Hriscanstvo

[vujadin]

Znam ja kad je umro Danilo II ! Rodjen je negde oko 1270.g.a to znači posle smrti Sv.Save. O ovome je i on pisao onako kako je od nekog čuo, nije on bio pored njega, bože me oprosti, pa je tačno znao datum kad je umro! A, šta misliš u ono vreme, postojao je fax, telefon, net ...pa su brže-bolje iz Trnova javili odmah vest ! Od Trnova do Srbije ima dva dana jahanja, taman toliko da vest stigne u Srbiju 27.januara.

Još nisam čula ni videla nekog od 80.godina koji tako barata sa kompom i podacima, kao ti. Svaka čast.

Хвала на комплименту. Установио сам помоћу вечитог календара да је Свети Сава умро у Недељу 14 јануара 1335 године. Само се тај датум слаже са календарским датумом, то можете покушати и ви, и интересантно би било сазнати резулате.

Вујадин

 

[knindza88]

KNINDŽO: Izvini, to što je rekao Niče, po meni i nije neka velika mudrost. Šta je čovek hteo s tim da kaže? Jedan je bio Hrist a mi svi drugi smo ljudi ! Obični smrtnici. Znači -grešnici.

Evo moje male interpretacije o tim odeljcima. Mozda ce ovo uvrediti neke, pogotovo tebe Bi2. Evo sta je Nice kroz te odeljke rekao.

Hrista naziva svetim anarhistom. Naziva ga politickim kriminalcem- iako je to apsurdno biti u tako ne-politickoj zajednici. Kaze da ga je to dovelo do krsta- dokaz o ovome mozemo naci na plakatu koji je stavljen na krst. Nice kaze da je Hrist umro za svoje grehe- da nema ni trunke dokaza da bi mogli vjerovati da je umro za nase grehe.

Ovo je veoma povrsinski. Ima tu jos puno toga. Ovo je za mene mudrost.

 

[Prisoner]

Citat koji će objasniti sve:
" Sveti Sava je umro 12. januara, i u crkvenim knjigama toga dana se beleži i spominje, ali se spomen njegov čini 14. januara po starom kalendaru- 27. januara po novom.
Neki misle da je to s toga što je proteklo dva dana od smrti njegove dok je glas o smrti stigao u Srbiju, i da je spomen njegov počeo da se obavlja svake godine onog dana kada je glas stigao.
Drugi opet misle da je sveti Sava sahranjen 14.januara, i da mu se zato u taj dan čini spomen.
Treći smatraju ( istoričar Lj. Kovačević ) da je Sava umro u subotu 12. januara, a srpska ga Crkva slavi 14.januara zato što, po, crkvenom ustavu, ni jedan svetac ne bi mogao imati samostalne službe u poprazništvu Bogojavljenja za nedelju dana do Bogojavljenja. Da ne bi osnivač srpske pravoslavne crkve ostao bez samostalne službe, srpsko sveštenstvo je odavno premestilo praznovanje njegove uspomene od 12. na 14.januar, to jest prvog dana u koji, po Bogojavljenju, može biti samostalne službe".U svakom slučaju, Sv.Sava je umro 12. januara.

"Srpske slave" Bgd. 1988, Litera, Bratislav Grubačić i Momir Tomić

Vujadine, džabe tebi što si se ti bakćao sa večitim kalendarima. Jesi l pročitao dobro ovaj post?

 

[Prisoner]

Evo moje male interpretacije o tim odeljcima. Mozda ce ovo uvrediti neke, pogotovo tebe Bi2. Evo sta je Nice kroz te odeljke rekao.

Hrista naziva svetim anarhistom. Naziva ga politickim kriminalcem- iako je to apsurdno biti u tako ne-politickoj zajednici. Kaze da ga je to dovelo do krsta- dokaz o ovome mozemo naci na plakatu koji je stavljen na krst. Nice kaze da je Hrist umro za svoje grehe- da nema ni trunke dokaza da bi mogli vjerovati da je umro za nase grehe.

Ovo je veoma povrsinski. Ima tu jos puno toga. Ovo je za mene mudrost.

Neće me uvrediti tudje mišljenje. Što bi? Volim ja čujem svakoga.
Šta je pisalo na plakatu sa krsta?

 

[*+*+*+*+*]

Sveti Sava jeste umro 12 januara, ali je uzet 14. januar. tj. do pocetka 20 veka praznovao se po julijanskom kalendaru 26. januara jer je razlika izmenju julijanskog i gregorijanskog bila tada 12 dana. Sad je ta razlika veca za jedan dan pa se slavi 27. januara.

 

[vujadin]

Nije tako. Po jevrejskom kalendaru je stvaranje sveta pocelo 3761. godine. p.n.e. kod njih je sad 5766. godina (3760+2006).

Нисам хтео одговорити јер нисам сигуран у податке јулијанског календара, по којоме ми бројимо године од постанка света, и према вашој тврдњи, и неких других који тврде као и ви, произлази да ми бројимо године од постанка света око 2000 година пре него што је свет постао, или тај јеврејски календар није од постанка света него вероватно од Аврама а можда и од Ноја а никако од Адама, а мислим да ми бројимо од Адама. Извинте што инсистирам али ми није логично.

Вујадин

 

[vujadin]

Vujadine, džabe tebi što si se ti bakćao sa večitim kalendarima. Jesi l pročitao dobro ovaj post?

Јесам. Није џабе јер ако је умро у суботу 12 јануара онда је морао умрети у преступној години 1236 -ој, што се у потпуности не слаже са осталим подацима. А наши историчари нису толико непогрешиви, јер наводе да је Владислав као краљ присуствовао примо-предаји Архиепископске столице 1233 године а он се води у историји као краљ од 1234 године. Зато и мислим ићи у Бугарску да нађем нешто више о Светом Сави.

Вујадин

 

[vujadin]

Evo moje male interpretacije o tim odeljcima. Mozda ce ovo uvrediti neke, pogotovo tebe Bi2. Evo sta je Nice kroz te odeljke rekao.

Hrista naziva svetim anarhistom. Naziva ga politickim kriminalcem- iako je to apsurdno biti u tako ne-politickoj zajednici. Kaze da ga je to dovelo do krsta- dokaz o ovome mozemo naci na plakatu koji je stavljen na krst. Nice kaze da je Hrist umro za svoje grehe- da nema ni trunke dokaza da bi mogli vjerovati da je umro za nase grehe.

Ovo je veoma povrsinski. Ima tu jos puno toga. Ovo je za mene mudrost.

Мудрост, " носим капу са три рога и борим се против Бога
ал не борим против Христа јер је и он комуниста"

А оно што пише на крсту се тумачи како ко хоће, преведено са грчког значи Исус Христис Краљ Јевреја.

Вујадин

 

[Prisoner]

Јесам. Није џабе јер ако је умро у суботу 12 јануара онда је морао умрети у преступној години 1236 -ој, што се у потпуности не слаже са осталим подацима. А наши историчари нису толико непогрешиви, јер наводе да је Владислав као краљ присуствовао примо-предаји Архиепископске столице 1233 године а он се води у историји као краљ од 1234 године. Зато и мислим ићи у Бугарску да нађем нешто више о Светом Сави.

Вујадин

Kako misliš morao umreti u prestupnoj godini 1236? Nailazila sam podatke koji kažu da je umro godinu dana ranije ?

 

[*+*+*+*+*]

Нисам хтео одговорити јер нисам сигуран у податке јулијанског календара, по којоме ми бројимо године од постанка света, и према вашој тврдњи, и неких других који тврде као и ви, произлази да ми бројимо године од постанка света око 2000 година пре него што је свет постао, или тај јеврејски календар није од постанка света него вероватно од Аврама а можда и од Ноја а никако од Адама, а мислим да ми бројимо од Адама. Извинте што инсистирам али ми није логично.

Вујадин

Po julijanskom kalendaru se godine ne broje od postanka sveeta nego od rodjenja Isusa Hrista s tim sto postoji stara i nova era koje nicim nisu ogranicene, nemoj to da brkas sa vizantijskom erom. Jevrejski kalendar broji godine od 3761. p.n.e kad je po njihovom verovanju bog stvorio svet, dakle od Adama. Vizantijska era broji godine od 5508. pn.e. kada je po vizantijskom verovanju bog stvorio svet.

To su samo dva razlicita verovanja jednog istog dogadjaja i ne treba ih mesati. Zapravo to je jedan isti dogadjaj koga dva nacina brojanja godina smestaju u razlicito vreme.

 

[Marty Misterija]

Гокси, ти мислиш да је протестантизам ок и то те чини срећним.
Михајло и ја мислимо да је протестантизам јерес и искварена интерпретација Христовог учења и то нас чини срећнима.

Ти си срећан, ми срећни и свима супер. Нико никога не убеђује у супротно, јер је то губљење времена.

То ти је толераниција.

За нас Православне идеал је љубав, а толеранција је далеко нижи ступањ од љубави. Толеранција значи "боли ме дупе за тебе", односно то је не заинтересованост за ближњег. Љубав у свему надвисује толеранцију.

ДОБРО РЕЧЕНО

 

[vujadin]

Kako misliš morao umreti u prestupnoj godini 1236? Nailazila sam podatke koji kažu da je umro godinu dana ranije ?

Тако што је 1236 преступна година и по вечном календару произлази да је субота била 12 јануара, због тога ако је умро у суботу то је могло бити само 1236, али ако је умро у недељу онда то може бити само 1235 и то 14 јануара. Због тога мислим да би било добро да се установи дан смрти а не датум.

Вујадин

 

[Prisoner]

Citat koji će objasniti sve:
" Sveti Sava je umro 12. januara, i u crkvenim knjigama toga dana se beleži i spominje, ali se spomen njegov čini 14. januara po starom kalendaru- 27. januara po novom.
Neki misle da je to s toga što je proteklo dva dana od smrti njegove dok je glas o smrti stigao u Srbiju, i da je spomen njegov počeo da se obavlja svake godine onog dana kada je glas stigao.
Drugi opet misle da je sveti Sava sahranjen 14.januara, i da mu se zato u taj dan čini spomen.
Treći smatraju ( istoričar Lj. Kovačević ) da je Sava umro u subotu 12. januara, a srpska ga Crkva slavi 14.januara zato što, po, crkvenom ustavu, ni jedan svetac ne bi mogao imati samostalne službe u poprazništvu Bogojavljenja za nedelju dana do Bogojavljenja. Da ne bi osnivač srpske pravoslavne crkve ostao bez samostalne službe, srpsko sveštenstvo je odavno premestilo praznovanje njegove uspomene od 12. na 14.januar, to jest prvog dana u koji, po Bogojavljenju, može biti samostalne službe".
U svakom slučaju, Sv.Sava je umro 12. januara.

"Srpske slave" Bgd. 1988, Litera, Bratislav Grubačić i Momir Tomić

Jel ti Vujadine mene zezaš? I Akhenaton ti je objasnio a i ovaj citat kaže šta i zašto.

 

[vujadin]

Po julijanskom kalendaru se godine ne broje od postanka sveeta nego od rodjenja Isusa Hrista s tim sto postoji stara i nova era koje nicim nisu ogranicene, nemoj to da brkas sa vizantijskom erom. Jevrejski kalendar broji godine od 3761. p.n.e kad je po njihovom verovanju bog stvorio svet, dakle od Adama. Vizantijska era broji godine od 5508. pn.e. kada je po vizantijskom verovanju bog stvorio svet.

To su samo dva razlicita verovanja jednog istog dogadjaja i ne treba ih mesati. Zapravo to je jedan isti dogadjaj koga dva nacina brojanja godina smestaju u razlicito vreme.

На тај начин то је тако. Али како могу сва та веровања стављати постанак света на свој начин и са тако великим разликама па да тога ни данас нису свесни. Ноје је имао око 600 година кад је настао потоп а Адам је живео око 800 година а од Адама до Ноје има око 600 година. Први Фараон је живео око 3200 година п.н.е. Што значи да је наследио Ноја, мислим по годинама. Све цифре су скоро тачне и из Јеврејских извора. Можда би било добро мало више се позабавити о разним историјским изворима.

Вујадин

 

[vujadin]

Jel ti Vujadine mene zezaš? I Akhenaton ti je objasnio a i ovaj citat kaže šta i zašto.

Не, него ми се не слажу неке ствари. Ако је Свети Сава отишао да обиђе сва Света места у марту 1233 године и вратио се у јануару 1236 године ми изгледа предугачко врема за тај обилазак. То је могуће али ја не верујем.

Вујадин

 

[*+*+*+*+*]

Не, него ми се не слажу неке ствари. Ако је Свети Сава отишао да обиђе сва Света места у марту 1233 године и вратио се у јануару 1236 године ми изгледа предугачко врема за тај обилазак. То је могуће али ја не верујем.

Вујадин

Za ono vreme to nije nista neobicno. Koliko su samo trajala putovanja, pa verovatno nije samo protrcao kroz svako sveto mesto nego se malo i zadrzao. A svetih mesta koliko ti dusa hoce. Meni tu nista nije sumnjivo.

 

[vujadin]

Za ono vreme to nije nista neobicno. Koliko su samo trajala putovanja, pa verovatno nije samo protrcao kroz svako sveto mesto nego se malo i zadrzao. A svetih mesta koliko ti dusa hoce. Meni tu nista nije sumnjivo.

Ево описа смрти Светог Саве, од Данила Другог где се јасно види да је умро у недељу, осим ако није фалсификовано:

архиепископу и свој земљи људи својих, отпусти тако ученике своје у српску земљу, и сам с мало њих остаде. Даде и у патријаршију бугарску свећене часне одежде и књиге златом оковане и свећњаке, камењем и бисером украшене, и остале сасуде црквене, што и досад стоји сачувано на част божјој цркви и на успомену Светога. И, пошто је ниште довољно обдарио, да ништа није код себе оставио него раздао, и, пошто се спремио на лак одлазак од света, похваљиваше Бога што је његову молбу испунио и што хоће да прими дух његов у туђим странама. Дође му блажени Јоаким патријарх и, видевши га да је близу смрти и да последњи дах дише, рече му: » Ако заповедиш да јавимо цару о твојој болести? « А Свети га је много молио, говорећи: » Не мећи ме тим на велики труд, владико свети, Пошто си ми милост учинио, отићи ћеш и сам у своју ћелију и не сметај ми да у тишини дух свој предам Господу.»
И у поноћи дана васкрсења, када је недеља освитала, Свети, причестивши се пречасних и светих и животних Христових тајни, рече што и увек говорише: » Слава Богу ради свега. « И одмах, као да су му дошли неки одавно му драги саиграчи, би весео духом, и долазак божјих анђела к њему потврђиваше се овим весељем, - светао и у лицу неисказано се показиваше, и тим чистоту своје душе изјављиваше. И тако, до краја захваљујући Богу, предаде у руке његове душу своју.
А блажени Јоаким патријарх дође с епископима и с игуманима и с начелницима града да погребе свето тело његово, а недоумењаваше се где би положили тело његово, пошто Свети о том ништа није био наложио. Потребно је било јавити цару, где ће заповедити да положе Светога, Цар, чувши о престављењу Светога, много је негодовао на патријарха, што је утајио болест Светога од њега, пославши, рече да положе Светога у манастиру који је он сазидао, у цркви светих и великих четрдесет мученика, заповедивши да се и довољно злато разда ништима на погреб његов, јер цар веома љубише Светога. Тога ради, и по престављењу његову, показиваше такву љубав према њему.


:

 

[vujadin]

Ево и део који говори о доласку у Трново:

цар и блажени Јоаким патријарх, претпостављајући Светога, заповедише му да уочи Богојављења одслужи свету службу, а сутрадан ће опет патријарх такође служити. А Свети, послушавши цара и патријарха, служећи уочи Богојављења свету службу, дође на свету купљу, т. ј. крстионицу. И прочиташе над водом молитве освећења, и кад у виду крста благосиљаше воду, разделиваше се у купљи и опет се састајаше. А кад цар и они с њим видеше чудо, прославише Бога због онога што је било. Свети просвећењем крштења Христова и кропљењем свете воде освети и просвети цара и све који су били. и тако, бивши саобедници за једном трпезом са царем и патријархом, одморише се.
Потом цар, желећи ловити звери у подгорју, хтеше изићи из града. Призва Светога и много га молише да не одлази од њега скоро, говорећи: » Због зимске невоље, владико свети, буди с нама као у свом дому, чак до Васкрсења Христова, и кад потом буде погодно време, отићићеш у своју земљу. « Остави га у својим топлим палатама, као што рекосмо, а служиоцима заповеди да му дају све довољно од царева дома. Даде му цар и много злато, да има на своју потребу и да даје ништима који му долазе. И тако цар, примивши молитву и благослов од Светога, изиђе радујући се, у лов свој.
По одласку цареву обузе болест Светога, разуме свој позив к Богу, па, призвавши ученике своје, пописавши све свете и часне ствари које купујући беше сабрао у Палестини, и у Сирији, у Египту и Вавилону, у Азији и Константинову граду, часне одежде свештенства и свећњаке златоковане и бисером украшене и друге сасуде црквене, много моштију светих, заповеди да се однесу у архиепископију, а друге и у Студеницу. Даровавши посланицом мир и благослов Владиславу краљу и намеснику свога престола блаженоме Арсенију

Вујадин

 

[vujadin]

А ево сада и одлазак на пут 4

И, добивши угодно време, Богом штићени, дођоше у град Акр, где лађа имаде да истовари товар. Узиђе Свети у град, у цркву Светога Ђорђа, у метохију лавре Светога Саве коју беше Свети о првом доласку искупио од Латина поробљену, и повратио лаври. И ту се одмори, а бродари они, допловивши са Светим, испричаше старешини града све што им се десило и о чудесима Светога на мору, и сви, покорени задивљеношћу, дођоше Светоме, и, клањајући се, молише да приме од њега молитве. Сваким га почастима и гошћењем одликоваше као, у истину, божјега човека, и, пошто се Свети одмори, код њих и укрца у другу лађу, снабдеше га довољно свима потребама за пут, и тако с љубављу га испратише.
Дође Свети у велику Кесарију, и поклони се на месту, где Господ наш Исус Христос, смилосрдовавши се на народ, и чудо чинећи с пет хлебова, по јеванђељском казивању, нахрани пет хиљада људи, не рачунајући жене и децу. Одатле отиде на Јоп, и тако по други пут дође у божји жељени свети град Јерусалим. Уђе у свој манастир, у дом Јована Богослова, који први пут дошавши, искупи од Сарацина за своје име. И тако с браћом и игуманом лавре Светога Саве уђе у цркву пресветога Христова Васкрсења да се помоли, и, клањајући се, с топлим сузама целива животворни и пресвети гроб Христа Бога нашег и свету Голготу и сва света места вољна страдања претрпи Господ наш Исус Христос, па, испунивши се многе радости, похваљиваше Бога. А часни патријарх јерусалимски Атанасије, од првога доласка познати Светоме, чувши о доласку његову, брзо потече у цркву Христову гробу да га види, па, љубазно се целивавши ради Господа, часни оци похваљиваше Бога. Патријарх узе Светога у свој дом, и питаше га како је на путу провео и како га опет доведе Бог, о свем. Заједно бише за трпезом, и угости Светога с многом радошћу, па га отпусти светоме Богослову где ће наставити. Сви ништи, чувши о доласку Светога, журно му долазише као њему обични, као својему оцу. А он, нештедан и сејач благослова, милошћу према њима беше тихи давалац, и не само према ништима, него и у свима светим местима и у лаври Светога Саве и у осталим манастирима; као и у првом доласку, и опет дошавши, такође милошћу Бога ради, више у њима учини

Вујадин

 

[vujadin]

Одлазак на пут 5:

Узе благослов од светога патријарха и оне који ће га пратити до Александрије, и, Богом чувани, дођоше у алесандријски град, и бише у великој цркви светога апостола и јеванђелиста Марка. С многим сузама као увек од Бога дарованим поклони се Свети, њима се потврђиваше топлота срца и љубави душе његове ка Господу ради кога нарочито усрдно предузимаше многе труде, па не штедише се и веће предузети. Свети беше часно дочекан од светога патријарха александријског, јер беше чуо од Јерусалима да се говори како му долази архиепископ од Далмације и Диоклеје. Љубазно се целиваше Господа ради, и тако се Свети отпусти у дом где ће одморити. Сутрадан велики патријарх позва Светога, и питаше га откуд је и о путу његову. А Свети опет причаше патријарху истинито о себи. Чувши патријарх како је Свети син самодрђавнога оца, како је живео из младости у Светој Гори Атонској, и како је у Константинову граду постављен за архиепископа својој очевини, и како је опет високи престо својом вољом оставио, и како ради поклоњења у светим местима и Христа ради иде по туђини, дивише се, размишљајући о трудовима његовим због дугога пута, па га прими у душу своју, и веома га заволе. Много дана патријарх позиваше Светога, заједно су за трпезом бивали, наслађиваше се љубави његове, а Свети питајући научи се од патријарха многим духовним судовима у размишљању, и питањима и беседама много се користише и један и други. Обдаривши један другог различитим и изврсним почастима, љубазно се растадоше часни и свети оци.
Свети хтеде да обиђе свете који живе у пустињама око Александрије у мировању и посту. Желећи да види ове нарочито, потруди се, сматрајући да ће што више од њих као старих видети и чути. Јер говоре да је све боље код старих него код нових. Патријарх испуњујући му молбу, даде му за то вичне људе који знају пустиње, да га прате, Свети се поклони у цркви светих мученика и чудотворца Кира и Јована, и цркви светога и великог и дивног мученика Мине, и ниште обдари, и тако изиђе из града александријског. Дође светим и пустињским оцима у Марсоти. Ови мученички живише крај Ливије у мировању анђелском и молитвама и посту. Са свима се питаше о духовним пословима, и много користи задоби од њих, као што и очекиваше, и, пошто све довољно милостивно обдари, обогаћен од њих благословом и молитвама, оде на свој пут радујући се.

Вујадин

 

[vujadin]

Одлазак на пут 6:

Дође у Тиваиду, потом у Скит и Црну Гору и у остала света места, где нађе изврсне и богобојажљиве и пречасне људе који светлише својим врлим делима као сунце, од којих речима и животом многу корист задоби, и, дивећи се трпљењу њихову у тескоби, расташе у души. Обдаривши богато све од богатства које носише, прими од њих молитву и благослов, па, као да је многу корист добио, захваљиваше Бога, радујући се што достиже видети такве свете с којима се удостоји и говорити и благословити се од њих.
Потом се Свети врати у свети град Јерусалим, и, пошто се одмори у многој љубави с часним Атанасијем патријархом, хтеде отићи и у велики Вавилон и у Египат, говорише, ако буде божја воља да иде у Синајску Гору. Прошавши поред Јерихона и прешавши пустиње јорданске, дође у Каламонију, и ту се одмори у манастиру пресвете Богородице са заручником Јосифом, када су са Исусом бежали од Ирода у Египат, Од Калемоније Свети дође у град звани Корек.
Одавде опет после много дана и мучног путовања Богом помагани, стиже у велики Вавилон - Багдад - . Посла глас преко ученика својих султану који тада владаше Вавилоном, да заповиди да му се да дом где ће становати. А султан, и ако противан вери Христовој, као да га бојазан обузе, и као покоран свачим се умили, па заповеди да се спреми пресветао дом где ће Свети становати. А Свети дошавши, поклони се у цркви трију младића Ананије, Азарије, Мисаила. Љубазно би примљен од хришћанскога митрополита, па с њим заједно дође султану. А султан прими са сваком почашћу Светога, и распитаваше га о путу његову, и дивљаше се труду његову Бога ради. И тако га отпусти да се одмори у спремљеном дому. Заповеди султан да му се даје све што је потребно од његова дома, и запретивши рече да ни у чем не оскудева човек божји.
Пошто се Свети довољно одмори, јави султану о свом путу у Египат. А султан му даде проводнике, и заповеди да га са сваком пажњом предају египатском султану, И тај султан, чувши о доласку Светога, Богом учен, такође га прими са сваком почашћу, и заповеди да се одмори у митрполији. А Свети, ушавши у митрополију, поклони се у цркви свете Богородице, где живише сама Богородица са Исусом и заручником Јосифом, када је од Ирода у Египат добегла, док се не вратише у Галилеју, у град свој Назарет.
Вујадин

 

[vujadin]

Одлазак на пут 7:

Задиви се Свети безбројноме божјем човекољубљу, јер беше ту у Египту чудотворна икона пресвете Богородице, како држи у рукама Христа Исуса. Ту је икону преобразио Бог по неисказаним својим судбама у црни лик египатски, јер је мислим хтео узети ово црнило на икони због оцрнелог Адама у гробу, желећи обући у пресветли лик и подићи палу своју икону и, претворивши је у прву своју красоту, и украсивши је, поставити је на престо славе своје.
И ту, дакле, с митрополитом одмараше се у многој љубави, а султан заповеди да се докле се онде бави, задовољава свима потрбама из његова дома, да се и митрополит дивио многој почасти султаановој коју је учинио Светоме, коју никада никоме од Хришћана није се показао да је учинио. Свети хтеде да дође и у пустињска становања светога оца Андохија Великога и светога Арсенија Великога, и, испросивши у митрополита монаха који ће га проводити, дођу у та места, обилазише их с топлом љубављу коју имадоше према светима, и пустињске њихове станове с многим сузама целиваше, и колико их нађе у њима да трпе Бога ради, с љубављу их дариваше, и узевши од њих молитву и благослов, врати се у Египат. Јави египатском султану о свом путу у свету Синајску Гору. А султан припреми оне који ће га проводити до Синајске Горе, и снабде га са свима потребама за пут, јер га веома заволе, јер беше и разумео, да је син самодржавнога оца и да је архиепископ са запада, па му даде на част и варсамојелеја - балсамско пречишћено уље - и велики трупац ксилалога - мирисаво дрво- и пријатна мириса аромата индијских, сахара и финика, колико му је требало да узме. А велможе који су и аримаде - ратоборна секта - , видећи велику љубав султанову према Светоме, хиташе, једни рукама његовим, други мантији његовој, да их се дотакну говорећи: » Тако љубазан Хришћанин прије овога није нам дошао, него нам је, по истини, човек божји, као што и слушасмо. « И тако га с великом љубављу проводише. А све ово биваше по настава Господа Бога мојега Исуса Христа, који је заповедио да не само људи него и зверови и птице служе људима његовим и да им почасти чине, и обично је да врлине удивљују не само благочастиве него и противнике, велим и поганике.

Вујадин

 

[vujadin]

Одлазак на пут 8:

Дође Свети у Свету Гору Синајску и уђе у манастир у цркву пресвете Богородице и поклони се на месту светом, где купина, огњем горећи, не сагореваше, него се и неопаљена јавила Мојсију, где и сам Господ из купине која је огњем горела рече Мојсију, говорећи: » Ја сам Бог Аврамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев, изуј обућу с ногу твојих, јер место на ком стојиш, света је земља. « Због тога, дакле, и јереј босоног врши своју службу на светом месту том. Би љубазно примљен од епископа који је на месту игумана, и од све браће. И тако, пошто се у манастиру одмори, успе се на свети врх да се поклони, где је Господ много пута силазио и, говорећи с Мојсијем, давао закон Израиљу, људима својим. И, бивши у цркви светога пророка Илије, клањајући се с многим сузама целиваше место о ком рече Господ Мојсију: » Ево место код мене, и стаћеш код камена, и покрићу те руком мојом, скинућу руку моју, и тада ћеш видети мој последак. А лице моје неће ти се јавити, јер неможе човек, видећи лица мојега, бити жив. « На том камену, дакле, и сад се познаје полагање државне деснице Господње.
С многим узбуђењем похваљиваше Бога, што га је удостојио узићи на тај жељени и свети врх, и поклонити се, и видети на њему таква страшна, дивна и света божја дела. И, испуњен весеља духовнога што се много обогатио, радосно сиђе у манастир. Сву свету четрдесетицу у манастиру проведе с браћом у посту, и сваке суботе пењаше се на свети врх, и испуњаваше у недељу свеноћно тамошње стајање у песмама и молитвама. И свршећи свету и божанствену службу, опет долазише у манастир к браћи на борављење заволевши веома њихов живот Бога ради, и, давши много злата у манастир, уписа себе и своје родитеље и првога краља, брата свога Стефана, у помен манастиру с браћом.
И тако, епископом и свом браћом љубазно испраћен, дође опет у свети град Јерусалим. А патријарх га прими радосном душом и питаше га како га Господ на дугим путовима сачува без ичије пакости. Захваливши Богу, утешен одморише се. Потом, свршећи свету и божанствену службу у пресветој цркви Васкрсења и код животоноснога Христова гроба, помоли се у цркви и о себи и о царевима и о свим народима. Господњега имања које је искупио часном својом крвљу. И тако, пољубећи с многим сузама Христов

Вујадин

 

[vujadin]

Одлазак на пут 9:

гроб и свету Голготу и сва света места на којима је Христос вољно примио тело и пречасна страдања нас ради, и, пошто је дао у Господу целив часноме и светом оцу Атанасију патријарху и свима начелним црквеним, пратише га с многом љубављу.
И Свети, изишавши из светога града Јерусалима, дође у велику Андиохију, па, поклонећи се у светој и саборној великој цркви, часно и љубазно би примљен од светога андиохајског патријарха. И, састајући се много дана ради утехе и говорећи међу собом о духовним промишљеним питањима, измоли благослов од светога патријарха, дође до светог манастира Светога Симеона који је на дивној гори, и поклонивши се с многим сузама светој цркви и часноме гробу у ком пречасни лежи, па сјајно би примљен од игумана и браће. И тако, давши манастиру од злата које носише, изиђе из манастира, и опет дође у Андиохију. Патријарху и служиоцима цркве даде благослов, а патријарх обдари Светога Моштима светих и часних и часним црквеним потребама, и тако се свети оци целиваше Господа ради и љубазно се растадоше.
Одатле дође у Арменију да потражи моштију светих. Прође Арменију и турску страну, и дође опет на Сиријско море, и, нашавши лађу која вози у Константинов град, укрца се у њу, и пловише. А болест велика због многих напора обузе Светога у лађи, јер, пловећи пучином великом, Свети није где могао изићи да нађе лека болести, и беше у великој беди, и душа му беше близу смрти. Ученици пак, недоумавајући се шта да учине, плачући му говорише: » Знамо, владико, да ће те Бог и сада као свагда послушати више нас ради, него му се моли о животу твојем, док смо у туђим странама до познате земље, или док нас не одведеш из пучине ове до верних људи, оче. Јер, ако ти не будеш с нама, ови иноверци који нас возе продаће нас у ропство, или ћемо због богатства које с нама носимо бити потпуно заклани на овој пучини и предани дубини морској. « А Свети им рече: » Не плашите се ради тога, чеда, нити тугујте. Уздам се у Бога да нас неће таћи ни једно од ових зала која рекосте. « А они му рекоше: » Послушај нас, оче свети, мало што окусисмо, обвесели душе наше, да ти се у болести не би од нејела за много дана догодила смрт пре времена. Све, дакле, добра земаљска која знаш, твојим су молитвама у нас. Ако које од њих волиш, донећемо ти га. «

Вујадин

 

[vujadin]

Одлазак на пут 10:

А Свети им рече: » Све што се сада у нас налази, ни за једно од тога не марим. Само ако би било могуће наћи сада свеже уловљене рибе, од ње ако бих окусио, помишљам да би ми помогло. « А ученици припадоше господару лађе и молише га, ако би било могуће каквом вештином испунити молбу Светога, а он, као да су грубо говорили, прекори их и рече: » Непромишљена је ваша молба, видите како је море усталасано и како лађа не стоји него је валови скоро носе, и на пучини која нема краја иштете свеже уловљену рибу коју сад није лако ни паметно наћи и дати вам. « А они због тога умукоше, а Свети им рече: » Не трудите се, чеда, воља Господња нека буде на мени. «
И још је била реч на устима Светога, а одмах се од мора узвиси вал више лађе, и као да рукама држи велику рибу, положи је у руке Светога, на прси његове, где лежаше у лађи, и вал, не скваси га, опет се врати. А Свети видевши чудну ту рибу, узимајући је с многим узбуђењем, похваљиваше Бога што је тако брзо ускорио да му донесе по жељи и даде храну, те говорише ученицима својим: » Ево испуни Бог жељу нашу, и спремивши изнесе нам храну, не с трудом. Узмите је, дакле, и, како знате, и, сваривши и испекавши, изнесите је нама и свима који су овде. «
А господар лађе, видевши брзу походу божју к Светоме, јер покори море да му дароносно рибом послужи у болести, ужасну се и са свима својим припаде к светоме болеснику, и молише да прими опроштај за грдњу, када су молили за рибу, и помиловање благословом молитве, говорећи: » Сада разумесмо да си божји слуга и да си му угодан, него нам опрости сагрешење наше, молимо се, јер, твојим молитвама спасавани, уздамо се да ћемо без икакве пакости доћи домовима нашим. И, добивши опроштај, сви са Светим прославише Бога који даје храну свакоме створењу, као што Давид казује, који се ради своје дарежљивости стара не само о људима него и малим животињама и птићима враниним кад га призивају, а колико више слуша оне који га се боје и вољу његову чине, и даће блага онима који их просе у њега.

Вујадин