ce On dati konacan sud je li to tako trebalo da se radi ili nekako drugacije. Za sada imamo primere i za jedno i za drugo.


Pozdrav.

ПС: Брат Неофит
 
Top