Границе Душановог царства

Код Шиме Љубића у Monumenta spectantia historiam slavorum meridionalium (volumen secundum, страна 278, Загреб 1870.), сачувано је једно писмо цара Душана писано из Сера 15. октобра 1345. године, док је Душан још био краљ, млетачком дужду Андрији Дандолу. У овом писму Душан нуди Венецији војну помоћ против Задра. Душанова титула у овом писму гласи: "Stephanus, dei gratia Serviae, Diocliae, Chilminiae, Zentae, Albaniae et maritime regionis rex, nec non Bulgariae imperii partis non modice particeps, et fere totius imperii Romaniae dominus". Дакле: Стефан по милости Божијој, краљ Србије, Диоклеје, хумске земље, Зете, Албаније и целог Поморја, не незнатан учесник царства Бугарске и господар готово свеколиког царства Романије.

Овде би требало тражити кључ решења наше загонетке. Венецијански архиви су прилично тачни, Венеција за разлику од Дубровника се до краја постојања Млетачке Републике одупирала језуитизму, па ту није било језуитских тенденциозних преписа. Душан је док је још био краљ био учесник (партиципант) у Царству Бугарском којим је владао његов шурак Јован Александар. То је као нека врста двојног суверенитета, тј. више формално учешће у суверенитету Бугарског Царства, где се не искључује могућност да је Душан својом круном обједињавао и ове територије. Бугарска је била у свему као независна, али у некој врсти благог вазалства (трибутарни однос).

Овде ваља напоменути да остаје спорно шта се под бугарском државом Јована Александра у то време подразумевало? То никако није могла бити Бугарска из оних мапа из наших уџбеника, јер оно је нереално. Видин, Софија, а по свему судећи и Тракија све до ушћа Марице у Егејско море су били у српској држави. Бугарска је била од ушћа реке Вид па до Црног мора (укључујући ту и делту Дунава тј. Добруџу) и између Дунава и Марице.

Такође, Александар је поживео читавих 16 година после Душана, па је сасвим разумљиво да се он тада титулисао као цар и самодржац.
 
Када говорите о овако комплексним темама, увек треба имати у виду да су Срби доста били жртве етноцида, који се огледао у намерном уништавању, спаљивању и фалсификовању докумената, не само писаних, већ и рушења манастира и цркава, брисања и кречења фресака, преправљања инскрипција на њима и сл. Када све то знамо, лако је данашњим историчарима да се праве паметни и да констатују "нема писаних трагова и доказа". Па наравно да нема када су затирани где год се то могло, а то су радили сви: Грци, Турци, католички мисионари, а да не помињем бугарске јавне делатнике у XIX веку, а нарочито егзархисте од 1870. године.
 
Другари, ако је Србље волело цара Душана, зашто се Душан плашио Србља? А бесумно их се плашио јер им је забранио да се сакупљају у већим групама.

Страшно сте обманути романтичком али лажном сликом прошлости.
А Влашка и Молдавија и Бесарабија, јесу ли били у Душановом царству?
 
Antonio Beatilo, istoričar rodom iz Barija, u prvoj polovini XVII veka piše o granicama Dušanovog carstva sledeće:

Pogledajte prilog 701810

Овај Урош је имао много деце, између осталих и још једног Стефана, познатијег као Душан, што значи limosiniero (?), који је поред очеве титуле краља стекао и назив Императора Бугарске, Грчке, Склавоније, Романије и других земаља, које овде нисам поменуо a које је потом оставио својој деци. Ко жели да сазна више о Душану нека прочита дело Анали Рагузе горе споменутог Ђакома ди Пиера Лукарија, који о њему опширно пише.
Ето ти примера! Па сада реци јесу ли Срби криви што су Латини узели и претопили србрни олтар? И сада испада да овај Италијан лаже и да је псеудоисторичар и да је писао под утицајем романтичарског заноса! И то у корист Срба јер их је толико волео!
 
Dobro je da si napisao objektivniji post o Verkovicu.
Sporne pesme je prikupio pred kraj zivota i zaista neznam da li ga je iko optuzivao za falsifikovanje pre toga. Tek sa tim pesmama je pokrenuta hajka protiv njega koja se zavrsila nekakvim konsenzusom da je on u stvari bio obmanut. Medjutim, to je iskorisceno da se diskredituje citav njegov radni vek, kako je to uostalom i bila praksa krajem XIX veka gde su mnogi naucnici prikazani kao romanticari, sanjari ili falsifikatori i gde je jedna naucna ideja brutalno ugusena.

Elem, mene u ovon slucaju zanima tekst objavljen u glasilu ruske akademije. Niko nije napisao da je rec o falsifikatu. Da se ignorise, tacno je, ali ja sam zgranut kolicinom istorijskih izvora koji su ignorisani, pa to ne znaci da su falsifikati.
A ti si pogresno shvatio da je rec o zapisu na zidu manastira Lesnovo. Rec je o dokumentu, zapisu na nekom materijalu, dakle rec je o arheoloskoj gradji.
Petrogradski muzej sadrzi veliku kolicinu arheoloske gradje koju je pronasao Verkovic, mozes se i sam uveriti. Tacno je da je on to prodavao, neznam da li je to moralno i da li je bilo uobicajeno za to vreme, ali rec je o originalnim dokumentima i predmetima. U tom smislu moguce je da postoji u arhivu i ovaj spis o kome ovde govorimo a to sigurno nije tesko za proveriti, mislim na onog kome je to posao....
Верковић је из манастира Лесново покупио једну мапу коју су му дали тамошњи монаси (или је узео не питајући их). На тој мапи се налазе границе Душановог царства, где је приказано како су под Душановом влашћу западни делови Мале Азије. О томе пише Владимир Ламански у свом делу О Словенима у Малој Азији, Африци и Шпанији из 1859. године (страна 189 - 190).
 
Koliko je meni poznato, Dušan nikada nije imao Bugare u svojoj tituli. Oni se javljaju u poznijim prepisima, falsifikatima, itd...

O tome je već bilo raspravljano ne tako davno ovde: https://forum.krstarica.com/threads/original-titule-cara-dusana-silnog.893004/
За разлику од наших историчара који су се својски потрудили да оспоре валидност сваком документу где се Душан помиње као цар Бугара, бугарска историографија, управо чини супротно: она потенцира сваки такав документ, за њих је Душан цар Бугара био и остао. Али са једном другом намером, да докажу како је Македонија коју су они уфиксирали бугарска земља.
 
Florinski je 1885. godine napisao knjigu u kojoj je analizirao 16 prepisa Dušanovog zakonika, među njima i Struški prepis, koji je najstariji i potiče iz XIV veka, Inače Struški prepis se čuva u Moskvi. Osim zakonika, knjiga sadrži i razna dokumenta vezana za cara Dušana, pretežno Hrisovulje, kao i delove Justinijanovog zakonika i Sintagmu Matije Vlastara, odnosno delove vizantijskih zakonika na koje se car Dušan ugledao pri pisanju i čak ih ukljičio u svoj zakonik.

Knjiga se nalazi na ovom linku, https://archive.org/details/libgen_00325322/page/n9/mode/2up

Elem što se Bugara tiče, Florinski tvrdi da se pominju često u Dušanovim aktima, dakle pomen Bugara nije falsifikat. Međutim on kaže da Bugarska kao država nije formalno pripadala srpskom carstvu, ali je bugarski car Jovan Aleksandar poreklom bio Srbin i šurak cara Dušana.

Zanimljivo, u prepisima XVII veka, sofijskom i ravaničkom, Dušan je nazvan makedonskim carem,

Pogledajte prilog 708167
Овде се помиње и Угровлахија. Полако доћи ћемо ми и до Крима и Одесе!
 
Inače sve više verujem da je car Dušan otrovan, i to u doba kad je bio najjači,... u vreme najveće snage i njega samog, a i u vreme jačine samog carstva. Njegovom smrću, a "otrovan je" u grčkim delovima carstva, prvo je progrčki Simeon Siniša krenuo da cepa carstvo govoreći da je on naslednik i time pokrenuo cepanje carstva i lavinu osamostaljivanja velikaša. Voleo bih da grešim ali čini mi se da ne grešim.
Отрован од Грка, исто као и Иван Грозни!
 
За разлику од наших историчара који су се својски потрудили да оспоре валидност сваком документу где се Душан помиње као цар Бугара, бугарска историографија, управо чини супротно: она потенцира сваки такав документ, за њих је Душан цар Бугара био и остао. Али са једном другом намером, да докажу како је Македонија коју су они уфиксирали бугарска земља.
Занимљиво ми је зашто и даље пишеш небулозе – где у бугарској историографији пише да је Душан био цар Бугара? А где ово пише, у ком извору?
На форуму има много тема о Македонији - и овде морам да те разочарам - све до краја 19. века македонско становништво је углавном било бугарско
 
Нама данас делује нереално како је то Србија могла да "анектира" Бугарску? То је због тога што су нам наши историчари изградили матрикс у оквиру кога се крећемо пуних век и по. Они желе да нам представе да је данашњи демографски однос снага између појединих јужнословенских народа био одувек константа и да је тако било и у XIV веку. Рецимо, Бугара је данас приближно исто као и Срба и како би из данашњег угла гледано Срби могли да држе Бугарску?

Али цар Душан уопште није покоравао Бугарску, јер тада становништво није пружало отпор. Бугарски бојари су били Срби и били су уз Душана, а против Дечанског, који је на престо хтео да доведе свог сина из другог брака са Маријом Палеолог.
 
Занимљиво ми је зашто и даље пишеш небулозе – где у бугарској историографији пише да је Душан био цар Бугара? А где ово пише, у ком извору?
На форуму има много тема о Македонији - и овде морам да те разочарам - све до краја 19. века македонско становништво је углавном било бугарско
https://bg.wikipedia.org/wiki/Сръбско_царство

Сви око Душана када се оперу чисти Бугари!
 
Занимљиво ми је зашто и даље пишеш небулозе – где у бугарској историографији пише да је Душан био цар Бугара? А где ово пише, у ком извору?
На форуму има много тема о Македонији - и овде морам да те разочарам - све до краја 19. века македонско становништво је углавном било бугарско
Наравно, када су егзархисти потпомогнути комитским четама, турским субашама и руским агентима, кренули да затиру све што је српско у Егејској Македонији и Вардарској Србији, нарочито у оном делу који је био ван домашаја Пећке патријаршије. Тај јадни народ је вековима био у грчко-фанариотском мраку и жртва турског зулума, чак им се и православље огадило због Грка, па су масовно прелазили у ислам. И онда долазе бугарашки попови које они дочекују као спаситеље, јер су први пут после ко зна колико векова видели словенског попа који служи на словенском језику и учитеље са књигама штампаним углавном у Београду.
 
Односно, по теби је чланак са Википедије који је означен као „споран“ званични извор.
Знам поуздано да се Бугари упињу да докажу да Душан јесте био цар Бугара, али не са намером да покажу да је Бугарска била део Душановог царства, већ да како они кажу, докажу да Душан јесте био цар Бугара, јер је владао "делом бугарских земаља", тј. Македонијом.
 
Знам поуздано да се Бугари упињу да докажу да Душан јесте био цар Бугара
Ниједан озбиљан историчар у Бугарској није покушао да докаже да је Душан био бугарски цар. Реч је о изумима Крсте Мисиркова са почетка 20. века.
 
Ниједан озбиљан историчар у Бугарској није покушао да докаже да је Душан био бугарски цар. Реч је о изумима Крсте Мисиркова са почетка 20. века.
Ееее, али то су врло реномирани представници на българското културно възраждане!
 
Ееее, али то су врло реномирани представници на българското културно възраждане!
Иако је Мисирков Бугарин, он нема везе са бугарским препородом, већ са тзв македонски политички сепаратизам.
 
Иако је Мисирков Бугарин, он нема везе са бугарским препородом, већ са тзв македонски политички сепаратизам.
А зашто данас Македонци бугарске културне делатнике присвајају као своје великане, а игноришу рецимо српске борце и четнике по Старој Србији, то нема у њиховој историји?
 
Ако се пажљиво анализирају неки примарни историјски извори, које наши историчари упорно игноришу, лако се може доћи до закључка да је за 200 година историје Немањића, али и касније, много су више у српској држави били неки крајеви који данас припадају Бугарској, него што су Бугари од краја 12. па до 14. века држали територије које данас припадају Србији (али и Македонији).
 
А зашто данас Македонци бугарске културне делатнике присвајају као своје великане, а игноришу рецимо српске борце и четнике по Старој Србији, то нема у њиховој историји?
Па, питање је врло једноставно – јер хероји ВМРО (у суштини сви су били Бугари) су и темељ македонске нације – Даме Груев, Гоце Делчев, Тодор Александров. Управо су се они борили против српских и грчких четника, као и против турске војске. Није тачно да су српски четници тамо били ослободиоци – они су у знатној мери сарађивали са турским властима у Македонији почетком 20. века.
 

Back
Top