Da na njih sam mislio, meni oni izgledaju kao livački ingoti koji se koriste za kasnije dobijanje legura, zato i postoje oni urezi na njima radi lakšeg lomljenja i preciznijeg pravljenja bakarnih legura. Sami bakat je predstavkljao vrijednost sam pos ebi da su se ingoti mogli koristiti i kao novac za trgovinu a i tada su postojala mjesta gdje se mogao srivati novac i čuvati za korišćenje u nuždi.

E možda nije tema ali nijesam mogao izdržati. zaista sam se začudio kad nalećeh na adresi
vrlo zanimljivo da se posluša

Да ли си икад био у Венецији? Хералдички је интересантна, а и архитектонски, иначе је град као и многи други кад се не узме у обзир да стоји на храстовим стубовима увезеним са Велебита.
 
Да ли си икад био у Венецији? Хералдички је интересантна, а и архитектонски, иначе је град као и многи други кад се не узме у обзир да стоји на храстовим стубовима увезеним са Велебита.

Ne nikad nijesam bio tamo, mada bih zaiista volio, tetka mi živi u okolini i stalno me zove tamo, đeca su mi išla ali ja nikako da nađem vremena. Venecija je inače posjekla sve šume u jadranskom bazenu i nekoliko desetina kilometara u zaleđu, jer je bila nezajažljivi potrošač drveta kao energent i glavna tehnološke sirovine toga doba.
 
Poslednja izmena:
Ne nikad nijesam bio tamo, mada bih zaiista volio, tetka mi živi u okolini i stalno me zove tamo, đeca su mi išla ali ja nikako da nađem vremena. Venecija je inače posjekla sve šume u jadranskom bazenu i nekoliko desetina kilometara u zaleđu, jer je bila nezajažljivi potrošač drveta kao energent i glavna tehnološke sirovine toga doba.

FORMICE, malo je od toga napravljen mit...nije bilo neke ogromne sječe šuma po dalmatinskim krajevima kojima su Mlečići vladali u primorju. Zapravo mislim da se to upravo i ubraja u neke od najvećih mitova na ovim prostorima...u smislu golemog pretjerivanja.
 
FORMICE, malo je od toga napravljen mit...nije bilo neke ogromne sječe šuma po dalmatinskim krajevima kojima su Mlečići vladali u primorju. Zapravo mislim da se to upravo i ubraja u neke od najvećih mitova na ovim prostorima...u smislu golemog pretjerivanja.

Па Велебит није у Далмацији и његове падине до мора су и данас голе То су им Маџари и Аустријанци продавали јер није било њихово него Хрватско као што су и Крајишнике плаћали хрватском земљом. Него одосмо од теме. Мене Венеција занима због грба јер је то један од ретких који има 64 или више армигера. Интересантно би било чути српске хералдичаре како га читају на тобошњу српску хералдику?.
 
FORMICE, malo je od toga napravljen mit...nije bilo neke ogromne sječe šuma po dalmatinskim krajevima kojima su Mlečići vladali u primorju. Zapravo mislim da se to upravo i ubraja u neke od najvećih mitova na ovim prostorima...u smislu golemog pretjerivanja.

Da zaiusta moguće da su prećerivali. ali ipak je tehnološka potrošnja drveta bila ogromna.Drvo je bilo gor4ivo iako ne visokokalorično ali jeftino i široko korišćeno. Pored građevinskog drveta velike količine su išle i na druge kućanske potrebe a i saobraćaj ne treba zanemariti naročitopomorski jer su za brodove takođe trebale velike količine visokokvalitetne građe. ;pžda suVenecijanci izvozili to drvo. Za vrijeme SFRJ je cijela japanska drvna industrija živjela od švercovane bukovine iz Crne Gore. Još se šume oko Kolašina nijesu povratile.
 
Да ли си икад био у Венецији? Хералдички је интересантна, а и архитектонски, иначе је град као и многи други кад се не узме у обзир да стоји на храстовим стубовима увезеним са Велебита.
Мада то и није био неки увоз, с обзиром на то да је Велебит тада ваљда био у саставу Млетачке републике. :)
 
Било би да је било описано бар пре петсто година, овако још једна уновчена књига без и једног доказа о материјалу о ком прича.

Ner treba biti na kraj srca. ASvako ko da svoj doprinos bez obzira na njegovu veličinu, čini veliko djelo. U ovom slučaju je makar sve transkribovano po današnjem pravopisu i prevedeno na razumljivi jezik, pa više nema dvoumljenja. ipak je uložen veliki trud da bi se postigao standard koji je glavna referenca za Fojnički grbovnik. valjalo bi svaki grbovnik obraditi na isti način. To je osnova za kasnija poređenja i izučavanja.. Ne znam što je unovčeno ako je slobodno dostupna na mreži.
 
Ner treba biti na kraj srca. ASvako ko da svoj doprinos bez obzira na njegovu veličinu, čini veliko djelo. U ovom slučaju je makar sve transkribovano po današnjem pravopisu i prevedeno na razumljivi jezik, pa više nema dvoumljenja. ipak je uložen veliki trud da bi se postigao standard koji je glavna referenca za Fojnički grbovnik. valjalo bi svaki grbovnik obraditi na isti način. To je osnova za kasnija poređenja i izučavanja.. Ne znam što je unovčeno ako je slobodno dostupna na mreži.

Тако би требало бити, али овакви радови су већином плаћени унапред као Мавро Орбин а вероватно и многи други као ДиКанж.
 
Мото већ имамо "Само слога Србина спасава", само да га ставе, мада наш грб чак ни онај велики нема ни држаче штитова чуди ме да се Грујић није тиме позабавио, или није хтео да мења предходно решење.
 
Мото већ имамо "Само слога Србина спасава", само да га ставе, мада наш грб чак ни онај велики нема ни држаче штитова чуди ме да се Грујић није тиме позабавио, или није хтео да мења предходно решење.

Грујић није правио грб, он је правио емблазон, тако да никакве промене блазона 1882. нису дозвољене. Мото су имале српске династије, а грб Србије није имао, нити ће имати мото. Вујодин инсистира да се одреди кроз неки мото односно слоган, значење симбола на штиту кнежевине, позивајући се на теорију да се ради о словима. Ја сам против тога, јер се ради о огњилима, а највише због тога што је то био посао оних који су тај штит одредили за грб кнежевине. На грб краљевине постављен је, не као неки древни симбол или као неки симбол са српским значењем, већ као симбол кнежевине, како би се приказао континуитет средњовековне са модерном Србијом. Савремена Република Србија преузела је грб краљевине, а са новим емблазоном грб је савршен!

П.С. Општински грбови имају држаче, а неки и мото, а по мом мишљењу хералдички тренд који је тренутно популаран је одличан и требало би прилагодити и остале амблеме, као и грбове овоме.
 
Грујић није правио грб, он је правио емблазон, тако да никакве промене блазона 1882. нису дозвољене. Мото су имале српске династије, а грб Србије није имао, нити ће имати мото. Вујодин инсистира да се одреди кроз неки мото односно слоган, значење симбола на штиту кнежевине, позивајући се на теорију да се ради о словима. Ја сам против тога, јер се ради о огњилима, а највише због тога што је то био посао оних који су тај штит одредили за грб кнежевине. На грб краљевине постављен је, не као неки древни симбол или као неки симбол са српским значењем, већ као симбол кнежевине, како би се приказао континуитет средњовековне са модерном Србијом. Савремена Република Србија преузела је грб краљевине, а са новим емблазоном грб је савршен!

П.С. Општински грбови имају држаче, а неки и мото, а по мом мишљењу хералдички тренд који је тренутно популаран је одличан и требало би прилагодити и остале амблеме, као и грбове овоме.

Ја ипак за разлику од многих мислим да су слова, јер се много ослоњам на житије и друга писанија а и на чињеницу да је Немања био домаћин творцу хералдихе око месец дана у Нишу и да је запазио хералдичке штитове код њемачких витезова који су пратили Барбаросу на путу кроз Србију, и друго био је жењен Босанком која је познавала хералдику. А у житији му пише да се наоружао Божјим знамењем кад је кренуо у борбу против браће. Ово су чињенице које ви заобиђете сваки пут кад употребите термин огњила уместо слова. А сад сам нашао и како је ДиКанж погрешио у описивању грба краља Вукашина и Византије. Поставио сам линкове али је на латинском језику и то ми је проблем који вама није и ви би могли нешто поставити у том правцу кад би хералдички мислили.
 
Ја ипак за разлику од многих мислим да су слова, јер се много ослоњам на житије и друга писанија а и на чињеницу да је Немања био домаћин творцу хералдихе око месец дана у Нишу и да је запазио хералдичке штитове код њемачких витезова који су пратили Барбаросу на путу кроз Србију, и друго био је жењен Босанком која је познавала хералдику. А у житији му пише да се наоружао Божјим знамењем кад је кренуо у борбу против браће. Ово су чињенице које ви заобиђете сваки пут кад употребите термин огњила уместо слова. А сад сам нашао и како је ДиКанж погрешио у описивању грба краља Вукашина и Византије. Поставио сам линкове али је на латинском језику и то ми је проблем који вама није и ви би могли нешто поставити у том правцу кад би хералдички мислили.

Заиста не желим да опет на хералдици распављамо о овоме, јер сте особа коју је немогуће убедити у било шта. Божје знамење јесте крст. Причате о Немањи а да немате никакав доказ да је користио симболе које сматрате словима. Наведите, молим вас, друга писанија, која спомињу грб, или било који новчић, печат и било шта што приказује овај симбол као грб било чега што има везе са Србијом, а да се не ради о илирским грбовницима. Значи, ја тврдим, да нико у средњовековној Србији није користио овај симбол као грб, а нарочито не Немања. Тврдим да је грб Мрњавчевића конструкција и да су они као симбол на челенци користили женски лик. Тврдим да је симбол крста са четири огњила за византију важан као средњовековни симбол, а за србе важан само због тога што га је користила кнежевина и што је на тај начин дспео на грб краљевине, а и данашње Србије. За разлику од вас, ја као аргумент наводим устав који дефинише грб Србије, као и текст човека који је направио блазон грба краљевине. А као доказ да се ради о огњилима наводим званични документ византијске царевине који описује сва знамења и који наводи да се на ратној застави налази крст са огњилима. То вам је као када бих некоме ко ме убеђује да је на тренутном српском грб соко, навео српски устав у коме пише двоглаво орао. Шта бисте ви ви мислили о особи која и даље тврди да је на нашем грбу двоглави соко? Ја ипак имам о вама високо мишљење, али сте у овом случају превише пристрасни.
 
Заиста не желим да опет на хералдици распављамо о овоме, јер сте особа коју је немогуће убедити у било шта. Божје знамење јесте крст. Причате о Немањи а да немате никакав доказ да је користио симболе које сматрате словима. Наведите, молим вас, друга писанија, која спомињу грб, или било који новчић, печат и било шта што приказује овај симбол као грб било чега што има везе са Србијом, а да се не ради о илирским грбовницима. Значи, ја тврдим, да нико у средњовековној Србији није користио овај симбол као грб, а нарочито не Немања. Тврдим да је грб Мрњавчевића конструкција и да су они као симбол на челенци користили женски лик. Тврдим да је симбол крста са четири огњила за византију важан као средњовековни симбол, а за србе важан само због тога што га је користила кнежевина и што је на тај начин дспео на грб краљевине, а и данашње Србије. За разлику од вас, ја као аргумент наводим устав који дефинише грб Србије, као и текст човека који је направио блазон грба краљевине. А као доказ да се ради о огњилима наводим званични документ византијске царевине који описује сва знамења и који наводи да се на ратној застави налази крст са огњилима. То вам је као када бих некоме ко ме убеђује да је на тренутном српском грб соко, навео српски устав у коме пише двоглаво орао. Шта бисте ви ви мислили о особи која и даље тврди да је на нашем грбу двоглави соко? Ја ипак имам о вама високо мишљење, али сте у овом случају превише пристрасни.

Није на нама да се убеђујемо него да тражимо истину. Истина је код Орбинија, ДиКанжа, Давидовића и Новаковића. Требамо је извући из њихових архива. Орбини није измислио грб Вукашина нити га је узео из неког грбовника. ДиКанж је из неког разлога погрешно описао грбове Краља Вукашина и Палеолога. Давидовић је имао неке везе у Далмацији са Унијатима и пребегао у Србију Новаковић је био у Служби у Цариграду. Те чињенице наводе да је неко све те ситуације искористио и нанео огромну штету историји Византије и Србије. Ако ми то сада не пронађемо више није сигурно да ће неко други имати за то исту прилику као ми сада. Ја морам наставити, а ви како вам савест налаже.
 
Poslednja izmena:
Није на нама да се убеђујемо него да тражимо истину. Истина је код Орбинија, ДиКанжа, Давидовића и Новаковића. Требамо је извући из њихових архива. Орбини није измислио грб Вукашина нити га је узео из неког грбовника. ДиКанж је из неког разлога погрешно описао грбове Краља Вукашина и Палеолога. Давидовић је имао неке везе у Далмацији са Унијатима и пребегао у Србију Новаковић је био у Служби у Цариграду. Те чињенице наводе да је неко све те ситуације искористио и нанео огромну штету историји Византије и Србије. Ако ми то сада не пронађемо више није сигурно да ће неко други имати за то исту прилику као ми сада. Ја морам наставити, а ви како вам савест налаже.

Настављамо док не откријемо истину и заверу против Срба!
 
Настављамо док не откријемо истину и заверу против Срба!

ОК. Ајде онда да ви и Лима направите знамења за Војводину и уместо да буде АП да јој се даде статут војводства у саставу Републике Србије са принцом Петром Карађорђевићем за војводу. Ја мислим да би нам то много помогло у историјском истраживању грба Србије.
 
.. Значи, ја тврдим, да нико у средњовековној Србији није користио овај симбол као грб, а нарочито не Немања. Тврдим да је грб Мрњавчевића конструкција и да су они као симбол на челенци користили женски лик..

ја бих ипак био опрезнији при оваквим тврдњама, тим пре што се бавимо само претпоставкама. то што се у челенци код краља Вукашина појављује глава жене, не значи да је исти симбол био и на штиту (ако је уопште било некаквог штита). не смемо тек тако одбацити Орбина, јер постоји могућност да је он за узор имао неки аутентичан извор, који је нама данас недоступан. тим пре што је и на његовом цртежу у челенци женска фигура- што значи да цртеж није обична измишљотина.
 
Bravo za vezice :ok:

Молим да ово неко преведе на српски или енглески или да остане на форуму дуже времена да би ипак неко могао бар нешто превести.



Duplici commentario illustrata ([Reprod. en fac-sim.]) auctore Carolo du Fresne

Vucascinus Ceonichius, ( a ) cum Cralis seu Regis Serviae ab-Urosio obtinuisset dignitatem, hanc eo extincto servavit. In oppido Hlieuno natales excepit, Margna seu Margnava filius, qui ex jnferioris ordinis nobilitate, ad summam in Stephani Serviae Imperatoris aula, illius savore, evectus est potentiam, unà cum Vucascine, Uggliesca, Goico fillis. Vucascinus & Uggliesca, quorum alteru, Cralis, id est Regis, alterum Unglesis nomine ferè semper donat Laonicus, caeteris suae aetatis proceribus auctoritate & animi fortitudine praestiterunt : ac praesertim Uggliesca, qui quà valebat bellicâ experientiâ Thessalonicam ad extremum adductam discrimen, ad tributum sibi persolvendum tandem adegit, Turcis variis in praeliis caetera deleris. Vucascinus Magni Stephani Imperatoris Pincernae alter vero Protospatharii dignitate functi sunt. Tractus istius qui à Pherrarum oppido ad Danubium usque protenditur, praefecturam iis tradidit Stephaqnus, cujus , co mortuo dominatum in folidum arripuere. Uterque porro eo potentiae venit , ut Comes Lazarus & Jupanus Nicolaus Altomanus conceptà ex immensa hac auctoritate invidià, ad eam penitus convellendam Urosio in fuas partes conciliaton bellum iis inferre persuaserint. Atque ii utrumque fratrem cum validis copiis adorti, fusi ac deleti funt. Lazaro turpiter fugiente, Altomano vix necis evadente periculum, ac Urosio denique capto, & in Serviam abducto, ubi tandem à Vucascino clavà in caput impacta interemtus est, uti supra commemoravimus ( b ) Mortuo Urosio, Vucascinus & Uggliesca, cùm accepissent Solimanum infestis in se fignis cum LXX, armatorum milium exercitu adventare, coactis ad XXX milia militum copiis obviam processere, Thraciamque ingressi, vastatis agris, complurivuscque nullo ferè resistente expugnatis oppidis, tandem cum Solimano manus conserunt, cuo in praelio caesa ad XXX. Turcorum millia, ad Kosovi planitiem.( c ) At cùm spoliis onusti in Rasciam redirent, Selimanus, qui intra montana cum aliquot copiis delituerat, incautos fortiter aggressus, oppressit ad Castellum Ciarnomanum in Tracia, vel uti refert Laonicus, in Cermianensi tractu : Vucascino & Uggliesca caeterisque è suis fugam arripere coactis, quorum potior pars, ipsique Uggliesca & Goicus in Mariza fluvio sunt demersi. Vucascinus vero transmisso fluvio, cum ad oppidum Caramanlium circa fontem ex immodico cursu captandae quietis gratiâ resideret, à Nicolao Harsoëvichio, vel Harscia, puero honorario, ingentis pretii, quam ad collum ille deferebat, catenae aurea inhiante, interemptus est. Illius corpus ad sanctum Demetrium in Suscizam Rasciae oppidum perlatum, juxta Urosii Regis postremi tumulum reconditum est : Uggliescae vero ac Goici cadavera minimè reperta sunt. Post hanc cladem, quae accidit XXVI. Septembris die, anno MCCCLXXI. Turci nullo obsistente Rasciam ingresi ac depopulati sunt, plerisque procerum iis sese adjungentibus, quibus aliàs resistendo haud pares erant, quos inter fuere Dragazes & Constantinus, Zarci Deanovichii fillii, qui primas obtinebant in Vucascini & Uggliescae aula. Vucascinus verô quatuor habuit filios, Marcum, Iuaniscum, Andreascum, & Mitrascum ; ac natas duas, Rusnam, nempe, quam Matchaeo Cantacuzeno nuptam aiunt, quod jure in dubium vocari potest, & Milizam , Georgii Balzae Zentae Principis conjugem. Atque hi quidem liberi in parentis principatum eo extincto successere, quo tamen diu pacatè frui haud passi sunt proceres alii. Quippe Lazarus Comes , Pistrinam & Novobardum agrosque circumvicinos ; Nicolaus Altomanus ditionibus suis confinia ; Balzae ex sorore nepotes Priscienum locaque adjacentia ; ac denique Turci quae in Thracia ac Romania possidebant, invaserunt. Ita bonis suis ferè omnibus oxuti Vucascini liberi, Sultani partes amplexi sunt, pacto annuo triburo, praeter Junaiscum, qui in Zentam concessit, & haud multo post cum Balza Georgii fratre in praelio cum Turcis anno MCCCLXXXIII.interemtus est. Marcus, cognomento Cragrievichius, Castoriam, Locrida & Argos in Pelopenneso, sub Turcorum tutela obtinuit. Huic uxor suit Helena, Clapeni proceris Graecanici filia, quae cùm ob solutiorem pudendam quae vjtam à Marco fuisset dimissa, Castoriam venit, urbemque Balzae tradidit, coincojugem asumpto, quam Marcus cum Turcicis copiis frustra deinceps recipere conatus est. Periit ille tandem in Sultani Bayazetis comitatu, eo in bello, quod adversus Myrzem Valachiae principem gessit, ad Chraglinum Valachiae oppidum. Illius corpus tumulatum suit in Monasterio Blaciani, seu Bullacini, juxta Scopiam. Mitrascus pariter pro Turcis pugnando, nulla superstite prole interiit. Ex Andreasco horum fratre natus Dominicus Monscilus, pater Coiae Musachorum principis, & Helenae Stephani Cossaciae Ducis S. Sabae uxoris. Ita extineta prorsus Vucascini familia, illiusque dissiparus principarus, quem arrepta per scelus tyrannis . excitaverat. Vucascino pro armorum insignibus, regni ipsius Serviae insignia ads, ignat Orbinus, Crucem Scilicet, quam planam discunt ; cum quatuor igniariis, vel literis B. ad Singula ,area latera, habente in centro aguilam coronatam cum alis expansis.
( a ) Orbin p. 58
( b ) Laonic. L. I. p. 19. 20.
( c ) Hist. Acutbois AN. 1366.
( d ) Orbinus p. 290.
 

Back
Top