Хералдика и њени принципи

Вујадине, по тој логици - бесмислено је одликовати градове за заслуге (и мучеништво) у ратовима, а, ето, баш Београд има таква четири и то од највишега ранга.

Слично је и са војним јединицама. Подвиге не спроводе јединице већ појединци у њима, али се и јединице и војници одликују...

Значи, нема разлике између месних, корпоративних или личних Армигера. Једина разлика је што се ови први не могу сматрати наследнима у ономе смислу у коме су лични (породични) грбови.

Што се овога другога тиче - то су француске аугментације, што не значи да би, нпр, шпанскоме Армигеру (који је под хералдичком јурисдикцијим Coronistas De Reyes) оне могле да ускрате право на употребу црвене боје у своме грбу. Када би, пак, био под француском хералдичком јурисдикцијом...
 
Стварно улазимо у размишљање, и треба нам још примера да боље размислимо, али да нема можда мало бусања у прса са националним обиљежјима, јер ако узмемо за пример Стаљинград, Лењинград, Москву, Дресден, Лондон, Берлин, Хамбург, Киел и Ротердам и да не набрајам више, и успоредимо се са њима, не могу замислити до какве логике морам доћи да нешто наведем. А са друге стране, ако погледам Титу, Милошевића, Стаљина, Лењина, Черчила, Хитлера, Мусолинија Рузвелта и Трумана мислим да ту логику не бих могао применити него бих морао имати у виду и нешто друго. Жеља ми је увек била да кренемо неким путом на којоме би могли бити пример другима а не да тапкамо на зачељу за другима. Ако се покажемо непристојни, како нас свет може сматрати пристојнима. Изнео сам неколико грбова са отсеченим турским главама које су нам странци, Аустроугарска, метали у фамилијарне грбове и ако су други странци то забрањивали у својим државама и сматрали непристојним хералдичким знаковима. То је већ било и прије па су, нарочито француски краљеви све до револуције допуњавали уредбе о грбовима да би се стало на пут свакаквим злоупотребама. То се све поновило и другим државама где је логика била иста, а у неким се наставило без контроле тако да је хералдика постала као и историја радио је свако по свом мишљењу. Зато сам рекао да не поштујем историчаре а ако хералдичари наставе како раде сада онда ни они нису за поштовање, јер ја мислим да су заслуге све једнаке као што су и жртве, без разлике да ли су победници или губитници у сукобима. У хералдици су то биле врлине које су то одређивале а не политика.

Вујадин
 
Јесте занимљив и поучан, ако је био нем, онда је нормално, али ако је постао нем због тога што му је неко отсекао језик, онда није нормалан, требало је приказати и неколико капљица крви које су капнуле из језика. То се не може закључити из објашњења, Како то протумачити?. Осим ако језик има неку другу симболику.

Вујадин
 
Sveti Johan Nepomuk je bio ispovednik i zato verovatno taj njegov znak sa jezikom koji kao ispovednik nije pruzao. Kult Sv.Johana je bio rasprostranjen u 18 veku i bio je patron zastitnik familije Svarcenberg.Prvi bracni par Franc zu Svarcenberg i supruga Elonora Emali dugo nisu imali dece i molili su se na grobu sv,Nepomuka i zaista kasno dobili naslednika princa Adama od Svarcenberga. zato je sv. Nepomuk izabran za zastirnog patrona njihove porodice.Inace on je bio upravitelj crkve u Ceskoj.
i pomagao pri renoviranju i ocuvanju mosti familija koje su tamo sahranjene.
 
Ето видите како објашњење може да поквари грб. то што си ти навео нема у објашњењу а требало би да буде бар нешто, Тамо на енглеском пише да је био заштитник мостова, bridges, а не моштију. Не знам у чему је ствар.

Вујадин
 
Mislim da je onaj jezik povezan sa zakonom postovanja ispovesti ali me cudi da nekim znakom nije zavezan ili zakljucan, posto je bio ispovednik velikih familija pre Svancerbergovih.
Ako vas interesuje vise detalja mogu izvaditi, ali tamo se vise pise o crkvi Sant Andrea nego o njemu licno.Smatram da su austriski i ceski istoricari kompetentniji jer je na njihovom podrucju a u moje prevode nemojte sumljati jer zaista sam u stanju da prevedem sa nemackog bez nekih kardinalnih gresaka.A mogu i doslovce bez prilagodjavanja srpskom jeziku.
Pozdrav !
 
burke'sv.jpg


http://www.czipm.org/burkes.html
 
Vujadine u pravu si, Johan Nepomuk i Johan von Neumarkt su dve razlicite licnosti.

Sada sam nasao u nemackoj enciklopediji Johan von Neumarkt humanist 1310 - 1380+ je bio bisof na dvoru Karla IV i radio kao prevodioc.Pored toga na unapredjenju novog nemackog pismenog izrazavanja.

Prvo me naveo Nepomuk zbog onog jezika kao ispovednik sigurno si u pravu da je Neumarkt zbog prevodjenja bio most izmedju jezika.
Izvinjavam se zbog zabune- Moja greska
Pozdrav.
 
Нема проблема, извињење није било потребно, али је пријатна искреност, то је било моје мишљење а не знање, тема ми се свиђа јер сам можда наследник неког племићког грба по линији презимена па зато волим проучавати правила и понашање оних који на то полажу право, а и симболику знакова јер не желим да се накитим туђим или било чим.

Вујадин
 
СТЕМИ:

Аферим, армигере!

Сад озбиљно, честитам, врло је било пријатно видети српску заставу у списку. Истовремено и да Ти и друштву пожелим пуно среће и успеха са новим сарадником. Фотографија му је фантастична. Мнооогаја љета, многаја љета...
_
Још један коментар, за Византију или Ромејско царство, па и Острогорски користи то име са његовом непојамно капиталном Историјом Византије, тако да са становишта језичке економије може Византија, али са становишта политичког програма јединог легитимног светског царства, разумем што инсистираш на оригиналнијем имену.
_
Пажљиво пратим дискусију, али времена имам мало да пишем...! Да имам поставио бих неколико опширнијих питања, пре свега за Society for Creative Anachronism, стварно интересантно и хералдички и социолошки (и клинички, помало).

Имам питањце које би баш хтео да питам, али не умем на српском, извините:

Can a bordure be countercharged per pale?
 
Gráthas:
СТЕМИ:

Аферим, армигере!

Сад озбиљно, честитам, врло је било пријатно видети српску заставу у списку. Истовремено и да Ти и друштву пожелим пуно среће и успеха са новим сарадником. Фотографија му је фантастична. Мнооогаја љета, многаја љета...
_
Још један коментар, за Византију или Ромејско царство, па и Острогорски користи то име са његовом непојамно капиталном Историјом Византије, тако да са становишта језичке економије може Византија, али са становишта политичког програма јединог легитимног светског царства, разумем што инсистираш на оригиналнијем имену.
_
Пажљиво пратим дискусију, али времена имам мало да пишем...! Да имам поставио бих неколико опширнијих питања, пре свега за Society for Creative Anachronism, стварно интересантно и хералдички и социолошки (и клинички, помало).

Имам питањце које би баш хтео да питам, али не умем на српском, извините:

Can a bordure be countercharged per pale?

Хвала!

Ово може и изгледа врло лепо!
 
Zdravo!
Unapred chestitam Nenadu!
Uceras je bila postavljena jos jedna galerija na sajt Bugarsko HVO - Grbovi Bugarske 13-19 v . ( http://www.rootsweb.com/~bgrbshv/BG-gerbovnici.htm ) Ali vrlo mala cast slike je nuznom kvalitetu i necu dugo da bude tako. Molim, ako neko bi mogao biti kontributor ove stranice, nek poslati slike ovde ili adresom BHVO. Negovo / njeno ime (ali ne nikname) bice obelezeno pod slike kao kontributor. Hvala! Znam da kod vas je veliki broj strucnjaka sa dostupom izvorima.
 
Novi sam korisnik, i hteo bi da vam postavim par pitanja o istoriji drzavnog grba Srbije. Moje prvo pitanje se tice o grbu Nemanjica, dali li je njihov prvi grb bio crveni dvoglavi orao na beloj pozadini, ili danjasni beli orao na crvenoj pozadini, sa francuskim ljiljanima. Moje drugo pitanje se tice o Srbskim obiljezima pre velikog zupana Srbskog Stafana Nemanje. Da li je moguce da je patriahalni krst bio Srbski grb, nadjen na prstenu kneza Stracimira. Dali je veliki zupan Desa imao grb pored znane crveno plave zastave, i dali su Vlastimirovici, knez Caslav, sveti knez Jovan Vladimir, kralj Mihailo i Bodin, imali neku vrstu grba, zastave ili obiljezja.
 

Back
Top