Гамбино
Elita
- Poruka
- 18.757
Хрватска самоуправа у Босни и Херцеговини
На трећем засједању Хрватског народног сабора БиХ одржаног 3.ожујка 2001.године у Мостару донешена је одлука о успостави Међужупанијског-међуопћинског вијећа као привременог облика Хрватске самоуправе у БиХ с циљем да се заустави мајоризација и отвори хрватско питање у Босни и Херцеговини након одлуке Уставног суда БиХ којом се одбацује захтјев да се преиспитају наметнуте измјене Изборних правила и прописа који је поднио хрватски ћлан Предсједништва БиХ Анте Јелавић. Уочи парламентарних избора у студеноме 2000.године као одговор на процес мајоризације који је кулминирао наметањем Измјена изборних правила и прописа утемељен је Хрватски народни сабор БиХ 28.листопада 2000.године у Новом Травнику као кровна политичка институција Хрвата у БиХ.На утемељитеском засједању Хрватског народног сабора БиХ донешена је Декларација о правима и положају хрватског народа у БиХ.За предсједника Предсједништва Хрватског народног сабора БиХ изабран је тадашњи хрватски члан Предсједништва БИХ И предсједник ХДЗ БиХ Анте Јелавић.
Мајоризација Хрвата у БиХ[уреди ВЕ | уреди]
Унутар Федерације БиХ, Парламент има два дома, Заступнички дом и Дом народа. Федерални Дом народа се бира у жупанијским скупштинама. Циљ Дома народа је изједначити представнике бројчано слабијих Хрвата унутар бошњачко-хрватске федерације, што упорабу вета чини природном. Међутим, односи између Међународне заједнице и Хрвата су се почели погоршавати када су хрватске странке, особито ХДЗ БиХ, показале спремност користити своје право на вето у Дому народа Федерације.[1]
Разлике између њих су дошле до изражаја 2000. године када је ОЕСС, под водством Американца Роберта Баррyја, а на приједлог једног од његових дужносника Каре Воллана, промијенио правила за избор у Дом народа Федерације БиХ. Детаљи о овоме, као и о устроју БиХ као цјелине, су готово незамисливо сложени и опскурни. Уистину само је Међународна заједница могла израдити тако неприступачан и опскуран сустав попут онога у БиХ. Успркос неприступачној сложености учинак промјена био је одступање од кључног начела за најмалобројнију скупину као што су Хрвати - да Бошњаци бирају бошњачке кандидате, а Хрвати хрватске у Дом народа ФБиХ. То начело је уграђено и у Уставу БиХ и у Уставу Федерације БиХ. Чланак 8 федералног Устава (гдје се говори о Дому народа) прописује да ће "Бошњаци, Хрвати и Остали из сваке жупаније бити бирани од стране одговарајућих заступника у жупанијским скупстинама". Исто начело, наиме да сваки конститутивни народ бира своје представнике, уграђено је и у Уставу државе Босне и Херцеговине.[1]
Дана 11. листопада 2000. године, само један мјесец прије опћих парламентарних избора, ОЕСС је под водством Каре Воллана промијенио Правила и Прописе. Измјењеном одредбом, Бошњаци могу гласовати за хрватске кандидате и обратно док је раније сваки конститутивни народ гласовао само за своје представнике. Учинак ове промјене једноставно омогућава да хрватски представници буду изабрани од стране странке које немају потпору хрватског бирачког тијела. Другим ријечима, главни смисао Дома народа ФБиХ - представљати колективна права сваког конститутивног народа, је поништен овом мјером.[1]
Дом народа тиме постаје само још једна верзија Заступнишког дома, којег бира цијела Федерација Босне и Херцеговине. Промјене у правилима начина на који се бирају саме жупаније такођер је значило, потврдили су Хрвати, да хрватски политицари могу бити изабрани у висока законодавна тијела без да имају стварну потпору бирачког тијела. На тај начин на функције могу бити постављени подобни политичари који не би користили овласти које им је Устав дао.[1]
Хрвати Босне и Херцеговине, под водством Хрватске демократске заједнице Босне и Херцеговине, ово су назвали "деконституционализацијом Хрвата у Босни и Херцеговини". Као одговор на то сазван је Хрватски народни сабор у Новом Травнику, 28. листопада 2000. године. За предсједника Предсједништва Хрватског народног сабора изабран је Анте Јелавић, тадашњи предсједник ХДЗ-а БиХ и хрватски члан Предсједништва БиХ. Тројица допредсједника предсједништва Хрватског народног сабора БиХ су Здравко Хрстић (ХСП БиХ), Анте Пашалић (ХКДУ БиХ) и Петар Милић (утемељитељ странке Хрватски демокршћани). Усвојена је Декларација која је прогласила сувереност хрватског народа у БиХ, а поготово њиховог права да као Хрвати бирају Хрвате у политичке институције БиХ. Једногласно усвојена Декларација о правима Хрвата у БиХ, у најкраћем, захтијева другачији територијални устрој државе БиХ.[2] По Декларацији "суверенитет хрватског народа у БиХ је неупитан и неотуђив; захтијева се пуна уставна и стварна једнакост сва три суверена и конститутивна народа у БиХ која се једино може остварити истовјетним уставним и административно-територијалним унутарњим устројем цијеле БиХ; примјена начела консензуса у одлучивању и паритет у судјеловању и ротације на челним мјестима тијела и институција уз неспорно право хрватског народа на самостални избор заступника у Домове народа (Дом народа ФБиХ и БиХ) и члана Предсједништва БиХ". Осим Декларације једногласно је усвојена и одлука о расписивању референдума о Хрватском народном сабору.[1]
У Босни и Херцеговини, 11. студеног 2000. године одржани су парламентарни избори. Неовисно, од избора Хрвати су гласовали на референдуму о Хрватском народном сабору, који је на том референдуму добио потпору преко 90 % хрватског бирачког тијела. На опћинским изборима 2000. године, у Федерацији Босне и Херцеговине по први пут побједу нису однијеле националистичке. Два мјесеца након избора, конституирана је власт у Федерацији БиХ. Десет политичких странака Федерацији БиХ, чланице Демократске алијансе за промјене (ДАП), усвојиле су документ о међусобним страначким обавезама, приоитетним правцима дјеловања и оперативном плану рада. Поред СДП-а БиХ као лидерске странке, у ДАП-у су још биле: Странка за Босну и Херцеговину Хариса Силајџића и Нова хрватска иницијатива Крешимира Зубака, те низ малих странка попут Странке умировљеника, Либерално-бошњачке странке, Грађанско-демократске и слично. Другим ријечима, изван Алијансе за промјене налазиле су се националистичке странке: ХДЗ БиХ и СДА , које су први пут након 10 година изгубиле коалицијску парламентрану већину, а тиме и могућност да се појаве у новој власти. Хрватима је било незамисливо да их преставља Нова хрватска инцијатива, странка која је у Парламенту ФБиХ освојила само два мандата (ХДЗ БиХ је освојио 25 мандата) и која није побиједила у ниједној жупанији (ХДЗ БиХ је побиједио у три већинске хрватске жупаније и двије мјешовите, а био је заступљен и у осталим жупанијама).[3]
Дана 2. и 3. вељаче 2001. године, Уставни суд Босне и Херцеговине одбацио је жалбу допуњене с приједлогом привремене мјере коју је поднио хрватски члан Предсједништва БиХ Анте Јелавић против измјена Изборних правила и прописа (тим промјенама многобројнији Бошњаци у жупанијским скупштинама могу бирати изасланикр из реда хрватског народа у Дому народа Парламента ФБиХ) с образложењем да није надлежан у наведеном предмету.Наведена одлука Уставног суда БиХ која је донешена прегласавањем пет наспрам четри уз потпору тројице страних судија и издвојена мишљења четворице домаћих судија била је радикалан удар на уставно-правни положај хрватског народа која је омогућила њихову дискриминацију у ФБиХ и БиХ.
Успостава и дјеловање Хрватске самоуправе[уреди ВЕ | уреди]
Као одговор на то, на трећем засједању Хрватског народног сабора БиХ одржаног 3.ожујка 2001.године у Мостару донешена је одлука о успостави Међужупанијског-међуопћинског вијећа као привремени облик Хрватске самоуправе у БиХ и Платформу о демократској и самодрживој БиХ наводећи као два извора своје легитимности резултате референдума, одржаног 11. студеног 2000. године и неуставну природу ОЕСС-ових измјена Изборних правила и прописа. Међужупанијско-међуопћинско вијеће, као облик привремене хрватске самоуправе успостављено је као облик самозаштите хрватског народа од свих насртаја на његова права и слободе, као и трајно штетних посљедица дјеловања власти успостављеној противно његовој демократски израженој вољи у БиХ, истиче се у закључцима Хрватског народног сабора. [4] Ту одлуку о успостави привремене Хрватске самоуправе и све законске прописе њезина привременог Законодавног вијећа Хрватски народни сабор би повукао у року од 15 дана ако би се испунили увјети Хрватског народног сабора у складу с уставима БиХ и Федерације БиХ који јамче равноправност хрватског народа с друга два конститутивна народа БиХ.[5] Увјети су били: обвезивање политичких партнера из реда друга два народа да ће поштовати изборну вољу хрватског народа као себи једнакога и Уставом зајамчене равноправности, те да ће поштивати начела паритета ротације и консензуса. Међународна администрација треба се обвезати да ће повући протууставну одлуку о начину избора заступника у Дом народа парламента БиХ и Федерације БиХ, јамчећи уставно изражено начело самосталног избора у тијела националног заступања те да се обвеже поштовати начин гласовања у Дому народа са свим заштитним јамствима за сваки народ, као и на поштивање слободно изражене воље на демократским изборима. Политички партнери у Босни и Херцеговини и Међународна заједница у предвиђеном року од 15 дана нису удовољили наведеним увјетима који су сукладни уставима Босне и Херцеговине и Федерације БиХ, све одлуке о успостави привремене Хрватске самоуправе, Хрватски народни сабор прогласио је пуноважним.[1]
На трећем засједању Хрватског народног сабора БиХ одржаног 3.ожујка 2001.године у Мостару донешена је одлука о успостави Међужупанијског-међуопћинског вијећа као привременог облика Хрватске самоуправе у БиХ с циљем да се заустави мајоризација и отвори хрватско питање у Босни и Херцеговини након одлуке Уставног суда БиХ којом се одбацује захтјев да се преиспитају наметнуте измјене Изборних правила и прописа који је поднио хрватски ћлан Предсједништва БиХ Анте Јелавић. Уочи парламентарних избора у студеноме 2000.године као одговор на процес мајоризације који је кулминирао наметањем Измјена изборних правила и прописа утемељен је Хрватски народни сабор БиХ 28.листопада 2000.године у Новом Травнику као кровна политичка институција Хрвата у БиХ.На утемељитеском засједању Хрватског народног сабора БиХ донешена је Декларација о правима и положају хрватског народа у БиХ.За предсједника Предсједништва Хрватског народног сабора БиХ изабран је тадашњи хрватски члан Предсједништва БИХ И предсједник ХДЗ БиХ Анте Јелавић.
Мајоризација Хрвата у БиХ[уреди ВЕ | уреди]
Унутар Федерације БиХ, Парламент има два дома, Заступнички дом и Дом народа. Федерални Дом народа се бира у жупанијским скупштинама. Циљ Дома народа је изједначити представнике бројчано слабијих Хрвата унутар бошњачко-хрватске федерације, што упорабу вета чини природном. Међутим, односи између Међународне заједнице и Хрвата су се почели погоршавати када су хрватске странке, особито ХДЗ БиХ, показале спремност користити своје право на вето у Дому народа Федерације.[1]
Разлике између њих су дошле до изражаја 2000. године када је ОЕСС, под водством Американца Роберта Баррyја, а на приједлог једног од његових дужносника Каре Воллана, промијенио правила за избор у Дом народа Федерације БиХ. Детаљи о овоме, као и о устроју БиХ као цјелине, су готово незамисливо сложени и опскурни. Уистину само је Међународна заједница могла израдити тако неприступачан и опскуран сустав попут онога у БиХ. Успркос неприступачној сложености учинак промјена био је одступање од кључног начела за најмалобројнију скупину као што су Хрвати - да Бошњаци бирају бошњачке кандидате, а Хрвати хрватске у Дом народа ФБиХ. То начело је уграђено и у Уставу БиХ и у Уставу Федерације БиХ. Чланак 8 федералног Устава (гдје се говори о Дому народа) прописује да ће "Бошњаци, Хрвати и Остали из сваке жупаније бити бирани од стране одговарајућих заступника у жупанијским скупстинама". Исто начело, наиме да сваки конститутивни народ бира своје представнике, уграђено је и у Уставу државе Босне и Херцеговине.[1]
Дана 11. листопада 2000. године, само један мјесец прије опћих парламентарних избора, ОЕСС је под водством Каре Воллана промијенио Правила и Прописе. Измјењеном одредбом, Бошњаци могу гласовати за хрватске кандидате и обратно док је раније сваки конститутивни народ гласовао само за своје представнике. Учинак ове промјене једноставно омогућава да хрватски представници буду изабрани од стране странке које немају потпору хрватског бирачког тијела. Другим ријечима, главни смисао Дома народа ФБиХ - представљати колективна права сваког конститутивног народа, је поништен овом мјером.[1]
Дом народа тиме постаје само још једна верзија Заступнишког дома, којег бира цијела Федерација Босне и Херцеговине. Промјене у правилима начина на који се бирају саме жупаније такођер је значило, потврдили су Хрвати, да хрватски политицари могу бити изабрани у висока законодавна тијела без да имају стварну потпору бирачког тијела. На тај начин на функције могу бити постављени подобни политичари који не би користили овласти које им је Устав дао.[1]
Хрвати Босне и Херцеговине, под водством Хрватске демократске заједнице Босне и Херцеговине, ово су назвали "деконституционализацијом Хрвата у Босни и Херцеговини". Као одговор на то сазван је Хрватски народни сабор у Новом Травнику, 28. листопада 2000. године. За предсједника Предсједништва Хрватског народног сабора изабран је Анте Јелавић, тадашњи предсједник ХДЗ-а БиХ и хрватски члан Предсједништва БиХ. Тројица допредсједника предсједништва Хрватског народног сабора БиХ су Здравко Хрстић (ХСП БиХ), Анте Пашалић (ХКДУ БиХ) и Петар Милић (утемељитељ странке Хрватски демокршћани). Усвојена је Декларација која је прогласила сувереност хрватског народа у БиХ, а поготово њиховог права да као Хрвати бирају Хрвате у политичке институције БиХ. Једногласно усвојена Декларација о правима Хрвата у БиХ, у најкраћем, захтијева другачији територијални устрој државе БиХ.[2] По Декларацији "суверенитет хрватског народа у БиХ је неупитан и неотуђив; захтијева се пуна уставна и стварна једнакост сва три суверена и конститутивна народа у БиХ која се једино може остварити истовјетним уставним и административно-територијалним унутарњим устројем цијеле БиХ; примјена начела консензуса у одлучивању и паритет у судјеловању и ротације на челним мјестима тијела и институција уз неспорно право хрватског народа на самостални избор заступника у Домове народа (Дом народа ФБиХ и БиХ) и члана Предсједништва БиХ". Осим Декларације једногласно је усвојена и одлука о расписивању референдума о Хрватском народном сабору.[1]
У Босни и Херцеговини, 11. студеног 2000. године одржани су парламентарни избори. Неовисно, од избора Хрвати су гласовали на референдуму о Хрватском народном сабору, који је на том референдуму добио потпору преко 90 % хрватског бирачког тијела. На опћинским изборима 2000. године, у Федерацији Босне и Херцеговине по први пут побједу нису однијеле националистичке. Два мјесеца након избора, конституирана је власт у Федерацији БиХ. Десет политичких странака Федерацији БиХ, чланице Демократске алијансе за промјене (ДАП), усвојиле су документ о међусобним страначким обавезама, приоитетним правцима дјеловања и оперативном плану рада. Поред СДП-а БиХ као лидерске странке, у ДАП-у су још биле: Странка за Босну и Херцеговину Хариса Силајџића и Нова хрватска иницијатива Крешимира Зубака, те низ малих странка попут Странке умировљеника, Либерално-бошњачке странке, Грађанско-демократске и слично. Другим ријечима, изван Алијансе за промјене налазиле су се националистичке странке: ХДЗ БиХ и СДА , које су први пут након 10 година изгубиле коалицијску парламентрану већину, а тиме и могућност да се појаве у новој власти. Хрватима је било незамисливо да их преставља Нова хрватска инцијатива, странка која је у Парламенту ФБиХ освојила само два мандата (ХДЗ БиХ је освојио 25 мандата) и која није побиједила у ниједној жупанији (ХДЗ БиХ је побиједио у три већинске хрватске жупаније и двије мјешовите, а био је заступљен и у осталим жупанијама).[3]
Дана 2. и 3. вељаче 2001. године, Уставни суд Босне и Херцеговине одбацио је жалбу допуњене с приједлогом привремене мјере коју је поднио хрватски члан Предсједништва БиХ Анте Јелавић против измјена Изборних правила и прописа (тим промјенама многобројнији Бошњаци у жупанијским скупштинама могу бирати изасланикр из реда хрватског народа у Дому народа Парламента ФБиХ) с образложењем да није надлежан у наведеном предмету.Наведена одлука Уставног суда БиХ која је донешена прегласавањем пет наспрам четри уз потпору тројице страних судија и издвојена мишљења четворице домаћих судија била је радикалан удар на уставно-правни положај хрватског народа која је омогућила њихову дискриминацију у ФБиХ и БиХ.
Успостава и дјеловање Хрватске самоуправе[уреди ВЕ | уреди]
Као одговор на то, на трећем засједању Хрватског народног сабора БиХ одржаног 3.ожујка 2001.године у Мостару донешена је одлука о успостави Међужупанијског-међуопћинског вијећа као привремени облик Хрватске самоуправе у БиХ и Платформу о демократској и самодрживој БиХ наводећи као два извора своје легитимности резултате референдума, одржаног 11. студеног 2000. године и неуставну природу ОЕСС-ових измјена Изборних правила и прописа. Међужупанијско-међуопћинско вијеће, као облик привремене хрватске самоуправе успостављено је као облик самозаштите хрватског народа од свих насртаја на његова права и слободе, као и трајно штетних посљедица дјеловања власти успостављеној противно његовој демократски израженој вољи у БиХ, истиче се у закључцима Хрватског народног сабора. [4] Ту одлуку о успостави привремене Хрватске самоуправе и све законске прописе њезина привременог Законодавног вијећа Хрватски народни сабор би повукао у року од 15 дана ако би се испунили увјети Хрватског народног сабора у складу с уставима БиХ и Федерације БиХ који јамче равноправност хрватског народа с друга два конститутивна народа БиХ.[5] Увјети су били: обвезивање политичких партнера из реда друга два народа да ће поштовати изборну вољу хрватског народа као себи једнакога и Уставом зајамчене равноправности, те да ће поштивати начела паритета ротације и консензуса. Међународна администрација треба се обвезати да ће повући протууставну одлуку о начину избора заступника у Дом народа парламента БиХ и Федерације БиХ, јамчећи уставно изражено начело самосталног избора у тијела националног заступања те да се обвеже поштовати начин гласовања у Дому народа са свим заштитним јамствима за сваки народ, као и на поштивање слободно изражене воље на демократским изборима. Политички партнери у Босни и Херцеговини и Међународна заједница у предвиђеном року од 15 дана нису удовољили наведеним увјетима који су сукладни уставима Босне и Херцеговине и Федерације БиХ, све одлуке о успостави привремене Хрватске самоуправе, Хрватски народни сабор прогласио је пуноважним.[1]
.........bice u celosti SRPSKE ili Srba uopste nece biti!
