SAOPŠTENJE ZA JAVNOST
SINDIKALNE KONFEDERACIJE «ANARHO-SINDIKALISTIČKA INICIJATIVA»
Povodom događanja na Kosovu i Metohiji 17. marta
Događanja na Kosovu i u Srbiji, čiji smo svedoci bili u proteklom periodu, jasno pokazuju svu nemoć države i njene religije - nacionalizma. Najčešći izgovor buržoazija za ratove na balkanskom prostoru, taj stari lek za prazan stomak, nacionalizam, izduvao se poput probušenog balona i više nije u stanju da mobiliše mase. To je razlog zbog kog smo na ulicama najmnogoljudnijeg grada na eks-jugoslovenskom prostoru u jednom trenutku videli čak 10 hiljada ljudi, uglavnom bogobojažljivih nesrećnika, neosvešćene omladine, reakcionarne studentarije i pijanih navijača.
Nedavni sukobi, inicirani od strane kosovske, a oberučke prihvaćeni od srpske buržoazije, imali su za cilj jedino skretanje pažnje sa socijalnih pitanja, onih pitanja zaista bitnih za radništvo i seljaštvo; upravo zato se može reći da su dve vladajuće klike radile u potpunom saglasju. Takozvano «nacionalno pitanje», ma šta ta neprecizna floskula značila, je svoj strmoglavi pad ka istorijskoj deponiji krunisala odgovarajućom krunom – spaljivanjima i varvarskim divljanjem. Na obe, samo naoko suprotstavljene, strane. Takođe, nema sumnje da su svoje prste u protekle događaje upetljale i različite obaveštajne službe, jer se uz nacionalne sukobe na lokalnom nivou lakše održava globalna kapitalistička diktatura. Ti događaji su iskorišćeni kao vreme za predah buržoazijama koje se nalaze pod sve jačim pritiskom obespravljenih, gladnih i gnevnih ljudi. Nastavak socijalnih sukobljavljanja će neumitno, na obe strane, proizvesti pokret osvešćenog radništva i seljaštva koje će biti u stanju da pravilno izoluje svoje prave neprijatelje – gazde i političare, i revolucijom uspostavi drugačiji društveni sistem. Društvo slobodarskog komunizma, društvo politike i demokratije bez partija i političara, društvo solidarnosti, ravnopravnosti i samostvarenja – Anarhiju. Jer, utopija nije nešto neostvarivo – već ono što još uvek nije ostvareno.
Bez obzira na sve mahinacije vladajućih slojeva na ovom području – u čemu po bezobrazluku posebno prednjači srpska oligarhija, manipulišući decom i osuđujući napade na džamije, napade koji su isprovocirani upravo njenom šovinističkom politikom – radništvo je shvatilo pravu prirodu proteklih događaja, i uskratilo je svoju podršku ratnim huškačima. Jer radnička deca, koja samo mogu da sanjaju o novim cipelama i o tri obroka dnevno, daleko su bitnija od kuknjave nad spaljenim simbolima tame srednjovekovlja. Posle kafe bez kofeina, zaslađivača bez šećera, u domaćoj izvedbi smo nastavili tu tužnu komediju kapitalističkog društva. Primitivna srpska buržoazija, ovaj put, pokušava da nam proda koncept nacionalizma bez nasilja. Time otuđujući samu bit nacionalističke ideje. Ta farsa bi trebalo da prođe nezapažena od strane nas, eksploatisanih, da za svoj rezultat nema žrtvovanje kosovskom mitu naivnog življa sa Kosovu.
Organizovana kriminalna grupa, kanonski nepriznata Srpska pravoslavna crkva, organizacija čiji rukovodioci ukrašavaju i blagosiljaju skupove srpskih gazda/lopova, organizacija koja postoji zbog toga da bi olakšala postojanje vlasti i izrabljivanja, organizacija koja u naše, moderno doba, nastavlja tradiciju plemenskih vračeva i drugih, umu suprotstavljenih, šarlatana, sasvim u skladu sa svojom politikom gledanja u drob, uspela je da i iz ove tragedije izađe sa dobrom zaradom. Iskoristivši patnje naroda sa Kosova, koji se našao priklješten između interesa kosovske i srpske buržoazije, popovi su dobili državnu apanažu – i sada će se od harača koji država otima od radništva jedan deo odvajati i za tovljenje crKvene bande na Kosovu.
Dojučerašnja vlast, liberal-fašisti iz različitih partija i partijica koje štuju kult pogubljenog kriminalca Zorana Đinđića, koristeći tragediju kojoj su i sami velikim delom kumovali, pokušavaju da za svoj koncept tranzicionog fašizma pridobiju stanovništvo kladeći se na, svima sem buržoaziji očigledno, mrtvog konja nacionalizma. Doduše oni to rade na jedan, ako je to ikako moguće, još bizarniji način. Oni u prvi red, a u skladu sa «nacionalnim interesima», ističu potrebu za što bržim integracijama u instrumente totalitarne kapitalističke diktature – NATO i ostale vojne superstrukture. Isti onaj NATO koji je, pre samo nekoliko godina, bombardovao radnike, radnice, seljanke i seljake sa naših prostora. Isti onaj NATO čija je ključna osovina – SAD - isključena sa spiska država koje su tužene tokom vladavine ratnog zločinca, američkog špijuna i anti-radničkog manipulanta Slobodana Miloševića.
Shvatajući da se desničarskim konceptom centralizacije jedino može udaljiti od rešenja sukoba na Kosovu, Vlada Srbije je počela da rida za decentralizacijom Kosova. No, i ovaj put oni nemaju snage, želje i interesa da ovaj sukob reše do kraja – decentralizacija o kojoj oni govore za cilj će imati samo stvaranje manjih nacionalnih zajednica – ponovo baziranih na hijerarhijskom, paradržavnom, ustrojstvu. Takva decentralizacija neće omogućiti istinsku slobodu žitelja Kosova. Potrebno je otići do kraja sa decentralizacijom da bi se odškrinula vrata slobode. Balkanska konfederacija – konfederacija različitih geografskih sturktura – od mesnih zajednica do konfederacije balkanskih okruga – jedino je trajno rešenje za sukobe i krvavu Balkansku istoriju, i jedino će takva struktura, bazirana na direktno-demokratskom upravljanju odozdo na gore, obezbediti budućnost za seljaštvo i radništvo Balkana.
Radikalni liberali, nevladine organizacije i para-slobodarske organizacije su krenule sa bledom, ispraznom i tužno glupom pacifističkom kampanjom za buržaoskim mirom. Mir, mir, kao vrane kriče oni. Mir kažu, ne shvatajući da je do mira jedino moguće doći ratom. Klasnim ratom, koji će uništiti one koji eksploatišu, terorišu i dehumanizuju celokupno svetsko čovečanstvo. One koji su na vlasti i koji pljačkaju i tiranišu radništvo i seljaštvo svuda, i u Srbiji, i na Kosovu, i u Albaniji, i u SAD, i u Britaniji, i u Francuskoj, i u Španiji, i u Kini, i na Kubi, i u Nemačkoj, i u Australiji, i u Nigeriji, i u Brazilu, i u Meksiku i u svim drugim zemljama sveta.
Potrebno je krenuti u rat koji će, ovaj put istinski, završti sa svim ratovima. Potrebno je ostvariti globalnu slobodarsku revoluciju!
NE RATU MEĐU NARODIMA, NE MIRU MEĐU KLASAMA!
ŽIVELA BALKANSKA KONFEDERACIJA! ŽIVELA MEĐUNARODNA SOCIJALNA REVOLUCIJA!
To objasnjava neke stvari.Zato prekinite da se krijte po misjim rupama nego kada je neka akcija saradjute sa drugim levicarima.
Vi ste bre reakcionarna banda finasirana od kapitalistickih organizacija sa podrskom koja u svetskim okvirima moze u svakoj drzavi da stane u jedan autobus.
.) zlo
