Harry Potter Fan Club

  • Začetnik teme Začetnik teme Harijeva sestra
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Harrijeva sestra:
Svi koji volite Harry Pottera prijavite se ovde,mozete slati svoje komentare o njemu i filmu,najnovije traceve o HP...........Mi cemo vam sa zadovoljstvom odgovarati na pitanja! :P :D
Kliknite za proširenje...

Meni nije jasno da ljudi(deca) citaju koje kakve engleske bajke kada se zna da je cista komercijalna knjuiga(e. Pa zar nasa literatura nije bolja? Sve sto je zapadno nije bolje.............uh ..........
 
Pa sta ces. Mada ja ne vidim nista lose u tome sto citaju ove potter knjige. Bas su simpaticne. A to sto citam engleske knjige, ne znaci da ne citam i srpske pisce. Istina je da je knjiga previse iskomercijalizovana, ali ipak, zabavna je. Mislim da uopste ne skodi ako se procita (kao ni gospodar prstenova)... :lol:
 
E sad da kazem malo sta se desava ovde kod mene:
E pa bas nista zanimljivo. Ucim mnogo (kao i uvek), mora se. Sace kraj, i sto rece tixi, jedva cekam! Sta jos ima novog... :roll: E da, kupio sam novi novcanik. :D Kozni je, i bas je strava. (vestacka koza naravno). Papreno skup, ali neka. Malo da se luksuziram :lol: Nego, evo moj otac pokusava da nauci srpski. Imao je test. Dali smo mu recept na srpskom i morao je da spremi kolace. I uspeo je (samo sto su mu malo pregoreli zato sto je gledao utakmicu :lol: ). Sto se tice razumevanja, ide mu odlicno, ali kada treba da prica, to je smejanje... He he, podseca me na mene kada sam poceo da ucim srpski... Ah, ta stara dobra vremena... Ali dobro. Naucice on vremenom. Ocean, svaka cast na ispitu! Bas mi je drago! Evo i meni, sto se tice univerziteta, ide odlicno. Ne mogu da se pozalim. Razmisljao sam da ucim tokom raspusta, i da ne idem nigde, pa da polazem dve godine za jednu. Skratio bih studiranje za godinu dana. Ali ipak sam odustao od te ideje. Onog zeca sto sam kupio, pa evo raste polako, ali sada moj pas nesto pika na njega. Ne smemo da ih ostavimo same. Odmah bi ga rastrgao... Pa eto to je otprilike sve kod mene. I da, Tasha ce nam se mozda pridruziti, ali ne garantujem nista. I ona uci dosta, tako da nije nista sigurno... Navukao sam je na pottera, mada nije htela da ga cita. Vise je fan lorda, ali sada sam je naterao da procita i Pottera, i utisci su odlicni. Prihvatila ga je. Mozda odemo na premijeru (sa mojom mladjom sestrom), kada vec imamo mogucnosti. Ali videcemo uostalom. Cujemo se onda, i pricajte sta se radi kod vas...
PS. Ne mogu sada nista za rp da pisem. Sutra cu... :wink:
 
O.C.N. su bili blizi svakim danom. Veci deo njih je vec poceo da uci. Edi nije mogao. Razmisljao je sta je Fren mislila pod onim da je ne poznaju dobro i mnogo vremena je provodio sedeci zamisljen u fotelji i gledajuci prazno u kamin. Sto bi ona bila drugacija od ostalih? Sto od toliko devojcica na Hogvortsu bas ona koja mu se svidja mora da bude cudna? Zasto bas ona? Edija je ovo mnogo mucilo.
- Edi - povika Lajonel - Jel si dobro? Odvoj se od te fotelje malo, lencugo. Pogledaj kakvo je vreme napolju.
- Sunce, lepo vreme, pirka prolecni povetarac, fenomenalno je, pravo vreme za spremanje O.C.N. ispita - nasmeja se Edi. - Knjigu u sake, nos u knjigu i uci...
- Tebi stvarno nije dobro. Hajde malo napolje. Teren za kvidic je slobodan.
- Da. To nije losa ideja. - promrmlja Edi, ali mu je trebalo oko 15 minuta da ustane.
Hodnici su bili prazni, svi su bili napolju. Biblioteka je takodje bila prazna. Nigde nikog u zamku.
- Sta te muci? - upita Lajonel.
Edi se razmisljao sta da kaze Lajonelu kad spazi Fren. Prosla je pored njih, a nije im se javila. Bila je zamisljena i pevusila je neku melodiju. Ediju je to islo na zivce.
- Eto sta me muci. Vidi je. Ni da se javi. Stvarno mi nije jasno. - vikao je Edi.
- Smiri se malo. Nije to tako strasno.
Edi pogleda ka Lajonelu - Sa njom se stvarno nesto desava. Nije bila ovakva ranije.
- Cao ljudi. Sta se radi? - upita Rejc, prilazeci im. - Divan dan, zar ne?
Rejc je sijala kao taj prolecni dan.
Edi se iskezi na Rejc. Voleo je njen veciti optimizam.
- A zasto si ti tako "odvratno" srecna? - namignu joj Edi.
- Ah, ah... - zacrvene se Rejc. - Pa, mislim divan je dan.
- Da, i O.C.N. nam je jos jedan dan blize - uzdahnu Lajonel.
- Hoces sa nama na teren za kvidic?
- Ne, zurim moram da se nadjem sa... ovaj... sa... Fren. - ispali poslednju rec Rejc kao iz topa.
Posmatrali su je dok zurno odlazi ka zamku. Lajonel se okrete ka Ediju.
- Pa, prijatelju moj, mislim da smo svedoci radjanja jos jedne misterije - nasmesi se Lajonel.
 
Zdravo ljudi....
Hocu samo da javim da veceras dolazim najvjerovatnije....
Feanore,fino si se raspisao,he he...I ja sam tako nesto kontala za ispite,ali stvarno ne mogu,ima toga previse... :? Ma nema veze,bice dobro sve. :wink:
Eto,toliko od mene za sada...Eh,da,KONACNO je neko spomenuo Rejc u rp-u :lol: :lol:
infidel,tnx :wink:
poz svima...
 
Sara je rano iustala,za promenu i odmah je prihvatila Elenin savet da ode na Kvidic teren.
Lajonel i Edi su vec bili na terenu...
-"Cao Saro"
-"Cao Edi,Lajonele?"
-"Au covece otkad se nismo videli...?Sta je sa tobom ovih dana?",pitao je Feanor.
-Ma spremam se polako za O.C.N."
-"Vas treba zatvoriti,niste normalni",gundjao je Edi.
-"Daj Edi,mora se...uostalom ni ja se nisam toliko uozbiljila ali moracu...",Sara je vec pomalo bila ocajna."Joj jos malo su ispiti a ja knjigu nisam otvorila",razmisljala je.
"Ma,ajde pusti to,ajmo malo da vezamo kvidic,uostalom zato smo i ovde,zar ne?"
Sra,Edi i Lajonel smejali su se do suza.Odavno joj nije bilo tako lepo.Na kraju na teren su izasle i Fran,Lisa,Rachel i Gwen.Na kraju,svi zajedno su posli na rucak...Sara je sela prvo za Grifindorski sto,i usput je primetila prekoran pogled Sliterinaca ali joj to sad nije smetalo.To joj je bilo potpuno nebitno da nije moglo da joj upropasti taj trenutak.
 
Edi nije mogao da jede. Nije znao sto.
- Sta ima u Dnevnom proroku? - upita Edi.
- Smenjen je ministar magije.
- Ko je novi ministar?
- Persi Vesli. - odgovori Lajonel i nasmesi se.
- Super. Nego, ne bi bilo lose da malo vezbamo za O.C.N. Saro, Rejc hocete li sa nama? - Upitao je Edi cekajuci pozitivan odgovor.
- Da - rekose u isto vreme i oni se zajedno uputise ka jezeru.
Dan je bio divan, pa, na kraju krajeva i za ucenje. Svi su citali nesto po knjigama i bili su cutljivi. Edi nije mogao vise da cita i glava mu je pucala.
- Alo ljudi. Ovo me smara. Hajdemo da vezbamo kletve i uroke iz Odbrane od mracnih vestina. To bi me bas razmrdalo.
 
Frances je postajala sve cudnija. Drustvo je to pocelo da primecuje... Secali su se da je bila povucena kad su je upoznali, ali mislili su da je to proslo. Medjutim, to kao da se vratilo. Bila je jednom recju cudna- sama, cudljiva, povucena, izbegavala je drustvo bez ikakvih objasnjenja.

U Frances se desavala strasna borba. Ratovala je sama sa sobom. (Eh... plagijata li. ovo je bila tema na mom pismenom juce, pa ja pozajmila 8) bas mi lepo doslo da se izrazim). Toliko toga je prosla sa tim drustvom, volela ih je... ali, to nije bilo to. A sad opet ovo sa Edijem. Nije se lepo osecala.
Nije joj bilo prijatno sto ih je izbegavala. Znala je da odlaze samo neibezan razgovor s njima. Ali, nije zelela da razgovara s njima. Nije se bojala nicega, vec je bila neizmerno tuzna, jer je znala da nece razumeti.
Mozda ce je cak i zamrzeti. To nikako ne bi bilo lepo...
Ali, iako je bila zbog toga potistena, nista je se vise nije doticalo...
Mnogo se promenila... mnogo, otkada je...
Na kraju je odlucila da Lajonel, Edi, Rejcel, Gven, Lisa i ostali nemaju pravo da se ljute. (Ili imaju...? promrlja neki glasic u njenoj glavi...) Nije vise provodila toliko vremena s njim. I...? I... sta sad? Vreme prolazi, ljudi se menjaju...
A ona je jos od pocetka bila toliko dugacija od njih...




p.s. mozete zamisliti koliko sam se raspisala kad mi je tema na pismenom bila >Ratujem sama sa sobom< :lol: :lol:
eh... stvoreno za filozofa nalik meni :wink:
ostajem kratko sada
idem da spavam
pa da ucim hemiju :oops:
anyway... pozzzzzzz za sve 8)
 
"Ja cu preskociti tu vezbu" rece Lajonel protezuci se. "dan je previse divan da bih stajao unutra zatvoren. Ostacu ovde da uzivam"
Ostali ga pogledase u neverici. Nisu jos znali da je on sposoban da odbije da radi nesto kada je u pitanju ucenje ili bilo sta sto ima veze sa ucenjem. Ali na kraju je Edi samo slegnuo ramenima:
"U redu. Idemo onda mi, nacicemo se posle."
"Mene ne cekajte. Ne znam koliko dugo cu se zadrzati napolju..." i on je legao na meku travu praveci se da ce upravo da legne da spava. Cim su ostali zamakli za ugao, on je krisom otisao po metlu, i sam ostao da vezba hvatanje skrivalice na terenu. Teren je bio pust. Vetar je sibao, ali ipak je vreme bilo izuzetno prijatno, cak savrseno. Tada je i Horacije naisao uzurbano, sa metlom u ruci:
"Pozdrav Lajonel!" rece mu on iznenadjeno "Otkud ti ovde sam?"
"Evo, vezbam... Trudim se da se poboljsam u hvatanju. Ona poslednja utakmica nije bila bas najsjajnije odigrana..."
"Pa valjda je zbog vremena bilo..."
"Opet, nije opravdanje. Hoces da mi se pridruzis? Samo nemoj reci ostalima da sam vezbao. Malo me je stid..."
"Zbog cega?"
"Ma nista. Ne obracaj paznju... Ides li?"
"Svakako! Samo da ostavim stvari na sigurno."
"Ma samo ih spusti tu kraj breze"
"Ok"
I njih dvojica se vinuse u vazduh smenjujuci uloge. Polako, sumrak je pao, i najzad, otisli su u dvorac. Jedva su stigli na veceru, zadihani, i pozdravili su se dok su sedali za svoje stolove.
"Dakle, gde si bio Lajonele?" upita ga Lisa sumnjicavo
"Tu okolo. Malo sam dremao i ucio" i on podize torbu kao dokaz
"Aha, vidim..."
I sada se Lajonel pazljivije pogledao. Bio je sav blatnjav. Nije mu ni bilo jasno kako je uspeo da se tako uprlja. Primetio je da ga sada i svi za stolom krisom posmatraju i kikocu se.
"A, mislis na ovo" i on podize malo svoj dzemper sa okorelim blatom, "E pa to sam samo pao napolju dok sam bio"
"A gde si nasao blato?" sada Rejcel upade dok su se Edi i Fran kikotali bez prestanka
Lajonel se sada zacrveneo:
"A sto vas zanima sta sam ja radio. Zar covek ne moze da ima barem trunku privatnosti ovih dana?" I on ostavi salvetu ljutito na sto, i napusti prostoriju, smejuci se sebi u bradu na izlazu, kako se majstorski izvukao od ispitivanja.
 
HAAAAAAAAAAAJJJJJJJJJJJ!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!I am back!Na pocetku izvinite sto sam otisla a nisam se ni javila.Morala sam da idem da sredim sve za prijemni,da li cu da radim ovde ili cu da idem u Kanadu u na koledz....Citava zbrka se napravila ali odlucila sam da cu ovde polagati test(kako vi zovete prijemni) i da cu ici ovde u skolu.Pa toliko o tome.Nego izvinite ako ponovo zapocinjem ovu temu ali zasto su se Feanor i Myst posvadjali?Mislim ako je rec o nacionalnosti i narodu sta bih ja tek trebala da kazem?!Ja sam na sve strane rastrkana! :? Ali dobro.Nadam se da me necete napustiti kao i ovu temu!Zbog vas sam je pravila!ZOP i CMOK veliki za sve

P>S>Moze li m9i neko prepricati sta se desavalo u rp.Citala sam ali nesto mi bas nestima.Pliz! :(
 
HAAAAAAAAAAAJJJJJJJJJJJ!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!I am back!Na pocetku izvinite sto sam otisla a nisam se ni javila.Morala sam da idem da sredim sve za prijemni,da li cu da radim ovde ili cu da idem u Kanadu u na koledz....Citava zbrka se napravila ali odlucila sam da cu ovde polagati test(kako vi zovete prijemni) i da cu ici ovde u skolu.Pa toliko o tome.Nego izvinite ako ponovo zapocinjem ovu temu ali zasto su se Feanor i Myst posvadjali?Mislim ako je rec o nacionalnosti i narodu sta bih ja tek trebala da kazem?!Ja sam na sve strane rastrkana! :? Ali dobro.Nadam se da me necete napustiti kao i ovu temu!Zbog vas sam je pravila!ZOP i CMOK veliki za sve

P>S>Moze li mi neko prepricati sta se desavalo u rp.Citala sam ali nesto mi bas nestima.Pliz! :(
 
Caos Elishabeth,welcome again!
Sto se tice rpa zaista izvini,ali ja ne mogu da ti prepricam,nemam vremena.Nego,samo da vam kazem da necu dolaziti mozda oko nedelju dana jer imam nekih obaveza,ako svratim to ce biti na kratko :cry:
ali pokusacu da dodjem.Nemojte zaboraviti Saru u rp.
Pa,Elishabeth,Feanor i Myst su sve nesuglasice razresili tako da je sad sve ok,zar ne?
Pozdravljam vas
KISSS
 
Frances je provodila dane u razmisljanju. Cak je i popustila u skoli. Od prilicno dobrog ucenika, uvek odlicnog, postala je neko ko se provlaci... Samo su joj cini isle sasvim dobro, cak stavise veoma dobro. Za njih nije morala da uci, vezba, a i kad bi to radila nije joj predstavljalo problem ili neku vrstu obaveze.
Sada je samo koristila svoj mozak, prezivljavajuci ove dane...
Razmisljanje. Omiljen pojam mlade Frances Parker. Prestala je da prica. Sada je vec bilo ocigledno da je drustvo to i primetilo, ali vise je nije bilo briga. Lutala je, ne uvek sama, ali uvek u tisini... Ako nekome nesto bude trebalo, evo tu sam, uvek da pomognem- pomisljala je Frances. Ali to drustvo nije To... jednostavno nije.
Njena velika tajna cekala je da bude otkrivena.
Ali, ona to nije zelela da ucini. U poslednje vreme, sve vise je razmisljala o srodnim dusama. Da li to postoji? Da li je ona mozda nasla svoju...?
Da, dakle, ta tajna. Upravo o tome je i bila rec. Frances je u poslednje vreme provodila vreme sa osobom za koju je verovala da joj je srodna dusa, izbegavajuci svoje drustvo. Znate onaj osecaj kad ste s nekim, toliko vam je prijatno, da kad on ode ili vi odete u jednom trenutku, svejedno, vasa okolina se promeni, niste vise zajedno, vi prosto zelite da budete sami. Jer... svako drugo drustvo je prosto beznacajno u odnosu na tu osobu, srodnu dusu...
Tako se Frances sve vise povlacila u sebe, ziveci za trenutak kada je sa tom osobom.
A "ta" osoba i nije bas bila primer za ostale. Cinilo joj se da kada bi njeno drustvo saznalo ko je to i sta ona o toj osobi misli... pa... najverovatnije bi je poslali u ludnicu i resili je se po kratkom postupku.
Razmisljala je o svemu... a upravo to "sve" se cinilo beznacajno...

Frances je lutala tako jednog dana skolskim zemljistem kada je naletela na uprljanog Lajonela.
-Jao... zar opet?! To blato... grrrr... aman zasto uvek... moram... jao grrrr... da upropastim... ovo...?, mrmljao je za sebe taj grifindorski asistenet istovremeno trljajuci jednu od blatnjavih fleka koje su se nalazile na njegovoj inace besprekorno cistoj odori.
Taj glas trgnu Fran iz njenih misli.
-Hej Laj... da li je moguce?! Sta si sad pa opet radio?
Lajonel je u trenutku pokusao da sakrije metlu koju je drzao u svojo levoj ruci. Ali prekasno... Frances je vec primetila...
-Metla...? Pa ti vezbas kvidic. Daj bre... sta se cimas? Pa to je cool ;)
Lajonel se uzvrpoljio, malkice pocrveneo, ali se onda uspravio i ozbiljno rekao. - Fran, bilo bi lepo ako nikom ne bi rekla. Znas... mislim, ne znaju ostali...
-Ma nema problema, guska uvek cuti, Frances se nasmesi.
-Kao skolski asistent, imam pravo ili cak i obavezu da vas upitam, gospodjice Parker, sta radite u ovo doba van svoje kule.svecano je rekao Laj.
Mrak se vec spustao na visoke zidine velicanstvenog dvorca, a oblaci su se mrgodno skupljali i cinilo se da ce kisa...
-Ma razmisljam. Kao i uvek... Nemoj da se pravis lud. Kao da niste primetili... Frances je posmatrala Lajonela.
On poce polako... -Pa da... Primetili smo, nego sta. Slozili smo se da nesto nije u redu. Ali, ono sto sve posebno brine, posebno Edija, kome si to i rekla... znas ono, da si drugacija, da te ne razumemo i ostalo... Na sta si mislila?
-Ma nije vazno. Samo sam shvatila toliko stvari sada. Zaboravi. I nemojte da brinete. Nemojte da se ljutite sto ne provodim toliko vremena s vama. Samo... ne znam. Ne biste shvatili...
Frances je na trenutak oklevala da li da kaze Laju. Ali, ipak ne...
Vec su se priblizili teskim hrastovim vratima, usli u veliki hol, kada naidjose na ostale. Edi, Rejcel, Gven, zajedno sa Sarom, Keli i Lisom dolazili su sa njihove desne strane.
 
Frances je provodila dane u razmisljanju. Cak je i popustila u skoli. Od prilicno dobrog ucenika, uvek odlicnog, postala je neko ko se provlaci... Samo su joj cini isle sasvim dobro, cak stavise veoma dobro. Za njih nije morala da uci, vezba, a i kad bi to radila nije joj predstavljalo problem ili neku vrstu obaveze.
Sada je samo koristila svoj mozak, prezivljavajuci ove dane...
Razmisljanje. Omiljen pojam mlade Frances Parker. Prestala je da prica. Sada je vec bilo ocigledno da je drustvo to i primetilo, ali vise je nije bilo briga. Lutala je, ne uvek sama, ali uvek u tisini... Ako nekome nesto bude trebalo, evo tu sam, uvek da pomognem- pomisljala je Frances. Ali to drustvo nije To... jednostavno nije.
Njena velika tajna cekala je da bude otkrivena.
Ali, ona to nije zelela da ucini. U poslednje vreme, sve vise je razmisljala o srodnim dusama. Da li to postoji? Da li je ona mozda nasla svoju...?
Da, dakle, ta tajna. Upravo o tome je i bila rec. Frances je u poslednje vreme provodila vreme sa osobom za koju je verovala da joj je srodna dusa, izbegavajuci svoje drustvo. Znate onaj osecaj kad ste s nekim, toliko vam je prijatno, da kad on ode ili vi odete u jednom trenutku, svejedno, vasa okolina se promeni, niste vise zajedno, vi prosto zelite da budete sami. Jer... svako drugo drustvo je prosto beznacajno u odnosu na tu osobu, srodnu dusu...
Tako se Frances sve vise povlacila u sebe, ziveci za trenutak kada je sa tom osobom.
A "ta" osoba i nije bas bila primer za ostale. Cinilo joj se da kada bi njeno drustvo saznalo ko je to i sta ona o toj osobi misli... pa... najverovatnije bi je poslali u ludnicu i resili je se po kratkom postupku.
Razmisljala je o svemu... a upravo to "sve" se cinilo beznacajno...

Frances je lutala tako jednog dana skolskim zemljistem kada je naletela na uprljanog Lajonela.
-Jao... zar opet?! To blato... grrrr... aman zasto uvek... moram... jao grrrr... da upropastim... ovo...?, mrmljao je za sebe taj grifindorski asistenet istovremeno trljajuci jednu od blatnjavih fleka koje su se nalazile na njegovoj inace besprekorno cistoj odori.
Taj glas trgnu Fran iz njenih misli.
-Hej Laj... da li je moguce?! Sta si sad pa opet radio?
Lajonel je u trenutku pokusao da sakrije metlu koju je drzao u svojo levoj ruci. Ali prekasno... Frances je vec primetila...
-Metla...? Pa ti vezbas kvidic. Daj bre... sta se cimas? Pa to je cool ;)
Lajonel se uzvrpoljio, malkice pocrveneo, ali se onda uspravio i ozbiljno rekao. - Fran, bilo bi lepo ako nikom ne bi rekla. Znas... mislim, ne znaju ostali...
-Ma nema problema, guska uvek cuti, Frances se nasmesi.
-Kao skolski asistent, imam pravo ili cak i obavezu da vas upitam, gospodjice Parker, sta radite u ovo doba van svoje kule.svecano je rekao Laj.
Mrak se vec spustao na visoke zidine velicanstvenog dvorca, a oblaci su se mrgodno skupljali i cinilo se da ce kisa...
-Ma razmisljam. Kao i uvek... Nemoj da se pravis lud. Kao da niste primetili... Frances je posmatrala Lajonela.
On poce polako... -Pa da... Primetili smo, nego sta. Slozili smo se da nesto nije u redu. Ali, ono sto sve posebno brine, posebno Edija, kome si to i rekla... znas ono, da si drugacija, da te ne razumemo i ostalo... Na sta si mislila?
-Ma nije vazno. Samo sam shvatila toliko stvari sada. Zaboravi. I nemojte da brinete. Nemojte da se ljutite sto ne provodim toliko vremena s vama. Samo... ne znam. Ne biste shvatili...
Frances je na trenutak oklevala da li da kaze Laju. Ali, ipak ne...
Vec su se priblizili teskim hrastovim vratima, usli u veliki hol, kada naidjose na ostale. Edi, Rejcel, Gven, zajedno sa Sarom, Keli i Lisom dolazili su sa njihove desne strane.
 
tixi:
Caos Elishabeth,welcome again!
Sto se tice rpa zaista izvini,ali ja ne mogu da ti prepricam,nemam vremena.Nego,samo da vam kazem da necu dolaziti mozda oko nedelju dana jer imam nekih obaveza,ako svratim to ce biti na kratko :cry:
ali pokusacu da dodjem.Nemojte zaboraviti Saru u rp.
Pa,Elishabeth,Feanor i Myst su sve nesuglasice razresili tako da je sad sve ok,zar ne?
Pozdravljam vas
KISSS
Kliknite za proširenje...

Evo i mene!Jao stvarno ne znam gde da ubacim svoj lik!Ccccc......Pozdrav Tixi!Pozdrav svima!
 
bleach:
Frances je provodila dane u razmisljanju. Cak je i popustila u skoli. Od prilicno dobrog ucenika, uvek odlicnog, postala je neko ko se provlaci... Samo su joj cini isle sasvim dobro, cak stavise veoma dobro. Za njih nije morala da uci, vezba, a i kad bi to radila nije joj predstavljalo problem ili neku vrstu obaveze.
Sada je samo koristila svoj mozak, prezivljavajuci ove dane...
Razmisljanje. Omiljen pojam mlade Frances Parker. Prestala je da prica. Sada je vec bilo ocigledno da je drustvo to i primetilo, ali vise je nije bilo briga. Lutala je, ne uvek sama, ali uvek u tisini... Ako nekome nesto bude trebalo, evo tu sam, uvek da pomognem- pomisljala je Frances. Ali to drustvo nije To... jednostavno nije.
Njena velika tajna cekala je da bude otkrivena.
Ali, ona to nije zelela da ucini. U poslednje vreme, sve vise je razmisljala o srodnim dusama. Da li to postoji? Da li je ona mozda nasla svoju...?
Da, dakle, ta tajna. Upravo o tome je i bila rec. Frances je u poslednje vreme provodila vreme sa osobom za koju je verovala da joj je srodna dusa, izbegavajuci svoje drustvo. Znate onaj osecaj kad ste s nekim, toliko vam je prijatno, da kad on ode ili vi odete u jednom trenutku, svejedno, vasa okolina se promeni, niste vise zajedno, vi prosto zelite da budete sami. Jer... svako drugo drustvo je prosto beznacajno u odnosu na tu osobu, srodnu dusu...
Tako se Frances sve vise povlacila u sebe, ziveci za trenutak kada je sa tom osobom.
A "ta" osoba i nije bas bila primer za ostale. Cinilo joj se da kada bi njeno drustvo saznalo ko je to i sta ona o toj osobi misli... pa... najverovatnije bi je poslali u ludnicu i resili je se po kratkom postupku.
Razmisljala je o svemu... a upravo to "sve" se cinilo beznacajno...

Frances je lutala tako jednog dana skolskim zemljistem kada je naletela na uprljanog Lajonela.
-Jao... zar opet?! To blato... grrrr... aman zasto uvek... moram... jao grrrr... da upropastim... ovo...?, mrmljao je za sebe taj grifindorski asistenet istovremeno trljajuci jednu od blatnjavih fleka koje su se nalazile na njegovoj inace besprekorno cistoj odori.
Taj glas trgnu Fran iz njenih misli.
-Hej Laj... da li je moguce?! Sta si sad pa opet radio?
Lajonel je u trenutku pokusao da sakrije metlu koju je drzao u svojo levoj ruci. Ali prekasno... Frances je vec primetila...
-Metla...? Pa ti vezbas kvidic. Daj bre... sta se cimas? Pa to je cool ;)
Lajonel se uzvrpoljio, malkice pocrveneo, ali se onda uspravio i ozbiljno rekao. - Fran, bilo bi lepo ako nikom ne bi rekla. Znas... mislim, ne znaju ostali...
-Ma nema problema, guska uvek cuti, Frances se nasmesi.
-Kao skolski asistent, imam pravo ili cak i obavezu da vas upitam, gospodjice Parker, sta radite u ovo doba van svoje kule.svecano je rekao Laj.
Mrak se vec spustao na visoke zidine velicanstvenog dvorca, a oblaci su se mrgodno skupljali i cinilo se da ce kisa...
-Ma razmisljam. Kao i uvek... Nemoj da se pravis lud. Kao da niste primetili... Frances je posmatrala Lajonela.
On poce polako... -Pa da... Primetili smo, nego sta. Slozili smo se da nesto nije u redu. Ali, ono sto sve posebno brine, posebno Edija, kome si to i rekla... znas ono, da si drugacija, da te ne razumemo i ostalo... Na sta si mislila?
-Ma nije vazno. Samo sam shvatila toliko stvari sada. Zaboravi. I nemojte da brinete. Nemojte da se ljutite sto ne provodim toliko vremena s vama. Samo... ne znam. Ne biste shvatili...
Frances je na trenutak oklevala da li da kaze Laju. Ali, ipak ne...
Vec su se priblizili teskim hrastovim vratima, usli u veliki hol, kada naidjose na ostale. Edi, Rejcel, Gven, zajedno sa Sarom, Keli i Lisom dolazili su sa njihove desne strane.
Kliknite za proširenje...

Ja cu malo nastaviti:

-Hej Kelly!-Povikase Fran i Laj u isto vreme.-Gde si bila ovoliko dugo?-Upita Laj.
-Ma,morala sam da se vratim u London da sredim neke papire za skolu i slicno.Kako ste mi vi?Nemate pojma koliko ste mi svi nedostajali.
-I ti nama.-Rece grupica oko nje.
-Hej,sta je bilo sa Vol...Izvinite.Sa onim-cije-se-ime-ne sme-izgovoriti?-Upita Kelly.
-Pa...Nista posebno.-Rece odsutno Fran.
-Pojavio se samo jednom u dnevnom proroku i u...-Rejcel je htela da kaze za Edija ali je Edi ustinu i ona zacuta.
-Pa...Nadam se da nece biti problema.Kako ste polozili OCN?
-Super!-Uzviknu Sara.
-Pa dobro valjda.-Odgovori Gwen.
-Ja cu morati da polazem sve predmete ove nedelje.Mnogo sam gradiva propustila.-Rece Kelly tuzno.Medjutim pogled joj je pao na osobu koja im je sada isla u susret.Bio je to Varvik,petak iz Sliterina.
-Varvik!-Kelly mu polete u zagrljaj.Svi su je cudno gledali,kao i sam Varvik.
-Nisam stigla da ti se zahvalim sa sovu i cokoladne zabice,zahvali se i roditeljima u moje ime,bas mi je drago da te vidim.-Kelly je jedva stigla do vazduha od uzbudjenja.
-I meni isto.Pa kako si?-Upita Varvik.
-Super!Ti?
-Ma evo vuce se ova godina polako.
-Hej drustvo sta kazete da svi odemo kod jezera da se malo ispricamo.Htela bih da cujem nove traceve!-Ali taman kada su svi krenuli cuo se poznati glas direktora koji im je rekao da se svi upute ka svojim spavaonicama.Svima je to bilo pomalo cudno jer nikad do sada ih nije slao u krevet tako rano.Nisu ni veceru imali.Ali Kelly se nije obazirala na to.Sada joj je jedino bilo vazno da se nalazi u krugu svojih najboljih prijatelja.

P>S>Pozdrav svima i veliki CMOK
 
bleach:
Frances je provodila dane u razmisljanju. Cak je i popustila u skoli. Od prilicno dobrog ucenika, uvek odlicnog, postala je neko ko se provlaci... Samo su joj cini isle sasvim dobro, cak stavise veoma dobro. Za njih nije morala da uci, vezba, a i kad bi to radila nije joj predstavljalo problem ili neku vrstu obaveze.
Sada je samo koristila svoj mozak, prezivljavajuci ove dane...
Razmisljanje. Omiljen pojam mlade Frances Parker. Prestala je da prica. Sada je vec bilo ocigledno da je drustvo to i primetilo, ali vise je nije bilo briga. Lutala je, ne uvek sama, ali uvek u tisini... Ako nekome nesto bude trebalo, evo tu sam, uvek da pomognem- pomisljala je Frances. Ali to drustvo nije To... jednostavno nije.
Njena velika tajna cekala je da bude otkrivena.
Ali, ona to nije zelela da ucini. U poslednje vreme, sve vise je razmisljala o srodnim dusama. Da li to postoji? Da li je ona mozda nasla svoju...?
Da, dakle, ta tajna. Upravo o tome je i bila rec. Frances je u poslednje vreme provodila vreme sa osobom za koju je verovala da joj je srodna dusa, izbegavajuci svoje drustvo. Znate onaj osecaj kad ste s nekim, toliko vam je prijatno, da kad on ode ili vi odete u jednom trenutku, svejedno, vasa okolina se promeni, niste vise zajedno, vi prosto zelite da budete sami. Jer... svako drugo drustvo je prosto beznacajno u odnosu na tu osobu, srodnu dusu...
Tako se Frances sve vise povlacila u sebe, ziveci za trenutak kada je sa tom osobom.
A "ta" osoba i nije bas bila primer za ostale. Cinilo joj se da kada bi njeno drustvo saznalo ko je to i sta ona o toj osobi misli... pa... najverovatnije bi je poslali u ludnicu i resili je se po kratkom postupku.
Razmisljala je o svemu... a upravo to "sve" se cinilo beznacajno...

Frances je lutala tako jednog dana skolskim zemljistem kada je naletela na uprljanog Lajonela.
-Jao... zar opet?! To blato... grrrr... aman zasto uvek... moram... jao grrrr... da upropastim... ovo...?, mrmljao je za sebe taj grifindorski asistenet istovremeno trljajuci jednu od blatnjavih fleka koje su se nalazile na njegovoj inace besprekorno cistoj odori.
Taj glas trgnu Fran iz njenih misli.
-Hej Laj... da li je moguce?! Sta si sad pa opet radio?
Lajonel je u trenutku pokusao da sakrije metlu koju je drzao u svojo levoj ruci. Ali prekasno... Frances je vec primetila...
-Metla...? Pa ti vezbas kvidic. Daj bre... sta se cimas? Pa to je cool ;)
Lajonel se uzvrpoljio, malkice pocrveneo, ali se onda uspravio i ozbiljno rekao. - Fran, bilo bi lepo ako nikom ne bi rekla. Znas... mislim, ne znaju ostali...
-Ma nema problema, guska uvek cuti, Frances se nasmesi.
-Kao skolski asistent, imam pravo ili cak i obavezu da vas upitam, gospodjice Parker, sta radite u ovo doba van svoje kule.svecano je rekao Laj.
Mrak se vec spustao na visoke zidine velicanstvenog dvorca, a oblaci su se mrgodno skupljali i cinilo se da ce kisa...
-Ma razmisljam. Kao i uvek... Nemoj da se pravis lud. Kao da niste primetili... Frances je posmatrala Lajonela.
On poce polako... -Pa da... Primetili smo, nego sta. Slozili smo se da nesto nije u redu. Ali, ono sto sve posebno brine, posebno Edija, kome si to i rekla... znas ono, da si drugacija, da te ne razumemo i ostalo... Na sta si mislila?
-Ma nije vazno. Samo sam shvatila toliko stvari sada. Zaboravi. I nemojte da brinete. Nemojte da se ljutite sto ne provodim toliko vremena s vama. Samo... ne znam. Ne biste shvatili...
Frances je na trenutak oklevala da li da kaze Laju. Ali, ipak ne...
Vec su se priblizili teskim hrastovim vratima, usli u veliki hol, kada naidjose na ostale. Edi, Rejcel, Gven, zajedno sa Sarom, Keli i Lisom dolazili su sa njihove desne strane.
Kliknite za proširenje...

Ja cu malo nastaviti:

-Hej Kelly!-Povikase Fran i Laj u isto vreme.-Gde si bila ovoliko dugo?-Upita Laj.
-Ma,morala sam da se vratim u London da sredim neke papire za skolu i slicno.Kako ste mi vi?Nemate pojma koliko ste mi svi nedostajali.
-I ti nama.-Rece grupica oko nje.
-Hej,sta je bilo sa Vol...Izvinite.Sa onim-cije-se-ime-ne sme-izgovoriti?-Upita Kelly.
-Pa...Nista posebno.-Rece odsutno Fran.
-Pojavio se samo jednom u dnevnom proroku i u...-Rejcel je htela da kaze za Edija ali je Edi ustinu i ona zacuta.
-Pa...Nadam se da nece biti problema.Kako ste polozili OCN?
-Super!-Uzviknu Sara.
-Pa dobro valjda.-Odgovori Gwen.
-Ja cu morati da polazem sve predmete ove nedelje.Mnogo sam gradiva propustila.-Rece Kelly tuzno.Medjutim pogled joj je pao na osobu koja im je sada isla u susret.Bio je to Varvik,petak iz Sliterina.
-Varvik!-Kelly mu polete u zagrljaj.Svi su je cudno gledali,kao i sam Varvik.
-Nisam stigla da ti se zahvalim sa sovu i cokoladne zabice,zahvali se i roditeljima u moje ime,bas mi je drago da te vidim.-Kelly je jedva stigla do vazduha od uzbudjenja.
-I meni isto.Pa kako si?-Upita Varvik.
-Super!Ti?
-Ma evo vuce se ova godina polako.
-Hej drustvo sta kazete da svi odemo kod jezera da se malo ispricamo.Htela bih da cujem nove traceve!-Ali taman kada su svi krenuli cuo se poznati glas direktora koji im je rekao da se svi upute ka svojim spavaonicama.Svima je to bilo pomalo cudno jer nikad do sada ih nije slao u krevet tako rano.Nisu ni veceru imali.Ali Kelly se nije obazirala na to.Sada joj je jedino bilo vazno da se nalazi u krugu svojih najboljih prijatelja.

P>S>Pozdrav svima i veliki CMOK
 
pozzzzz
naravno da Liz i ja nismo htele da ostavimo postove po 13 puta... :lol:
ja barem nisam :wink:
nisam mislila da sam uopste ostavila post
sad sam dosla da ga zakazim :roll: :oops:
ali...
nemam pojma sta se s ovim desava :? :? :?
13 godina me smara s jednom stranom, a nemam vremena i zivaca za to :oops:
tako da...
dolazim uvece tj oko 22 ili slicno
pokusacu na temu, ako ne, onda na messengeru, koji .... grrrrrrrrrrrrrrrr... blokira :evil:

jedna ideja !
OBRATITE PAZNJU!!!!!!!!!!!!!!!!!

svi skinemo mIRC (program za chatovanje, kao pricaonica), a to bukvalno traje 5 minuta, 10 u vrh glave :lol: , otvorimo svoj kanal
tj. sobu :wink: 8) HP ili slicno...
i lepo pricamo zajedno...
nema blokiranja, slabih veza, problema s prijavljivanjem...
dakle, nema problema :wink:

vidite... 8)
ja ga vec uveliko imam i visim na njemu, jer bas imam drustvo tamo... :lol:
pa se cujemo



TIXI
ti me bas iscoolirala :lol:
sto se tice icq-a???
imas ga, zar ne? il sam pogresno shvatila :wink:


pozzzzzzzzzzzzzzzzzzzz
 
Dragi moji...
Prvo da pozelim Elizabeth dobrodoslicu(opet),i da je usput onako pitam,zasto ovo slovo h u Elishabeth?roll: Eh,da,Feanor i ja smo sve rijesili i zaboravili(nadam se...) :wink:
Veceras,cu doci oko 10,pola 11...
Sto se tice mIRC-a,ja ga imam instaliranog ovdje na kompjuteru,tako da cu moci dolaziti... :wink:
Eto,poz svima,cujemo se...
 
Edi nije mogao da veruje sta se desilo u Vristecoj kolibi. Osecao se slomljeno. Pokusavao je na sve nacine da to prikrije od drugih. Cesto je sedeo u dnevnom boravku pisuci pesme do kasno u noc. Vise nije znao sta hoce. Mislio je da ga Fren izbegava. Gubio je svaku nadu. Nije mogao ni da spava nocima...
- Lajonele, budi se. Podne je. Budi se. - vikao je Edi.
- Evo, evo. Al' si dosadan.
- Pogledaj kakvo je vreme napolju, a ti spavas. Ustaj, lencugo.
Napolju su ih cekali Keli, Rejc, Gven, Fren i Varvik.
- De ste bre vi? Cekamo vas vec pola sata. - rece iznervirano Rejc.
- Lajonel se malo uspavao. Hocemo li da treniramo? - upita Edi.
- Da - rekose svi istovremeno.
Teren za kvidic je bio sav blatljav. Vreme je bilo super. Nije bilo ni vetra ni magle. Bilo je super. Svi su zauzeli svoje pozicije i poceli. Posle pola sata igre neka osoba je zauzela mesto na tribinama i pomno ih posmatrala. Edija je bas zanimalo ko je to.
- Nastavite sa igrom odmah se vracam. - dobaci Edi ostalima i sjuri se ka tribinama.
Bila je to Sara.
- Cao. Sta se radi? - upita je Edi sa osmehom na licu.
- Trazila sam vas svuda i nigde vas nije bilo, pa pomislih da niste mozda ovde.
- Hoces li da nam se pridruzis? Igraj na mom mestu. Levi jurisnik.
- Ja igram desnog.
- Zar je bitno? To je isto. Hajde. - rece Edi sisavsi sa metle. - Uzmi moju metlu.
- Hvala - rece ona i otisnu se u vazduh.
Trening je trajao oko dva sata. Svi su bili izmoreni.
- Dosta je bilo. - rece napokon Edi.
- Kakvi smo bili? - upita Lajonel.
- Odlicni. Sjajni ste bili.
- Jel si nas ti uposte gledao? Bili smo uzasni. Jel si ti normalan? Sta je tebi bilo odlicno? - Lajonel je poceo da se nervira. - Samo je Sara... Sara. Jel slusas ti mene uopste? Edi. - Lajonel je sad bi mnogo ljut. - Alo bre.
Sara je upravo izasla iz svlacionice i Edi se okrenu ka Lajonelu.
- Nesto si rekao?
- Sta se desava sa tobom? Nisi bio takav.
- Ma nista. Sve je kao pre - odgovori Edi odsutno.
- Joj nisi se valjda opet... Nisi valjda.
Krenuli su polako ka dnevnom boravku. Edi je bio cutljiv i nije progovarao ni rec. Lajonel, Rejc i Varvik su razgovarali o treningu.
- Jel ste videli ono kad sam skocio sa metle da uhvatim skrivalicu. - pricao je Lajonel sa puno ponosa.
- Da, a jel ste mene kad sam bladzerkom srenuo kvafl koji je isao u prazan obruc. - hvalio se Varvik.
- Jesmo, a jel ste videli mene kad sam hvatala onaj kvafl, pa kad sam morala da izbegnem bladzerku i na kraju sam postigla pogodak...
Stigli su u dnevni boravak, a oni nisu prekidali sa pricom. Edi krete polako ka spavaonici.
- Hej, gde ces? - upita Lajonel.
- Da uzmem nesto. Odma se vracam.
Edi se vratio sa pergamentom i perom u ruci.
- O, ne. Opet pises pesme. Pa, dokle bre. Kako ti ne dosadi? - upita ga Lajonel.
- Pojma nemam - odgovori Edi odsutno i poce da pise pesmu.
Kad je zavrsio pesmu dnevni boravak je bio prazan. Cuo je neke korake iza sebe.
- Pa, dobro bre, dokle vise. Imas li neku korist od toga? - upita ga Lajonel sanjivo.
- Procitaj je samo. Najbolja do sada. Na Engleskom je. Vrhunac.
Lajonel poce da cita.
- Divna je. Ako mogu da pitam za koga je?
- Za...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top