Хералдика и њени принципи

[Лекизан]

Читао сам и мислим да вреди.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Da li je čitao ko od forumaša i vredi li ovih silnih novaca?

Pogledajte prilog 528581

Postavio sam više delova na forum i mislim da nisam jedini. Apsolutno je fenomenalna knjiga i vredi svaku paru; ja sam je kupio na Sajmu knjiga za neku smešnu rasprodaju na poslednji dan za svega hiljadu-dve dinara.

P. S. Imaj na umu da kruže skenovi u pdf-u...ali nije veliki format tako da samo rai teksta ima smila, a ne baš toliko mnogo radi slika (kojih ima mali milion).

 

[Mrkalj]

Da li je čitao ko od forumaša i vredi li ovih silnih novaca?

Pogledajte prilog 528581

Naslov je (marketinški) promašaj. Donekle ima uvredljivu konotaciju. Zašto se knjiga ne zove Srpska heraldika?

 

[Акај]

Naslov je (marketinški) promašaj. Donekle ima uvredljivu konotaciju. Zašto se knjiga ne zove Srpska heraldika?

Uzimajući u obzir Acovićevo delovanje i stavove moguu samo pretpostaviti da je do izdavača.

 

[Акај]

Postavio sam više delova na forum i mislim da nisam jedini. Apsolutno je fenomenalna knjiga i vredi svaku paru; ja sam je kupio na Sajmu knjiga za neku smešnu rasprodaju na poslednji dan za svega hiljadu-dve dinara.

P. S. Imaj na umu da kruže skenovi u pdf-u...ali nije veliki format tako da samo rai teksta ima smila, a ne baš toliko mnogo radi slika (kojih ima mali milion).

Ispratio sam, od tada mi je na spisku za kupovinu, uz još jedno 100 knjiga pride.
Skenovi za knjigu ovakvog pofila i obima prosto ne idu, nikada nije kao knjiga u rukama. Probao sam na Kindlu da vidim kako izgleda i uopšte ne valja.

Pala je odluka da na sledećem sajmu kupim "Heraldika i Srbi" plus "Slava i čast". Cenim da će zajedno koštati pedesetak evra. Hvala svima na informacijama,

 

[Pumpaj Dinstanović]

Naslov je (marketinški) promašaj. Donekle ima uvredljivu konotaciju. Zašto se knjiga ne zove Srpska heraldika?

Zato što je knjiga dosta šira od toga. Celih prvih 200 strana knjige je o heraldici...epoha Krstaših ratova, njena institucionalizacija, teorijski okviri, motivi, itd....Dobar je naziv; sveobuhvatan. Ako se zauzima jedan totalni pristup nekoj tematici, iliti odnosu, potrebno je tako u naslovu i značiti. Šta ti tu nalaziš uvredljivim?

 

[karlovački]

Novi sam na forumu, pa zapravo nisam niti siguran kako će brzo to sve funkcionirati. Hitno mi je potreban podatak; točan naslov enciklopedije gdje su objavljeni grbovi Jugoslavije i svih republika, kada je to objavljeno i gdje, može li se nabaviti kopija knjige ?

 

[karlovački]

molim vas točan naslov enciklopedije, izdavača, mjesto i godinu izdanja

 

[Лекизан]

Пробај са овим.
https://katalog.kgz.hr/pagesResults...,+Milan,+politolog&xm0=1&selectedId=264003850

 

[karlovački]

Tko je izdavač enciklopedije s grbovima jugoslavenskih republika koje su objavljene u prilogu, gdje je izdana i koje godine. ? Može li se još nabaviti ?

Јасно је да комунистима хералдика и није била тако битна, али зар је могуће да су се овако односили према грбу? Како ко уцрта; црвено или бело - кога је још брига...

evo šaljem kao prilog još jednu značku SR Hrvatske s bijelim poljem

i jedan brončani grb SRH

 

[karlovački]

Hvala na odgovoru, provjeriti ću u knjižnicama i objaviti rezultat. Taj prilog mi je potreban za jedan slikovni esej koji ću na ovom forumu objaviti. Inače ovaj forum je odličan i pratim ga već dvije godine. Zaista ima impresivnih priloga. Čestitam.

 

[Ројалиста]

Novi sam na forumu, pa zapravo nisam niti siguran kako će brzo to sve funkcionirati. Hitno mi je potreban podatak; točan naslov enciklopedije gdje su objavljeni grbovi Jugoslavije i svih republika, kada je to objavljeno i gdje, može li se nabaviti kopija knjige ?

Мени је знана ова књига:

Федеративна Народна Република Југославија : грбови и заставе

и ова књига:

Државни амблеми и друге јавне ознаке у СФРЈ

Податке о књигама можеш наћи у Кобисовом каталогу: http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?ukaz=SFRM&id=1935489983424064

Нажалост, лично немам ниједну од тих књига у дигиталном облику, а тешко да постоји и негде на мрежи слободно доступна.

Покушај сазнати да ли их има нека од библиотека у твом окружењу, па пробај тамо да их добијеш, нису то неке вредне књиге, требао би да можеш да их изнесеш.

 

[karlovački]

Hvala na informaciji, provjeriti ću. O rezultatima istraživanja javiti ću na ovom forumu, Odličan je. Čestitam.

 

[Акај]

Hvala na informaciji, provjeriti ću. O rezultatima istraživanja javiti ću na ovom forumu, Odličan je. Čestitam.

По препоруци форумаша сам се уверио у садржајност и озбиљност књиге, тако да ширим препоруку за куповину -

 

[karlovački]

Занимљиво. Не знам откада им датира грб? Спанхајми или Спанхајмовцу су од 1122-1268 били војводама Корушке. И познатији су у историји словеначких земаља, што се види и по детаљније датим подацима на њиховој Википедији / Spanheimi.

Појава шаихираног грба у словеначким земаљама, подсећа и на једну од најстаријих забележених употреба грба Хрватске, где је у једном случају представљен укомпонован са грбовима Штајерске, Корушке, Крањске и грофова Цељских.

Инсбрук, 1495

Iako nije najstariji prikaz hrvatskoga grba svakako je najpoznatiji.
Okrunjeni šahirani štit s 4 x 4 bijelih (srebrnih) i crvenih polja, uz
grbove Dalmacije i Bosne krasi svod prolaza kuće gradskog suca (Zeller-haus) u Innsbrucku, Herzog Friedrichstr. 35. Svod je 1495. godine oslikan habsburškim pretenzijskim grbovima.

 

[karlovački]

nastavak na prethodni post #5290

Maximilian I. Habsburški nikada nije okrunjen za kralja Hrvatske i Dalmacije ali je ipak je presudno utjecao da njegove pretenzije prema tim kraljevinama budu trajno utjelovljene u grbovima koje je on odredio kako bi i time pokazao svoje pretenzije na ta kraljevstva. Od tog vremena prestaju heraldička lutanja u prikazivanju grbova Hrvatske i Dalmacije. Šahirano polje (srebrno-crveno) za Kraljevinu Hrvatsku i tri zlatne leopardove glave u plavom za Kraljevinu Dalmaciju postaju uobičajena heraldička obilježja tih kraljevina.
Hrvatski šahirani grb je najuspješniji projekt vizualizacije ciljeva političkog marketinga cara Maxililiana I. Habsburškog na prijelazu povijesnih epoha srednjeg u novi vijek.

Benediktinska zaklada sv. Pavla u Lavanthalu. Iznad grobnice grofa Engelberta von Spanheima majstor Thomas von Villach naslikao je 1493.g., za 400 godišnji jubilej osnivanja zaklade fresku s grbovima utemeljitelja zaklade Engelberta von Spanheima i njegove žene Hedvige. Njihov bijelo (srebrno)-crvenio oslikani štit s vremenom preuzima zaklada i postaje njihov grb. Uz taj grb je Koruški zemaljski grb.

 

[Ројалиста]

Мени је занимљиво то преплитање грбова хрватских и словеначких земаља у 15. веку. Стиче се утисак да су то блиске политичке територије. Па и тај композитни грб селовеначких земаља са уметнутим грбом Хрватске такође оставља такав утисак. Питам се, шта обједињава словеначке и хрватске земље, да би се њихови грбови приказивали спојено?

 

[karlovački]

Мени је занимљиво то преплитање грбова хрватских и словеначких земаља у 15. веку. Стиче се утисак да су то блиске политичке територије. Па и тај композитни грб селовеначких земаља са уметнутим грбом Хрватске такође оставља такав утисак. Питам се, шта обједињава словеначке и хрватске земље, да би се њихови грбови приказивали спојено?

Usudio bih se reči, samo želje Maximilijana I. Habsburškog da se dokopa kraljevstva Hrvatske i Dalmacije etc. Zato je s Jagelovićima 4 (četiri) puta sklapao nasljedne ugovore da dobije te zemlje ako Jagelovići ne budu imali zakonitog muškog potomka. Da, tako se to i zbilo. Mohačka bitka 1526. Nakon osvajanja Beograda 1521.god. Sultan Sulejman II. Zakonodavac (nama poznatiji kao ”Veličanstveni”) priprema veliku vojnu na Ugarsku. Previše samouvjereni i arogantni ugarski velikaši precjenjuju svoju snagu. Traže sukob odmah. Ne žele čekati pojačanje, postrojbe ranije pozvanog, Krste Frankopana. Ludovik II. Jagelović ugarsko - hrvatski kralj tako prerano započinje boj. U tom strahovitom srazu vojski poginulo je preko 1.000 ugarskih i dijelom hrvatskih plemića i velikaša, kao i preko 10.000 vojnika svake strane. Bježeći pred neprijateljem i sam kralj je poginuo utopivši se u potoku Čelej (madž. Csele). Nije imao zakonitog potomstva. Maximilijan nije više bio živ da proslavi konačno proširenje na kraljevstva Hrvatske i Dalmacije. Pazi! Štit sa šahiranim poljem iznad ostalih grbova može predstavljati Maximilijanove želje (ali samo želje) za supremacijom kraljevstva Hrvatske nad nasljednim Unutarnjo-austrijskim zemljama koje su prikazane na grbu. Političke posljedice izgubljene bitke na Mohačkom polju su bile strahovite: 1. Nakon više od 400 godina postojanja samostalno Hrvatsko-Ugarsko kraljevstvo doživjelo je svoj tragičan kraj, Raspad personalne unije Ugarske i Hrvatske. 2. obje zemlje biraju novoga vladara za uspješniju obranu od osmanskog nadiranja. 3. dio hrvatskoga plemstva izabire Ferdinanda Habsburškoga za kralja na saboru u Cetinu 1527.g. Tada se prvi puta u diplomatičkoj praksi, Cetinska povelja o izboru Ferdinanda za kralja, pojavljuje pečat sa šahiranim poljem 8 x 8 svijetlo i tamno. Od tada će se koristiti i službeno prikazivati na štitu kao grb Hrvatske.

 

[Ројалиста]

Usudio bih se reči, samo želje Maximilijana I. Habsburškog da se dokopa kraljevstva Hrvatske i Dalmacije etc. Zato je s Jagelovićima 4 (četiri) puta sklapao nasljedne ugovore da dobije te zemlje ako Jagelovići ne budu imali zakonitog muškog potomka. Da, tako se to i zbilo. Mohačka bitka 1526. Nakon osvajanja Beograda 1521.god. Sultan Sulejman II. Zakonodavac (nama poznatiji kao ”Veličanstveni”) priprema veliku vojnu na Ugarsku. Previše samouvjereni i arogantni ugarski velikaši precjenjuju svoju snagu. Traže sukob odmah. Ne žele čekati pojačanje, postrojbe ranije pozvanog, Krste Frankopana. Ludovik II. Jagelović ugarsko - hrvatski kralj tako prerano započinje boj. U tom strahovitom srazu vojski poginulo je preko 1.000 ugarskih i dijelom hrvatskih plemića i velikaša, kao i preko 10.000 vojnika svake strane. Bježeći pred neprijateljem i sam kralj je poginuo utopivši se u potoku Čelej (madž. Csele). Nije imao zakonitog potomstva. Maximilijan nije više bio živ da proslavi konačno proširenje na kraljevstva Hrvatske i Dalmacije. Pazi! Štit sa šahiranim poljem iznad ostalih grbova može predstavljati Maximilijanove želje (ali samo želje) za supremacijom kraljevstva Hrvatske nad nasljednim Unutarnjo-austrijskim zemljama koje su prikazane na grbu. Političke posljedice izgubljene bitke na Mohačkom polju su bile strahovite: 1. Nakon više od 400 godina postojanja samostalno Hrvatsko-Ugarsko kraljevstvo doživjelo je svoj tragičan kraj, Raspad personalne unije Ugarske i Hrvatske. 2. obje zemlje biraju novoga vladara za uspješniju obranu od osmanskog nadiranja. 3. dio hrvatskoga plemstva izabire Ferdinanda Habsburškoga za kralja na saboru u Cetinu 1527.g. Tada se prvi puta u diplomatičkoj praksi, Cetinska povelja o izboru Ferdinanda za kralja, pojavljuje pečat sa šahiranim poljem 8 x 8 svijetlo i tamno. Od tada će se koristiti i službeno prikazivati na štitu kao grb Hrvatske.

Да, али то је службени грб Хрватске већ крајем 15. века, вероватно од 1491. године, и склапања мировног споразума са Владиславом II Јагелонцем у Пожуну.

 

[karlovački]

Да, али то је службени грб Хрватске већ крајем 15. века, вероватно од 1491. године, и склапања мировног споразума са Владиславом II Јагелонцем у Пожуну.

Ne, ne bih to tako rekao i mogao sa sigurnošću tvrditi jer je još trajalo heraldičko lutanje u prikazivanju grbova Hrvatske i Dalmacije. Pozivam se na atribucije grbova Ludovika II. iz 1518. -„Dalmatsky kral“ (u crvenom ruka sa sabljom) i „Charvatsky kral“ (u plavom tri zlatne leopardove glave) – na Klaudyanovoj karti Češke iz 1518. (vidi slikovni prilog) prikazani su grbovi zemalja kojima je zaista vladao i grbovi zemalja na koja se pozivao kao vladar.

Prvi primjer koji potvrđuje da su Jagelovići u javnu heraldičku praksu tek početkom 16. stoljeća rabili posebne grbove za Dalmaciju i Hrvatsku (uz grb dodijeljen Kraljevini Slavoniji 1496.). Dokaz je na pročelju gradske viječnice iz 1505. u Bardejovu današnja Slovačka. Postavljen je kvadrirani grb Jagelovića: prvo i drugo polje znamenja Ugarske, treće polje šahirano (4x5) srebrno-crveno za Hrvatsku i četvrto polje za Dalmaciju, u plavom tri zlatne glave leoparda. Srce grba; u zlatnom crni orao Jagelovića. Između krune i štita monogram „W“-Wladislaus. Dakle puno kasniji prikaz grba vladara u javnom prostoru. (vidi rijetku sliku grba na viječnici u Bardejovu-Slovačka)

Odnos Jagelovića i Maximilijanovog nastojanja da se domogne titule kojom se volio predstavljati Mi Maximilian Božjom milošću Rimski kralj … Ugarske, Dammacije, Hrvatske kralj …. pokazuju četiri puta zajamčena prava na prijestolje. – vidi slikovni prilog

1. Maksimilijan je pozivajući se na Ugovor kralja Matijaša i Fridrika III. od 1463. nastojao preuzeti ugarsko – hrvatsko prijestolje ali nije uspio i kraljem postaje češki kralj Vladislav II. Jagelović.
2. Mirom u Požunu sklopi Maksimilijan s Vladislavom II. (7. studenog 1491.) nagodbu kojom je Habsburgovcima po drugi puta zajamčeno ugarsko-hrvatsko prijestolje poslije izumiranja muške loze kralja Vladislava II. Saborom u Budimu (2. veljače 1492.) hrvatski velikaši i neki plemići (barones, proceres regnorum Croacie et Sclavonie) ispravom zajamčuju Maksimilijanu pravo nasljedstva ako kralj Vladislav ne ostavi zakonita sina nasljednika. Ta posebna isprava utvrđuje na nedvosmisleni način državnopravni položaj kraljevstva Hrvatske i Slavonije i ona je pravni temelj buduće habsburške kraljevske vlasti.
3. Po rođenju Vladislavovog sina Ludovika II. (1. srpnja 1506.) obnovljen je ugovor po kojemu je Habsburškoj kući po treći puta bilo zajamčeno pravo nasljedstva poslije izumiranja Jagelovića u Ugarskoj i Hrvatskoj. (19. srpnja 1506. u Beču)
4. Habsburgovcima je po četvrti put zajamčeno pravo nasljedstva na ugarsko-hrvatsko prijestolje za slučaj izumiranja Jagelovića nasljednim ugovorom od 22. srpnja 1515. međusobnim susretima u Požunu i Beču. Maksimilijan je ovaj puta želio posebnim mjerama učvrstiti ugovore. To je postigao Bečkim dvostrukim vjenčanjem (1515.g.) Maksimilijanova unučad Marija i Ferdinand vjenčali su se s Ludovikom i Anom, djecom ugarskoga i češkog kralje Vladislava II. Ova Maksimilijanova politika, političkim ženidbama ostvarila je neočekivane uspjehe. Vjerojatno je tada nastala izreka: “Bella gerant alii, tu, felix Austria, nube!” – Ratove neka vode drugi, a ti, sretna Austrijo, vjenčavaj!

Eto, na to sam mislio kada sam rekao: Od tog vremena prestaju heraldička lutanja u prikazivanju grbova Hrvatske i Dalmacije. Šahirano polje (srebrno-crveno) za Kraljevinu Hrvatsku i tri zlatne leopardove glave u plavom za Kraljevinu Dalmaciju postaju uobičajena heraldička obilježja tih kraljevina.

 

[Ројалиста]

Ne, ne bih to tako rekao i mogao sa sigurnošću tvrditi jer je još trajalo heraldičko lutanje u prikazivanju grbova Hrvatske i Dalmacije. Pozivam se na atribucije grbova Ludovika II. iz 1518. -„Dalmatsky kral“ (u crvenom ruka sa sabljom) i „Charvatsky kral“ (u plavom tri zlatne leopardove glave) – na Klaudyanovoj karti Češke iz 1518. (vidi slikovni prilog) prikazani su grbovi zemalja kojima je zaista vladao i grbovi zemalja na koja se pozivao kao vladar. Pogledajte prilog 536173

Уколико мислиш на службену употребу, од Максимилијана I Хабзбуршког нема никаквог лутања у том смислу, јасно је шта је грб Хрватске, а шта грб Далмације.

Ова Клаудианова карта као хералдички узор вероватно имала неки од многобројних грбовника тога времена, у којима су "лутања" присутна све до 17-18. века, када су у питању грбови Хрватске и Даламције.

 

[karlovački]

Уколико мислиш на службену употребу, од Максимилијана I Хабзбуршког нема никаквог лутања у том смислу, јасно је шта је грб Хрватске, а шта грб Далмације.

Ова Клаудианова карта као хералдички узор вероватно имала неки од многобројних грбовника тога времена, у којима су "лутања" присутна све до 17-18. века, када су у питању грбови Хрватске и Даламције.

slažem se!

 

[Акај]

 

[Pantelić Nebojša]

Zanimljiva velika slicnost zastava Gdanska i Hercegovine.

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/ed/Gdansk_flag.svg/1280px-Gdansk_flag.svg.png
https://upload.wikimedia.org/wikipe...024px-Flag_of_the_Duchy_of_Saint_Sava.svg.png

 

[Ројалиста]

Зна ли неко где снимљен овај хералдички шарениш?