Не мислим. Мислим да је ово слом било какве империјалне амбиције Немачке и Еуропске уније да уређује свет, а да није у стању да уреди своје огромне унутрашње проблеме.
"Немој да се гађаш камењем када живиш у кући од стакла".
Лакоћа избора владе није одраз војнополитичкоекономске снаге државе. Јер да јесте, сматрали би да је Северна Кореја снажнија држава од Белгије која, беше, 2 године није имала влада.
Ово са Немачком је било питање избора владе у тесној поставци парламента. Кажу "први пут од 1949. канцелар није изабран из првог пута". Па, ето за све постоји први пут.
Мислим да изводиш пренаглашене глобалне закључке зато што се догодио један од могућих сценарија у демократији.
То је као кад би из ситуације где ти се пробушила гума, ти извео закључак да је Мишелин у кризи.
За нас је веома добро да се о "свом јаду забаве" и да нас пусте на миру. Да није уцењеног АВ, ово би била сјајна прилика за нас да се еманципујемо да самостално доносимо одлуке, јер притисак неминовно опада са опадањем њихове реалне моћи у свету. На жалост, не само да немамо државотворну политику која би то могла да искористи, него се вуку реликти њихове апсолутне моћи на овим просторима преко њихових измећара, а не стварним могућностима оних које те притиске врше.
Поштено да ти кажем, овај део ме подсећа на наратив Вечерњих Новости из 90их у смислу да нас неко "стално малтетира", "нека нас оставе на миру", "шта хоће та ЕУ од нас више", "што нас не пусте да урадимо како ми знамо"... итд.
Немој ми рећи да нас Немачка спречава да усвојимо добре законе и доследно их спроводимо у пракси.
Тешко да је Немачка крива зато што пропадају гранитне коцке на Тргу Републике, зато што загађујемо реке, черупамо шуме, што држава јаше привреду, за све наше глупости. То су нереалне приче.
Види, Србија је потпуно слободна да води своју унутрашњу политику, ма колико то изгледало парадоксално.
То јесте домен наше суверености.
Ми и сад можемо слободно рећи: "Ок, не занима нас ЕУ, не свиђа нам се модел по којем се управљање државом усклађује са директивама Брисела. Изградићемо сопствени модел". Иако волимо да ласкамо сопственој памети мислећи да смо способни да се тако изградимо као балканска Швајцарска, стварност нас увек отрезни чињеницама које говоре да би тај доследан "неутралн пут" Србију претворио у европску Кубу.
