Границе Душановог царства

[Meliot]

И још по ко зна који пут за глуве, наглуве, слепе и слабовиде!

τον Μιχαηλου αδελφοι Αλεξανδρον каже Халкокондил, Александар брат (нећак) Михаилов прати Неду до Трнова.

Istorija srpskog naroda, Vladimir Ćorović, jedino ako ne misliš da je naš najveći istoričar Vladimir Ćorović bio eksponent bečko-berlinske škole:

,,Koliko se danas zna, stvari su se razvijale ovako: već u jesen 1330. god. znalo se, da su otac i sin protivnici i da se spremaju na borbu, tražeći obojica izvesne pomoći od Dubrovčana. U proleće 1331. god. krenuo je kralj Stevan na Dušana, koji je živeo u Zeti, i prodro je do Skadra rušeći sinove posade. Tom prilikom potpuno je razorio Dušanove "palate mnoge divne", koje behu podignute na obali Drimca. Dušan se pred ocem povukao na drugu stranu Bojane. Na očeve pozive da mu se pokori i vrati nije hteo da se odazove, bojeći se, da otac ne postupi prema njemu onako, kao nekad Milutin prema Stevanu. Ipak, posle dužih pregovora, oni su se nekako izmirili vezavši se uzajamno "strašnim kletvama". Dušan je, iza tog, prešao u Trebinje, meseca maja, a odatle je, po pozivu, sišao u Dubrovnik i tu bio vrlo srdačno dočekan. Ali, započeta borba tinjala je i dalje. Kralj Stevan, sumnjajući na sina, tražio je od njega bezuvetno da mu lično dođe. Ne verujući ocu, koji je bio uporan, Dušan je nameravao da ostavi Srbiju i tako izbegne očevu gnevu. Ali njegova zetska vlastela, nezadovoljna upravom Stevanovom, stade otvoreno na Dušanovu stranu i diže s njim zajedno bunu. Neočekivano, oni stigoše pred Nerodimlje, gde se nalazio Stevanov dvor, spremni za borbu. Kralj je jedva uspeo da sam na konju, sa malo ljudi, pobegne u Petrič. Potera je odmah pošla za njim, uhvatila ga tu i predala Dušanu. Ovaj je, po savetu vlastele, čitavu očevu porodicu uputio u grad Zvečan, gde je imala biti čuvana. Odmah iza toga sazvan je državni sabor u Svrčin, gde Dušan bi priznat i ponovo krunisan za kralja, na Malu Gospojinu, 1331. god. Stari kralj Stevan nije dugo preživeo svoj pad. Umro je 11. novembra iste godine, i to, kako se čini po navodima nekih pisaca, nasilnom smrću.

Nemire u Srbiji iskoristili su Bugari, da oteraju s vlasti nepopularnu kraljicu Anu. Za novog cara bi doveden sin kneza Stracimira i Mihajlove sestre, Jovan Aleksandar. Ali ne želeći toj akciji dati politički, antisrpski karakter, iako ga je verovatno u dubini bilo, Bugari su požurili da tu promenu prikažu, u glavnom kao više ličnu i unutrašnju stvar. Sam novi car Aleksandar živo je želeo, da u Srbiji ne dobije neprijatelja i radi toga je odmah počeo pregovore o tom, da se orodi sa Dušanom. I doista, već o Uskrsu 1332. god. izvršeno je venčanje mladog srpskog kralja i Aleksandrove sestre Jelene. Odnosi između zeta i šuraka postali su iza toga srdačni; Dušan je, bez ikakve bojazni od Bugara, mogao na široko da razvija svoje akcije i prema Grcima i prema Mađarima."

 

[Старо Браничево]

Istorija srpskog naroda, Vladimir Ćorović, jedino ako ne misliš da je naš najveći istoričar Vladimir Ćorović bio eksponent bečko-berlinske škole:

,,Koliko se danas zna, stvari su se razvijale ovako: već u jesen 1330. god. znalo se, da su otac i sin protivnici i da se spremaju na borbu, tražeći obojica izvesne pomoći od Dubrovčana. U proleće 1331. god. krenuo je kralj Stevan na Dušana, koji je živeo u Zeti, i prodro je do Skadra rušeći sinove posade. Tom prilikom potpuno je razorio Dušanove "palate mnoge divne", koje behu podignute na obali Drimca. Dušan se pred ocem povukao na drugu stranu Bojane. Na očeve pozive da mu se pokori i vrati nije hteo da se odazove, bojeći se, da otac ne postupi prema njemu onako, kao nekad Milutin prema Stevanu. Ipak, posle dužih pregovora, oni su se nekako izmirili vezavši se uzajamno "strašnim kletvama". Dušan je, iza tog, prešao u Trebinje, meseca maja, a odatle je, po pozivu, sišao u Dubrovnik i tu bio vrlo srdačno dočekan. Ali, započeta borba tinjala je i dalje. Kralj Stevan, sumnjajući na sina, tražio je od njega bezuvetno da mu lično dođe. Ne verujući ocu, koji je bio uporan, Dušan je nameravao da ostavi Srbiju i tako izbegne očevu gnevu. Ali njegova zetska vlastela, nezadovoljna upravom Stevanovom, stade otvoreno na Dušanovu stranu i diže s njim zajedno bunu. Neočekivano, oni stigoše pred Nerodimlje, gde se nalazio Stevanov dvor, spremni za borbu. Kralj je jedva uspeo da sam na konju, sa malo ljudi, pobegne u Petrič. Potera je odmah pošla za njim, uhvatila ga tu i predala Dušanu. Ovaj je, po savetu vlastele, čitavu očevu porodicu uputio u grad Zvečan, gde je imala biti čuvana. Odmah iza toga sazvan je državni sabor u Svrčin, gde Dušan bi priznat i ponovo krunisan za kralja, na Malu Gospojinu, 1331. god. Stari kralj Stevan nije dugo preživeo svoj pad. Umro je 11. novembra iste godine, i to, kako se čini po navodima nekih pisaca, nasilnom smrću.

Nemire u Srbiji iskoristili su Bugari, da oteraju s vlasti nepopularnu kraljicu Anu. Za novog cara bi doveden sin kneza Stracimira i Mihajlove sestre, Jovan Aleksandar. Ali ne želeći toj akciji dati politički, antisrpski karakter, iako ga je verovatno u dubini bilo, Bugari su požurili da tu promenu prikažu, u glavnom kao više ličnu i unutrašnju stvar. Sam novi car Aleksandar živo je želeo, da u Srbiji ne dobije neprijatelja i radi toga je odmah počeo pregovore o tom, da se orodi sa Dušanom. I doista, već o Uskrsu 1332. god. izvršeno je venčanje mladog srpskog kralja i Aleksandrove sestre Jelene. Odnosi između zeta i šuraka postali su iza toga srdačni; Dušan je, bez ikakve bojazni od Bugara, mogao na široko da razvija svoje akcije i prema Grcima i prema Mađarima."

Мислим! Исто као и за то да Јелена управља Клисом и Скрадином у име хрватске великашке породице Шубић. То што је написао Ћоровић, упореди сада са Григором.

 

[Старо Браничево]

Istorija srpskog naroda, Vladimir Ćorović, jedino ako ne misliš da je naš najveći istoričar Vladimir Ćorović bio eksponent bečko-berlinske škole:

,,Koliko se danas zna, stvari su se razvijale ovako: već u jesen 1330. god. znalo se, da su otac i sin protivnici i da se spremaju na borbu, tražeći obojica izvesne pomoći od Dubrovčana. U proleće 1331. god. krenuo je kralj Stevan na Dušana, koji je živeo u Zeti, i prodro je do Skadra rušeći sinove posade. Tom prilikom potpuno je razorio Dušanove "palate mnoge divne", koje behu podignute na obali Drimca. Dušan se pred ocem povukao na drugu stranu Bojane. Na očeve pozive da mu se pokori i vrati nije hteo da se odazove, bojeći se, da otac ne postupi prema njemu onako, kao nekad Milutin prema Stevanu. Ipak, posle dužih pregovora, oni su se nekako izmirili vezavši se uzajamno "strašnim kletvama". Dušan je, iza tog, prešao u Trebinje, meseca maja, a odatle je, po pozivu, sišao u Dubrovnik i tu bio vrlo srdačno dočekan. Ali, započeta borba tinjala je i dalje. Kralj Stevan, sumnjajući na sina, tražio je od njega bezuvetno da mu lično dođe. Ne verujući ocu, koji je bio uporan, Dušan je nameravao da ostavi Srbiju i tako izbegne očevu gnevu. Ali njegova zetska vlastela, nezadovoljna upravom Stevanovom, stade otvoreno na Dušanovu stranu i diže s njim zajedno bunu. Neočekivano, oni stigoše pred Nerodimlje, gde se nalazio Stevanov dvor, spremni za borbu. Kralj je jedva uspeo da sam na konju, sa malo ljudi, pobegne u Petrič. Potera je odmah pošla za njim, uhvatila ga tu i predala Dušanu. Ovaj je, po savetu vlastele, čitavu očevu porodicu uputio u grad Zvečan, gde je imala biti čuvana. Odmah iza toga sazvan je državni sabor u Svrčin, gde Dušan bi priznat i ponovo krunisan za kralja, na Malu Gospojinu, 1331. god. Stari kralj Stevan nije dugo preživeo svoj pad. Umro je 11. novembra iste godine, i to, kako se čini po navodima nekih pisaca, nasilnom smrću.

Nemire u Srbiji iskoristili su Bugari, da oteraju s vlasti nepopularnu kraljicu Anu. Za novog cara bi doveden sin kneza Stracimira i Mihajlove sestre, Jovan Aleksandar. Ali ne želeći toj akciji dati politički, antisrpski karakter, iako ga je verovatno u dubini bilo, Bugari su požurili da tu promenu prikažu, u glavnom kao više ličnu i unutrašnju stvar. Sam novi car Aleksandar živo je želeo, da u Srbiji ne dobije neprijatelja i radi toga je odmah počeo pregovore o tom, da se orodi sa Dušanom. I doista, već o Uskrsu 1332. god. izvršeno je venčanje mladog srpskog kralja i Aleksandrove sestre Jelene. Odnosi između zeta i šuraka postali su iza toga srdačni; Dušan je, bez ikakve bojazni od Bugara, mogao na široko da razvija svoje akcije i prema Grcima i prema Mađarima."

Колико је мени познато тврђаву Звечан помиње само Григора нико више (извињавам се ако грешим). Дакле, Ћоровић је читао Григору, али опет лаже!

 

[Meliot]

Колико је мени познато тврђаву Звечан помиње само Григора нико више (извињавам се ако грешим). Дакле, Ћоровић је читао Григору, али опет лаже!

Dobro sad sve zavisi koji istorijski izvori se uzimaju u obzir, pa shodno tome sledi hronologija i tumačenje događaja. Meni nema logike da se Dušan ubrzo nakon preuzimanja vlasti u Srbiji upušta u borbu za presto u Bugarskoj, kad je već tamo njegova tetka sa svojim sinom na vlasti. Time bi možda samo zakomplikovao situaciju u Bugarskoj. Kad je ona uopšte stigla da vodi provizantijsku politiku kad je na vlasti bila svega oko godinu dana? Mislim da je posle preuzimanja vlasti u Srbiji car Dušan imao preča posla, a to je učvršćivanje vlasti u Srbiji i eleminisanje vlastele i sveštenstva koji su se protivili tom činu.

 

[Старо Браничево]

Istorija srpskog naroda, Vladimir Ćorović, jedino ako ne misliš da je naš najveći istoričar Vladimir Ćorović bio eksponent bečko-berlinske škole:

,,Koliko se danas zna, stvari su se razvijale ovako: već u jesen 1330. god. znalo se, da su otac i sin protivnici i da se spremaju na borbu, tražeći obojica izvesne pomoći od Dubrovčana. U proleće 1331. god. krenuo je kralj Stevan na Dušana, koji je živeo u Zeti, i prodro je do Skadra rušeći sinove posade. Tom prilikom potpuno je razorio Dušanove "palate mnoge divne", koje behu podignute na obali Drimca. Dušan se pred ocem povukao na drugu stranu Bojane. Na očeve pozive da mu se pokori i vrati nije hteo da se odazove, bojeći se, da otac ne postupi prema njemu onako, kao nekad Milutin prema Stevanu. Ipak, posle dužih pregovora, oni su se nekako izmirili vezavši se uzajamno "strašnim kletvama". Dušan je, iza tog, prešao u Trebinje, meseca maja, a odatle je, po pozivu, sišao u Dubrovnik i tu bio vrlo srdačno dočekan. Ali, započeta borba tinjala je i dalje. Kralj Stevan, sumnjajući na sina, tražio je od njega bezuvetno da mu lično dođe. Ne verujući ocu, koji je bio uporan, Dušan je nameravao da ostavi Srbiju i tako izbegne očevu gnevu. Ali njegova zetska vlastela, nezadovoljna upravom Stevanovom, stade otvoreno na Dušanovu stranu i diže s njim zajedno bunu. Neočekivano, oni stigoše pred Nerodimlje, gde se nalazio Stevanov dvor, spremni za borbu. Kralj je jedva uspeo da sam na konju, sa malo ljudi, pobegne u Petrič. Potera je odmah pošla za njim, uhvatila ga tu i predala Dušanu. Ovaj je, po savetu vlastele, čitavu očevu porodicu uputio u grad Zvečan, gde je imala biti čuvana. Odmah iza toga sazvan je državni sabor u Svrčin, gde Dušan bi priznat i ponovo krunisan za kralja, na Malu Gospojinu, 1331. god. Stari kralj Stevan nije dugo preživeo svoj pad. Umro je 11. novembra iste godine, i to, kako se čini po navodima nekih pisaca, nasilnom smrću.

Nemire u Srbiji iskoristili su Bugari, da oteraju s vlasti nepopularnu kraljicu Anu. Za novog cara bi doveden sin kneza Stracimira i Mihajlove sestre, Jovan Aleksandar. Ali ne želeći toj akciji dati politički, antisrpski karakter, iako ga je verovatno u dubini bilo, Bugari su požurili da tu promenu prikažu, u glavnom kao više ličnu i unutrašnju stvar. Sam novi car Aleksandar živo je želeo, da u Srbiji ne dobije neprijatelja i radi toga je odmah počeo pregovore o tom, da se orodi sa Dušanom. I doista, već o Uskrsu 1332. god. izvršeno je venčanje mladog srpskog kralja i Aleksandrove sestre Jelene. Odnosi između zeta i šuraka postali su iza toga srdačni; Dušan je, bez ikakve bojazni od Bugara, mogao na široko da razvija svoje akcije i prema Grcima i prema Mađarima."

Заправо, извињавам се! Тврђаву Звечан не помиње Григора, он помиње само заточење Дечанског и да је убијен по налогу Душана. Тврђаву Звечан помињу Данилови настављачи. Међутим, Григора помиње прави разлог побуне, а то је да је Дечански желео да га након смрти наследи Симеон Синиша, што је озлоједило Душана и великаше. Али Григору када су у питању Бигари сви од реда (па и Ћоровић), игноришу.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Istorija srpskog naroda, Vladimir Ćorović, jedino ako ne misliš da je naš najveći istoričar Vladimir Ćorović bio eksponent bečko-berlinske škole:

,,Koliko se danas zna, stvari su se razvijale ovako: već u jesen 1330. god. znalo se, da su otac i sin protivnici i da se spremaju na borbu, tražeći obojica izvesne pomoći od Dubrovčana. U proleće 1331. god. krenuo je kralj Stevan na Dušana, koji je živeo u Zeti, i prodro je do Skadra rušeći sinove posade. Tom prilikom potpuno je razorio Dušanove "palate mnoge divne", koje behu podignute na obali Drimca. Dušan se pred ocem povukao na drugu stranu Bojane. Na očeve pozive da mu se pokori i vrati nije hteo da se odazove, bojeći se, da otac ne postupi prema njemu onako, kao nekad Milutin prema Stevanu. Ipak, posle dužih pregovora, oni su se nekako izmirili vezavši se uzajamno "strašnim kletvama". Dušan je, iza tog, prešao u Trebinje, meseca maja, a odatle je, po pozivu, sišao u Dubrovnik i tu bio vrlo srdačno dočekan. Ali, započeta borba tinjala je i dalje. Kralj Stevan, sumnjajući na sina, tražio je od njega bezuvetno da mu lično dođe. Ne verujući ocu, koji je bio uporan, Dušan je nameravao da ostavi Srbiju i tako izbegne očevu gnevu. Ali njegova zetska vlastela, nezadovoljna upravom Stevanovom, stade otvoreno na Dušanovu stranu i diže s njim zajedno bunu. Neočekivano, oni stigoše pred Nerodimlje, gde se nalazio Stevanov dvor, spremni za borbu. Kralj je jedva uspeo da sam na konju, sa malo ljudi, pobegne u Petrič. Potera je odmah pošla za njim, uhvatila ga tu i predala Dušanu. Ovaj je, po savetu vlastele, čitavu očevu porodicu uputio u grad Zvečan, gde je imala biti čuvana. Odmah iza toga sazvan je državni sabor u Svrčin, gde Dušan bi priznat i ponovo krunisan za kralja, na Malu Gospojinu, 1331. god. Stari kralj Stevan nije dugo preživeo svoj pad. Umro je 11. novembra iste godine, i to, kako se čini po navodima nekih pisaca, nasilnom smrću.

Nemire u Srbiji iskoristili su Bugari, da oteraju s vlasti nepopularnu kraljicu Anu. Za novog cara bi doveden sin kneza Stracimira i Mihajlove sestre, Jovan Aleksandar. Ali ne želeći toj akciji dati politički, antisrpski karakter, iako ga je verovatno u dubini bilo, Bugari su požurili da tu promenu prikažu, u glavnom kao više ličnu i unutrašnju stvar. Sam novi car Aleksandar živo je želeo, da u Srbiji ne dobije neprijatelja i radi toga je odmah počeo pregovore o tom, da se orodi sa Dušanom. I doista, već o Uskrsu 1332. god. izvršeno je venčanje mladog srpskog kralja i Aleksandrove sestre Jelene. Odnosi između zeta i šuraka postali su iza toga srdačni; Dušan je, bez ikakve bojazni od Bugara, mogao na široko da razvija svoje akcije i prema Grcima i prema Mađarima."

Ćorović je, ovako malo, popularna istorija. Takođe napisana delimično i u duhu srpsko-hrvatsko-slovenačkog jedinstva.

Ima Ćorović nekoliko zanimljivih radova, posebno po pitanju istorijske geografije Bosne koji su i danas of značaja, ali on je uglavnom prevaziđen totalno. Nema danas neku vrednost posebnu i niko ga uglavnom ni ne citira. Njegova je istorija toliko popularna zato što je među prvima okačena cela na internet i zbog toga što je vrlo lako pisana; Ćorović je imao stil koji se brzo čita i upija, zbog čega je treba shvatiti kao naučno popularnu literaturu, a nikako nešto stručno ili danas iole relevantno.

Ja preporučujem ljudima koji ne znaju doslovno ništa o srpskoj istoriji i koji bi tek želeli da se upoznaju sa njom po prvi put u životu Ćorovića. Ali svima ostalima savetujem da ga zaobilaze u širokom krugu. On je danas totalno nepotreban; irelevantan.

 

[Старо Браничево]

Е погледао сам ово до краја! Осим што ме је фасцинирало то да је Душан искористио своје одрастање у Цариграду да би научио грчки језик и чињенице да је све јужније од Скопља било грчко, сазнао сам и о границама Душановог царства. Човече, па овај Душану одузе и Београд и Рудник. Северна граница је код Горњег Милановца! Па које Душаново царство, са чиме ми да будемо поносни?! Јача ова наша Србија па макар и без Косова. Ово је мизерија!

 

[Старо Браничево]

Ćorović je, ovako malo, popularna istorija. Takođe napisana delimično i u duhu srpsko-hrvatsko-slovenačkog jedinstva.

Ima Ćorović nekoliko zanimljivih radova, posebno po pitanju istorijske geografije Bosne koji su i danas of značaja, ali on je uglavnom prevaziđen totalno. Nema danas neku vrednost posebnu i niko ga uglavnom ni ne citira. Njegova je istorija toliko popularna zato što je među prvima okačena cela na internet i zbog toga što je vrlo lako pisana; Ćorović je imao stil koji se brzo čita i upija, zbog čega je treba shvatiti kao naučno popularnu literaturu, a nikako nešto stručno ili danas iole relevantno.

Ja preporučujem ljudima koji ne znaju doslovno ništa o srpskoj istoriji i koji bi tek želeli da se upoznaju sa njom po prvi put u životu Ćorovića. Ali svima ostalima savetujem da ga zaobilaze u širokom krugu. On je danas totalno nepotreban; irelevantan.

Ја сам га вала целог прочитао.

 

[Старо Браничево]

Када је Милутин прогнао свога сина Стефана и унука Душана у Цариград, питам се где их је протерао? Сигурно у један од оних својих летњиковаца које је тамо градио. А можда је Душан у Сервохорији у Никомидији био на колеџу као дечак да учи грчки језик!

 

[Meliot]

Ćorović je, ovako malo, popularna istorija. Takođe napisana delimično i u duhu srpsko-hrvatsko-slovenačkog jedinstva.

Ima Ćorović nekoliko zanimljivih radova, posebno po pitanju istorijske geografije Bosne koji su i danas of značaja, ali on je uglavnom prevaziđen totalno. Nema danas neku vrednost posebnu i niko ga uglavnom ni ne citira. Njegova je istorija toliko popularna zato što je među prvima okačena cela na internet i zbog toga što je vrlo lako pisana; Ćorović je imao stil koji se brzo čita i upija, zbog čega je treba shvatiti kao naučno popularnu literaturu, a nikako nešto stručno ili danas iole relevantno.

Ja preporučujem ljudima koji ne znaju doslovno ništa o srpskoj istoriji i koji bi tek želeli da se upoznaju sa njom po prvi put u životu Ćorovića. Ali svima ostalima savetujem da ga zaobilaze u širokom krugu. On je danas totalno nepotreban; irelevantan.

Meni je on odličan za upoznavanje istorije naših prostora jer se nepristrasan i neutralan. Kod njega se ne može naći momenat kad se svrstava na nečiju stranu prilikom pisanja. Ja ga volim, na primer zanimljiv je njegov opis Kosovskog boja i u njemi vidimo su oba krila srpske vojske imale uspeha, ali da je hvatanje i pogubljenje kneza Lazara odlučilo bitku. A danas postoji drugo tumačenje da je Vuk Branković imao najviše uspeha a da je najmanje uspeha imalo krilo Vlatka Vukovića i da se prvo povuklo za bojišta.
https://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_13_l.html

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ја сам га вала целог прочитао.

Novoromantičari su, u najbolju reku, pročitali isključivo jednu jedinu knjigu...one odlomke Miloša S. Milojevića. I to kažem u najbolju ruku jer se radi o izrazitoj manjini (i veliki je problem što se sve zasniva i vrti oko tog jednog dela, čast izuzecima). Većina nije pročitala bukvalno ništa iz srpske istoriografije. Tako da bi svakako trebalo da čitaju Ćorovićevu istoriju Srba tj. makar od je počnu.

S druge strane, ma to svoje loše aspekte, zato što ako pročitaju Ćorovića, može se desiti da pomisle da je nešto što tamo piše stav i nivo saznanja srpske istoriografije i 80 godina kasnije. I onda se samo pripomaže razvoju i učvršćivanju raznih iluzija, pa i negativnih stereotipa.

Meni je on odličan za upoznavanje istorije naših prostora jer se nepristrasan i neutralan. Kod njega se ne može naći momenat kad se svrstava na nečiju stranu prilikom pisanja. Ja ga volim, na primer zanimljiv je njegov opis Kosovskog boja i u njemi vidimo su oba krila srpske vojske imale uspeha, ali da je hvatanje i pogubljenje kneza Lazara odlučilo bitku. A danas postoji drugo tumačenje da je Vuk Branković imao najviše uspeha a da je najmanje uspeha imalo krilo Vlatka Vukovića i da se prvo povuklo za bojišta.
https://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/3_13_l.html

To što si napisao jeste do izvesne vreme tačno (i zato i svima preporučujem to kao osnovni korak, ako po prvi put žele da se upoznaju sa srpskom nacionalnom istorijom), ali ja sam govorio o njegovoj istoriografskoj vrednosti. A ona je danas vrlo mala.

I malo me, iskreno, nervira kada vidim koliko se mnogo preštampava i prodaje, zato što svara pogrešnu sliku toga kao nekakvog monumentalnog i osnovnog dela u široj javnosti (to je najprodavanija i najčitanija srpska knjiga na temu istorije).

 

[Старо Браничево]

Novoromantičari su, u najbolju reku, pročitali isključivo jednu jedinu knjigu...one odlomke Miloša S. Milojevića. I to kažem u najbolju ruku jer se radi o izrazitoj manjini (i veliki je problem što se sve zasniva i vrti oko tog jednog dela, čast izuzecima). Većina nije pročitala bukvalno ništa iz srpske istoriografije. Tako da bi svakako trebalo da čitaju Ćorovićevu istoriju Srba tj. makar od je počnu.

S druge strane, ma to svoje loše aspekte, zato što ako pročitaju Ćorovića, može se desiti da pomisle da je nešto što tamo piše stav i nivo saznanja srpske istoriografije i 80 godina kasnije. I onda se samo pripomaže razvoju i učvršćivanju raznih iluzija, pa i negativnih stereotipa.



To što si napisao jeste do izvesne vreme tačno (i zato i svima preporučujem to kao osnovni korak, ako po prvi put žele da se upoznaju sa srpskom nacionalnom istorijom), ali ja sam govorio o njegovoj istoriografskoj vrednosti. A ona je danas vrlo mala.

I malo me, iskreno, nervira kada vidim koliko se mnogo preštampava i prodaje, zato što svara pogrešnu sliku toga kao nekakvog monumentalnog i osnovnog dela u široj javnosti (to je najprodavanija i najčitanija srpska knjiga na temu istorije).

Са Милојевићем се не почиње, са њим се завршава.

 

[Старо Браничево]

Господине Дамњановићу, како можете у овој емисији да тврдите, да су Шубићи Хрвати, који владају Хрватском, која је у оквиру Угарске, али са високим степеном самосталности?! Прво, нигде није забележено да су Шубићи били Хрвати (могли су бити и Срби рецимо). Друго и још важније, Омиш, Клис и Скрадин, се никада нису ни рачунали у неку покрајину Хрватску, која је била у саставу Угарске, а такође нису ни били под влашћу Угарске. Доказ овоме, да су заиста били под суверенитетом Угарске, макар и са великим степеном самосталности, како тврдите, онда угарски краљ, не би против ових територија водио ратове да их освоји и не би Лудовик Анжујски 1345. заузео Книн од Нелипчића, када је већ био његов, али са великим степеном самосталности! Дакле, то није била Хрватска, Хрватска је била западније (област у оквиру Краљевине Угарске, која је обухватала отприлике данашњу Личко - Сењску о Карловачку Жипанију, са додатком Кордуна, дела Баније и малко Цазинске крајине са градом Бихаћем). Далмација није имала везе са Хрватском ни у време Хабзбуршке Монархије.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Са Милојевићем се не почиње, са њим се завршава.

Poetski, ali u praktičnom smislu opaska bez neke veće vrednosti.

 

[Branko2018]

Ne postoje nikakve granice "Dušanovog carstva" , današnji jezik je dokaz toga , on je samo prvi ujedinitelj Srba, pardon, Rašana kako smo se tad zvali !
A da ne pričamo o geografskim pojmovima ?

 

[Старо Браничево]

Poetski, ali u praktičnom smislu opaska bez neke veće vrednosti.

Немам намеру да поетишем, кажем човек који никада није имао контакт са историјским књигама, када први пут узме Милојевића, чини му се као неки сензационалистички роман. Прво треба прочитати ону званичну историографију, па тек онда прећи на дела М.М.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ne postoje nikakve granice "Dušanovog carstva" , današnji jezik je dokaz toga , on je samo prvi ujedinitelj Srba, pardon, Rašana kako smo se tad zvali !
A da ne pričamo o geografskim pojmovima ?

Prvi ujedinitelj?

????

 

[Pumpaj Dinstanović]

Немам намеру да поетишем, кажем човек који никада није имао контакт са историјским књигама, када први пут узме Милојевића, чини му се као неки сензационалистички роман. Прво треба прочитати ону званичну историографију, па тек онда прећи на дела М.М.

Palac za sve sem reči roman. Milojević nije imao baš nešto preterano književnog dara; ono nije bilo dobro napisano, čak i po nekim prosečnim standardima, a kamoli tadašnjim tj. epohe zlatnog doba srpskog realizma (kada su bili među istaknutim imenima i Stevan Sremac i Jakob Ignjatović i Laza Lazarević).

 

[Pumpaj Dinstanović]

Е погледао сам ово до краја! Осим што ме је фасцинирало то да је Душан искористио своје одрастање у Цариграду да би научио грчки језик и чињенице да је све јужније од Скопља било грчко, сазнао сам и о границама Душановог царства. Човече, па овај Душану одузе и Београд и Рудник. Северна граница је код Горњег Милановца! Па које Душаново царство, са чиме ми да будемо поносни?! Јача ова наша Србија па макар и без Косова. Ово је мизерија!

Dakle veća nikada nije bila pre Dušana, a tebi to mizerno.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ja sam dosta dugo vremena bio u zabludi da novoromantičari koriste kao izgovor to što u ranom srednjem veku ima vrlo malo istorijskih izvora i ima puno nedoumica i neslaganja tj. različitih tumačenja, pa onda zloupotrebljavaju to da plasiraju kako hoće svakojake alternativne ideje.

Tek sad vidim u kolikoj sam iluziji bio, kako oni počinju da se oglašavaju i o kasnijim vremenima. Pa oni pričaju da je su de carstva Serba Makeridovog nastavila sve do XV veka i pada pod Turke, čoveče!

Ne postoje, dakle, nikakve granice razmera ovog ludila. Ja ih ohrabrujem da što više pričaju o skorijoj istoriji je moguće, zato što se tu najlakše pobiju i primete. Sutra će neko napraviti YouTube kanal o jugo srbskom caru Josipu Brozu Titu koji je obnavljao manastire po Danskoj i Estoniji i kojeg su skembali tako što su se ujedinili Džordž Buš Stariji, Nikita Hruščov (koji je zapravo lažirao smrt i ostao na čelu SSSR do 1998. godine, kada je izvršen atentat na cara Tita) i to sve sa ciljem da naprave Estoniju i Poljsku od severnih obronaka SFRJ (srpske, fantastične i renominirane Jugoslavije).

Da se niko nije više ni usudio da me nešto zeza ako pojedince iz ove skupine nazivam ludacima!

 

[Старо Браничево]

Dakle veća nikada nije bila pre Dušana, a tebi to mizerno.

Ми нисмо држали Београд, али Бугари зато јесу!

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ми нисмо држали Београд, али Бугари зато јесу!

Do vremena cara Dušana? Jeste, jedno vreme ga je držao kralj Dragutin.

 

[Старо Браничево]

Ја мислим да је Душан учио грчки језик на Универзитету у Смирни (Измиру). Знам поуздано, јар је и Доситеј Обрадовић тамо у XVIII веку, похађао студије грчког језика. Не знам зашто није могао да нађе доброг професора грчког у Атини рецимо? Вероватно што тамо у време Доситеја није било Грка. А и ако их је било нису сви знали грчки тако добро.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ја мислим да је Душан учио грчки језик на Универзитету у Смирни (Измиру). Знам поуздано, јар је и Доситеј Обрадовић тамо у XVIII веку, похађао студије грчког језика. Не знам зашто није могао да нађе доброг професора грчког у Атини рецимо? Вероватно што тамо у време Доситеја није било Грка. А и ако их је било нису сви знали грчки тако добро.

Kako te ovakve objave čine na ikoji način išta drugačijim od onih što se na FB grupi kontra deretićevaca ismevaju i tako urnišu po vama?

Ništa, na taj način ne pokazuješ da si i trunku bolji. Čime i obesmišljavaš sopstvenu argumentaciju.

 

[Старо Браничево]

Kako te ovakve objave čine na ikoji način išta drugačijim od onih što se na FB grupi kontra deretićevaca ismevaju i tako urnišu po vama?

Ništa, na taj način ne pokazuješ da si i trunku bolji. Čime i obesmišljavaš sopstvenu argumentaciju.

Хајде, реци ти благо мени, овде нама следеће: зашто ови наши историчари лажу да Драч није био у Душановом царству?