gost 345037
Veoma poznat
- Poruka
- 12.543
Napokon je dosao trenutak da ga vidim. Dogovrili smo se da sutra sleti u Hamburgu. U trci sam sa vremenom. Ne znam sta da obucem, presvalacim se svakih 5 minuta i nista mi nije dovoljno lepo. Stalo mi je da zablistam pred njim, mada znam da me voli, bas ovakva kakva sam.
Citave noci ne mogu da zaspem. Brojim od sto pa unazad vec cetvrti put ali sa prekidima. Ubacim uvek neku novu zamisljenu scenu sutrasnjeg susreta. Sta ce mi reci, da li cu mu se svideti, da ga poljubim, zagrlim, da mu kazem koliko mi je nedostajao, koliko sam ga zelela ….? Pitanja se gomilaju, nove scene se otvaraju, oci se ne zatvaju.
Ustajem, tusiram se, navlacim farmerice, majcu, starke, uzimam torbicu i ulecem u auto. Do aerodroma imam blizu 200 km, moram poci na vreme zbog saobracaja na auto-putu.Bice guzvi, vreme je letnjih odmora. Vozim prebrzo, zaboravljam na ogricenja brzine , muzika na radiju bas ona koju volim da slusam, odgovara mom raspolozenju. Samo da ne bude guzve pri ulasku u grad.
Parkiram na parkingu aerodroma. Jos dva sata do sletanja. Zvoni moj telefon. On je.Kaze da upravo ulazi u avion. Srce hoce da mi iskoci.
Ulazim u zgradu aerdroma. Sedam u cafeu, narucujem kafu, listam neke reklame, pogledom pratim sat u holu, kontrlisem mobilni, ustajem, setam okolo, ponovo sedam i narucujem kafu u jednom drugom cafeu, gledam na sat, gledam na ekran…i konacno vidim na ekranu da je avion sleteo. Ustajem i cekam da on izadje. Putnici izlaze, gledam u svakog muskarca kako bih ga prepoznala, kolona je duga. Na kraju kolone poljavljuje se on. Visok, vitak, sa maslinasto zeleno majcom, farmericama, osmehom koji zraci, ocima tako toplim i nasmejanim…prilazi mi, dize me k sebi u crst zagrljaj….i tog trenutka svet staje. Nema vise ljudi, ni guzve na aerodrumu, glasova oko nas, samo on i ja, otkucaj njegovog i mog srca …tisina, tako divna …napokon zajedno.
Poslednja izmena:
Brojim od sto pa unazad vec cetvrti put ali nikako da se setim sta ide pre trideset. Ubacim uvek neku novu zamisljenu scenu sutrasnjeg susreta. Sta ce mi reci, hoce li mi opet majku psovati,da li cu mu se svideti, da ga poljubim, bojim se lupice mi samar, zagrlim, da mu kazem koliko mi je nedostajao, koliko sam ga zelela, pozelela, ozezela ….? Pitanja se gomilaju, nove scene se otvaraju, oci se ne zatvaju a droge ni za leka.