Prethodni rp je samo bio uvod u ovo
Sad nije bilo nazad, nema vracanja vremena unazad. Osecao se tako bedno, setao je sam, tuga mu je stezala srce i trulila um. Mozda je sve pogresno shvatio, mozda je sve pogresno, mozda je on pogresan, cak i da je sve tako, sad vise nema nazad, sada ne moze da menja tok zivota. Dosao je do tacke gde se zivot ne racva gde nema sansu da bira kojim ce putem da ide, dosao je do dacke gde nema nazad, ali nema ni napred.
Vec je bilo kasno, Edi je shvatao da je ovo kraj, ostalo je samo jos nesto da uradi, uspeo je da nacrta prilicno ruzan Tornado koji se vrti i rekao je jednom decaku iz Grifnindora da joj to da. Otisao je do zemljista ispod Grifindorske kule i razdrao se - Liz.
Nije ocekivao da ce da izadje, ali posle kraceg vremena ona se pojavila na prozoru.
- Znas Liz - poceo je Edi dok su mu se oci polako punile suzama, poceo je da place - znam koliko ti je tesko da cujes ali VOLIM TE i niko i nista to nece promeniti. - zatim duboko uzdahnu - Pa... ovaj... toliko od mene.
Edi izvuce noz, zadnji put udahnu svez vazduh, zadnji put pogleda LIz, zadnji put se seti neceg lepog, zadnji put se seti kad ga je Liz poljubila u obraz, zadnji put se seti kad mu je citala pricu da bi zaspao, zadnji put zatvori oci i oseti se slobodan. Telo mu mlitavo pade na hladnu zemlju. Mogao je da oseti kako zivot nestaje, zadnjim atomima snage on podize glavu i jos jednom pogleda ka Liz, oci mu se sklopise i zadnje suze padose na zemlju..............
ops: 
