Душаново царство јесте у суштини данашњим речником речено била нека врста “лабаве федерације”. То није чврста унитарна монархија где се влада огњем и мачем. То је један систем удеоних држава, где су великаши наравно морали бити мотивисани и морали су имати неку корист од територијалних проширења. У том смислу “пљачкање” треба разумети као реалан основ и интерес за лојалност. Али далеко ид тога да Душаново царство можеш да поредиш са пљачкашком цивилизацијом налик неким азијским хордама. Душаново царство је прецизно геополитички конципирано, они желе само једно: ЦАРИГРАД! А зашто?! Не због тога да би се закитили византијском круном, јер су фасцинирани светлошћу Византије, како нас уче наши историчари, већ да би коначно стали у крај тој тиранији мањине грчке и једне труле и пропале цивилизације кија је била већ на издисају. Душан није скоројевић, он има план да коначно власт над целокупним Балканом преузме већински србо-словенски народ и да се стави тачка на Ромејско царство. У том смислу треба разумети и Бугаре и они су укључени у тај пројекат и они желе Цариград заједно са Душаном.