kvazar12
Primećen član
- Poruka
- 754
evo kako otprilike izgleda buducnost haarp-a iz ugla artura klarka - http://www.milosmiladinovic.com/2012/01/poslednja-teorema-pogled-u-buducnost/
- - - - - - - - - -
Tokom Zalivskog rata i bombardovanja Jugoslavije, američka vojska je eksperimentisala sa tzv. mekim bombama - kod nas poznatim kao grafitne - koje su detonacijom oslobađale velike količine finih ugljeničnih vlakana. Difuzna vlakna su na električnim postrojenjima izazivala teške kratke spojeve, prekidajući snabdevanje električnom energijom. Iako prilično uspešne - lično smo se uverili - ove bombe su samo primitivniji oblik oružja kojim izgleda Amerikanci danas raspolazu.
Radi se o elektromagnetnim bombama (E - bombe). Moćni elektromagnetni impulsi oslobođeni detoniranjem bombi mogu da prodru u bunkere duboko ukopane u zemlju preko ventilacionih otvora, cevovoda i antena i u stanju su da sprže sofisticirane računare i svu elektroničku opremu. Za razliku od konvencionalnog oružja, ne bljuju vatru ili smrtonosne agense, koji bi naškodili civilima. Radi se o supertajnom programu Pentagona, koji je zvanično još u eksperimentalnoj fazi, ali bi uskoro mogao da bude usvojen u aktivno naoružanje Vojske SAD. "Postoje znaci da bi elektromagnetno oružje moglo predstavljati revolucionaran koncept za ratovanje, prevashodno zato što je namenjeno onesposobljavanju opreme, a ne ljudstva" - pisao je pukovnik avijacije Eileen Walling u jednom izveštaju od pre 4 godine (redak dokument o E - bombama koji nije poverljive prirode). Iako se Pentagon tobož nećka oko upotrebe eksperimentalnog oružja u konkretnim ratnim situacijama, američki Sekretar odbrane Donald Ramsfeld objašnjava da situacija to ponekad zahteva.
Stara ideja za novo oružje
Teoretsku podlogu za elektromagnetne bombe (E - bombe) postavio je još 1925. godine fizičar Arthur H. Compton, premda nije ni pomišljao na pravljenje oružja, nego na proučavanje atoma. Kompton je pokazao da ispaljivanje struje fotona velike energije na atom sa malim atomskim brojem prouzrokuje izbacivanje struje elektrona. Ovaj fenomen je danas poznat kao Komptonov efekt. Postao je ključno sredstvo u odgonetanju tajni atoma.
Moć Komptonovog efekta demonstrirana je na neočekivan način i dovela je do razvoja oružja novog tipa. Godine 1958. detonirana je hidrogenska bomba visoko iznad Pacifičkog okeana. Detonacija je izazvala pravu erupciju gama zraka (fotoni velike energije i probojne moći) koje su udarom u kiseonik i azot prisutne u atmosferi, oslobodile pravi cunami elektrona koji se proširio stotinama kilometara. Ulična rasveta na Havajima je prosto zbrisana, a radio navigacija narušena sve do Australije. Amerikanci su se odmah bacili na razvoj zaštite protiv elektromagnetnog impulsa, kao i na razvoj novog tipa oružja zasnovanog na njemu.
Program se drži u strogoj tajnosti, a veruje se da je zasnovan na upotrebi visokotemperaturnih superprovodnika za stvaranje intenzivnih magnetnih polja. Eksplozija E - bombe može u momentu da oslobodi toliko električne energije - 2 milijarde vati ili više - koliko hidrocentrala veličine Huverove (jedna od najvećih brana na svetu, 221 metar visoka, nalazi se na reci Kolorado, granica Arizone i Nevade,) proizvede za 24 časa.
Kondenzatori na projektilu oslobađaju energetski impuls, koji se kreće brzinom svetlosti ispred projektila na putu do mete. Ovaj impuls je u stanju da uništi elektroniku na udaljenosti od 300 metara od mesta detonacije, izazivajući kratke spojeve na unutrašnjim električnim vezama, uništavajući memorijske čipove, računarske matične ploče i ostale elektronske komponente koje nisu dizajnirane da izdrže tako moćan udar. Efekat je sličan bliskom udaru munje.
Najveći deo razvoja E - bombi dešava se u bazi Vazdušnih snaga SAD u Kirtlendu u Albukerkiju (Novi Meksiko). Uprava za usmerenu energiju (Directed Energy Directorate) proučava u Kirtlendu načine kontrole električnih impulsa radi izazivanja različitih efekata po metu: odvraćanja, oštećivanja ili uništavanja.
"Bezbedna" po civile
Da li su ova oružja bezbedna po civile, kao što se tvrdi? Pored toga što uništavaju silikonske čipove, E - bombe mogu da unište pejsmejkere i električne sisteme kritične za održavanje života u bolnicama u blizini mesta detonacije. Upravo iz straha od efekata po avioniku, E - oružje se montira na krstareće projektile velikog dometa. E - oružje zabrinulo je i eksperte za terorizam u svetu, a posebno pomisao da su Amerikanci ispitivali i odbacili tzv. Kompresioni generator fluksa (Flux Compression Generator ili kraće FCG).
FCG predstavlja iznenađujuće jednostavno oružje. Sastoji se iz cevi napakovane sa eksplozivom i smeštene unutar nešto većeg bakarnog kalema. Neposredno pred detonaciju hemijskog eksploziva, kalem se pobudi pomoću bloka kondenzatora radi stvaranja magnetnog polja. Eksplozivno punjenje se detonira od stražnjeg dela prema napred. Kako se cev širi prema spolja dodiruje ivicu kalema, stvarajući pokretni kratki spoj. Propagirajući kratki spoj ima efekt kompresije magnetnog polja smanjujući induktivnost statora (kalema). Rezultat je stvaranje izbijajućeg strujnog impulsa, koji izbija pre konačnog uništenja uređaja.
Publikovani rezultati ukazuju na struje od desetina miliona ampera. Impuls koji se razvija čini da munja u poređenju sa njim deluje kao blic fotografskog aparata. Elektronski sistemi mogu da se zaštite samo stavljanjem u metalna kućišta nazvana Faradejevi kavezi, koja preusmeravaju udare elektromagnetne energije direktno u zemlju.
Indijska vojska detaljno je proučavala oružja zasnovana na FCG iz straha da bi Pakistan mogo da upotrebi E - bombu na gradu Bangaloru, koji predstavlja neku vrstu indijske Silikonske doline. Indijski institut za odbrambene studije i analize ukazao je na dva problema koja su Zapadu promakla. Prvi je da impulsi veoma velike frekvencije, u mikrotalasnom području, mogu provrteti put oko ventila Faradejevog kaveza. Drugi se odnosi na tzv. "zakasneli efekat elektromagnetnog impulsa" i može predstavljati aspekt FCG uređaja koji najviše zabrinjava.
Javlja se otprilike oko 15 minuta nakon detonacije. Tokom tog perioda elektromagnetni impuls koji je prošao kroz električne sisteme stvara lokalizovana magnetna polja. Kad ova magnetna polja kolapsiraju, uzrokuju električne talase koji putuju kroz energetsku i telekomunikacionu infrastrukturu. Ovo znači da recimo teroristi ne moraju svoju bombu ručne izrade da bace direktno na metu koju žele da unište. Dobro čuvana mesta, kao što su telefonske centrale, mogu biti napadnuta preko električnih i telekomunikacionih veza. Prema nekim procenama, teroristi mogu izraditi ovakvu bombu uz utrošak svega 400 dolara. Američka vojska se nada da će ovu tehnologiju upotrebiti za uništavanje neprijateljskih projektila u letu. Avijacija planira opremanje bombardera i lovaca, krstarećih projektila i bespilotnih letelica. Nema sumnje da kad uđu u aktivnu primenu, E - oružja će biti među najsofisticiranijim u opremi Vojske SAD.
- - - - - - - - - -
Tokom Zalivskog rata i bombardovanja Jugoslavije, američka vojska je eksperimentisala sa tzv. mekim bombama - kod nas poznatim kao grafitne - koje su detonacijom oslobađale velike količine finih ugljeničnih vlakana. Difuzna vlakna su na električnim postrojenjima izazivala teške kratke spojeve, prekidajući snabdevanje električnom energijom. Iako prilično uspešne - lično smo se uverili - ove bombe su samo primitivniji oblik oružja kojim izgleda Amerikanci danas raspolazu.
Radi se o elektromagnetnim bombama (E - bombe). Moćni elektromagnetni impulsi oslobođeni detoniranjem bombi mogu da prodru u bunkere duboko ukopane u zemlju preko ventilacionih otvora, cevovoda i antena i u stanju su da sprže sofisticirane računare i svu elektroničku opremu. Za razliku od konvencionalnog oružja, ne bljuju vatru ili smrtonosne agense, koji bi naškodili civilima. Radi se o supertajnom programu Pentagona, koji je zvanično još u eksperimentalnoj fazi, ali bi uskoro mogao da bude usvojen u aktivno naoružanje Vojske SAD. "Postoje znaci da bi elektromagnetno oružje moglo predstavljati revolucionaran koncept za ratovanje, prevashodno zato što je namenjeno onesposobljavanju opreme, a ne ljudstva" - pisao je pukovnik avijacije Eileen Walling u jednom izveštaju od pre 4 godine (redak dokument o E - bombama koji nije poverljive prirode). Iako se Pentagon tobož nećka oko upotrebe eksperimentalnog oružja u konkretnim ratnim situacijama, američki Sekretar odbrane Donald Ramsfeld objašnjava da situacija to ponekad zahteva.
Stara ideja za novo oružje
Teoretsku podlogu za elektromagnetne bombe (E - bombe) postavio je još 1925. godine fizičar Arthur H. Compton, premda nije ni pomišljao na pravljenje oružja, nego na proučavanje atoma. Kompton je pokazao da ispaljivanje struje fotona velike energije na atom sa malim atomskim brojem prouzrokuje izbacivanje struje elektrona. Ovaj fenomen je danas poznat kao Komptonov efekt. Postao je ključno sredstvo u odgonetanju tajni atoma.
Moć Komptonovog efekta demonstrirana je na neočekivan način i dovela je do razvoja oružja novog tipa. Godine 1958. detonirana je hidrogenska bomba visoko iznad Pacifičkog okeana. Detonacija je izazvala pravu erupciju gama zraka (fotoni velike energije i probojne moći) koje su udarom u kiseonik i azot prisutne u atmosferi, oslobodile pravi cunami elektrona koji se proširio stotinama kilometara. Ulična rasveta na Havajima je prosto zbrisana, a radio navigacija narušena sve do Australije. Amerikanci su se odmah bacili na razvoj zaštite protiv elektromagnetnog impulsa, kao i na razvoj novog tipa oružja zasnovanog na njemu.
Program se drži u strogoj tajnosti, a veruje se da je zasnovan na upotrebi visokotemperaturnih superprovodnika za stvaranje intenzivnih magnetnih polja. Eksplozija E - bombe može u momentu da oslobodi toliko električne energije - 2 milijarde vati ili više - koliko hidrocentrala veličine Huverove (jedna od najvećih brana na svetu, 221 metar visoka, nalazi se na reci Kolorado, granica Arizone i Nevade,) proizvede za 24 časa.
Kondenzatori na projektilu oslobađaju energetski impuls, koji se kreće brzinom svetlosti ispred projektila na putu do mete. Ovaj impuls je u stanju da uništi elektroniku na udaljenosti od 300 metara od mesta detonacije, izazivajući kratke spojeve na unutrašnjim električnim vezama, uništavajući memorijske čipove, računarske matične ploče i ostale elektronske komponente koje nisu dizajnirane da izdrže tako moćan udar. Efekat je sličan bliskom udaru munje.
Najveći deo razvoja E - bombi dešava se u bazi Vazdušnih snaga SAD u Kirtlendu u Albukerkiju (Novi Meksiko). Uprava za usmerenu energiju (Directed Energy Directorate) proučava u Kirtlendu načine kontrole električnih impulsa radi izazivanja različitih efekata po metu: odvraćanja, oštećivanja ili uništavanja.
"Bezbedna" po civile
Da li su ova oružja bezbedna po civile, kao što se tvrdi? Pored toga što uništavaju silikonske čipove, E - bombe mogu da unište pejsmejkere i električne sisteme kritične za održavanje života u bolnicama u blizini mesta detonacije. Upravo iz straha od efekata po avioniku, E - oružje se montira na krstareće projektile velikog dometa. E - oružje zabrinulo je i eksperte za terorizam u svetu, a posebno pomisao da su Amerikanci ispitivali i odbacili tzv. Kompresioni generator fluksa (Flux Compression Generator ili kraće FCG).
FCG predstavlja iznenađujuće jednostavno oružje. Sastoji se iz cevi napakovane sa eksplozivom i smeštene unutar nešto većeg bakarnog kalema. Neposredno pred detonaciju hemijskog eksploziva, kalem se pobudi pomoću bloka kondenzatora radi stvaranja magnetnog polja. Eksplozivno punjenje se detonira od stražnjeg dela prema napred. Kako se cev širi prema spolja dodiruje ivicu kalema, stvarajući pokretni kratki spoj. Propagirajući kratki spoj ima efekt kompresije magnetnog polja smanjujući induktivnost statora (kalema). Rezultat je stvaranje izbijajućeg strujnog impulsa, koji izbija pre konačnog uništenja uređaja.
Publikovani rezultati ukazuju na struje od desetina miliona ampera. Impuls koji se razvija čini da munja u poređenju sa njim deluje kao blic fotografskog aparata. Elektronski sistemi mogu da se zaštite samo stavljanjem u metalna kućišta nazvana Faradejevi kavezi, koja preusmeravaju udare elektromagnetne energije direktno u zemlju.
Indijska vojska detaljno je proučavala oružja zasnovana na FCG iz straha da bi Pakistan mogo da upotrebi E - bombu na gradu Bangaloru, koji predstavlja neku vrstu indijske Silikonske doline. Indijski institut za odbrambene studije i analize ukazao je na dva problema koja su Zapadu promakla. Prvi je da impulsi veoma velike frekvencije, u mikrotalasnom području, mogu provrteti put oko ventila Faradejevog kaveza. Drugi se odnosi na tzv. "zakasneli efekat elektromagnetnog impulsa" i može predstavljati aspekt FCG uređaja koji najviše zabrinjava.
Javlja se otprilike oko 15 minuta nakon detonacije. Tokom tog perioda elektromagnetni impuls koji je prošao kroz električne sisteme stvara lokalizovana magnetna polja. Kad ova magnetna polja kolapsiraju, uzrokuju električne talase koji putuju kroz energetsku i telekomunikacionu infrastrukturu. Ovo znači da recimo teroristi ne moraju svoju bombu ručne izrade da bace direktno na metu koju žele da unište. Dobro čuvana mesta, kao što su telefonske centrale, mogu biti napadnuta preko električnih i telekomunikacionih veza. Prema nekim procenama, teroristi mogu izraditi ovakvu bombu uz utrošak svega 400 dolara. Američka vojska se nada da će ovu tehnologiju upotrebiti za uništavanje neprijateljskih projektila u letu. Avijacija planira opremanje bombardera i lovaca, krstarećih projektila i bespilotnih letelica. Nema sumnje da kad uđu u aktivnu primenu, E - oružja će biti među najsofisticiranijim u opremi Vojske SAD.
) meni koliko je poznato amerika je prodala stit evropi cime je dobila kontrolu a i veliku zaradu, i to mi lici na onu izreku; sto si se hvatao u kolo ako neces da igras...e sad o kakvim je stitovima rec i naoruzanju i tehnologiji ne znam bas..uglavnom danas stotine hiljada naucnika radi na naoruzanju za masovna unistenja sto govori o ludackim razmerama ljudi koje vode svetsku politiku...
