-
- Popularno:
- 🍒 Više od muzike
- Vucic - politika prkosne Srbije?
- Za zakup šest automobila plaćeno 720...
- Kako odlučujete o velikim kupovinama?
- Biokompatibilnost
- Filmska uspomenara - Ralf Fajns
- Tramp je kaznio Putina: Ruski lider...
- Istine Aleksandra Vučića
- Istine blokadera
- Kako su procurela "Orličeva...
trick-trick
Ističe se
- Poruka
- 2.919
K@mik@za
Aktivan član
- Poruka
- 1.363
HIP-HOP is the Best
ja volim Rep muziku....
nije mi jasno sto svi vise vole rock nego rep
Rock Pesme te dignu na noge,podignu ti adrenalin,daju ti snagu..
Eto zasto vishe volim rock i metal nego rap8)
$hom@
Početnik
- Poruka
- 41
V.I.P. - Svaki Dan
Svaki dan beogradskim betonom koracham,
I znam da svima dosta je bola i placha,
VIP ekipa svakim danom sve jacha,
Rima oshtrija od macha, istina prolazi,
Svaki dan...
Ja brate znam shta je blam, kada se nema
Ja sve to znam, zbog svih problema
Ekipa neka peva jer dusha mi se cepa
Na deo po deo Kad vidim sta imam,
A shta sam sve hteo, ne znam ni sam,
Pusti me, glumis fensi sa ekipom,
michi mi se kloshare, brate moj,
Ne trebaju ochi da vidish,
Da glup si ko ***** i treba da se stidish,
Zato svi neka znaju,
I zato svi nek' nam postovanje daju,
Mi smo VIP ekipa sto je gulila bulju po kraju,
I po kaldrmi, brate, VIP...
Svaki dan beogradskim betonom koracham,
I znam da svima dosta je bola i placha,
VIP ekipa svakim danom sve jacha,
Rima oshtrija od macha, istina prolazi...
Ortaci ne znaju...
Svaki dan beogradskim betonom koracham,
I znam da svima dosta je bola i placha,
VIP, ekipa svakog dana sve jacha,
Rima oshtrija od macha, istina,
ispred maca prolazi, nova ekipa dolazi,
Ti dosadan ko shkola si, brate odlazi,
Jer tu smo mi, i nas ne zanima slava,
Mi hocemo puno para, da nam bude bistra glava,
I da svi ovu prichu podrze,
Jer ljudi se mrze, a ipak se druze,
Do 3, i onda pochnem da pizdim,
Jer zivot je biznis, ne vredi da cmizdrish,
Da plachesh, bolje uz ritam da skachesh,
Jerbo mi ti paschesh, a kad padnesh shta cesh,
Reci mi kad cesh ako ne sad,
Veruj ja sam jako mlad i mnogo volim ovaj grad,
Ali narod je smrad, niko ne voli rad,
Tezak je svaki pad, da li osecash glad,
Za nechim boljim brate, e to bolje postoji brate,
A vi tu prichu brate, ne znate brate...
Svaki dan beogradskim betonom koracham,
I znam da svima dosta je bola i placha,
VIP ekipa svakim danom sve jacha,
Rima oshtrija od macha, istina prolazi...
Svaki dan stezem zube, hocu sam teshko ide,
Svaki dan dizem ruke, ajde ipak probaj sine,
Svaki dan ljudi postaju josh gori,
Ljubav koshta, plati, voli, prvo stvori, onda boli,
Svaki dan, svaki dan kazem evo brate sutra,
Svaki dan ljudi laju al ja necu da progutam,
Svaki dan slusham brate, brate, brate, brate,
Ortak nudi mi da kradem, a ja bih pobego odavde,
Keve mi...
Svaki dan beogradskim betonom koracham,
I znam da svima dosta je bola i placha,
VIP ekipa svakim danom sve jacha,
Rima oshtrija od macha, istina prolazi...
VIP – Ulice Znaju Bolje
(Ulice Vol.1 2003)
1. strofa:
Sve shto ja znam ulice znaju bolje,
svaki dan i svaki novi san ulice znaju ko je,
oprosti mama mozda greshim al’ to je samo navika,
nemamo za pljuge i zatvorena trafika,
i nas trojica stojimo i gledamo,
pogledom se teshimo, slezemo ramenima jer nemamo,
nema priche, znamo svi da greshimo,
al’ tako nam je reshivo.
Sad se bezi, klecaju mi kolena od straha,
ugashena svetla, kola koja izlaze iz mraka,
ma to su bre panduri, ost’o sam bez daha,
k’o da nemam gde da zurim, gde cu sada?
Polaze mi suze, pochinjem da jurim,
ne znam sada gde cu, samo zurim,
dlanovi me bole a u ruci samo jedna CocaCola,
uzasno su mokri, koliko koshta ova shkola,
ja bih hteo da je platim brate,
ubice me cale kako kuci da se vratim,
ostao sam napolju i prolaze mi sati,
u emotivnom naboju mor’o sam da shvatim brate
Refren:
Sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
2. strofa:
Znam da dugachak je most jer shiroka je reka,
izmedju greha i uspeha nikad ne znash shta te cheka,
realnost surova, nikad da, nekad nije,
dva choveka, ja kazem jeste a ti kazesh nije.
Brat, ulog veliki je, znam to ja sam ovde rasto,
dolazio kuci kasno, cale izbacivao me tonima,
al’ sam spavao po kolima i blej’o s muntonima,
sada kao ***** boli nas, nocu pice polivam.
Al’ nisam srecan, nijedna stvar nije vechna,
samo da prodjem, nijedna stvar mi nije precha,
na nogama da kraja mecha i kad igra je teshka,
i kada jedna greshka lice ostavlja bez smeshka.
Shta slushash ta dva muntonga preko koze,
teshko da neko moze prici,
i nikad necu otici, zapamti shta sam rek’o Boze,
Srbi se retko sloze – ulice znaju bolje.
Refren:
Sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
3. strofa:
A nekad znali smo da razbijamo glave bejzbol palicom,
pa pada tezak lom kada te vrate kuci maricom,
i opet brate pali smo a nemam godina za lichnu,
i ceo svet mi sada lichi na tuznu prichu,
matorci vichu “kad realnost opali te i onda shvatish da si propalitet”
a onda sin te kvari i nemash indetitet, to ti je mentalitet,
svako hoce parche pite, kad si bogat hocesh da te vide,
a oni shto nemaju se stide, to tako ide,
nemash muda kada nemash kuda i to te brine.
Bez truda sine necesh stici nigde,
brzopleto se gine, ti poslushaj rime,
prodji sve ulice i prochito si sve knjige,
prodji sve ulice i prochito si sve knjige…
Refren:
Sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
Deniro – Tunel
Prolog:
Ovo je ispovest pravo sa ulica provincije,
Uzice, Deniro, pozdrav za moje kloshare,
sve vas volim, volim, Bookie MC,
diler, ortak No6 – sve najbolje !
1. strofa:
Ne pitaj zashto album nisam izd’o, jer nisam lizao guzice,
vec sestrichini chitao bajke, brisao suzice,
jer zivi u slomljenom braku a tata joj pishe pismo iz celije,
a ona tek chetvrti osnovne i sanja detinjstvo veselije.
A ja ujko sam najsladjoj devojchici,
hej hej osetio pishtolj na slepoochnici,
stalno naduvan izgubio kontakt sa realnoshcu,
zbog Dine zamalo upucan ispred Paba tu na raskrshcu.
Bog mi je otvorio ochi, video sam stvari kako stoje,
kad je heroin moje drushtvo uzeo pod svoje,
bili smo devojchice i dechaci, sanjari i ortaci,
a danas samo kupci i prodavci.
Nekad sam petljao s travom jer nisam mislio glavom,
na korak iza brave, zamalo osudjen s pravom,
izvuk’o se za dlaku, dal’ sreca, Bog il’ neshto trece,
bili su tu da ublaze ovo bolno raspece.
Refren:
Gde su ortaci, nedostaju mi ta gospoda,
dal’ na nebu, postoji gluva soba,
gde su ortaci, nedostaju mi ta gospoda,
dal’ na nebu, postoji gluva soba,
gde su ortaci, nedostaju mi ta gospoda,
dal’ na nebu, postoji gluva soba,
gde su ortaci – Vanja reci mi,
reci mi, reci mi, hajde !!!
2. strofa:
Gledam bogatashe, gledam dilere droge,
mnoge shto glume bogove, al’ samo jedan Bog je,
u mojim stihovima plachu zgrade sive,
Boze hvala shto si iz mrtvih Lelu vratio medju zive.
Ja godinama nosim istu garderobu,
valjam kradenu robu da bih platio gluvu sobu,
mozda nisam vredan paznje i bahatih tiraza,
al’ k’o General Woo nemam ni dana radnog staza.
Recite mi u ovom pozorishtu od scene,
dal’ ste sachuvali jedno mesto za mene – koje?
Na bini k’o u publici, ko ulazi bez karte,
ko pricha o podzemlju a za faks uzima od tate,
bolje uzmite knjige i nemojte govna jesti,
i poshtujte 10 Bozijih zapovesti,
bolje uzmite knjige i nemojte govna jesti,
i poshtujte 10 Bozijih zapovesti.
Refren:
Gde su ortaci, nedostaju mi ta gospoda,
dal’ na nebu, postoji gluva soba,
gde su ortaci, nedostaju mi ta gospoda,
dal’ na nebu, postoji gluva soba,
gde su ortaci, nedostaju mi ta gospoda,
dal’ na nebu, postoji gluva soba,
gde su ortaci – Vanja reci mi,
reci mi, reci mi, hajde !!!
3. strofa:
A vi shto kurchite se samo s jednim hitom,
niste nishta drugo nego pichkice sa kitom.
Marchelo da li srecan si, savest dal’ ti je chista,
masa ispred crkve, badnjak, slavimo rodjenje Hrista,
u Beogradu sam video sve i svashta,
laznjake shto mi glume ortake al’ Deni svima prashta.
Kad svi su ispali ****** Prez nije,
El Prezidente k’o brat mi je, a to od zlata sat mi je,
jebesh prolaznu slavu, ortak vazniji od svega,
kad nisam imao gde, tad sam spavao kod njega.
Upozn’o njegovu sestricu Dariju, mamu i cala,
jeo isto shto i on, za bratsku ljubav Prezu hvala,
nisam na Mixtape-u jer ne gotivi me Vanja,
pa sam kao manja karta u shpilu poshtovanja.
Uzichka ljubav za Bassivity, ne zelim nikog kriviti,
album ne moram ni izdati, al’ Vanja ziv mi ti,
zelim ti puno zdravlja, slavlja i josh million mixtape-ova,
ekipa da je nasmejana, da svi punih ste dzepova.
Hteo sam podrshku a nisam dobio nishta,
ako vecheras umrem s nebeskog igralishta,
songove na zemlju slacu na Bassivity adresu,
za barabe shto mrve presu, moj komshiluk malo glesu.
S 2Pacom repovacu, tagiracu se po oblaku,
grafite crtacu po nebu, s Bogom sedecu na shanku,
od Boga stvoricu MC-a, bicemo duo za anale,
a Biggy pa Niggel bacace mi back vokale.
Gledam vashe spotove na gajbi bez prebijene, gledam vas,
a kao da vidm mene – nisam ljut na vas, ja nisam ljut na vas.
Epilog:
Relja tvoj bol je moj,
izvini za rechi sve iz Sandrine emisije,
izvinjenje je najiskrenije jer sutra mozda vec me isprate crna odela,
pa ugledam svetlost negde na kraju tunela.
Pozdravi Ikca, pozdravi Struku (chujesh li otkucaj srca ?),
kratko Vanja – moglo je biti drugachije,
pozdrav za svakog beogradskog klinca koji voli ovo sranje,
pozdrav za Wooa, Bahatija, Targeta, Remi, pozdrav za Zagreb.
Vidish li svetiljke, ovde beton plache,
zgrade prichaju sa mnom jer ne mogu da se pomere,
93/1, Uzice, blok C, zauvek, chujesh li otkucaj srca, josh sam tu,
i dalje sam tu, i dalje sam tu...
8)8)8)8)8)
Svaki dan beogradskim betonom koracham,
I znam da svima dosta je bola i placha,
VIP ekipa svakim danom sve jacha,
Rima oshtrija od macha, istina prolazi,
Svaki dan...
Ja brate znam shta je blam, kada se nema
Ja sve to znam, zbog svih problema
Ekipa neka peva jer dusha mi se cepa
Na deo po deo Kad vidim sta imam,
A shta sam sve hteo, ne znam ni sam,
Pusti me, glumis fensi sa ekipom,
michi mi se kloshare, brate moj,
Ne trebaju ochi da vidish,
Da glup si ko ***** i treba da se stidish,
Zato svi neka znaju,
I zato svi nek' nam postovanje daju,
Mi smo VIP ekipa sto je gulila bulju po kraju,
I po kaldrmi, brate, VIP...
Svaki dan beogradskim betonom koracham,
I znam da svima dosta je bola i placha,
VIP ekipa svakim danom sve jacha,
Rima oshtrija od macha, istina prolazi...
Ortaci ne znaju...
Svaki dan beogradskim betonom koracham,
I znam da svima dosta je bola i placha,
VIP, ekipa svakog dana sve jacha,
Rima oshtrija od macha, istina,
ispred maca prolazi, nova ekipa dolazi,
Ti dosadan ko shkola si, brate odlazi,
Jer tu smo mi, i nas ne zanima slava,
Mi hocemo puno para, da nam bude bistra glava,
I da svi ovu prichu podrze,
Jer ljudi se mrze, a ipak se druze,
Do 3, i onda pochnem da pizdim,
Jer zivot je biznis, ne vredi da cmizdrish,
Da plachesh, bolje uz ritam da skachesh,
Jerbo mi ti paschesh, a kad padnesh shta cesh,
Reci mi kad cesh ako ne sad,
Veruj ja sam jako mlad i mnogo volim ovaj grad,
Ali narod je smrad, niko ne voli rad,
Tezak je svaki pad, da li osecash glad,
Za nechim boljim brate, e to bolje postoji brate,
A vi tu prichu brate, ne znate brate...
Svaki dan beogradskim betonom koracham,
I znam da svima dosta je bola i placha,
VIP ekipa svakim danom sve jacha,
Rima oshtrija od macha, istina prolazi...
Svaki dan stezem zube, hocu sam teshko ide,
Svaki dan dizem ruke, ajde ipak probaj sine,
Svaki dan ljudi postaju josh gori,
Ljubav koshta, plati, voli, prvo stvori, onda boli,
Svaki dan, svaki dan kazem evo brate sutra,
Svaki dan ljudi laju al ja necu da progutam,
Svaki dan slusham brate, brate, brate, brate,
Ortak nudi mi da kradem, a ja bih pobego odavde,
Keve mi...
Svaki dan beogradskim betonom koracham,
I znam da svima dosta je bola i placha,
VIP ekipa svakim danom sve jacha,
Rima oshtrija od macha, istina prolazi...
VIP – Ulice Znaju Bolje
(Ulice Vol.1 2003)
1. strofa:
Sve shto ja znam ulice znaju bolje,
svaki dan i svaki novi san ulice znaju ko je,
oprosti mama mozda greshim al’ to je samo navika,
nemamo za pljuge i zatvorena trafika,
i nas trojica stojimo i gledamo,
pogledom se teshimo, slezemo ramenima jer nemamo,
nema priche, znamo svi da greshimo,
al’ tako nam je reshivo.
Sad se bezi, klecaju mi kolena od straha,
ugashena svetla, kola koja izlaze iz mraka,
ma to su bre panduri, ost’o sam bez daha,
k’o da nemam gde da zurim, gde cu sada?
Polaze mi suze, pochinjem da jurim,
ne znam sada gde cu, samo zurim,
dlanovi me bole a u ruci samo jedna CocaCola,
uzasno su mokri, koliko koshta ova shkola,
ja bih hteo da je platim brate,
ubice me cale kako kuci da se vratim,
ostao sam napolju i prolaze mi sati,
u emotivnom naboju mor’o sam da shvatim brate
Refren:
Sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
2. strofa:
Znam da dugachak je most jer shiroka je reka,
izmedju greha i uspeha nikad ne znash shta te cheka,
realnost surova, nikad da, nekad nije,
dva choveka, ja kazem jeste a ti kazesh nije.
Brat, ulog veliki je, znam to ja sam ovde rasto,
dolazio kuci kasno, cale izbacivao me tonima,
al’ sam spavao po kolima i blej’o s muntonima,
sada kao ***** boli nas, nocu pice polivam.
Al’ nisam srecan, nijedna stvar nije vechna,
samo da prodjem, nijedna stvar mi nije precha,
na nogama da kraja mecha i kad igra je teshka,
i kada jedna greshka lice ostavlja bez smeshka.
Shta slushash ta dva muntonga preko koze,
teshko da neko moze prici,
i nikad necu otici, zapamti shta sam rek’o Boze,
Srbi se retko sloze – ulice znaju bolje.
Refren:
Sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
3. strofa:
A nekad znali smo da razbijamo glave bejzbol palicom,
pa pada tezak lom kada te vrate kuci maricom,
i opet brate pali smo a nemam godina za lichnu,
i ceo svet mi sada lichi na tuznu prichu,
matorci vichu “kad realnost opali te i onda shvatish da si propalitet”
a onda sin te kvari i nemash indetitet, to ti je mentalitet,
svako hoce parche pite, kad si bogat hocesh da te vide,
a oni shto nemaju se stide, to tako ide,
nemash muda kada nemash kuda i to te brine.
Bez truda sine necesh stici nigde,
brzopleto se gine, ti poslushaj rime,
prodji sve ulice i prochito si sve knjige,
prodji sve ulice i prochito si sve knjige…
Refren:
Sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
Deniro – Tunel
Prolog:
Ovo je ispovest pravo sa ulica provincije,
Uzice, Deniro, pozdrav za moje kloshare,
sve vas volim, volim, Bookie MC,
diler, ortak No6 – sve najbolje !
1. strofa:
Ne pitaj zashto album nisam izd’o, jer nisam lizao guzice,
vec sestrichini chitao bajke, brisao suzice,
jer zivi u slomljenom braku a tata joj pishe pismo iz celije,
a ona tek chetvrti osnovne i sanja detinjstvo veselije.
A ja ujko sam najsladjoj devojchici,
hej hej osetio pishtolj na slepoochnici,
stalno naduvan izgubio kontakt sa realnoshcu,
zbog Dine zamalo upucan ispred Paba tu na raskrshcu.
Bog mi je otvorio ochi, video sam stvari kako stoje,
kad je heroin moje drushtvo uzeo pod svoje,
bili smo devojchice i dechaci, sanjari i ortaci,
a danas samo kupci i prodavci.
Nekad sam petljao s travom jer nisam mislio glavom,
na korak iza brave, zamalo osudjen s pravom,
izvuk’o se za dlaku, dal’ sreca, Bog il’ neshto trece,
bili su tu da ublaze ovo bolno raspece.
Refren:
Gde su ortaci, nedostaju mi ta gospoda,
dal’ na nebu, postoji gluva soba,
gde su ortaci, nedostaju mi ta gospoda,
dal’ na nebu, postoji gluva soba,
gde su ortaci, nedostaju mi ta gospoda,
dal’ na nebu, postoji gluva soba,
gde su ortaci – Vanja reci mi,
reci mi, reci mi, hajde !!!
2. strofa:
Gledam bogatashe, gledam dilere droge,
mnoge shto glume bogove, al’ samo jedan Bog je,
u mojim stihovima plachu zgrade sive,
Boze hvala shto si iz mrtvih Lelu vratio medju zive.
Ja godinama nosim istu garderobu,
valjam kradenu robu da bih platio gluvu sobu,
mozda nisam vredan paznje i bahatih tiraza,
al’ k’o General Woo nemam ni dana radnog staza.
Recite mi u ovom pozorishtu od scene,
dal’ ste sachuvali jedno mesto za mene – koje?
Na bini k’o u publici, ko ulazi bez karte,
ko pricha o podzemlju a za faks uzima od tate,
bolje uzmite knjige i nemojte govna jesti,
i poshtujte 10 Bozijih zapovesti,
bolje uzmite knjige i nemojte govna jesti,
i poshtujte 10 Bozijih zapovesti.
Refren:
Gde su ortaci, nedostaju mi ta gospoda,
dal’ na nebu, postoji gluva soba,
gde su ortaci, nedostaju mi ta gospoda,
dal’ na nebu, postoji gluva soba,
gde su ortaci, nedostaju mi ta gospoda,
dal’ na nebu, postoji gluva soba,
gde su ortaci – Vanja reci mi,
reci mi, reci mi, hajde !!!
3. strofa:
A vi shto kurchite se samo s jednim hitom,
niste nishta drugo nego pichkice sa kitom.
Marchelo da li srecan si, savest dal’ ti je chista,
masa ispred crkve, badnjak, slavimo rodjenje Hrista,
u Beogradu sam video sve i svashta,
laznjake shto mi glume ortake al’ Deni svima prashta.
Kad svi su ispali ****** Prez nije,
El Prezidente k’o brat mi je, a to od zlata sat mi je,
jebesh prolaznu slavu, ortak vazniji od svega,
kad nisam imao gde, tad sam spavao kod njega.
Upozn’o njegovu sestricu Dariju, mamu i cala,
jeo isto shto i on, za bratsku ljubav Prezu hvala,
nisam na Mixtape-u jer ne gotivi me Vanja,
pa sam kao manja karta u shpilu poshtovanja.
Uzichka ljubav za Bassivity, ne zelim nikog kriviti,
album ne moram ni izdati, al’ Vanja ziv mi ti,
zelim ti puno zdravlja, slavlja i josh million mixtape-ova,
ekipa da je nasmejana, da svi punih ste dzepova.
Hteo sam podrshku a nisam dobio nishta,
ako vecheras umrem s nebeskog igralishta,
songove na zemlju slacu na Bassivity adresu,
za barabe shto mrve presu, moj komshiluk malo glesu.
S 2Pacom repovacu, tagiracu se po oblaku,
grafite crtacu po nebu, s Bogom sedecu na shanku,
od Boga stvoricu MC-a, bicemo duo za anale,
a Biggy pa Niggel bacace mi back vokale.
Gledam vashe spotove na gajbi bez prebijene, gledam vas,
a kao da vidm mene – nisam ljut na vas, ja nisam ljut na vas.
Epilog:
Relja tvoj bol je moj,
izvini za rechi sve iz Sandrine emisije,
izvinjenje je najiskrenije jer sutra mozda vec me isprate crna odela,
pa ugledam svetlost negde na kraju tunela.
Pozdravi Ikca, pozdravi Struku (chujesh li otkucaj srca ?),
kratko Vanja – moglo je biti drugachije,
pozdrav za svakog beogradskog klinca koji voli ovo sranje,
pozdrav za Wooa, Bahatija, Targeta, Remi, pozdrav za Zagreb.
Vidish li svetiljke, ovde beton plache,
zgrade prichaju sa mnom jer ne mogu da se pomere,
93/1, Uzice, blok C, zauvek, chujesh li otkucaj srca, josh sam tu,
i dalje sam tu, i dalje sam tu...
8)8)8)8)8)
$hom@
Početnik
- Poruka
- 41
Deniro – Tunel
Prolog:
Ovo je ispovest pravo sa ulica provincije,
Uzice, Deniro, pozdrav za moje kloshare,
sve vas volim, volim, Bookie MC,
diler, ortak No6 – sve najbolje !
1. strofa:
Ne pitaj zashto album nisam izd’o, jer nisam lizao guzice,
vec sestrichini chitao bajke, brisao suzice,
jer zivi u slomljenom braku a tata joj pishe pismo iz celije,
a ona tek chetvrti osnovne i sanja detinjstvo veselije.
A ja ujko sam najsladjoj devojchici,
hej hej osetio pishtolj na slepoochnici,
stalno naduvan izgubio kontakt sa realnoshcu,
zbog Dine zamalo upucan ispred Paba tu na raskrshcu.
Bog mi je otvorio ochi, video sam stvari kako stoje,
kad je heroin moje drushtvo uzeo pod svoje,
bili smo devojchice i dechaci, sanjari i ortaci,
a danas samo kupci i prodavci.
Nekad sam petljao s travom jer nisam mislio glavom,
na korak iza brave, zamalo osudjen s pravom,
izvuk’o se za dlaku, dal’ sreca, Bog il’ neshto trece,
bili su tu da ublaze ovo bolno raspece.
Refren:
Gde su ortaci, nedostaju mi ta gospoda,
dal’ na nebu, postoji gluva soba,
gde su ortaci, nedostaju mi ta gospoda,
dal’ na nebu, postoji gluva soba,
gde su ortaci, nedostaju mi ta gospoda,
dal’ na nebu, postoji gluva soba,
gde su ortaci – Vanja reci mi,
reci mi, reci mi, hajde !!!
2. strofa:
Gledam bogatashe, gledam dilere droge,
mnoge shto glume bogove, al’ samo jedan Bog je,
u mojim stihovima plachu zgrade sive,
Boze hvala shto si iz mrtvih Lelu vratio medju zive.
Ja godinama nosim istu garderobu,
valjam kradenu robu da bih platio gluvu sobu,
mozda nisam vredan paznje i bahatih tiraza,
al’ k’o General Woo nemam ni dana radnog staza.
Recite mi u ovom pozorishtu od scene,
dal’ ste sachuvali jedno mesto za mene – koje?
Na bini k’o u publici, ko ulazi bez karte,
ko pricha o podzemlju a za faks uzima od tate,
bolje uzmite knjige i nemojte govna jesti,
i poshtujte 10 Bozijih zapovesti,
bolje uzmite knjige i nemojte govna jesti,
i poshtujte 10 Bozijih zapovesti.
Refren:
Gde su ortaci, nedostaju mi ta gospoda,
dal’ na nebu, postoji gluva soba,
gde su ortaci, nedostaju mi ta gospoda,
dal’ na nebu, postoji gluva soba,
gde su ortaci, nedostaju mi ta gospoda,
dal’ na nebu, postoji gluva soba,
gde su ortaci – Vanja reci mi,
reci mi, reci mi, hajde !!!
3. strofa:
A vi shto kurchite se samo s jednim hitom,
niste nishta drugo nego pichkice sa kitom.
Marchelo da li srecan si, savest dal’ ti je chista,
masa ispred crkve, badnjak, slavimo rodjenje Hrista,
u Beogradu sam video sve i svashta,
laznjake shto mi glume ortake al’ Deni svima prashta.
Kad svi su ispali ****** Prez nije,
El Prezidente k’o brat mi je, a to od zlata sat mi je,
jebesh prolaznu slavu, ortak vazniji od svega,
kad nisam imao gde, tad sam spavao kod njega.
Upozn’o njegovu sestricu Dariju, mamu i cala,
jeo isto shto i on, za bratsku ljubav Prezu hvala,
nisam na Mixtape-u jer ne gotivi me Vanja,
pa sam kao manja karta u shpilu poshtovanja.
Uzichka ljubav za Bassivity, ne zelim nikog kriviti,
album ne moram ni izdati, al’ Vanja ziv mi ti,
zelim ti puno zdravlja, slavlja i josh million mixtape-ova,
ekipa da je nasmejana, da svi punih ste dzepova.
Hteo sam podrshku a nisam dobio nishta,
ako vecheras umrem s nebeskog igralishta,
songove na zemlju slacu na Bassivity adresu,
za barabe shto mrve presu, moj komshiluk malo glesu.
S 2Pacom repovacu, tagiracu se po oblaku,
grafite crtacu po nebu, s Bogom sedecu na shanku,
od Boga stvoricu MC-a, bicemo duo za anale,
a Biggy pa Niggel bacace mi back vokale.
Gledam vashe spotove na gajbi bez prebijene, gledam vas,
a kao da vidm mene – nisam ljut na vas, ja nisam ljut na vas.
Epilog:
Relja tvoj bol je moj,
izvini za rechi sve iz Sandrine emisije,
izvinjenje je najiskrenije jer sutra mozda vec me isprate crna odela,
pa ugledam svetlost negde na kraju tunela.
Pozdravi Ikca, pozdravi Struku (chujesh li otkucaj srca ?),
kratko Vanja – moglo je biti drugachije,
pozdrav za svakog beogradskog klinca koji voli ovo sranje,
pozdrav za Wooa, Bahatija, Targeta, Remi, pozdrav za Zagreb.
Vidish li svetiljke, ovde beton plache,
zgrade prichaju sa mnom jer ne mogu da se pomere,
93/1, Uzice, blok C, zauvek, chujesh li otkucaj srca, josh sam tu,
i dalje sam tu, i dalje sam tu...
Prolog:
Ovo je ispovest pravo sa ulica provincije,
Uzice, Deniro, pozdrav za moje kloshare,
sve vas volim, volim, Bookie MC,
diler, ortak No6 – sve najbolje !
1. strofa:
Ne pitaj zashto album nisam izd’o, jer nisam lizao guzice,
vec sestrichini chitao bajke, brisao suzice,
jer zivi u slomljenom braku a tata joj pishe pismo iz celije,
a ona tek chetvrti osnovne i sanja detinjstvo veselije.
A ja ujko sam najsladjoj devojchici,
hej hej osetio pishtolj na slepoochnici,
stalno naduvan izgubio kontakt sa realnoshcu,
zbog Dine zamalo upucan ispred Paba tu na raskrshcu.
Bog mi je otvorio ochi, video sam stvari kako stoje,
kad je heroin moje drushtvo uzeo pod svoje,
bili smo devojchice i dechaci, sanjari i ortaci,
a danas samo kupci i prodavci.
Nekad sam petljao s travom jer nisam mislio glavom,
na korak iza brave, zamalo osudjen s pravom,
izvuk’o se za dlaku, dal’ sreca, Bog il’ neshto trece,
bili su tu da ublaze ovo bolno raspece.
Refren:
Gde su ortaci, nedostaju mi ta gospoda,
dal’ na nebu, postoji gluva soba,
gde su ortaci, nedostaju mi ta gospoda,
dal’ na nebu, postoji gluva soba,
gde su ortaci, nedostaju mi ta gospoda,
dal’ na nebu, postoji gluva soba,
gde su ortaci – Vanja reci mi,
reci mi, reci mi, hajde !!!
2. strofa:
Gledam bogatashe, gledam dilere droge,
mnoge shto glume bogove, al’ samo jedan Bog je,
u mojim stihovima plachu zgrade sive,
Boze hvala shto si iz mrtvih Lelu vratio medju zive.
Ja godinama nosim istu garderobu,
valjam kradenu robu da bih platio gluvu sobu,
mozda nisam vredan paznje i bahatih tiraza,
al’ k’o General Woo nemam ni dana radnog staza.
Recite mi u ovom pozorishtu od scene,
dal’ ste sachuvali jedno mesto za mene – koje?
Na bini k’o u publici, ko ulazi bez karte,
ko pricha o podzemlju a za faks uzima od tate,
bolje uzmite knjige i nemojte govna jesti,
i poshtujte 10 Bozijih zapovesti,
bolje uzmite knjige i nemojte govna jesti,
i poshtujte 10 Bozijih zapovesti.
Refren:
Gde su ortaci, nedostaju mi ta gospoda,
dal’ na nebu, postoji gluva soba,
gde su ortaci, nedostaju mi ta gospoda,
dal’ na nebu, postoji gluva soba,
gde su ortaci, nedostaju mi ta gospoda,
dal’ na nebu, postoji gluva soba,
gde su ortaci – Vanja reci mi,
reci mi, reci mi, hajde !!!
3. strofa:
A vi shto kurchite se samo s jednim hitom,
niste nishta drugo nego pichkice sa kitom.
Marchelo da li srecan si, savest dal’ ti je chista,
masa ispred crkve, badnjak, slavimo rodjenje Hrista,
u Beogradu sam video sve i svashta,
laznjake shto mi glume ortake al’ Deni svima prashta.
Kad svi su ispali ****** Prez nije,
El Prezidente k’o brat mi je, a to od zlata sat mi je,
jebesh prolaznu slavu, ortak vazniji od svega,
kad nisam imao gde, tad sam spavao kod njega.
Upozn’o njegovu sestricu Dariju, mamu i cala,
jeo isto shto i on, za bratsku ljubav Prezu hvala,
nisam na Mixtape-u jer ne gotivi me Vanja,
pa sam kao manja karta u shpilu poshtovanja.
Uzichka ljubav za Bassivity, ne zelim nikog kriviti,
album ne moram ni izdati, al’ Vanja ziv mi ti,
zelim ti puno zdravlja, slavlja i josh million mixtape-ova,
ekipa da je nasmejana, da svi punih ste dzepova.
Hteo sam podrshku a nisam dobio nishta,
ako vecheras umrem s nebeskog igralishta,
songove na zemlju slacu na Bassivity adresu,
za barabe shto mrve presu, moj komshiluk malo glesu.
S 2Pacom repovacu, tagiracu se po oblaku,
grafite crtacu po nebu, s Bogom sedecu na shanku,
od Boga stvoricu MC-a, bicemo duo za anale,
a Biggy pa Niggel bacace mi back vokale.
Gledam vashe spotove na gajbi bez prebijene, gledam vas,
a kao da vidm mene – nisam ljut na vas, ja nisam ljut na vas.
Epilog:
Relja tvoj bol je moj,
izvini za rechi sve iz Sandrine emisije,
izvinjenje je najiskrenije jer sutra mozda vec me isprate crna odela,
pa ugledam svetlost negde na kraju tunela.
Pozdravi Ikca, pozdravi Struku (chujesh li otkucaj srca ?),
kratko Vanja – moglo je biti drugachije,
pozdrav za svakog beogradskog klinca koji voli ovo sranje,
pozdrav za Wooa, Bahatija, Targeta, Remi, pozdrav za Zagreb.
Vidish li svetiljke, ovde beton plache,
zgrade prichaju sa mnom jer ne mogu da se pomere,
93/1, Uzice, blok C, zauvek, chujesh li otkucaj srca, josh sam tu,
i dalje sam tu, i dalje sam tu...
$hom@
Početnik
- Poruka
- 41
V.I.P. - Svaki Dan
Svaki dan beogradskim betonom koracham,
I znam da svima dosta je bola i placha,
VIP ekipa svakim danom sve jacha,
Rima oshtrija od macha, istina prolazi,
Svaki dan...
Ja brate znam shta je blam, kada se nema
Ja sve to znam, zbog svih problema
Ekipa neka peva jer dusha mi se cepa
Na deo po deo Kad vidim sta imam,
A shta sam sve hteo, ne znam ni sam,
Pusti me, glumis fensi sa ekipom,
michi mi se kloshare, brate moj,
Ne trebaju ochi da vidish,
Da glup si ko ***** i treba da se stidish,
Zato svi neka znaju,
I zato svi nek' nam postovanje daju,
Mi smo VIP ekipa sto je gulila bulju po kraju,
I po kaldrmi, brate, VIP...
Svaki dan beogradskim betonom koracham,
I znam da svima dosta je bola i placha,
VIP ekipa svakim danom sve jacha,
Rima oshtrija od macha, istina prolazi...
Ortaci ne znaju...
Svaki dan beogradskim betonom koracham,
I znam da svima dosta je bola i placha,
VIP, ekipa svakog dana sve jacha,
Rima oshtrija od macha, istina,
ispred maca prolazi, nova ekipa dolazi,
Ti dosadan ko shkola si, brate odlazi,
Jer tu smo mi, i nas ne zanima slava,
Mi hocemo puno para, da nam bude bistra glava,
I da svi ovu prichu podrze,
Jer ljudi se mrze, a ipak se druze,
Do 3, i onda pochnem da pizdim,
Jer zivot je biznis, ne vredi da cmizdrish,
Da plachesh, bolje uz ritam da skachesh,
Jerbo mi ti paschesh, a kad padnesh shta cesh,
Reci mi kad cesh ako ne sad,
Veruj ja sam jako mlad i mnogo volim ovaj grad,
Ali narod je smrad, niko ne voli rad,
Tezak je svaki pad, da li osecash glad,
Za nechim boljim brate, e to bolje postoji brate,
A vi tu prichu brate, ne znate brate...
Svaki dan beogradskim betonom koracham,
I znam da svima dosta je bola i placha,
VIP ekipa svakim danom sve jacha,
Rima oshtrija od macha, istina prolazi...
Svaki dan stezem zube, hocu sam teshko ide,
Svaki dan dizem ruke, ajde ipak probaj sine,
Svaki dan ljudi postaju josh gori,
Ljubav koshta, plati, voli, prvo stvori, onda boli,
Svaki dan, svaki dan kazem evo brate sutra,
Svaki dan ljudi laju al ja necu da progutam,
Svaki dan slusham brate, brate, brate, brate,
Ortak nudi mi da kradem, a ja bih pobego odavde,
Keve mi...
Svaki dan beogradskim betonom koracham,
I znam da svima dosta je bola i placha,
VIP ekipa svakim danom sve jacha,
Rima oshtrija od macha, istina prolazi...
Svaki dan beogradskim betonom koracham,
I znam da svima dosta je bola i placha,
VIP ekipa svakim danom sve jacha,
Rima oshtrija od macha, istina prolazi,
Svaki dan...
Ja brate znam shta je blam, kada se nema
Ja sve to znam, zbog svih problema
Ekipa neka peva jer dusha mi se cepa
Na deo po deo Kad vidim sta imam,
A shta sam sve hteo, ne znam ni sam,
Pusti me, glumis fensi sa ekipom,
michi mi se kloshare, brate moj,
Ne trebaju ochi da vidish,
Da glup si ko ***** i treba da se stidish,
Zato svi neka znaju,
I zato svi nek' nam postovanje daju,
Mi smo VIP ekipa sto je gulila bulju po kraju,
I po kaldrmi, brate, VIP...
Svaki dan beogradskim betonom koracham,
I znam da svima dosta je bola i placha,
VIP ekipa svakim danom sve jacha,
Rima oshtrija od macha, istina prolazi...
Ortaci ne znaju...
Svaki dan beogradskim betonom koracham,
I znam da svima dosta je bola i placha,
VIP, ekipa svakog dana sve jacha,
Rima oshtrija od macha, istina,
ispred maca prolazi, nova ekipa dolazi,
Ti dosadan ko shkola si, brate odlazi,
Jer tu smo mi, i nas ne zanima slava,
Mi hocemo puno para, da nam bude bistra glava,
I da svi ovu prichu podrze,
Jer ljudi se mrze, a ipak se druze,
Do 3, i onda pochnem da pizdim,
Jer zivot je biznis, ne vredi da cmizdrish,
Da plachesh, bolje uz ritam da skachesh,
Jerbo mi ti paschesh, a kad padnesh shta cesh,
Reci mi kad cesh ako ne sad,
Veruj ja sam jako mlad i mnogo volim ovaj grad,
Ali narod je smrad, niko ne voli rad,
Tezak je svaki pad, da li osecash glad,
Za nechim boljim brate, e to bolje postoji brate,
A vi tu prichu brate, ne znate brate...
Svaki dan beogradskim betonom koracham,
I znam da svima dosta je bola i placha,
VIP ekipa svakim danom sve jacha,
Rima oshtrija od macha, istina prolazi...
Svaki dan stezem zube, hocu sam teshko ide,
Svaki dan dizem ruke, ajde ipak probaj sine,
Svaki dan ljudi postaju josh gori,
Ljubav koshta, plati, voli, prvo stvori, onda boli,
Svaki dan, svaki dan kazem evo brate sutra,
Svaki dan ljudi laju al ja necu da progutam,
Svaki dan slusham brate, brate, brate, brate,
Ortak nudi mi da kradem, a ja bih pobego odavde,
Keve mi...
Svaki dan beogradskim betonom koracham,
I znam da svima dosta je bola i placha,
VIP ekipa svakim danom sve jacha,
Rima oshtrija od macha, istina prolazi...
$hom@
Početnik
- Poruka
- 41
VIP – Ulice Znaju Bolje
(Ulice Vol.1 2003)
1. strofa:
Sve shto ja znam ulice znaju bolje,
svaki dan i svaki novi san ulice znaju ko je,
oprosti mama mozda greshim al’ to je samo navika,
nemamo za pljuge i zatvorena trafika,
i nas trojica stojimo i gledamo,
pogledom se teshimo, slezemo ramenima jer nemamo,
nema priche, znamo svi da greshimo,
al’ tako nam je reshivo.
Sad se bezi, klecaju mi kolena od straha,
ugashena svetla, kola koja izlaze iz mraka,
ma to su bre panduri, ost’o sam bez daha,
k’o da nemam gde da zurim, gde cu sada?
Polaze mi suze, pochinjem da jurim,
ne znam sada gde cu, samo zurim,
dlanovi me bole a u ruci samo jedna CocaCola,
uzasno su mokri, koliko koshta ova shkola,
ja bih hteo da je platim brate,
ubice me cale kako kuci da se vratim,
ostao sam napolju i prolaze mi sati,
u emotivnom naboju mor’o sam da shvatim brate
Refren:
Sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
2. strofa:
Znam da dugachak je most jer shiroka je reka,
izmedju greha i uspeha nikad ne znash shta te cheka,
realnost surova, nikad da, nekad nije,
dva choveka, ja kazem jeste a ti kazesh nije.
Brat, ulog veliki je, znam to ja sam ovde rasto,
dolazio kuci kasno, cale izbacivao me tonima,
al’ sam spavao po kolima i blej’o s muntonima,
sada kao ***** boli nas, nocu pice polivam.
Al’ nisam srecan, nijedna stvar nije vechna,
samo da prodjem, nijedna stvar mi nije precha,
na nogama da kraja mecha i kad igra je teshka,
i kada jedna greshka lice ostavlja bez smeshka.
Shta slushash ta dva muntonga preko koze,
teshko da neko moze prici,
i nikad necu otici, zapamti shta sam rek’o Boze,
Srbi se retko sloze – ulice znaju bolje.
Refren:
Sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
3. strofa:
A nekad znali smo da razbijamo glave bejzbol palicom,
pa pada tezak lom kada te vrate kuci maricom,
i opet brate pali smo a nemam godina za lichnu,
i ceo svet mi sada lichi na tuznu prichu,
matorci vichu “kad realnost opali te i onda shvatish da si propalitet”
a onda sin te kvari i nemash indetitet, to ti je mentalitet,
svako hoce parche pite, kad si bogat hocesh da te vide,
a oni shto nemaju se stide, to tako ide,
nemash muda kada nemash kuda i to te brine.
Bez truda sine necesh stici nigde,
brzopleto se gine, ti poslushaj rime,
prodji sve ulice i prochito si sve knjige,
prodji sve ulice i prochito si sve knjige…
Refren:
Sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
(Ulice Vol.1 2003)
1. strofa:
Sve shto ja znam ulice znaju bolje,
svaki dan i svaki novi san ulice znaju ko je,
oprosti mama mozda greshim al’ to je samo navika,
nemamo za pljuge i zatvorena trafika,
i nas trojica stojimo i gledamo,
pogledom se teshimo, slezemo ramenima jer nemamo,
nema priche, znamo svi da greshimo,
al’ tako nam je reshivo.
Sad se bezi, klecaju mi kolena od straha,
ugashena svetla, kola koja izlaze iz mraka,
ma to su bre panduri, ost’o sam bez daha,
k’o da nemam gde da zurim, gde cu sada?
Polaze mi suze, pochinjem da jurim,
ne znam sada gde cu, samo zurim,
dlanovi me bole a u ruci samo jedna CocaCola,
uzasno su mokri, koliko koshta ova shkola,
ja bih hteo da je platim brate,
ubice me cale kako kuci da se vratim,
ostao sam napolju i prolaze mi sati,
u emotivnom naboju mor’o sam da shvatim brate
Refren:
Sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
2. strofa:
Znam da dugachak je most jer shiroka je reka,
izmedju greha i uspeha nikad ne znash shta te cheka,
realnost surova, nikad da, nekad nije,
dva choveka, ja kazem jeste a ti kazesh nije.
Brat, ulog veliki je, znam to ja sam ovde rasto,
dolazio kuci kasno, cale izbacivao me tonima,
al’ sam spavao po kolima i blej’o s muntonima,
sada kao ***** boli nas, nocu pice polivam.
Al’ nisam srecan, nijedna stvar nije vechna,
samo da prodjem, nijedna stvar mi nije precha,
na nogama da kraja mecha i kad igra je teshka,
i kada jedna greshka lice ostavlja bez smeshka.
Shta slushash ta dva muntonga preko koze,
teshko da neko moze prici,
i nikad necu otici, zapamti shta sam rek’o Boze,
Srbi se retko sloze – ulice znaju bolje.
Refren:
Sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
3. strofa:
A nekad znali smo da razbijamo glave bejzbol palicom,
pa pada tezak lom kada te vrate kuci maricom,
i opet brate pali smo a nemam godina za lichnu,
i ceo svet mi sada lichi na tuznu prichu,
matorci vichu “kad realnost opali te i onda shvatish da si propalitet”
a onda sin te kvari i nemash indetitet, to ti je mentalitet,
svako hoce parche pite, kad si bogat hocesh da te vide,
a oni shto nemaju se stide, to tako ide,
nemash muda kada nemash kuda i to te brine.
Bez truda sine necesh stici nigde,
brzopleto se gine, ti poslushaj rime,
prodji sve ulice i prochito si sve knjige,
prodji sve ulice i prochito si sve knjige…
Refren:
Sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
$hom@
Početnik
- Poruka
- 41
Oneya feat. Struka & Demian - Hoces beef? [Oneya's mixtape]
[Struka]
Za svakog clana mog klana po takozvana havana
marihuana sa dlana mota se dan iza dana
ta dobro znana je strana, ortaci hvala bogu drze se
bogom dana hrana sada krasi nashe trpeze
a ***** trte se jer pare vrte se
jeste, nekad vrte se, al' nekad jedva skrpe se
hej! jel imas mozak? -(Demian: imam jaja!)
zato necu da te vidim sa tim klincima iz kraja
paja, ekseri il' belo, uvek fino s klijentelom
'vamo furaju odelo, a u gepeku - u gepeku im telo
tako je kako je, u sushtini lako je
kazu zhivot ***** je, zato struka makro je
(tanko?) je, mlako sranje mi je smeshno
u poteri za interesom vodjeni smo besom
moja krv, moje meso, ovde postalo je tesno
drkaj se sa nama i udavicu te kesom
ref.
kada varam, varaju svi moji ortaci
kada karam, karaju svi moji ortaci
kada bijem, biju i svi moji ortaci
kada pijem, piju i svi moji ortaci
hocesh beef sa mnom? brate, stani u red
a ako si sa mnom, stavi lovu u dzep
(x2)
[Demian]
nekad bio bedan i jadan, jebeno zedan i gladan
a grad jebeno hladan, za svoje spreman da stradam
i ne dam da stignesh pre mene, znash da kidam sve vreme
kada krenem, svi sa scene imaju probleme
jer nevreme stizhe po prvi put
nama vrh sve je blizhe, a ti budi ljut
bato, znash moj repertoar, ulica i trotoar
imash frku - odma' glavu o pisoar
******, moram, ovo je sve shto imam
udarce veshto primam, ulica chesto cima
po dnevno petsto rima, neshto je smeshno, sinak?
pljujesh na mene da bih chuo za tebe
i tu se puno zajebesh, jer sujeta ujeda
tvoj zhivot na tanjiru, osecanja nadiru(?)
moj je zhivot na papiru, napadam na silu
u tvom automobilu sa tvojom cicom u krilu
dok troshim tvoju mobilu, bolje poradi na stilu
i ostavi me na miru, i ostavi me na miru..
Refren
[Struka]
Za svakog clana mog klana po takozvana havana
marihuana sa dlana mota se dan iza dana
ta dobro znana je strana, ortaci hvala bogu drze se
bogom dana hrana sada krasi nashe trpeze
a ***** trte se jer pare vrte se
jeste, nekad vrte se, al' nekad jedva skrpe se
hej! jel imas mozak? -(Demian: imam jaja!)
zato necu da te vidim sa tim klincima iz kraja
paja, ekseri il' belo, uvek fino s klijentelom
'vamo furaju odelo, a u gepeku - u gepeku im telo
tako je kako je, u sushtini lako je
kazu zhivot ***** je, zato struka makro je
(tanko?) je, mlako sranje mi je smeshno
u poteri za interesom vodjeni smo besom
moja krv, moje meso, ovde postalo je tesno
drkaj se sa nama i udavicu te kesom
ref.
kada varam, varaju svi moji ortaci
kada karam, karaju svi moji ortaci
kada bijem, biju i svi moji ortaci
kada pijem, piju i svi moji ortaci
hocesh beef sa mnom? brate, stani u red
a ako si sa mnom, stavi lovu u dzep
(x2)
[Demian]
nekad bio bedan i jadan, jebeno zedan i gladan
a grad jebeno hladan, za svoje spreman da stradam
i ne dam da stignesh pre mene, znash da kidam sve vreme
kada krenem, svi sa scene imaju probleme
jer nevreme stizhe po prvi put
nama vrh sve je blizhe, a ti budi ljut
bato, znash moj repertoar, ulica i trotoar
imash frku - odma' glavu o pisoar
******, moram, ovo je sve shto imam
udarce veshto primam, ulica chesto cima
po dnevno petsto rima, neshto je smeshno, sinak?
pljujesh na mene da bih chuo za tebe
i tu se puno zajebesh, jer sujeta ujeda
tvoj zhivot na tanjiru, osecanja nadiru(?)
moj je zhivot na papiru, napadam na silu
u tvom automobilu sa tvojom cicom u krilu
dok troshim tvoju mobilu, bolje poradi na stilu
i ostavi me na miru, i ostavi me na miru..
Refren
$hom@
Početnik
- Poruka
- 41
Struka – U Tvoju Slavu
(Ipak Se Obrce 2003)
1. strofa:
U tvoju slavu dizem chashu na iskap da je popijem,
ekipu cu da napijem, za tebe cu da odlijem.
Ne nismo srecni, k’o da obracam se sreci,
pa je teshko ishta reci, teshko preci preko poraza,
brishem suzu s obraza sam u senci smrti,
chak i kada se krug odvoza sve ce da se vrati.
Juche pored prolaza, pored groba produzim,
ne mogu bolece sve dok ti se ne pridruzim,
gledam cale, keva, Steva samo zatvori ochi,
samo tvoj lik se ocrtava na nadgrobnoj plochi,
zivot nas je naterao, jachi smo od stene,
ako vidish Boga reci mu par dobrih za mene,
jel’ me se sete dani sete, kada obasju tapete,
nekad obasju tapete jer ugostio sam sretne.
Ja ovde guram brate, guracu do kraja,
otvori mi kad budem zakuc’o na vrata raja.
Refren:
I kada sanjam snove, ja chujem kako zove,
jer ti si rek’o brate bolji dani dolaze,
a ovi dani bole, pa zato sanjam nove,
jer ti si rek’o brate crni dani prolaze.
2. strofa:
Uopshte je glupo da pokusham da rechima
ti opishem tu ljubav tako velikoga prechnika,
al’ pokushacu brate iako znam da necu uspeti,
znam da jednog dana brate svi cemo mi umreti.
A ti si otishao sa svojih 28,
sa svojih 20 i dalje ne znam ko sam,
kuda idem, shta hocu, koshmari me bude nocu,
suze podju – stanu, chekam da bolja jutra svanu,
planu secanja na dane, brate secam se svega,
basket, luna parkovi, igrachke i sega mega.
A tebe nema tebra, shta da se radi,
kad Bog zaspi, na Bozjoj pravdi dobri umru mladi,
hladim glavu, chekam pravu, pravu ljubav da me zagreje,
nasmejano lice da i moje malo nasmeje.
Marina, pazi jer suze na papiru
su suze za tebe – zato pochivaj u miru !
Refren:
I kada sanjam snove, ja chujem kako zove,
jer ti si rek’o brate bolji dani dolaze,
a ovi dani bole, pa zato sanjam nove,
jer ti si rek’o brate crni dani prolaze.
(Ipak Se Obrce 2003)
1. strofa:
U tvoju slavu dizem chashu na iskap da je popijem,
ekipu cu da napijem, za tebe cu da odlijem.
Ne nismo srecni, k’o da obracam se sreci,
pa je teshko ishta reci, teshko preci preko poraza,
brishem suzu s obraza sam u senci smrti,
chak i kada se krug odvoza sve ce da se vrati.
Juche pored prolaza, pored groba produzim,
ne mogu bolece sve dok ti se ne pridruzim,
gledam cale, keva, Steva samo zatvori ochi,
samo tvoj lik se ocrtava na nadgrobnoj plochi,
zivot nas je naterao, jachi smo od stene,
ako vidish Boga reci mu par dobrih za mene,
jel’ me se sete dani sete, kada obasju tapete,
nekad obasju tapete jer ugostio sam sretne.
Ja ovde guram brate, guracu do kraja,
otvori mi kad budem zakuc’o na vrata raja.
Refren:
I kada sanjam snove, ja chujem kako zove,
jer ti si rek’o brate bolji dani dolaze,
a ovi dani bole, pa zato sanjam nove,
jer ti si rek’o brate crni dani prolaze.
2. strofa:
Uopshte je glupo da pokusham da rechima
ti opishem tu ljubav tako velikoga prechnika,
al’ pokushacu brate iako znam da necu uspeti,
znam da jednog dana brate svi cemo mi umreti.
A ti si otishao sa svojih 28,
sa svojih 20 i dalje ne znam ko sam,
kuda idem, shta hocu, koshmari me bude nocu,
suze podju – stanu, chekam da bolja jutra svanu,
planu secanja na dane, brate secam se svega,
basket, luna parkovi, igrachke i sega mega.
A tebe nema tebra, shta da se radi,
kad Bog zaspi, na Bozjoj pravdi dobri umru mladi,
hladim glavu, chekam pravu, pravu ljubav da me zagreje,
nasmejano lice da i moje malo nasmeje.
Marina, pazi jer suze na papiru
su suze za tebe – zato pochivaj u miru !
Refren:
I kada sanjam snove, ja chujem kako zove,
jer ti si rek’o brate bolji dani dolaze,
a ovi dani bole, pa zato sanjam nove,
jer ti si rek’o brate crni dani prolaze.
$hom@
Početnik
- Poruka
- 41
Juice - Pobednik
Album - "Hiphopium vol.1" (BK Sound,2003)
Moje rechi bole i moje rechi vole,
i podizu me dok padam dole,
duboko u prazne snove,
i ko u pustinji bez vode,
melodije me vode, kompozicija,
razlichitih pozicija, na svom sam mestu,
dajem poshtovanje svakom gestu,
uspomene vezu me za devedesetshestu,
i drago mi je, zbog svakog lepog dana,
kada ustanem i izadjem iz stana,
i pogledam oko sebe isto okruzenje srecem tebe,
vidim da neki ljudi vrede, ali ne smatram,
da su ishta vredniji od mene,
tako vidjenje me pokrene u dan drugi,
sati nekad prolete nekad stvarno su dugi,
i moje postojanje me chini srecnim,
svi padovi me chine vecim,
ja rastem i svakog dana prerastam prethodni,
iza nas su vekovi chudno neko reko bi,
mozda je kasno kad shvatimo da gresimo tad patimo,
ljudi nisu svesni kolko neki su besni,
al tu ja nishta ne mogu, to je zakonik,
i milion puta plako bih da znam da cu sigurno uspeti,
ni zbog koga posustati, jer niko vredan nije,
moje dushevne robije, josh sam mlad pobedu cu postici,
nikad ili sad jer ovaj grad je moj hram, i dokle vishe...
Ova igra je teshka i svaka greshka zivot znachi,
gde svaki poraz nebo smrachi ja postajem jachi,
jer svaki moj stih je deo mog zivota,
ja izlazim ko pobednik,
i ova igra je teshka i svaka greshka zivot znachi,
gde svaki poraz nebo smrachi ja postajem jachi,
jer svaki moj stih je deo mog zivota,
ja izlazim ko pobednik...
Katastrofe uvek raznosim, posle prve strofe
po ko zna koji put pizdim pakujem u torbu, nemam kofer,
odlazim iz grada bezim od smrada, lazi, jada,
besa tornada, uboda pikada u centar,
i uvek vidim neshto novo, uvek mi otvara um,
uticaj zraka na technost u mom telu kad je mesec pun,
sazrevam lagano radove stavljam na pano,
neke poteze ne pravim jer mislim da je rano,
kada bilo je sve bez frke nije bilo trke,
brodovi imali su svoje luke,
ekipa na klupi, dve tri ****, seti se lepih dana,
puno piva, malo brige i marihuana,
uvek bez preterivanja samo par cimova,
da mozak pusti da se zavrshi par filmova,
a sad sam na nivou zdravog psihickog stanja,
trudim se da zivot bude bolji, ***** svakoj drolji...
I ova igra je teshka i svaka greshka zivot znachi,
gde svaki poraz nebo smrachi ja postajem jachi,
jer svaki moj stih je deo mog zivota,
ja izlazim ko pobednik,
i ova igra je teshka i svaka greshka zivot znachi,
gde svaki poraz nebo smrachi ja postajem jachi,
jer svaki moj stih je deo mog zivota,
ja izlazim ko pobednik...
I vao grai je shkate i kasva shkagre votzi chizna,
deg kisva razpo bone chismra ja stajempo chija,
jer kisva moj hsti je ode gmo votazi,
ja zlazimi ko bednikpo...
Album - "Hiphopium vol.1" (BK Sound,2003)
Moje rechi bole i moje rechi vole,
i podizu me dok padam dole,
duboko u prazne snove,
i ko u pustinji bez vode,
melodije me vode, kompozicija,
razlichitih pozicija, na svom sam mestu,
dajem poshtovanje svakom gestu,
uspomene vezu me za devedesetshestu,
i drago mi je, zbog svakog lepog dana,
kada ustanem i izadjem iz stana,
i pogledam oko sebe isto okruzenje srecem tebe,
vidim da neki ljudi vrede, ali ne smatram,
da su ishta vredniji od mene,
tako vidjenje me pokrene u dan drugi,
sati nekad prolete nekad stvarno su dugi,
i moje postojanje me chini srecnim,
svi padovi me chine vecim,
ja rastem i svakog dana prerastam prethodni,
iza nas su vekovi chudno neko reko bi,
mozda je kasno kad shvatimo da gresimo tad patimo,
ljudi nisu svesni kolko neki su besni,
al tu ja nishta ne mogu, to je zakonik,
i milion puta plako bih da znam da cu sigurno uspeti,
ni zbog koga posustati, jer niko vredan nije,
moje dushevne robije, josh sam mlad pobedu cu postici,
nikad ili sad jer ovaj grad je moj hram, i dokle vishe...
Ova igra je teshka i svaka greshka zivot znachi,
gde svaki poraz nebo smrachi ja postajem jachi,
jer svaki moj stih je deo mog zivota,
ja izlazim ko pobednik,
i ova igra je teshka i svaka greshka zivot znachi,
gde svaki poraz nebo smrachi ja postajem jachi,
jer svaki moj stih je deo mog zivota,
ja izlazim ko pobednik...
Katastrofe uvek raznosim, posle prve strofe
po ko zna koji put pizdim pakujem u torbu, nemam kofer,
odlazim iz grada bezim od smrada, lazi, jada,
besa tornada, uboda pikada u centar,
i uvek vidim neshto novo, uvek mi otvara um,
uticaj zraka na technost u mom telu kad je mesec pun,
sazrevam lagano radove stavljam na pano,
neke poteze ne pravim jer mislim da je rano,
kada bilo je sve bez frke nije bilo trke,
brodovi imali su svoje luke,
ekipa na klupi, dve tri ****, seti se lepih dana,
puno piva, malo brige i marihuana,
uvek bez preterivanja samo par cimova,
da mozak pusti da se zavrshi par filmova,
a sad sam na nivou zdravog psihickog stanja,
trudim se da zivot bude bolji, ***** svakoj drolji...
I ova igra je teshka i svaka greshka zivot znachi,
gde svaki poraz nebo smrachi ja postajem jachi,
jer svaki moj stih je deo mog zivota,
ja izlazim ko pobednik,
i ova igra je teshka i svaka greshka zivot znachi,
gde svaki poraz nebo smrachi ja postajem jachi,
jer svaki moj stih je deo mog zivota,
ja izlazim ko pobednik...
I vao grai je shkate i kasva shkagre votzi chizna,
deg kisva razpo bone chismra ja stajempo chija,
jer kisva moj hsti je ode gmo votazi,
ja zlazimi ko bednikpo...
$hom@
Početnik
- Poruka
- 41
V.I.P. - Svaki Dan
Svaki dan beogradskim betonom koracham,
I znam da svima dosta je bola i placha,
VIP ekipa svakim danom sve jacha,
Rima oshtrija od macha, istina prolazi,
Svaki dan...
Ja brate znam shta je blam, kada se nema
Ja sve to znam, zbog svih problema
Ekipa neka peva jer dusha mi se cepa
Na deo po deo Kad vidim sta imam,
A shta sam sve hteo, ne znam ni sam,
Pusti me, glumis fensi sa ekipom,
michi mi se kloshare, brate moj,
Ne trebaju ochi da vidish,
Da glup si ko ***** i treba da se stidish,
Zato svi neka znaju,
I zato svi nek' nam postovanje daju,
Mi smo VIP ekipa sto je gulila bulju po kraju,
I po kaldrmi, brate, VIP...
Svaki dan beogradskim betonom koracham,
I znam da svima dosta je bola i placha,
VIP ekipa svakim danom sve jacha,
Rima oshtrija od macha, istina prolazi...
Ortaci ne znaju...
Svaki dan beogradskim betonom koracham,
I znam da svima dosta je bola i placha,
VIP, ekipa svakog dana sve jacha,
Rima oshtrija od macha, istina,
ispred maca prolazi, nova ekipa dolazi,
Ti dosadan ko shkola si, brate odlazi,
Jer tu smo mi, i nas ne zanima slava,
Mi hocemo puno para, da nam bude bistra glava,
I da svi ovu prichu podrze,
Jer ljudi se mrze, a ipak se druze,
Do 3, i onda pochnem da pizdim,
Jer zivot je biznis, ne vredi da cmizdrish,
Da plachesh, bolje uz ritam da skachesh,
Jerbo mi ti paschesh, a kad padnesh shta cesh,
Reci mi kad cesh ako ne sad,
Veruj ja sam jako mlad i mnogo volim ovaj grad,
Ali narod je smrad, niko ne voli rad,
Tezak je svaki pad, da li osecash glad,
Za nechim boljim brate, e to bolje postoji brate,
A vi tu prichu brate, ne znate brate...
Svaki dan beogradskim betonom koracham,
I znam da svima dosta je bola i placha,
VIP ekipa svakim danom sve jacha,
Rima oshtrija od macha, istina prolazi...
Svaki dan stezem zube, hocu sam teshko ide,
Svaki dan dizem ruke, ajde ipak probaj sine,
Svaki dan ljudi postaju josh gori,
Ljubav koshta, plati, voli, prvo stvori, onda boli,
Svaki dan, svaki dan kazem evo brate sutra,
Svaki dan ljudi laju al ja necu da progutam,
Svaki dan slusham brate, brate, brate, brate,
Ortak nudi mi da kradem, a ja bih pobego odavde,
Keve mi...
Svaki dan beogradskim betonom koracham,
I znam da svima dosta je bola i placha,
VIP ekipa svakim danom sve jacha,
Rima oshtrija od macha, istina prolazi...
Svaki dan beogradskim betonom koracham,
I znam da svima dosta je bola i placha,
VIP ekipa svakim danom sve jacha,
Rima oshtrija od macha, istina prolazi,
Svaki dan...
Ja brate znam shta je blam, kada se nema
Ja sve to znam, zbog svih problema
Ekipa neka peva jer dusha mi se cepa
Na deo po deo Kad vidim sta imam,
A shta sam sve hteo, ne znam ni sam,
Pusti me, glumis fensi sa ekipom,
michi mi se kloshare, brate moj,
Ne trebaju ochi da vidish,
Da glup si ko ***** i treba da se stidish,
Zato svi neka znaju,
I zato svi nek' nam postovanje daju,
Mi smo VIP ekipa sto je gulila bulju po kraju,
I po kaldrmi, brate, VIP...
Svaki dan beogradskim betonom koracham,
I znam da svima dosta je bola i placha,
VIP ekipa svakim danom sve jacha,
Rima oshtrija od macha, istina prolazi...
Ortaci ne znaju...
Svaki dan beogradskim betonom koracham,
I znam da svima dosta je bola i placha,
VIP, ekipa svakog dana sve jacha,
Rima oshtrija od macha, istina,
ispred maca prolazi, nova ekipa dolazi,
Ti dosadan ko shkola si, brate odlazi,
Jer tu smo mi, i nas ne zanima slava,
Mi hocemo puno para, da nam bude bistra glava,
I da svi ovu prichu podrze,
Jer ljudi se mrze, a ipak se druze,
Do 3, i onda pochnem da pizdim,
Jer zivot je biznis, ne vredi da cmizdrish,
Da plachesh, bolje uz ritam da skachesh,
Jerbo mi ti paschesh, a kad padnesh shta cesh,
Reci mi kad cesh ako ne sad,
Veruj ja sam jako mlad i mnogo volim ovaj grad,
Ali narod je smrad, niko ne voli rad,
Tezak je svaki pad, da li osecash glad,
Za nechim boljim brate, e to bolje postoji brate,
A vi tu prichu brate, ne znate brate...
Svaki dan beogradskim betonom koracham,
I znam da svima dosta je bola i placha,
VIP ekipa svakim danom sve jacha,
Rima oshtrija od macha, istina prolazi...
Svaki dan stezem zube, hocu sam teshko ide,
Svaki dan dizem ruke, ajde ipak probaj sine,
Svaki dan ljudi postaju josh gori,
Ljubav koshta, plati, voli, prvo stvori, onda boli,
Svaki dan, svaki dan kazem evo brate sutra,
Svaki dan ljudi laju al ja necu da progutam,
Svaki dan slusham brate, brate, brate, brate,
Ortak nudi mi da kradem, a ja bih pobego odavde,
Keve mi...
Svaki dan beogradskim betonom koracham,
I znam da svima dosta je bola i placha,
VIP ekipa svakim danom sve jacha,
Rima oshtrija od macha, istina prolazi...
$hom@
Početnik
- Poruka
- 41
VIP – Ulice Znaju Bolje
(Ulice Vol.1 2003)
1. strofa:
Sve shto ja znam ulice znaju bolje,
svaki dan i svaki novi san ulice znaju ko je,
oprosti mama mozda greshim al’ to je samo navika,
nemamo za pljuge i zatvorena trafika,
i nas trojica stojimo i gledamo,
pogledom se teshimo, slezemo ramenima jer nemamo,
nema priche, znamo svi da greshimo,
al’ tako nam je reshivo.
Sad se bezi, klecaju mi kolena od straha,
ugashena svetla, kola koja izlaze iz mraka,
ma to su bre panduri, ost’o sam bez daha,
k’o da nemam gde da zurim, gde cu sada?
Polaze mi suze, pochinjem da jurim,
ne znam sada gde cu, samo zurim,
dlanovi me bole a u ruci samo jedna CocaCola,
uzasno su mokri, koliko koshta ova shkola,
ja bih hteo da je platim brate,
ubice me cale kako kuci da se vratim,
ostao sam napolju i prolaze mi sati,
u emotivnom naboju mor’o sam da shvatim brate
Refren:
Sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
2. strofa:
Znam da dugachak je most jer shiroka je reka,
izmedju greha i uspeha nikad ne znash shta te cheka,
realnost surova, nikad da, nekad nije,
dva choveka, ja kazem jeste a ti kazesh nije.
Brat, ulog veliki je, znam to ja sam ovde rasto,
dolazio kuci kasno, cale izbacivao me tonima,
al’ sam spavao po kolima i blej’o s muntonima,
sada kao ***** boli nas, nocu pice polivam.
Al’ nisam srecan, nijedna stvar nije vechna,
samo da prodjem, nijedna stvar mi nije precha,
na nogama da kraja mecha i kad igra je teshka,
i kada jedna greshka lice ostavlja bez smeshka.
Shta slushash ta dva muntonga preko koze,
teshko da neko moze prici,
i nikad necu otici, zapamti shta sam rek’o Boze,
Srbi se retko sloze – ulice znaju bolje.
Refren:
Sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
3. strofa:
A nekad znali smo da razbijamo glave bejzbol palicom,
pa pada tezak lom kada te vrate kuci maricom,
i opet brate pali smo a nemam godina za lichnu,
i ceo svet mi sada lichi na tuznu prichu,
matorci vichu “kad realnost opali te i onda shvatish da si propalitet”
a onda sin te kvari i nemash indetitet, to ti je mentalitet,
svako hoce parche pite, kad si bogat hocesh da te vide,
a oni shto nemaju se stide, to tako ide,
nemash muda kada nemash kuda i to te brine.
Bez truda sine necesh stici nigde,
brzopleto se gine, ti poslushaj rime,
prodji sve ulice i prochito si sve knjige,
prodji sve ulice i prochito si sve knjige…
Refren:
Sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
(Ulice Vol.1 2003)
1. strofa:
Sve shto ja znam ulice znaju bolje,
svaki dan i svaki novi san ulice znaju ko je,
oprosti mama mozda greshim al’ to je samo navika,
nemamo za pljuge i zatvorena trafika,
i nas trojica stojimo i gledamo,
pogledom se teshimo, slezemo ramenima jer nemamo,
nema priche, znamo svi da greshimo,
al’ tako nam je reshivo.
Sad se bezi, klecaju mi kolena od straha,
ugashena svetla, kola koja izlaze iz mraka,
ma to su bre panduri, ost’o sam bez daha,
k’o da nemam gde da zurim, gde cu sada?
Polaze mi suze, pochinjem da jurim,
ne znam sada gde cu, samo zurim,
dlanovi me bole a u ruci samo jedna CocaCola,
uzasno su mokri, koliko koshta ova shkola,
ja bih hteo da je platim brate,
ubice me cale kako kuci da se vratim,
ostao sam napolju i prolaze mi sati,
u emotivnom naboju mor’o sam da shvatim brate
Refren:
Sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
2. strofa:
Znam da dugachak je most jer shiroka je reka,
izmedju greha i uspeha nikad ne znash shta te cheka,
realnost surova, nikad da, nekad nije,
dva choveka, ja kazem jeste a ti kazesh nije.
Brat, ulog veliki je, znam to ja sam ovde rasto,
dolazio kuci kasno, cale izbacivao me tonima,
al’ sam spavao po kolima i blej’o s muntonima,
sada kao ***** boli nas, nocu pice polivam.
Al’ nisam srecan, nijedna stvar nije vechna,
samo da prodjem, nijedna stvar mi nije precha,
na nogama da kraja mecha i kad igra je teshka,
i kada jedna greshka lice ostavlja bez smeshka.
Shta slushash ta dva muntonga preko koze,
teshko da neko moze prici,
i nikad necu otici, zapamti shta sam rek’o Boze,
Srbi se retko sloze – ulice znaju bolje.
Refren:
Sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
3. strofa:
A nekad znali smo da razbijamo glave bejzbol palicom,
pa pada tezak lom kada te vrate kuci maricom,
i opet brate pali smo a nemam godina za lichnu,
i ceo svet mi sada lichi na tuznu prichu,
matorci vichu “kad realnost opali te i onda shvatish da si propalitet”
a onda sin te kvari i nemash indetitet, to ti je mentalitet,
svako hoce parche pite, kad si bogat hocesh da te vide,
a oni shto nemaju se stide, to tako ide,
nemash muda kada nemash kuda i to te brine.
Bez truda sine necesh stici nigde,
brzopleto se gine, ti poslushaj rime,
prodji sve ulice i prochito si sve knjige,
prodji sve ulice i prochito si sve knjige…
Refren:
Sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
sve shto ja znam ulice znaju bolje
$hom@
Početnik
- Poruka
- 41
Deniro – Tunel
Prolog:
Ovo je ispovest pravo sa ulica provincije,
Uzice, Deniro, pozdrav za moje kloshare,
sve vas volim, volim, Bookie MC,
diler, ortak No6 – sve najbolje !
1. strofa:
Ne pitaj zashto album nisam izd’o, jer nisam lizao guzice,
vec sestrichini chitao bajke, brisao suzice,
jer zivi u slomljenom braku a tata joj pishe pismo iz celije,
a ona tek chetvrti osnovne i sanja detinjstvo veselije.
A ja ujko sam najsladjoj devojchici,
hej hej osetio pishtolj na slepoochnici,
stalno naduvan izgubio kontakt sa realnoshcu,
zbog Dine zamalo upucan ispred Paba tu na raskrshcu.
Bog mi je otvorio ochi, video sam stvari kako stoje,
kad je heroin moje drushtvo uzeo pod svoje,
bili smo devojchice i dechaci, sanjari i ortaci,
a danas samo kupci i prodavci.
Nekad sam petljao s travom jer nisam mislio glavom,
na korak iza brave, zamalo osudjen s pravom,
izvuk’o se za dlaku, dal’ sreca, Bog il’ neshto trece,
bili su tu da ublaze ovo bolno raspece.
Refren:
Gde su ortaci, nedostaju mi ta gospoda,
dal’ na nebu, postoji gluva soba,
gde su ortaci, nedostaju mi ta gospoda,
dal’ na nebu, postoji gluva soba,
gde su ortaci, nedostaju mi ta gospoda,
dal’ na nebu, postoji gluva soba,
gde su ortaci – Vanja reci mi,
reci mi, reci mi, hajde !!!
2. strofa:
Gledam bogatashe, gledam dilere droge,
mnoge shto glume bogove, al’ samo jedan Bog je,
u mojim stihovima plachu zgrade sive,
Boze hvala shto si iz mrtvih Lelu vratio medju zive.
Ja godinama nosim istu garderobu,
valjam kradenu robu da bih platio gluvu sobu,
mozda nisam vredan paznje i bahatih tiraza,
al’ k’o General Woo nemam ni dana radnog staza.
Recite mi u ovom pozorishtu od scene,
dal’ ste sachuvali jedno mesto za mene – koje?
Na bini k’o u publici, ko ulazi bez karte,
ko pricha o podzemlju a za faks uzima od tate,
bolje uzmite knjige i nemojte govna jesti,
i poshtujte 10 Bozijih zapovesti,
bolje uzmite knjige i nemojte govna jesti,
i poshtujte 10 Bozijih zapovesti.
Refren:
Gde su ortaci, nedostaju mi ta gospoda,
dal’ na nebu, postoji gluva soba,
gde su ortaci, nedostaju mi ta gospoda,
dal’ na nebu, postoji gluva soba,
gde su ortaci, nedostaju mi ta gospoda,
dal’ na nebu, postoji gluva soba,
gde su ortaci – Vanja reci mi,
reci mi, reci mi, hajde !!!
3. strofa:
A vi shto kurchite se samo s jednim hitom,
niste nishta drugo nego pichkice sa kitom.
Marchelo da li srecan si, savest dal’ ti je chista,
masa ispred crkve, badnjak, slavimo rodjenje Hrista,
u Beogradu sam video sve i svashta,
laznjake shto mi glume ortake al’ Deni svima prashta.
Kad svi su ispali ****** Prez nije,
El Prezidente k’o brat mi je, a to od zlata sat mi je,
jebesh prolaznu slavu, ortak vazniji od svega,
kad nisam imao gde, tad sam spavao kod njega.
Upozn’o njegovu sestricu Dariju, mamu i cala,
jeo isto shto i on, za bratsku ljubav Prezu hvala,
nisam na Mixtape-u jer ne gotivi me Vanja,
pa sam kao manja karta u shpilu poshtovanja.
Uzichka ljubav za Bassivity, ne zelim nikog kriviti,
album ne moram ni izdati, al’ Vanja ziv mi ti,
zelim ti puno zdravlja, slavlja i josh million mixtape-ova,
ekipa da je nasmejana, da svi punih ste dzepova.
Hteo sam podrshku a nisam dobio nishta,
ako vecheras umrem s nebeskog igralishta,
songove na zemlju slacu na Bassivity adresu,
za barabe shto mrve presu, moj komshiluk malo glesu.
S 2Pacom repovacu, tagiracu se po oblaku,
grafite crtacu po nebu, s Bogom sedecu na shanku,
od Boga stvoricu MC-a, bicemo duo za anale,
a Biggy pa Niggel bacace mi back vokale.
Gledam vashe spotove na gajbi bez prebijene, gledam vas,
a kao da vidm mene – nisam ljut na vas, ja nisam ljut na vas.
Epilog:
Relja tvoj bol je moj,
izvini za rechi sve iz Sandrine emisije,
izvinjenje je najiskrenije jer sutra mozda vec me isprate crna odela,
pa ugledam svetlost negde na kraju tunela.
Pozdravi Ikca, pozdravi Struku (chujesh li otkucaj srca ?),
kratko Vanja – moglo je biti drugachije,
pozdrav za svakog beogradskog klinca koji voli ovo sranje,
pozdrav za Wooa, Bahatija, Targeta, Remi, pozdrav za Zagreb.
Vidish li svetiljke, ovde beton plache,
zgrade prichaju sa mnom jer ne mogu da se pomere,
93/1, Uzice, blok C, zauvek, chujesh li otkucaj srca, josh sam tu,
i dalje sam tu, i dalje sam tu...
Prolog:
Ovo je ispovest pravo sa ulica provincije,
Uzice, Deniro, pozdrav za moje kloshare,
sve vas volim, volim, Bookie MC,
diler, ortak No6 – sve najbolje !
1. strofa:
Ne pitaj zashto album nisam izd’o, jer nisam lizao guzice,
vec sestrichini chitao bajke, brisao suzice,
jer zivi u slomljenom braku a tata joj pishe pismo iz celije,
a ona tek chetvrti osnovne i sanja detinjstvo veselije.
A ja ujko sam najsladjoj devojchici,
hej hej osetio pishtolj na slepoochnici,
stalno naduvan izgubio kontakt sa realnoshcu,
zbog Dine zamalo upucan ispred Paba tu na raskrshcu.
Bog mi je otvorio ochi, video sam stvari kako stoje,
kad je heroin moje drushtvo uzeo pod svoje,
bili smo devojchice i dechaci, sanjari i ortaci,
a danas samo kupci i prodavci.
Nekad sam petljao s travom jer nisam mislio glavom,
na korak iza brave, zamalo osudjen s pravom,
izvuk’o se za dlaku, dal’ sreca, Bog il’ neshto trece,
bili su tu da ublaze ovo bolno raspece.
Refren:
Gde su ortaci, nedostaju mi ta gospoda,
dal’ na nebu, postoji gluva soba,
gde su ortaci, nedostaju mi ta gospoda,
dal’ na nebu, postoji gluva soba,
gde su ortaci, nedostaju mi ta gospoda,
dal’ na nebu, postoji gluva soba,
gde su ortaci – Vanja reci mi,
reci mi, reci mi, hajde !!!
2. strofa:
Gledam bogatashe, gledam dilere droge,
mnoge shto glume bogove, al’ samo jedan Bog je,
u mojim stihovima plachu zgrade sive,
Boze hvala shto si iz mrtvih Lelu vratio medju zive.
Ja godinama nosim istu garderobu,
valjam kradenu robu da bih platio gluvu sobu,
mozda nisam vredan paznje i bahatih tiraza,
al’ k’o General Woo nemam ni dana radnog staza.
Recite mi u ovom pozorishtu od scene,
dal’ ste sachuvali jedno mesto za mene – koje?
Na bini k’o u publici, ko ulazi bez karte,
ko pricha o podzemlju a za faks uzima od tate,
bolje uzmite knjige i nemojte govna jesti,
i poshtujte 10 Bozijih zapovesti,
bolje uzmite knjige i nemojte govna jesti,
i poshtujte 10 Bozijih zapovesti.
Refren:
Gde su ortaci, nedostaju mi ta gospoda,
dal’ na nebu, postoji gluva soba,
gde su ortaci, nedostaju mi ta gospoda,
dal’ na nebu, postoji gluva soba,
gde su ortaci, nedostaju mi ta gospoda,
dal’ na nebu, postoji gluva soba,
gde su ortaci – Vanja reci mi,
reci mi, reci mi, hajde !!!
3. strofa:
A vi shto kurchite se samo s jednim hitom,
niste nishta drugo nego pichkice sa kitom.
Marchelo da li srecan si, savest dal’ ti je chista,
masa ispred crkve, badnjak, slavimo rodjenje Hrista,
u Beogradu sam video sve i svashta,
laznjake shto mi glume ortake al’ Deni svima prashta.
Kad svi su ispali ****** Prez nije,
El Prezidente k’o brat mi je, a to od zlata sat mi je,
jebesh prolaznu slavu, ortak vazniji od svega,
kad nisam imao gde, tad sam spavao kod njega.
Upozn’o njegovu sestricu Dariju, mamu i cala,
jeo isto shto i on, za bratsku ljubav Prezu hvala,
nisam na Mixtape-u jer ne gotivi me Vanja,
pa sam kao manja karta u shpilu poshtovanja.
Uzichka ljubav za Bassivity, ne zelim nikog kriviti,
album ne moram ni izdati, al’ Vanja ziv mi ti,
zelim ti puno zdravlja, slavlja i josh million mixtape-ova,
ekipa da je nasmejana, da svi punih ste dzepova.
Hteo sam podrshku a nisam dobio nishta,
ako vecheras umrem s nebeskog igralishta,
songove na zemlju slacu na Bassivity adresu,
za barabe shto mrve presu, moj komshiluk malo glesu.
S 2Pacom repovacu, tagiracu se po oblaku,
grafite crtacu po nebu, s Bogom sedecu na shanku,
od Boga stvoricu MC-a, bicemo duo za anale,
a Biggy pa Niggel bacace mi back vokale.
Gledam vashe spotove na gajbi bez prebijene, gledam vas,
a kao da vidm mene – nisam ljut na vas, ja nisam ljut na vas.
Epilog:
Relja tvoj bol je moj,
izvini za rechi sve iz Sandrine emisije,
izvinjenje je najiskrenije jer sutra mozda vec me isprate crna odela,
pa ugledam svetlost negde na kraju tunela.
Pozdravi Ikca, pozdravi Struku (chujesh li otkucaj srca ?),
kratko Vanja – moglo je biti drugachije,
pozdrav za svakog beogradskog klinca koji voli ovo sranje,
pozdrav za Wooa, Bahatija, Targeta, Remi, pozdrav za Zagreb.
Vidish li svetiljke, ovde beton plache,
zgrade prichaju sa mnom jer ne mogu da se pomere,
93/1, Uzice, blok C, zauvek, chujesh li otkucaj srca, josh sam tu,
i dalje sam tu, i dalje sam tu...
$hom@
Početnik
- Poruka
- 41
Deniro – Mozesh Da Pucash Na Mene
Prolog:
Gde su ortaci ?
Nedostaju mi ta gospoda.
Dal’ na nebu ?
Postoji gluva soba.
Gde su ortaci ?
Nedostaju mi ta gospoda.
Dal’ na nebu ?
Postoji gluva soba.
Gde su ortaci ?
Nedostaju mi ta gospoda.
Dal’ na nebu ?
Postoji gluva soba.
Gde su ortaci’?
1. strofa:
Kome izdao si album, ne kupuje ga niko
pa shta si ochekivao sa takvom truba spikom,
na forumu me pljujete, ****** se svi
svi znate ko sam ja, ja ne znam ko ste vi.
Komp ste dobili za rodjendan, matorci vas sponzorishu,
pljujete MC-jeve, svi ste gangsteri na kompishu,
kritikujte ovo, Internet homici,
zovu me Deniro, vechiti saputnik sici.
Od smole lepe se prstici, motaju se papirici
drotovi nas jure jer ilegalni su poslici
ulazim u studio, u ruci nosim bombu
spreman za Freestyle borbu, u vazduh dizem gluvu sobu
rime dilujem k'o robu, u finansijskom smo dobu,
ako nocas umrem, rime pisacu u grobu.
Kako god, ko vas ****, mi smo rod,
nemam dinara u dzepu, al' imam gradski hod,
do juche rib'o pod zbog dnevnice, bio otirach,
danas lovim rime ko jebeni lovac na divljach.
Yeah Deniro - lovac na divljach.
Refren:
Mozes da pucash na mene, kreni sa ekipom na mene,
al' ne dam lake poene, zajebi fensi refrene,
mozes da pucash na mene, pusti i dzukce na mene,
ne ***** face sa scene, beton mi struji kroz vene.
Mozes da pucash na mene, kreni sa ekipom na mene,
al' ne dam lake poene, zajebi fensi refrene,
mozes da pucash na mene, al' ja ne napushtam binu,
ako me ubijesh nocas, sutra obuci crninu.
2. strofa:
Ostajem na bini, i pivskom flashom kad me gadjaju,
M ja ti oprashtam, sranja se dogadjaju,
i **** mi se dal' album izdacu, jer rime nizacu,
stihove betoniracu, bine sve asfaltiracu,
MC-jeve masakriracu, gradovima marshiracu,
limenke piva cirkacu, basket po gradu igracu,
Denirov svet izgradicu, k’o travu rime sadicu,
mikrofone zapalicu, mikrofone razvalicu.
Shtreber, shatro reper, ma daj ucuti derpe,
u osnovnoj skoli svi lupali su ti klempe,
sad si kao poznat idol klinkica,
glumish mangupa, a obichna si pichkica.
Malo filozofirash, malo se folirash,
malo razvijen stonirash, malo Eminema kopirash,
malo za novine pozirash, malo si na TV-u,
maloltnice po zurkama tucash u WC-u.
Klosarish iz fazona, shminkan si pred kamerom,
ja ne klosharim namerno, kume zivot me nater’o,
ti budi poznat, **** mi se za izdavanje,
lima pali kuci, sutra imash predavanje.
Bezeci od tuge, gazimo razlichite pruge,
na bini ****** mame, a keve daju vam za pjuge,
ti se popnesh na stejdz, urlash, jedan si od brace,
a mama ti josh uvek pere usrane gace.
Refren:
Mozes da pucash na mene, kreni sa ekipom na mene,
al' ne dam lake poene, zajebi fensi refrene,
mozes da pucash na mene, pusti i dzukce na mene,
ne ***** face sa scene, beton mi struji kroz vene.
Mozes da pucash na mene, kreni sa ekipom na mene,
al' ne dam lake poene, zajebi fensi refrene,
mozes da pucash na mene, al' ja ne napushtam binu,
ako me ubijesh nocas, sutra obuci crninu.
3. strofa:
Svako ko kaze da stihove bolje slaze, taj laze,
to su sharene laze, donosim urbane pejzaze,
ovde MC zvanja ne vaze, panduri me traze,
ludji od djeneral Draze,
k’o Kastro javljam se sa plantaze.
Daj upaljac da dzonjam plane, bol da stane,
umesto suza kesh za kane, kita za takozvane,
mrzim repere koji se bave zanatom,
prichaju o ulici a zive s mamom i tatom.
Laju preko neta, po forumima se kurche,
mama ih obuche, tekstove napamet uche,
imaju topao dom, uvek vecheru na stolu,
uvek placen internet, idu redovno u shkolu.
Voze tatin auto, nose najskuplje patike,
a keva ih preslishava zadatke iz matemetike,
u sobi TV, komp, DVD, diskmen mp3,
Sony kamera, sve shto nemamo ja i ti.
U pesmama je kloshar, shatro nema para,
leti letovanje - Grchka, zimi Kopaonik, Tara,
ako takav si shmokljan, ako tako zivish,
zashto onda lazesh da se muchish da prezivish.
Zelish biti IN, pa lazesh bez blama,
mobilni ti zvoni, sigurno te zove mama,
na bini sam uvek spreman k’o beretke crvene,
i **** mi se ko izlazi posle mene !
Refren:
Mozes da pucash na mene, kreni sa ekipom na mene,
al' ne dam lake poene, zajebi fensi refrene,
mozes da pucash na mene, pusti i dzukce na mene,
ne ***** face sa scene, beton mi struji kroz vene.
Mozes da pucash na mene, kreni sa ekipom na mene,
al' ne dam lake poene, zajebi fensi refrene,
mozes da pucash na mene, al' ja ne napushtam binu,
ako me ubijesh nocas, sutra obuci crninu.
Epilog:
Yeah! Yeah! Svi ste ****** bre !
Kao plujete domacu scenu,
a drkate na neke tamo crnce kao 50 Cent.
****** se bre, sramota bre !
Shta ste koji ***** ? Srbi ili Amerikanci ?
Da chujem, shta ste koji ***** ?
Napaljeni, naduvani tinejdzeri !
Bolje sredite te zivote nego shto kenjate!
Zavrshite te usrane shkole i zajebite gudriranje!
Yeah! Poruka za Marchela !
Brate hvala za "Suze", liriku nosish u prstu,
ali uvek kada zazmurish videcesh me na krstu,
sebe videcesh u masi, kamenje shto mi shalje,
gore nas cheka suzama,"De Facto" idemo dalje.
("De Facto", Pucaj na nas)
Refren:
Mozes da pucash na mene, kreni sa ekipom na mene,
al' ne dam lake poene, zajebi fensi refrene,
mozes da pucash na mene, pusti i dzukce na mene,
ne ***** face sa scene, beton mi struji kroz vene.
Mozes da pucash na mene, kreni sa ekipom na mene,
al' ne dam lake poene, zajebi fensi refrene,
mozes da pucash na mene, al' ja ne napushtam binu,
ako me ubijesh nocas, sutra obuci crninu.
Mozes da pucash na mene, kreni sa ekipom na mene,
al' ne dam lake poene, zajebi fensi refrene,
mozes da pucash na mene, pusti i dzukce na mene,
ne ***** face sa scene, beton mi struji kroz vene.
Mozes da pucash na mene, kreni sa ekipom na mene,
al' ne dam lake poene, zajebi fensi refrene,
mozes da pucash na mene, al' ja ne napushtam binu,
ako me ubijesh nocas, sutra obuci crninu.
(Pucaj na mene,Pucaj na nas)
Prolog:
Gde su ortaci ?
Nedostaju mi ta gospoda.
Dal’ na nebu ?
Postoji gluva soba.
Gde su ortaci ?
Nedostaju mi ta gospoda.
Dal’ na nebu ?
Postoji gluva soba.
Gde su ortaci ?
Nedostaju mi ta gospoda.
Dal’ na nebu ?
Postoji gluva soba.
Gde su ortaci’?
1. strofa:
Kome izdao si album, ne kupuje ga niko
pa shta si ochekivao sa takvom truba spikom,
na forumu me pljujete, ****** se svi
svi znate ko sam ja, ja ne znam ko ste vi.
Komp ste dobili za rodjendan, matorci vas sponzorishu,
pljujete MC-jeve, svi ste gangsteri na kompishu,
kritikujte ovo, Internet homici,
zovu me Deniro, vechiti saputnik sici.
Od smole lepe se prstici, motaju se papirici
drotovi nas jure jer ilegalni su poslici
ulazim u studio, u ruci nosim bombu
spreman za Freestyle borbu, u vazduh dizem gluvu sobu
rime dilujem k'o robu, u finansijskom smo dobu,
ako nocas umrem, rime pisacu u grobu.
Kako god, ko vas ****, mi smo rod,
nemam dinara u dzepu, al' imam gradski hod,
do juche rib'o pod zbog dnevnice, bio otirach,
danas lovim rime ko jebeni lovac na divljach.
Yeah Deniro - lovac na divljach.
Refren:
Mozes da pucash na mene, kreni sa ekipom na mene,
al' ne dam lake poene, zajebi fensi refrene,
mozes da pucash na mene, pusti i dzukce na mene,
ne ***** face sa scene, beton mi struji kroz vene.
Mozes da pucash na mene, kreni sa ekipom na mene,
al' ne dam lake poene, zajebi fensi refrene,
mozes da pucash na mene, al' ja ne napushtam binu,
ako me ubijesh nocas, sutra obuci crninu.
2. strofa:
Ostajem na bini, i pivskom flashom kad me gadjaju,
M ja ti oprashtam, sranja se dogadjaju,
i **** mi se dal' album izdacu, jer rime nizacu,
stihove betoniracu, bine sve asfaltiracu,
MC-jeve masakriracu, gradovima marshiracu,
limenke piva cirkacu, basket po gradu igracu,
Denirov svet izgradicu, k’o travu rime sadicu,
mikrofone zapalicu, mikrofone razvalicu.
Shtreber, shatro reper, ma daj ucuti derpe,
u osnovnoj skoli svi lupali su ti klempe,
sad si kao poznat idol klinkica,
glumish mangupa, a obichna si pichkica.
Malo filozofirash, malo se folirash,
malo razvijen stonirash, malo Eminema kopirash,
malo za novine pozirash, malo si na TV-u,
maloltnice po zurkama tucash u WC-u.
Klosarish iz fazona, shminkan si pred kamerom,
ja ne klosharim namerno, kume zivot me nater’o,
ti budi poznat, **** mi se za izdavanje,
lima pali kuci, sutra imash predavanje.
Bezeci od tuge, gazimo razlichite pruge,
na bini ****** mame, a keve daju vam za pjuge,
ti se popnesh na stejdz, urlash, jedan si od brace,
a mama ti josh uvek pere usrane gace.
Refren:
Mozes da pucash na mene, kreni sa ekipom na mene,
al' ne dam lake poene, zajebi fensi refrene,
mozes da pucash na mene, pusti i dzukce na mene,
ne ***** face sa scene, beton mi struji kroz vene.
Mozes da pucash na mene, kreni sa ekipom na mene,
al' ne dam lake poene, zajebi fensi refrene,
mozes da pucash na mene, al' ja ne napushtam binu,
ako me ubijesh nocas, sutra obuci crninu.
3. strofa:
Svako ko kaze da stihove bolje slaze, taj laze,
to su sharene laze, donosim urbane pejzaze,
ovde MC zvanja ne vaze, panduri me traze,
ludji od djeneral Draze,
k’o Kastro javljam se sa plantaze.
Daj upaljac da dzonjam plane, bol da stane,
umesto suza kesh za kane, kita za takozvane,
mrzim repere koji se bave zanatom,
prichaju o ulici a zive s mamom i tatom.
Laju preko neta, po forumima se kurche,
mama ih obuche, tekstove napamet uche,
imaju topao dom, uvek vecheru na stolu,
uvek placen internet, idu redovno u shkolu.
Voze tatin auto, nose najskuplje patike,
a keva ih preslishava zadatke iz matemetike,
u sobi TV, komp, DVD, diskmen mp3,
Sony kamera, sve shto nemamo ja i ti.
U pesmama je kloshar, shatro nema para,
leti letovanje - Grchka, zimi Kopaonik, Tara,
ako takav si shmokljan, ako tako zivish,
zashto onda lazesh da se muchish da prezivish.
Zelish biti IN, pa lazesh bez blama,
mobilni ti zvoni, sigurno te zove mama,
na bini sam uvek spreman k’o beretke crvene,
i **** mi se ko izlazi posle mene !
Refren:
Mozes da pucash na mene, kreni sa ekipom na mene,
al' ne dam lake poene, zajebi fensi refrene,
mozes da pucash na mene, pusti i dzukce na mene,
ne ***** face sa scene, beton mi struji kroz vene.
Mozes da pucash na mene, kreni sa ekipom na mene,
al' ne dam lake poene, zajebi fensi refrene,
mozes da pucash na mene, al' ja ne napushtam binu,
ako me ubijesh nocas, sutra obuci crninu.
Epilog:
Yeah! Yeah! Svi ste ****** bre !
Kao plujete domacu scenu,
a drkate na neke tamo crnce kao 50 Cent.
****** se bre, sramota bre !
Shta ste koji ***** ? Srbi ili Amerikanci ?
Da chujem, shta ste koji ***** ?
Napaljeni, naduvani tinejdzeri !
Bolje sredite te zivote nego shto kenjate!
Zavrshite te usrane shkole i zajebite gudriranje!
Yeah! Poruka za Marchela !
Brate hvala za "Suze", liriku nosish u prstu,
ali uvek kada zazmurish videcesh me na krstu,
sebe videcesh u masi, kamenje shto mi shalje,
gore nas cheka suzama,"De Facto" idemo dalje.
("De Facto", Pucaj na nas)
Refren:
Mozes da pucash na mene, kreni sa ekipom na mene,
al' ne dam lake poene, zajebi fensi refrene,
mozes da pucash na mene, pusti i dzukce na mene,
ne ***** face sa scene, beton mi struji kroz vene.
Mozes da pucash na mene, kreni sa ekipom na mene,
al' ne dam lake poene, zajebi fensi refrene,
mozes da pucash na mene, al' ja ne napushtam binu,
ako me ubijesh nocas, sutra obuci crninu.
Mozes da pucash na mene, kreni sa ekipom na mene,
al' ne dam lake poene, zajebi fensi refrene,
mozes da pucash na mene, pusti i dzukce na mene,
ne ***** face sa scene, beton mi struji kroz vene.
Mozes da pucash na mene, kreni sa ekipom na mene,
al' ne dam lake poene, zajebi fensi refrene,
mozes da pucash na mene, al' ja ne napushtam binu,
ako me ubijesh nocas, sutra obuci crninu.
(Pucaj na mene,Pucaj na nas)
$hom@
Početnik
- Poruka
- 41
Deniro – Nisam Srecan
1. strofa:
…za sve tuzne…izgubljen u masi…
Ja ne znam dal’ sam pichka, k’o beba bezbroj puta plak’o,
ceo zivot ovde, nigde nisam mak’o,
od malih nogu nosimo ruzne scene i traume,
zashto sam ovakav, ne znam pitaj zgrade one znaju me,
jer senku mi mazi kroz mrachne ulice kad shetam,
26 u centru, ne ja nisam sretan.
Slusham vetrova jecaj, suze hladnih fasada promaje,
ne lazi da me znash, komshiluk jedini me poznaje,
gled’o je nad Uzice nebo kad spusti oblake,
prve korake, sve moje podmukle rodjake,
koji nisu bili tu kada pomoc sam chekao,
imamo isto prezime a tako jebeno daleko.
Na korak od srece uvek mi jedan santim fali,
pamtim shkolsko, dane kad sam bio mali,
cale, keva, sestra i ja, svi u jednoj maloj sobi,
danas samo ja potpuno sam u gradskoj borbi.
Refren:
Ja nisam srecan,
pitash kako sam, slazem, kazem ma dobro je,
kume kad se smejesh, nasmej se za oboje,
zelim pobeci od smrti, bolesti, problema,
ovo je moj bol a voleo bih da ga nema.
2. strofa:
Bojim se da sklopim ochi jer sanjam svoju smrt,
snovi puni koshmara, trnjem obasut moj put,
ljudi ne znaju kako je kad nemash nishta,
kad jedva skupim kesh da platim kartu do Nisha.
Ne sudi o meni jer ti me ne znash malisha,
perem chashe po ceo dan zbog 50 dinara bakshisha,
da sestrichini kupim sendvich, mojoj Tei mindjushe,
svi ti shatro drugovi, odavno svi kidnushe.
Gledam centar s prozora isto mirishe k’o juche,
klinci u shkolu trche, shkolski dani, prve tuche,
sva ta sranja shto sam prosh’o, sve te tuzne scene,
umrlice, drushtvo, heroji, bushne vene,
s problemima svaki dan se fajtam prsa u prsa,
gledam Jana utuchenog jer je umro mali Musa.
Ljudi kopaju kanale da bi imali da jedu,
klizaju se kume po asfaltu k’o po ledu,
zivimo na kredu, ceo zivot sitna lova,
u srcu 93/1 komshiluk i bezbroj snova.
Refren:
Ja nisam srecan,
pitash kako sam, slazem, kazem ma dobro je,
kume kad se smejesh, nasmej se za oboje,
zelim pobeci od smrti, bolesti, problema,
ovo je moj bol a voleo bih da ga nema.
1. strofa:
…za sve tuzne…izgubljen u masi…
Ja ne znam dal’ sam pichka, k’o beba bezbroj puta plak’o,
ceo zivot ovde, nigde nisam mak’o,
od malih nogu nosimo ruzne scene i traume,
zashto sam ovakav, ne znam pitaj zgrade one znaju me,
jer senku mi mazi kroz mrachne ulice kad shetam,
26 u centru, ne ja nisam sretan.
Slusham vetrova jecaj, suze hladnih fasada promaje,
ne lazi da me znash, komshiluk jedini me poznaje,
gled’o je nad Uzice nebo kad spusti oblake,
prve korake, sve moje podmukle rodjake,
koji nisu bili tu kada pomoc sam chekao,
imamo isto prezime a tako jebeno daleko.
Na korak od srece uvek mi jedan santim fali,
pamtim shkolsko, dane kad sam bio mali,
cale, keva, sestra i ja, svi u jednoj maloj sobi,
danas samo ja potpuno sam u gradskoj borbi.
Refren:
Ja nisam srecan,
pitash kako sam, slazem, kazem ma dobro je,
kume kad se smejesh, nasmej se za oboje,
zelim pobeci od smrti, bolesti, problema,
ovo je moj bol a voleo bih da ga nema.
2. strofa:
Bojim se da sklopim ochi jer sanjam svoju smrt,
snovi puni koshmara, trnjem obasut moj put,
ljudi ne znaju kako je kad nemash nishta,
kad jedva skupim kesh da platim kartu do Nisha.
Ne sudi o meni jer ti me ne znash malisha,
perem chashe po ceo dan zbog 50 dinara bakshisha,
da sestrichini kupim sendvich, mojoj Tei mindjushe,
svi ti shatro drugovi, odavno svi kidnushe.
Gledam centar s prozora isto mirishe k’o juche,
klinci u shkolu trche, shkolski dani, prve tuche,
sva ta sranja shto sam prosh’o, sve te tuzne scene,
umrlice, drushtvo, heroji, bushne vene,
s problemima svaki dan se fajtam prsa u prsa,
gledam Jana utuchenog jer je umro mali Musa.
Ljudi kopaju kanale da bi imali da jedu,
klizaju se kume po asfaltu k’o po ledu,
zivimo na kredu, ceo zivot sitna lova,
u srcu 93/1 komshiluk i bezbroj snova.
Refren:
Ja nisam srecan,
pitash kako sam, slazem, kazem ma dobro je,
kume kad se smejesh, nasmej se za oboje,
zelim pobeci od smrti, bolesti, problema,
ovo je moj bol a voleo bih da ga nema.
$hom@
Početnik
- Poruka
- 41
Deniro – Uzice U Srcu
Intro:
...yeah...Deniro, da da, ona faca s maskom – jeste bash ta,
31000 ruza za dame, pravo iz Uzica...
...ha ha...dobrodoshli u moj komshiluk – Uzice, centar grada,
93/1 raskrsnica, blok Zlatibor aha – samo za dame,
za prave geto frajere i prave gradske face – a ne za seljachine !
1. strofa:
U srcu Uzice, mokre ulice i kishe uzichke,
vreme kad smo klikere igrali kraj muzichke,
sve je bilo iskreno, klinachko glupiranje,
sada sve se svelo na lovu i foliranje.
Gledam sve te klinke, obichno su derishta,
a vec se loze na bembare i kozna sedishta,
a za volanom seljaci, kozni miljaci,
pijane maloletnice s tonu shminke na faci.
A mushkarci k’o mushkarci, kad im se dignu,
kad su pijani privode shta stignu.
Sve su odlichne posle piva i tekile,
ruzne sve su lepe – bar su sinoc bile.
Vikendom se zezamo, nedeljom se treznimo,
nedelja je smor, kume dosadno je jezivo,
radni dani su OK, po centru face cirkulishu,
devojke su lepe, tipovi za njima uzdishu,
miris benzina udishu u centru gradskog smoga,
umire komshiluk – izjeda ga droga.
Za sve ortake koji su dotakli dno –
glavu gore, ima josh mnogo toga da se vidi !
Refren:
I kada smejem se, i kada sam u *****,
ne bitno gde sam, Uzice je u srcu,
i kada zadnji otkucaj bude izbledeo na suncu,
i kada srce stane, Uzice ostaje u srcu.
2. strofa:
Svi su kume pobegli, samo mi smo ostali,
snovi su se slomili, planovi su propali,
vishe ne planiram vec rechi sprovodim u dela,
uvek iste face srecem kod hotela,
klincima je dosadno pa motaju zeleno,
svaki dan novo krivichno delo je pochinjeno.
Klinci misle to je zezanje pa duvaju po centru,
a ***** im se smrzne kad vide interventnu,
zivot s druge strane ulice ima mrachne hodnike,
opet si u promet pushtao narkotike.
Duvamo po kraju u centru gradske buke,
pusti geto zvake, daj mi kesh na ruke,
macho dokazivanje, frke slomljene vilice,
pao si na delu, sada ruke stezu lisice.
Opet sve po starom, opet si u istrazi,
chuo sam da Bozidar prekosutra izlazi,
kume ti se pripazi, ulica je dvolichna,
klinka je posebna, droljica je prosechna.
Bivshi frajer lezi joj u zaveli,
on i njegov ortak tipu su facu gazili,
radili su gajbu al’ tip je bio ciku,
dok je zvao pubove, u facu pucali su tipu,
mrtav ost’o je na mestu, ubistvo prvog stepena,
ja sam samo svedok ovog ludog vremena,
pobegli su s keshom,
pricha se da klinci su uhapsheni prekuche u Podgorici.
Refren:
I kada smejem se, i kada sam u *****,
ne bitno gde sam, Uzice je u srcu,
i kada zadnji otkucaj bude izbledeo na suncu,
i kada srce stane, Uzice ostaje u srcu.
3. strofa:
Gledam ovo ljuto gradsko stanovnishtvo,
hoce lovu odmah pa furaju razbojnishtvo,
ja u autobusu gledam face radnika,
snovi slomljeni u ochima, socijalna tematika.
U novchanicima jedva 1000 dinara,
tuzno me prosjak gleda, u dzepu ni 50 para,
monotonija sivila depresiju stvara,
mi smo Uzichani – frajeri bez para.
Mnogo poznanika odavno su u braku,
zaboravljamo tugu vikendom na shanku,
sanjamo inostranstvo, plaze San-Tropea,
sanjamo bogatstvo tuzni ispred TV-a.
Ja sam zadnji gradski odmetnik, sanjam gradske sne,
nisam video svet – Uzice mi je sve.
I komshiluk – bez njega ne mogu da dishem,
o njemu pishem, nemam gde da zbrishem,
volim centar grada, gradske solitere,
miris asfalta – gledam penzionere:
smeju se, face pune bora al’ su vesele,
chekaju momenat gore da se presele.
Do tada gaze beton, koraci tezi od mermera,
ti slushash prvo poglavlje uzichkog bestselera.
Sneza se udala za Denisa, u Francuskoj zive,
a ja i dalje sharam fasade sive,
kume keve mi ne zelim te uvrediti,
al’ pusti taj heroin, celog ce te iscediti,
izvuci se iz toga, totalno cesh puci,
volim te k’o brata al’ necu dzankija u kuci.
Sad ushmrkavash u nos, do juche samo rolo,
nemash vishe drugova, u svom bolu si ost’o solo.
(...Uzice 93/1)
Refren:
I kada smejem se, i kada sam u *****,
ne bitno gde sam, Uzice je u srcu,
i kada zadnji otkucaj bude izbledeo na suncu,
i kada srce stane, Uzice ostaje u srcu (zauvek).
Intro:
...yeah...Deniro, da da, ona faca s maskom – jeste bash ta,
31000 ruza za dame, pravo iz Uzica...
...ha ha...dobrodoshli u moj komshiluk – Uzice, centar grada,
93/1 raskrsnica, blok Zlatibor aha – samo za dame,
za prave geto frajere i prave gradske face – a ne za seljachine !
1. strofa:
U srcu Uzice, mokre ulice i kishe uzichke,
vreme kad smo klikere igrali kraj muzichke,
sve je bilo iskreno, klinachko glupiranje,
sada sve se svelo na lovu i foliranje.
Gledam sve te klinke, obichno su derishta,
a vec se loze na bembare i kozna sedishta,
a za volanom seljaci, kozni miljaci,
pijane maloletnice s tonu shminke na faci.
A mushkarci k’o mushkarci, kad im se dignu,
kad su pijani privode shta stignu.
Sve su odlichne posle piva i tekile,
ruzne sve su lepe – bar su sinoc bile.
Vikendom se zezamo, nedeljom se treznimo,
nedelja je smor, kume dosadno je jezivo,
radni dani su OK, po centru face cirkulishu,
devojke su lepe, tipovi za njima uzdishu,
miris benzina udishu u centru gradskog smoga,
umire komshiluk – izjeda ga droga.
Za sve ortake koji su dotakli dno –
glavu gore, ima josh mnogo toga da se vidi !
Refren:
I kada smejem se, i kada sam u *****,
ne bitno gde sam, Uzice je u srcu,
i kada zadnji otkucaj bude izbledeo na suncu,
i kada srce stane, Uzice ostaje u srcu.
2. strofa:
Svi su kume pobegli, samo mi smo ostali,
snovi su se slomili, planovi su propali,
vishe ne planiram vec rechi sprovodim u dela,
uvek iste face srecem kod hotela,
klincima je dosadno pa motaju zeleno,
svaki dan novo krivichno delo je pochinjeno.
Klinci misle to je zezanje pa duvaju po centru,
a ***** im se smrzne kad vide interventnu,
zivot s druge strane ulice ima mrachne hodnike,
opet si u promet pushtao narkotike.
Duvamo po kraju u centru gradske buke,
pusti geto zvake, daj mi kesh na ruke,
macho dokazivanje, frke slomljene vilice,
pao si na delu, sada ruke stezu lisice.
Opet sve po starom, opet si u istrazi,
chuo sam da Bozidar prekosutra izlazi,
kume ti se pripazi, ulica je dvolichna,
klinka je posebna, droljica je prosechna.
Bivshi frajer lezi joj u zaveli,
on i njegov ortak tipu su facu gazili,
radili su gajbu al’ tip je bio ciku,
dok je zvao pubove, u facu pucali su tipu,
mrtav ost’o je na mestu, ubistvo prvog stepena,
ja sam samo svedok ovog ludog vremena,
pobegli su s keshom,
pricha se da klinci su uhapsheni prekuche u Podgorici.
Refren:
I kada smejem se, i kada sam u *****,
ne bitno gde sam, Uzice je u srcu,
i kada zadnji otkucaj bude izbledeo na suncu,
i kada srce stane, Uzice ostaje u srcu.
3. strofa:
Gledam ovo ljuto gradsko stanovnishtvo,
hoce lovu odmah pa furaju razbojnishtvo,
ja u autobusu gledam face radnika,
snovi slomljeni u ochima, socijalna tematika.
U novchanicima jedva 1000 dinara,
tuzno me prosjak gleda, u dzepu ni 50 para,
monotonija sivila depresiju stvara,
mi smo Uzichani – frajeri bez para.
Mnogo poznanika odavno su u braku,
zaboravljamo tugu vikendom na shanku,
sanjamo inostranstvo, plaze San-Tropea,
sanjamo bogatstvo tuzni ispred TV-a.
Ja sam zadnji gradski odmetnik, sanjam gradske sne,
nisam video svet – Uzice mi je sve.
I komshiluk – bez njega ne mogu da dishem,
o njemu pishem, nemam gde da zbrishem,
volim centar grada, gradske solitere,
miris asfalta – gledam penzionere:
smeju se, face pune bora al’ su vesele,
chekaju momenat gore da se presele.
Do tada gaze beton, koraci tezi od mermera,
ti slushash prvo poglavlje uzichkog bestselera.
Sneza se udala za Denisa, u Francuskoj zive,
a ja i dalje sharam fasade sive,
kume keve mi ne zelim te uvrediti,
al’ pusti taj heroin, celog ce te iscediti,
izvuci se iz toga, totalno cesh puci,
volim te k’o brata al’ necu dzankija u kuci.
Sad ushmrkavash u nos, do juche samo rolo,
nemash vishe drugova, u svom bolu si ost’o solo.
(...Uzice 93/1)
Refren:
I kada smejem se, i kada sam u *****,
ne bitno gde sam, Uzice je u srcu,
i kada zadnji otkucaj bude izbledeo na suncu,
i kada srce stane, Uzice ostaje u srcu (zauvek).
$hom@
Početnik
- Poruka
- 41
Juice - Pobednik
Album - "Hiphopium vol.1" (BK Sound,2003)
Moje rechi bole i moje rechi vole,
i podizu me dok padam dole,
duboko u prazne snove,
i ko u pustinji bez vode,
melodije me vode, kompozicija,
razlichitih pozicija, na svom sam mestu,
dajem poshtovanje svakom gestu,
uspomene vezu me za devedesetshestu,
i drago mi je, zbog svakog lepog dana,
kada ustanem i izadjem iz stana,
i pogledam oko sebe isto okruzenje srecem tebe,
vidim da neki ljudi vrede, ali ne smatram,
da su ishta vredniji od mene,
tako vidjenje me pokrene u dan drugi,
sati nekad prolete nekad stvarno su dugi,
i moje postojanje me chini srecnim,
svi padovi me chine vecim,
ja rastem i svakog dana prerastam prethodni,
iza nas su vekovi chudno neko reko bi,
mozda je kasno kad shvatimo da gresimo tad patimo,
ljudi nisu svesni kolko neki su besni,
al tu ja nishta ne mogu, to je zakonik,
i milion puta plako bih da znam da cu sigurno uspeti,
ni zbog koga posustati, jer niko vredan nije,
moje dushevne robije, josh sam mlad pobedu cu postici,
nikad ili sad jer ovaj grad je moj hram, i dokle vishe...
Ova igra je teshka i svaka greshka zivot znachi,
gde svaki poraz nebo smrachi ja postajem jachi,
jer svaki moj stih je deo mog zivota,
ja izlazim ko pobednik,
i ova igra je teshka i svaka greshka zivot znachi,
gde svaki poraz nebo smrachi ja postajem jachi,
jer svaki moj stih je deo mog zivota,
ja izlazim ko pobednik...
Katastrofe uvek raznosim, posle prve strofe
po ko zna koji put pizdim pakujem u torbu, nemam kofer,
odlazim iz grada bezim od smrada, lazi, jada,
besa tornada, uboda pikada u centar,
i uvek vidim neshto novo, uvek mi otvara um,
uticaj zraka na technost u mom telu kad je mesec pun,
sazrevam lagano radove stavljam na pano,
neke poteze ne pravim jer mislim da je rano,
kada bilo je sve bez frke nije bilo trke,
brodovi imali su svoje luke,
ekipa na klupi, dve tri ****, seti se lepih dana,
puno piva, malo brige i marihuana,
uvek bez preterivanja samo par cimova,
da mozak pusti da se zavrshi par filmova,
a sad sam na nivou zdravog psihickog stanja,
trudim se da zivot bude bolji, ***** svakoj drolji...
I ova igra je teshka i svaka greshka zivot znachi,
gde svaki poraz nebo smrachi ja postajem jachi,
jer svaki moj stih je deo mog zivota,
ja izlazim ko pobednik,
i ova igra je teshka i svaka greshka zivot znachi,
gde svaki poraz nebo smrachi ja postajem jachi,
jer svaki moj stih je deo mog zivota,
ja izlazim ko pobednik...
I vao grai je shkate i kasva shkagre votzi chizna,
deg kisva razpo bone chismra ja stajempo chija,
jer kisva moj hsti je ode gmo votazi,
ja zlazimi ko bednikpo...
Album - "Hiphopium vol.1" (BK Sound,2003)
Moje rechi bole i moje rechi vole,
i podizu me dok padam dole,
duboko u prazne snove,
i ko u pustinji bez vode,
melodije me vode, kompozicija,
razlichitih pozicija, na svom sam mestu,
dajem poshtovanje svakom gestu,
uspomene vezu me za devedesetshestu,
i drago mi je, zbog svakog lepog dana,
kada ustanem i izadjem iz stana,
i pogledam oko sebe isto okruzenje srecem tebe,
vidim da neki ljudi vrede, ali ne smatram,
da su ishta vredniji od mene,
tako vidjenje me pokrene u dan drugi,
sati nekad prolete nekad stvarno su dugi,
i moje postojanje me chini srecnim,
svi padovi me chine vecim,
ja rastem i svakog dana prerastam prethodni,
iza nas su vekovi chudno neko reko bi,
mozda je kasno kad shvatimo da gresimo tad patimo,
ljudi nisu svesni kolko neki su besni,
al tu ja nishta ne mogu, to je zakonik,
i milion puta plako bih da znam da cu sigurno uspeti,
ni zbog koga posustati, jer niko vredan nije,
moje dushevne robije, josh sam mlad pobedu cu postici,
nikad ili sad jer ovaj grad je moj hram, i dokle vishe...
Ova igra je teshka i svaka greshka zivot znachi,
gde svaki poraz nebo smrachi ja postajem jachi,
jer svaki moj stih je deo mog zivota,
ja izlazim ko pobednik,
i ova igra je teshka i svaka greshka zivot znachi,
gde svaki poraz nebo smrachi ja postajem jachi,
jer svaki moj stih je deo mog zivota,
ja izlazim ko pobednik...
Katastrofe uvek raznosim, posle prve strofe
po ko zna koji put pizdim pakujem u torbu, nemam kofer,
odlazim iz grada bezim od smrada, lazi, jada,
besa tornada, uboda pikada u centar,
i uvek vidim neshto novo, uvek mi otvara um,
uticaj zraka na technost u mom telu kad je mesec pun,
sazrevam lagano radove stavljam na pano,
neke poteze ne pravim jer mislim da je rano,
kada bilo je sve bez frke nije bilo trke,
brodovi imali su svoje luke,
ekipa na klupi, dve tri ****, seti se lepih dana,
puno piva, malo brige i marihuana,
uvek bez preterivanja samo par cimova,
da mozak pusti da se zavrshi par filmova,
a sad sam na nivou zdravog psihickog stanja,
trudim se da zivot bude bolji, ***** svakoj drolji...
I ova igra je teshka i svaka greshka zivot znachi,
gde svaki poraz nebo smrachi ja postajem jachi,
jer svaki moj stih je deo mog zivota,
ja izlazim ko pobednik,
i ova igra je teshka i svaka greshka zivot znachi,
gde svaki poraz nebo smrachi ja postajem jachi,
jer svaki moj stih je deo mog zivota,
ja izlazim ko pobednik...
I vao grai je shkate i kasva shkagre votzi chizna,
deg kisva razpo bone chismra ja stajempo chija,
jer kisva moj hsti je ode gmo votazi,
ja zlazimi ko bednikpo...