BUDA I ISUS
Buda i Isus su verovatno dve najuticajnije ličnosti u istoriji. Njihova učenja imala su duboki i pozitivan efekat na kulture koje su ih prihvatile. Postoje takođe zanimljive paralele između ova dva čoveka. Obojica su bili beskućnici, lutajući učitelji, i obojica su vrlo vešto koristila parabole i priče kako bi svoje ideje učinili razumljivijim. Obojica su privukli grupu učenika i potom ih poslali da šire učenje. Buda je sebe video kao poslednjeg u nizu prosvetljenih Buda (SN II,106), a Isus je za sebe verovao da je naslednik velikih jevrejskih proroka iz davnine. No, u etičkoj viziji ova dva čoveka vidimo danas najvažnije sličnosti. I te sličnosti su dobro poznate. Evo nekoliko od mnoštva stvari koje su podučavali, a koje ukazuju na njihovu bliskost:
Ne treba primećivati tuđa nedostojna dela, niti ono što su drugi učinili ili nisu, nego vlastita dela i propuste. (Dhp.50)
Ne sudite da vam se ne sudi. Jer kakvom merom merite, onakvom će vam suditi. (Matej 7,1-2)
Šta će ti, slaboumni, pletenice, šta će ti odeća od kozjeg krzna? Unutrašnjost ti je puna lakomosti, dok pročišćavaš spoljašnjost. (Dhp.394)
Sad vi, fariseji, spolja čistite čašu i zdelu, a iznutra vam je puno grabeži i zlobe. Bezumni! (Luka 11,39-40)
Ubijanje, tuča, ranjavanje, vezivanje, krađa, laganje, obmanjivanje, beskorisno znanje, preljuba: od toga dolazi smrad. Ne od mesa pojedenog. (Sn.242)
Jer od srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, kurvarstva, krađe, lažna svedočanstva, hule na Boga. I ovo je što pogani čoveka, a neumivenim rukama jesti ne pogani čoveka.(Matej 15, 19-20)
Onaj ko bi da se stara o meni, neka se stara i o svakom bolesnome. (Vin.IV,301)
Zaista vam kažem, kad učiniste jednome od ove moje najmanje braće, meni učiniste. (Matej 25,40)
Oni ne žale za prošlošću, ne čeznu za budućnošću. Oni borave u sadašnjosti. Eto zato su njihova lica tako blistava i vedra. (SN I.10)
Ne brinite se dakle za sutra. Jer sutra brinuće se za se. Dosta je svakom danu zla svoga. (Matej 6,34).
Search BuddhismAtoZ.com
Buda i Isus su čak imali istu sudbinu nakon smrti u tome što su obojica vremenom bili pretvoreni u božanstva. Kad je otkrio da je izvesni monah bio opčinjen njegovim fizičkim izgledom, Buda ga je prekoreo: „Zašto želiš da gledaš ovo moje gnusno telo? Gledaj Dhammu i videćeš mene“ (SN III,120). Pa ipak, tokom trećeg sabora, neki učesnici su tvrdili da je Buda bio toliko savršen da je čak i njegov izmet bio mirisan. Saddharmapundrika sutra, koja potiče iz I veka, tvrdi da je Buda postojao od početka vremena! Kada se neko obratio Isusu kao „blagom učitelju“, ovaj ga je smesta ispravio: „Zašto me nazivaš blagim? Niko nije blag osim jednoga Boga.“ (Luka 18,19). Ne obazirući se na ovakve dokaze, 20 godina posle Isusove smrti sveti Pavle je već tvrdio da je on inkarnirani Bog.
Ipak, uprkos ovim i drugim sličnostima, životi i naročito učenja Bude i Isusa su se takođe razlikovali u mnogim stvarima. Buda je poticao iz vladarske porodice, dok je Isus rođen u vrlo skromnom okruženju. Isus nikada nije bio ženjen; Buda je bio i muž i otac. Iako je Buda podušavao svakoga, njegova poruka nailazila je najviše na odjek među obrazovanima i intelektualcima. Isus je svoju poruku usmerio uglavnom prema prostom narodu. Buda je živeo u vremenu relativnog mira i držao se podalje od politike, dok je Isusova misija bila neraskidivo povezana sa promenljivom politikom njegovog doba. Buda je podučavao 45 godina, Isus tek dve ili možda tri.
Razumevanje šire stvarnosti koje su ova dva čoveka imala skoro da nema ničeg zajedničkog. Buda nije verovao u Boga tvorca, dok Isus jeste. Za Budu je Apsolut bilo ne-antropomorfno „Nerođeno, Nenastalo, Nestvoreno, Nesačinjeno“ (Ud. 80). Isus je video Boga kao izrazito ličnog i nalik čoveku; ponekad mu se čak i obraća sa „Abba“, rečju koja označava bliskost, ekvivalentnu današnjoj „tata“. Buda je svoju Dhammu video kao oslobađanje iz saṃsāre; Isus je video svoje Jevanđelje kao spas od pakla. Sledstveno ovome, Buda je meditirao, usmeravao svoju pažnju ka unutra, ka svom umu, dok se Isus molio, usmeravajući svoje zahteve ka spolja, ka Bogu. Za Isusa, čovekov krajnji cilj bio je da se ponovo rodi u prisustvu toga Boga, dok su za Budu nebesa bila odredište potpuno inferiorno u odnosu na nirvāṇu. Buda nije posebnu pažnju posvećivao sopstvenom plemenu i podučavao je sve klanove, kaste i klase. Isus je verovao da je on „poslat samo radi izgubljenih ovaca doma Izrailjeva“. (Matej 10,5-6; 15,24), Božijeg odabranog naroda. Dok je Isus verovao da će Bog uskoro uništiti ovaj svet kroz apokalipsu sumpora i vatre (Matej 10,23; 16,28), Budu nije mnogo zanimalo predskazivanje budućnosti i Isusova sumorna predviđanja bi mu se učinila prilično zbunjujućim. Isus je smatra opravdanim da ponekad padne u jarost, naročito prema onima koji dovode u sumnju ili se rugaju njegovoj poruci (Matej 23,33-35; Jovan 2,15). Ovakav „gnev pravednika“ bi izazvao dozu čuđenja među onima koji su poznavali Budu.
Tako celokupni pogled na ova dva velika učitelja otkriva intrigantne sličnosti, ali i upadljive razlike, zajedničke crte i suprotnosti, a i jedno i drugo moramo prepoznati ako zaista želimo da razumemo te ljude i religije koje su utemeljili. Pa ipak, kada se budisti i hrišćani sretnu kao prijatelji, njihovi susreti će biti harmoničniji i plodonosniji ako se sete ovih Budinih reči: „One svari oko kojih ne postoji saglasnost ostavimo postrani. One svari oko kojih postoji saglasnost, neka mudri uzmu za temu razgovora, prodiskutuju i istraže“ (DN 8). Videti hrišćanstvo i zlatno pravilo.
Budizam od A do Z
Prvi put ga čujem.
šta to uopšte može da znači. Objašnjenje ću veoma pažljivo pročitati...ako ga bude.
