Gustav Jung o Bogu i Stoicizmu

Jung i Froyd su svakako bitne glave.

1000008804.jpg
 
Stoicizam je utjecao na razvoj rano hrišćanstvo (Klement Aleksandrijski, Origen), kao i na kasniju filozofiju. Poznato je da se hrišćanski moral, osim na Bibliji, temelji na stoicizmu. Npr. stoičkog mudraca odlikuju četiri kardinalne vrline: razboritost, hrabrost, pravednost i umerenost, a koje su osnova i hrišćanskog morala
 
Manga Hilux:
Seneka, Lucije Anej (lat. Lucius Annaeus Seneca), rim. filozof i pisac ( 4.g.pr.Kr.– 65.g.po.Kr.), te jedan od najznačajnijih predstavnika stoičke filozofije. #_#Seneku se dugo smatralo skrovitim #_Hristos_#
Filozofiju shvaća kao etičko istraživanje vrlina za postizanje blaženog života u skladu s prirodom. Čovjek mora naći mir u samome sebi, a prema drugima se treba odnositi sa samilošću i ljubavi. Blagost (clementia) i vjernost samome sebi smatra najvažnijim vrlinama. Naučava besmrtnost duše, uzdiže svojega Boga, prirodnu jednakost svih ljudi, načelo pravednosti i ljubav prema miru.
Njegova je filozofija imala znatan utjecaj na javni život Rima i njegovu književnost, a poslije i na kršćanstvu.
Kliknite za proširenje...

Ovu boldovanu rečenicu možemo posmatrati i iz ugla psihologije i danas u 21.veku.

Ovu rečenicu mogu, ukoliko žele, da prihvate svi koji su povremeno melanholični.

Kako da je prihvate oni koji imaju težu epozodu depresije? Da li oni koji su agresivni mogu da se promene i budu samilosni i puni ljubavi?
 
Jungova sića o Bogu
Boga psihološki možemo da pojimo kao vrhovni vodeći princip. Ipak, kad formulišemo tu – ili bilo koju drugu – tvrdnju, moramo da budemo načisto da je to uvek naša formulacija, ono što mi kažemo ili shvatamo, naš utisak, slika koju mi slikamo.

Ako bi, recimo, trebalo da naslikate sliku nekog pejzaža, nikada ne biste poverovali da je vaša slika sam taj pejzaž; ona prikazuje samo to kako vi pojmite taj pejzaž. Slikate sliku kako najbolje umete, ali ona verovatno nikada neće biti lepa kao sam pejzaž. Možda ćete u nju uneti i nešto čega u pejzažu nema, ili izostaviti nešto drugo; u svakom slučaju, nikada ne biste napravili grešku da pomešate to dvoje. Ipak, kada formulišemo neki iskaz u vezi s Bogom, svi pretpostavljamo da on jeste Bog. Ustvrdim li, na primer, da je Bog predstava ili kompleks velikog emocionalnog intenziteta, ili pak vrhovni vodeći princip, psihološki princip, svi odmah prasnu: dr Jung kaže da Bog nije ništa drugo do to. A to zapravo čini teolog koji kaže da Bog može da bude samo dobar. On ček nema ni predstavu koliko su blasfermične njegove reči. Kako zna da Bog može da bude samo dobar? Govoreći tako on Bogu otima polovinu sveta. Kako da Bog bude sve ako mu on odriče mogućnost da bude i zao? Ljudi greše kako pretpostavljaju da Bog nije ništa drugo do ideja o njemu, a On se, izgleda, nikad ne buni. Nikad ne kaže: „Pa ovo je prava pravcata budalaština!“ Kad neko kaže da je Bog Đavo, nema nikog ko bi ga na mestu zgromio; taj može da nastavi da živi srećno i zadovoljno kao i pre. Jedna osoba će reći da je Bog mrtav a druga da je živ i zdrav, ali to ne čini nikakvu razliku. Pod pretpostavkom da nešto tako apsolutno nezamislivo kao što je Bog postoji, to nužno mora biti izvan našeg domašaja; u protivnom, ne bismo ni baratali idejom o Bogu. Mora biti nešto što prevazilazi naše mentalne sposobnosti. Prema tome, kad ulažemo mentalni napor da formulišemo neku ideju o Bogu, sasvim je očigledno da je predstava koju tada stvaramo sačinjena našim vlastitim sredstvima, od našeg vlastitog materijala, te da je reč o jednoj krajnje ograničenoj perspektivi: naš um, naime, svakako nije u stanju da pojmi činjenicu kao što je ona koju bi predstavljao Bog.

Štaviše, naš eventualni doživljaj nečeg što nam je potpuno nedokučivo može se sastojati samo od određenih učinaka koji dolaze do izražaja u našoj psihologiji; ne raspolažemo nikakvim drugim materijalom na osnovu kojeg bismo mogli da sudimo. Naše vlastite okolnosti ograničavaju naš čak i u okviru našeg psihološkog iskustva. Znate, kada moje reči izazovu u nekoj osobi određenu reakciju, ispravan zaključak bi bio: dr Jung mi je rekao to-i-to, a ja sam reagovao ta-ko-i-tako. Ta osoba će se sa svojom reakcijom poistovetiti samo u veoma negativnom ili veoma zlovoljnom raspoloženju. U slučaju negativne reakcije smatraće me prav im pravcatim vragom, možda i najokrutnijim vragom, ali to samo ukoliko nije u stanju da shvati opravdanost onoga što sam rekao ili ne želi da vidi da je takva reakcija posledica njenog karaktera.
Jungov roletkoster , samo jedna krivina , samo jedan uspon i samo mali spust, ali kao što smo vezani i sigurni u vagonu na šinama , tako i ovde , u ovom zrnu peska Jungove misli, možemo samo da okolo o zaobilazno diskutiramo, ili pustiti mozak sam i samo da razmišlja , a to je i jedna od poenti Junga , na njegovim predavanjima, naterati publikum da razmišlja.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Jungova senka
2
Odgovora
25
Pregleda
390
Truman
Truman
Džudi S
Ostvareni i neostvareni snovi
2
Odgovora
36
Pregleda
618
Džudi S
Džudi S
Džudi S
Zablude o besu
2
Odgovora
39
Pregleda
861
крсташ
крсташ

Back
Top