..znaci srpski-partizani su bili partizani samo iz interesa prezivljavanja...???..to jos nisam cuo...
-
- Popularno:
- Bivši general HV Rahim Ademi:Bobetkova...
- JNA nikada nije bila 4. armija u Evropi
- Simbol mudrosti na modernom novčiću
- Zašto Donald Tramp nije osvojio...
- Omiljeni zanr pornografije
- Australijska rudarska korporacija Bindi...
- "Studenti" blokaderi nisu dobili nobela
- Zasto nas kolektivni zapad mrzi?
- Spuštanje kriterijuma
- Srbiji je Amerika uvela sankcije i to...
Грађански рат између четника и партизана.
- Začetnik teme BG5
- Datum pokretanja
..znaci srpski-partizani su bili partizani samo iz interesa prezivljavanja...???..to jos nisam cuo...
- Poruka
- 2.949
...Jovane,nisu ga proglasili Englezi fasistom ,nego nasi...isprva je bio samo izdajnik,kada su cetnici odhebali partizane,onda je proglasen i fasistom...
..odgovaram onom glavonji gore...a ti bolje citaj i druge postove,a ne samo narcisoidno trpas svoje..
- Poruka
- 6.482
Нужда није интерес...Али није теби замјерити ви сте народ стар тисуће година са правописом од прошлог четвртка.
У НДХазији су завладали страшни покољи 1941. године над србским народом и све до 1990. ти покољи су били видљиви - два су циља била стварања нове НДХазије - да истријебе Србе (да наставе тамо ђе је Павелић стао - бар по ријечима Туђмана и по његовим наредбама и по планирању на Брионима и по ХТВу и порукама политичара попут Месића Џодана итд) - Други циљ неоусташке државе је био да сакрије злочине из оба рата.
Не постоји ни једно србско мјесто ни једно село ни један засеок у НДХазији ђе Срби нису убијани у црквама, на прагу куће, бацани у јаме или одвођени у логоре.
Дакле Срби су бјежали од тих покоља - и тако је дошло до отпора братском хрватском народу и његовој држави - а тек онда су дошли комунисти да те побуњенике искористе као своју војну силу.
Срби нису имали ни КП кад је почео рат....КП је била Словеначка и Хрватска.
Веома мало је било Срба који су као комунисти отишли у рат... Срби су побјегли од домобранско-усташке каме.
- Poruka
- 2.949
Dobro jutro.
Pa što nisi primjetio da Srbi uvijek moraju biti naj.... U mentalitetu im je da su narcisoidni. Jovanče ti neće odgovoriti jer nema pojma što znači narcisoidan. Da je negdje pisalo u slikovnicama o NDH da je pavelić bio narcisoidan, to bi već znao.
A da mu to nacrtaš. Možda shvati gledajući slike.
Što sam ti napisao. On ni ne zna napisatiu smisleni post. Svaki post mu počne sa NDH.
[/B
Zato jer je to laž koji su izmislili četnici.]
Interesantno...ali to je iz knjige HRVATSKOG autora....!
[/B
Zato jer je to laž koji su izmislili četnici.]
...pa jel' i Malaparte izmišljao?A nije četnik sigurno....Italijan je pre svega...
- Poruka
- 1.478
- Poruka
- 1.851
- Poruka
- 50.757
To bi se pitanje i za tebe moglo postaviti.
Акај
Elita
- Poruka
- 15.632
Javna opomena kolegama (znaće na koga se odnosi).
Smirite se i razgovarajte kao pravi ljudi, a ne poput nekih nafuranih cyber klinanca koji preko Foruma psuju majku svima koji se ne slažu sa njima i njihovim mišljenjem.
Smirite se i razgovarajte kao pravi ljudi, a ne poput nekih nafuranih cyber klinanca koji preko Foruma psuju majku svima koji se ne slažu sa njima i njihovim mišljenjem.
- Poruka
- 11.573
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
naravno, svakom normalnom je jasno ko je izazvao bratoubilacki rat...dakle oni koji dizu revoluciju, tj. bore se za vlast...
Takodje revolucija je bila primarna, a borba protiv okupatora samo nesto bez cega revolucija nije bila moguca ali i kao plast za zavaravanje naroda...to priznaje i sam Djilas
„Vojne operacije koje smo pokrenuli ’mi komunisti’, bile su motivisane ’nasom revolucionarnom ideologijom’.” Jer, „revolucija nije bila moguca bez istovremene
borbe protiv zavojevackih sila”.
M. Dilas, Wartime, str. 4.
___________________
Partizani do dolaska Crvene Armije i nisu u ofanzivi protiv Nemaca vec se bore iskljucivo iz samoodbrane, i pojedinacnim prepadima iz zbuna, a potom bezanijom izazivaju nemacke represalije...s druge strane se napadaju cetnici svim silama...
Ja sam vise puta postavljao Titova naredjenja koja u prvi plan stavljaju borbu protiv cetnika, na ustrb odnosno uz izbegavanje borbe protiv Nemaca i ustasa, a od lokalnih simaptizera komunista trazio SAMO JEDNO koje je suprotnog karakaktera...NEMA!
Uostalom oni se i pred Nemcima 43. izjasnjavaju tako...kada kazu da su im glavni neprijatelji cetnici...
Pored toga oni svesno izazivaju nemacke represalije i navijaju za ustaske pokolje jer to igra za njihovo revoluciju, izaziva krajnje nezadovoljstvo naroda i dovodi im ljudstvo koje ce pod plastom borbe protiv okupatora iskoristiti za svoj jedini cilj - revolucija, tj. osvajanje vlasti.
@Nenad
ajd brate ako imas postavi onaj izvestaj gde komunisti izrazavaju bojazan od smanjenja ustaskih pokolja jer bi to uticalo na dalji tok revolucije...
- Poruka
- 1.851
Tito je uka z ao na o p r a v d a n o st „ t a k t i ke k o r i š ć e n ja sup r o t n o s ti n e p r i j a t e l j a ", odnosno t a k v ih p r i v i d n ih u s t u p a ka
( „pot r ebnih i k o r i s n ih kompromi s a ") k o ji d o p r i n o se da se,
bez i n a j m a n j eg ž r t v o v a n ja r e v o l u c i o n a r n ih pr inc ipa, ostv a re viši, d u g o r o č n i ji ciljevi, k o j ima se štite, a ne u g r o ž av a j u, i n t e r e si na rodnoos lobodi l a čke b o r be i r evoluc i j e. R adi se, dakle, o p r i n c i p i j e l n oj e l a s t i čnos ti k o j om se postiže
o s t v a r e n je ž e l j e n ih r e z u l t a t a: „ o b u s t a v l j a n je n a p a da na j ednog n e p r i j a t e l ja dok se o b r a č u n amo s d r u g i m ", odnosno
„ n e u t r a l i z a c i j a" j ednog n e p r i j a t e l ja da bi se nane li što
s n a ž n i ji u d a r ci drugom, onom k o ji se t r e n u t no činio gl avnim. „Ko n ama može danas z a m j e r i ti ako smo činili n e-
što što je jačalo na šu s n a gu ne p r e s t a j u ć i, n a r a v n o, da se
bor imo", r e k ao je Tito na pros l avi 35-te godi šnj i ce b i t ke
na Ne r e tvi, misleći na m a r t o v s ke pr egovor e. „Niko od
2 13 n a s" — n a s t a v io je — „ n i je ni pomislio da Ni j emci više
ne će ići p r o t iv nas. J e d i no smo znali da je i n j i ma p o t r eban p r e d ah da bi n a p r a v i li novi s t r a t e g i j s ki p l an i da ćemo
se s igurno ponovo sukobi t i. Ja n i j e d n og m o m e n ta ni s am
s u m n j ao u to da oni neće, čim p r i je to b u du mogli, u d a r i ti
na nas.
213
Ali, mi smo sprovodi li naš s t r a t e g i j s ki pl an da
idemo p r e ma Crnoj Gori i S a n d ž a ku i d a l je p r e ma Kosovu,
j u ž n oj S r b i ji i Makedoni j i, da bismo na še j edini ce oj a č a li
novim s n a g ama ".
Ove Ti tove reči su p r a vo t u m a č e n je ma r t o v s k ih p r egovora, povoda zbog koj ih su vođeni, n j i h o ve s u š t i ne i zna-
č a j
( „pot r ebnih i k o r i s n ih kompromi s a ") k o ji d o p r i n o se da se,
bez i n a j m a n j eg ž r t v o v a n ja r e v o l u c i o n a r n ih pr inc ipa, ostv a re viši, d u g o r o č n i ji ciljevi, k o j ima se štite, a ne u g r o ž av a j u, i n t e r e si na rodnoos lobodi l a čke b o r be i r evoluc i j e. R adi se, dakle, o p r i n c i p i j e l n oj e l a s t i čnos ti k o j om se postiže
o s t v a r e n je ž e l j e n ih r e z u l t a t a: „ o b u s t a v l j a n je n a p a da na j ednog n e p r i j a t e l ja dok se o b r a č u n amo s d r u g i m ", odnosno
„ n e u t r a l i z a c i j a" j ednog n e p r i j a t e l ja da bi se nane li što
s n a ž n i ji u d a r ci drugom, onom k o ji se t r e n u t no činio gl avnim. „Ko n ama može danas z a m j e r i ti ako smo činili n e-
što što je jačalo na šu s n a gu ne p r e s t a j u ć i, n a r a v n o, da se
bor imo", r e k ao je Tito na pros l avi 35-te godi šnj i ce b i t ke
na Ne r e tvi, misleći na m a r t o v s ke pr egovor e. „Niko od
2 13 n a s" — n a s t a v io je — „ n i je ni pomislio da Ni j emci više
ne će ići p r o t iv nas. J e d i no smo znali da je i n j i ma p o t r eban p r e d ah da bi n a p r a v i li novi s t r a t e g i j s ki p l an i da ćemo
se s igurno ponovo sukobi t i. Ja n i j e d n og m o m e n ta ni s am
s u m n j ao u to da oni neće, čim p r i je to b u du mogli, u d a r i ti
na nas.
213
Ali, mi smo sprovodi li naš s t r a t e g i j s ki pl an da
idemo p r e ma Crnoj Gori i S a n d ž a ku i d a l je p r e ma Kosovu,
j u ž n oj S r b i ji i Makedoni j i, da bismo na še j edini ce oj a č a li
novim s n a g ama ".
Ove Ti tove reči su p r a vo t u m a č e n je ma r t o v s k ih p r egovora, povoda zbog koj ih su vođeni, n j i h o ve s u š t i ne i zna-
č a j
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
koga zanima Titovo pravdanje saradnje sa Nemcima...Pa Djilas je objasnio kako je to izgledalo kada Nemci prekidaju ovu saradnju
Tito je uzbudjeno masuci izvestajem, doviknuo Rankovicu i meni: To znaci da Nemci lazu! Nikada nismo bili u vecoj opasnosti! Odlazeci od Tita ja sam Rankovicu dobacio - zajedljivo prema sebi koliko i prema Titu: Eto nam pregovora s Nemcima! A Rankovic uvredjeno, manje na Tita i sebe nego na mene: Sad ne treba nista pricati.
Takodje da je ova tromesecna saradnja bila nesto bezazleno kako se danas i pored postojanja nemackih dokumenata neki nesretnici trude da prikazu, zasto bi komunisti cutali o ovome, krili, a u toku saradnje trazili od Nemaca da se neke tacke drze u najvecoj tajnosti...i o ovome progovorili tek onda kada je postalo poznato na zapadu...
Da li ce neko da postavi jedno jedino Titovo naredjenje koje u prvi plan stavlja borbu protiv Nemaca i ustasa, umesto cetnika....jedan jedini?
Da li postoji neki pokret koji je predstavlja kao antifasisticki, pokret otpora, koji nudi Nemcima zajednicku borbu protiv saveznika u slucaju iskrcavanja?
Tito je uzbudjeno masuci izvestajem, doviknuo Rankovicu i meni: To znaci da Nemci lazu! Nikada nismo bili u vecoj opasnosti! Odlazeci od Tita ja sam Rankovicu dobacio - zajedljivo prema sebi koliko i prema Titu: Eto nam pregovora s Nemcima! A Rankovic uvredjeno, manje na Tita i sebe nego na mene: Sad ne treba nista pricati.
Takodje da je ova tromesecna saradnja bila nesto bezazleno kako se danas i pored postojanja nemackih dokumenata neki nesretnici trude da prikazu, zasto bi komunisti cutali o ovome, krili, a u toku saradnje trazili od Nemaca da se neke tacke drze u najvecoj tajnosti...i o ovome progovorili tek onda kada je postalo poznato na zapadu...
Da li ce neko da postavi jedno jedino Titovo naredjenje koje u prvi plan stavlja borbu protiv Nemaca i ustasa, umesto cetnika....jedan jedini?
Da li postoji neki pokret koji je predstavlja kao antifasisticki, pokret otpora, koji nudi Nemcima zajednicku borbu protiv saveznika u slucaju iskrcavanja?
goxy
Zaslužan član
- Poruka
- 105.785
Komunizam je kao i nacizam oblik religije tako da ćeš teško nešto postići iznošenjem podataka...
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Prema B. Petranovicu, vojvodjanski PK je okruznim, gradskim i pokrajinskim rukovodiocima saopstio da „nacionalne snage za svoj konacni cilj postavljaju oslobodjenje od okupatora i uglavnom povratak starog uredjenja. U oslobodjenju ispod tudjeg jarma,” izjavljivao je,
„Mi, pak, oslobođenje od okupatora smatramo za prelaznu fazu borbe na putu ka našem krajnjem cilju - izvojevanju sovjetske vlasti"”.
Prema istom piscu, Okruzni komitet za Srem poslao je svojim podrucnim organizacijama obaveznu direktivu, po kojoj smo „jos na pocetku etape, na kojoj se zaostrava borba izmedju proletarijata i burzoazije... zato partija ne sme da se ogranicava na narodnooslobodilacke parole... treba jacati radnicko-seljacko jezgro... i tako spreciti da reakcionarni burzoaski elementi iskoriste plodove narodne borbe za svoje nenarodne ciljeve”.226
226 Branko Petranović: SRBIJA U DRUGOM SVETSKOM RATU str. 304-305.
„Mi, pak, oslobođenje od okupatora smatramo za prelaznu fazu borbe na putu ka našem krajnjem cilju - izvojevanju sovjetske vlasti"”.
Prema istom piscu, Okruzni komitet za Srem poslao je svojim podrucnim organizacijama obaveznu direktivu, po kojoj smo „jos na pocetku etape, na kojoj se zaostrava borba izmedju proletarijata i burzoazije... zato partija ne sme da se ogranicava na narodnooslobodilacke parole... treba jacati radnicko-seljacko jezgro... i tako spreciti da reakcionarni burzoaski elementi iskoriste plodove narodne borbe za svoje nenarodne ciljeve”.226
226 Branko Petranović: SRBIJA U DRUGOM SVETSKOM RATU str. 304-305.
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
slazem se, nije mi ni cilj da njih ubedim u nesto...vec da se iznesu odgovori na njihovo visedecenijsko laganja, falsifikovanje, itd...da istina izadje na videlo, ko su i sta su bili...
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Aleksandar Bajt, Bermanov dosije
Likvidacija cetnika kao revolucija
Konstatacija najviseg partijskog rukovodstva da zapocinje etapa proleterske revolucije oslobodilacke borbe, u praksi je mogla da znaci samo
(a) da postaje sustina oslobodilacke borbe protiv burzoazije i njenih oruzanih snaga, cetnika,
(b) da je ta borba utemeljena na kontrarevolucionarnosti cetnickog pokreta, a ne na necem drugom, na primer, na njihovoj saradnji s okupatorom, da pocinje, znaci, sezona lova na cetnike kao takve, kao pripadnike ili zastitnike vladajuce klase, i
(c) da borba protiv cetnika dobija prednost pred borbom protiv okupatora.227
Bez dlake na jeziku, mesec dana kasnije, CK KPJ je to rekao svojim zakljuckom:
„Pre odlucujuceg trenutka, potpuno i bez obzira na sredstva, moramo podrediti ceo narod. U raspolozivom vremenu moramo se uspesno ispomagati i odrednicama Atlantske povelje i iskoristiti je za uvodjenje diktature proletarijata u drzavi. To ce biti moguce, kad narod Jugoslavije bude predstavljala nasa partija, preko partizanske vojske i narodnooslobodilackog pokreta.”228
Sta je, znaci, receno o oslobodilackoj borbi, objasnio je jasnije Mosa Pijade:
„Svim sredstvima moramo narod podrediti nasoj vlasti... U Jugoslaviji moramo uvesti diktaturu proletarijata... Najpre se moramo obracunati s pokretom generala Mihailovica.”229
227 Ovome se protivi Miniceva konstatacija da cetnicki pokret, posebno u pocetnoj razvojnoj fazi, nije bio klasni pokret reakcionarne srpske burzoazije, vec nacionalisticki pokret, koji je u pocetku obecavao da ce istovremeno biti antifasisticki i oslobodilacki. (M. Minic, Oslobodilacki..., str. 219). Minic je predobar poznavalac tadasnjih prilika da mu ne bismo verovali. Ako su partijski prvaci, uprkos tome, odlucili da uniste cetnicki pokret, to su ucinili stoga, jer je smetao njihovom cilju. Proglasenjem cetnickog pokreta kontrarevolucionarnim, rekli su da im nije stalo ni do nacionalizma, ni do antifasizma, niti do oslobodilacke borbe, njihov iskljucivi cilj je boljsevizacija zemlje.
228 B. Lazic, Djeneral..., str. 27.
229 Proleter II, broj 16, str. 21.
Likvidacija cetnika kao revolucija
Konstatacija najviseg partijskog rukovodstva da zapocinje etapa proleterske revolucije oslobodilacke borbe, u praksi je mogla da znaci samo
(a) da postaje sustina oslobodilacke borbe protiv burzoazije i njenih oruzanih snaga, cetnika,
(b) da je ta borba utemeljena na kontrarevolucionarnosti cetnickog pokreta, a ne na necem drugom, na primer, na njihovoj saradnji s okupatorom, da pocinje, znaci, sezona lova na cetnike kao takve, kao pripadnike ili zastitnike vladajuce klase, i
(c) da borba protiv cetnika dobija prednost pred borbom protiv okupatora.227
Bez dlake na jeziku, mesec dana kasnije, CK KPJ je to rekao svojim zakljuckom:
„Pre odlucujuceg trenutka, potpuno i bez obzira na sredstva, moramo podrediti ceo narod. U raspolozivom vremenu moramo se uspesno ispomagati i odrednicama Atlantske povelje i iskoristiti je za uvodjenje diktature proletarijata u drzavi. To ce biti moguce, kad narod Jugoslavije bude predstavljala nasa partija, preko partizanske vojske i narodnooslobodilackog pokreta.”228
Sta je, znaci, receno o oslobodilackoj borbi, objasnio je jasnije Mosa Pijade:
„Svim sredstvima moramo narod podrediti nasoj vlasti... U Jugoslaviji moramo uvesti diktaturu proletarijata... Najpre se moramo obracunati s pokretom generala Mihailovica.”229
227 Ovome se protivi Miniceva konstatacija da cetnicki pokret, posebno u pocetnoj razvojnoj fazi, nije bio klasni pokret reakcionarne srpske burzoazije, vec nacionalisticki pokret, koji je u pocetku obecavao da ce istovremeno biti antifasisticki i oslobodilacki. (M. Minic, Oslobodilacki..., str. 219). Minic je predobar poznavalac tadasnjih prilika da mu ne bismo verovali. Ako su partijski prvaci, uprkos tome, odlucili da uniste cetnicki pokret, to su ucinili stoga, jer je smetao njihovom cilju. Proglasenjem cetnickog pokreta kontrarevolucionarnim, rekli su da im nije stalo ni do nacionalizma, ni do antifasizma, niti do oslobodilacke borbe, njihov iskljucivi cilj je boljsevizacija zemlje.
228 B. Lazic, Djeneral..., str. 27.
229 Proleter II, broj 16, str. 21.
- Poruka
- 639
А равногорци нису радили ИСТО то
?Иначе,одличан наслов теме,свима је јасно да су комунисти изазвали БРАТОубилачки рат против равногораца. Равногорци су хтели искрену сарадњу са партизанима против нацистичког завојевача и његових слугу домаћих издајника,али комунистима су друге ствари (револуција) биле важније.
КОМУНИСТИ - СТИДИТЕ СЕ ШТО СТЕ ИЗДАЛИ ЧИЧА ДРАЖУ И ЗАЈЕДНИЧКУ АНТИ-ФАШИСТИЧКУ ОСЛОБОДИЛАЧКУ БОРБУ
!
Poslednja izmena od moderatora:
- Poruka
- 1.851
Ali najvažniji četnički razlog za odluku da se bore protiv partizana ležao je u njihovoj krajnjoj opoziciji prema prirodi i ciljevima partizanskog pokreta. Partizani su bili revolucionarna snaga predvođena komunistima koja je djelovala kroz oblike Narodnog fronta i s nacionalnim parolama; težili su tome da tokom rata zadrže punu samostalnost, a primjenjivali su kombiniranu strategiju oružanog otpora protiv okupatora i kvislinga s revolucijom usmjerenom protiv starog političkog i socijalno-ekonomskog poretka. Kao takvi, bili su direktna prijetnja četnicima, koji su bili organ izbjegličke vlade i branitelji starog poretka, i očigledna prijetnja glavnom četničkom cilju da poslije rata kontroliraju vlast u zemlji. U međuratnom periodu država je bezobzirno gonila komuniste, a bilo je mnogo vatrenih antikomunista ne samo među profesionalnim oficirima, građanskim političarima, poslovnim ljudima i seljacima, već i među intelektualcima. Nije se moglo očekivati da će oni koji su prišli četnicima zagovarati dugoročnu ili bar kratkoročnu suradnju s partizanima koje predvode komunisti. Pozicije dviju grupa nisu se mogle pomiriti ni ideološki, ni u pogledu ratne strategije i taktike, ni u odnosu na poslijeratne ciljeve. S podrškom emigrantske vlade, četnici su normalno zauzeli stav da bi partizani morali prihvatiti Mihailovića kao vrhovnog komandanta i podrediti se njegovom autoritetu; partizani su to naravno odbijali znajući da bi podrediti se značilo prestati postojati. Ali bili su voljni postići nekakav sporazum, računajući da bi im udruživanje s četnicima pod zastavorn Narodnog fronta pružilo mogućnost da progiitäju ili razvodne cijeli četnički pokret. Kömunisticka partija je imala veliki utjecaj na Narodni front, pa bi najopasniji domaći neprijatelj, koji je imao značajne veze sa zapadnim Saveznicima, u Narodnom frontu bio znatno onemogućen. Četnici, naravno, nisu namjeravali dozvoliti da se to dogodi i jer su bili pouzdanici zapadnih Saveznika, mogli su prihvatiti okupaciju, pa čak i kvislinške režime u Jugoslaviji kao privremenu životnu činjenicu. Prava opasnost nastala bi tek kad bi se Komunističkoj partiji dopustilo da postane tako jaka, da uz podršku Sovjetskog Saveza postane element vlasti pri kraju rata i u jugoslavenskoj politici poslije rata. Drugim riječima, nagrada je bila ni manje ni više nego vlast u budućoj državi: s jedne strane suštinsko nastavljanje političkog, socijalnog i ekonomskog poretka kakav je bio do 1941. koji bi bio izmijenjen tako da pojača velikosrpsku hegemoniju, ili, s druge strane, potpuno novi politički i socijalno-ekonomski sistem izgrađen po komunističkom konceptu. Četnicima je izbor bio jasan: trebali su uništiti partizane sami ili uz pomoć Osovine i kvislinških snaga. Partizani su tako postali neprijatelji protiv kojih su sva sredstva dopustiva, ubrajajući tu paktiranje i nagodbu s okupatorom i marionetskim režimima. Napad na Užice bio je samo prvi pokušaj u tom smjeru i uništenje partizana postalo je od tada glavni cilj četničke politike.
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
@Dobrovoljac
Sve je to posledica pojave partizana, koji su mnogo toga poremetili...takodje, Draza se jeste zamerio Englezima po pitanju srpskih civilnih zrtava...
@ValterX
Ma sta nam naprica...
Pre svega, ovo dobro zapamti pre nego sto bilo sta novo napises:
Prema Ustavu Kraljevine Jugoslavije, kao i prema ustavima svih drugih zemalja, u slucaju ratnog stanja politicke partije zamrzavaju svoje aktivnosti a njihovo clanstvo stupa u vojsku. Svako osnivanje paralelnih vojnih formacija smatra se petokolonastvom i banditizmom, a vojska ima zadatak da takve grupe unisti.
Dakle, partizani nemaju pravo ni da postoje...KPJ je bre zabranjena partija koja radi protiv svoje zemlje, a II sv.rat koristi kao odlicnu priliku za ostvarenje svojih ciljeva...nema boljih okolnosti za pokretanje revolucije od okupirane zemlje, u kojoj vlada rasulo itd...Pa koju je podrsku ta partija imala do II sv.rata i ako ne racunamo zakon o kome pisem gore, koje njima dao za pravo da se stavljaju na celo neke zemlje, da pokrecu bilo kakvu borbu...
i meni se price, daj konkretne stvari...dakle pitao sam da postavite jedan jedini dokument, naredjenje Tita, u kome se u prvi plan stavlja borba protiv Nemaca i ustasa, a ne protivv cetnika...
Dokaz da su se komunisti borili za vlast, a ne za slobodu, su upravo njihova dokumenta, naredjenje...Komunisticki Vrhovni stab celog rata naredjivao je svojim jedinicama da se bore protiv cetnika (koje je smatrao cuvarima legalne vlasti, odnosno demokratskog drzavnog uredjenja), a ne protiv okupatora (za koje je verovao da ce napustiti zemlju posle poraza na velikim frontovima)
_________________________________
J. B. Tito je uputio Štabu Crnogorsko-sandžačkog partizanskog odreda 14. februara 1942. ovo naređenje, koje predstavlja klasičan primer ratnog zločina, u integralnoj verziji glasi:
"Morate obavezno strijeljati sve one koji su potpomagali četnike i bili naklonjeni njima. Isto tako rasčistite sa labavim i kolebljivim elementima. Pri svemu tome morate biti potpuno energični i bez svakog milosrđa. Strijeljajte masu onih koji su bili prešli iz partizana na stranu četnika. Poslije tog strijeljanja oni koji ostanu neće više pomisliti da tako nešto naprave...
Pored ovog, obavezno morate sprovesti mobilizaciju ljudstva u bjelopoljskom srezu. One koji se ne bi javili strijeljajte...
Upamtite da je sada za nas važnije ubiti i rastjerati četnike nego Talijane."
Ovo naređenje ne samo što nije uništeno, nego je objavljeno u "Sabranim delima" J. B. Tita, tom 8, strane 206-208.
Drugo naređenje Tito je 10. marta 1942. poslao Glavnom štabu za Crnu Goru i Boku, a ono glasi:
"Likvidaciji četničkih bandi i pete kolone morate posvetiti svu pažnju. Protiv četničkih bandi u Vasojevićima morate mobilisati što više ljudstva. Kada to četničko uporište likvidirate, sve će ostalo ići lakše... Vi morate pribjeći represalijama protiv četnika. Morate paliti izvjesne kuće okorelih zlikovaca i razbojnika, a obavezno sve kuće četničkih vođa i kolovođa. Sva njihova imanja treba konfiskovati."
"Zbornik dokumenata" (tom 2, knjiga 3, dokument br. 34).
Original je čuvan u Arhivu Vojnoistorijskog instituta u Beogradu, fond NOR-a, kutija 2, registarski broj 16-2. Uklonjen i verovatno i uništen
Titovo naređenje Crnogorsko-sandžačkom odredu od 5. februara 1942:
"Likvidirajte sa svim četničkim bandama na vašoj teritoriji... Likvidirajte sve špijune, petokolonaše, razbijače narodne borbe na vašoj teritoriji. Sva njihova imanja konfiskovati."
(Zbornik, tom 2, knjiga 2, 323-324.)
U istom duhu naređivao je i zastupnik Titovog Vrhovnog štaba, Velimir Terzić, 21. decembra 1942:
"Protivu četničkih sela, kao što su Šahovići i druga koja ste spomenuli u svom izveštaju, koja služe kao četnička skloništa, gnezda i otporne tačke - treba da preduzmete oštre i nemilosrdne mere... (Sve četnike) ili u borbi ili van borbe, kao i njihove pomagače i zaštitnike, treba likvidirati na licu mesta."
(Zbornik, tom 2, knjiga 7, 151.)
U govoru jednoj srpskoj jedinici od 7. januara 1943, ovako je hvalio svoje najbolje ubice Srbe-komuniste kako ubijaju svoje sunarodnike, pa čak i rođake :
"Ruka nije zadrhtala ni kada se trebalo obračunavati i sa rođenim ocem, ako je on prišao izdajnicima četnicima."
(Zbornik, tom 2, knjiga 8, 359.)
Tito je najviše vodio računa da komunisti ratuju najviše protiv Srba.
Ovako je reagovao na manji sukob partizana sa šiptarima na jugoistoku Crne Gore, , depešom od 21. oktobra 1943, prekorio svog komandanta Peku Dapčevića:
"Niste trebali da se zakačite sa Albancima, već ste vaše snage morali uperiti prema Srbiji. To je najvažnija strateško-politička zadaća sadašnjice da se onemogući Draža".
(Zbornik, tom 2, knjiga 10, 397-398.)
Partizane Tito je isto tako sprečavao da se sukobljavaju sa okupatorom, za račun borbe protiv četnika.
"Najhitnije likvidirati četnička uporišta na Tromeđi, s tim da se sada ne napada lička pruga",
stoji u njegovom naređenju 1. proleterskoj diviziji iz oktobra 1942. godine. (Zbornik, tom 2, knjiga 6, 320.)
Tito, Ranković i Žujović poslali su 29. marta 1943. sledeće pismo sekretaru Pokrajinskog komiteta za Bosnu i Hercegovinu:
"Sa 6. brigadom, pojačanom sa delovima Majevičkog odreda ili Fruškogorskog, hitno se prebacite između Goražda i Međeđe na sandžačku stranu i čistite teren od četnka u pravcu Zaborka i Čajniča... Na svome putu, tj. prilikom prebacivanja, ne sukobljavajte se sa Nemcima, ne preduzimajte nikakve akcije na pruzi, jer je to u interesu sadašnjih naših operacija... Najvažniji naš zadatak sada jeste uništenje četnika Draže Mihailovića i razbiti njegov upravni aparat, koji predstavlja najveću opasnost za dalji tok narodnooslobodilačke borbe."
Telegramom od 14. aprila 1943. godine, Tito naređuje 1. proleterskoj diviziji:
"Za sada nikako ne napadati Goražde, niti dolaziti u sukob sa tim garnizonom, kao ni sa ostalim nemačko-hrvatskim posadama u dolini Drine."
(Dedijer, Dnevnik, tom 2, 432.)
Svom 1. i 2. korpusu, Tito je 5. septembra 1944. godine objašnjavao cilj "oslobađanja" Srbije:
"Upamtite da je u celokupnoj ovoj operaciji osnovni zadatak likvidacija četnika D. Mihailovića i nedićevaca, kao i njihovog aparata."
(J. B. Tito, Vojno delo, knjiga 1, 273.)
Tito je održavao dobre odnose sa ustašama, što se vidi iz sledećeg dokumenta:
"Prodrli smo u kraj u kojem u selima ima ustaških elemenata (Rakitnica, Bjelemić i Ledići, gde su ustaške straže). S četnicima smo završili u prvom naletu. Stigao je i bataljon koji je doneo hranu petoj brigadi. Naišli smo u šumi na jednog seljaka sa ustaškom kapom. Sela se nalaze na sat i po odavde. Poslali smo im pismo u kojem ih obaveštavamo da nastavljamo svojim putem i da ih nećemo dirati."
(Dedijer, Dnevnik, tom 2, 368-369, 202.)
Proleća 1942, u Hercegovini, komunisti su likvidirali toliko mnogo srpskih civila, da su ih u jednom selu napale goloruke žene. Komandant napadnutog Kraljevačkog bataljona 1. proleterske brigade, ovako opisuje taj događaj:
"Slušajući ove nesrećne srpske žene, koje su se usudile da golim rukama nasrnu na mitraljez, svesne toga kako se sve ovo može završiti, pokušao sam da dođem do odgovora na zagonetno pitanje. Sve je, međutim, bilo uzalud. One nisu htele ni jednu jedinu reč da izuste. Iz očiju im je sevala neodoljiva mržnja. Ostala je i takva i ona koja je životom morala da plati pokušaj ne samo da moralno do prezira unizi Kraljevački bataljon 1. proleterske brigade, nego čak i da dovede u pitanje i njegov opstanak."
(Pavle Jakšić, Nad uspomenama, knjiga 1, strana 235.)
Naređenje koje je u ime J. B. Tita izdao Arso Jovanović, 27. decembra 1941. godine. Pod tačkom 3, u ovom naređenju se kaže:
"Protiv okupatora komunističke jedinice ne mogu se boriti, zato što je okupator isuviše jak, što je sposoban i spreman da uništi jednim zamahom celokupnu našu organizaciju..."
Tačka 4 glasi:
"Takođe i sa ustašama besmisleno bi bilo da se vodi sa naše strane ma kakva vojna akcija s obzirom na njihovo moderno naoružavanje od strane okupatora, a drugo što ustaše u ovom po nas zgodnom vremenu istrebljuju srpski narod koji je u ogromnoj većini protiv nas..."
Tačka 9 deluje nestvarno:
Ovo naređenje prvi put je objavio Radivoje N. Brajović u "Amerikanskom srbobranu" br. 1128, od 2. avgusta 1955. godine.
"Mi se nikad ne možemo odreći upotrebe svakog lukavstva, svake podvale i prevare, svakog nezakonitog puta, ili metode, gaženja zadate reči i izobličenja same istine."
(Lenjin, "Dečje bolesti komunistkomunističkih levičara", knjiga 15, Moskva 1920.)
__________________________________
i ebiga ja cu sad da iznosim masu dokumenata, a ti mislis to jednim postom, u kome pricas svoju pricu, da opovrgnes...ne druze, ovde je potrebna samo logika, ko dize revoluciju, tj kome je glavni cilj osvajanje vlasti i rusenje dotadasnjeg poretka, a ko je cuvar tog poretka...dakle ko zapocinje bratoubilacki rat...jasno ko dan...
Sve je to posledica pojave partizana, koji su mnogo toga poremetili...takodje, Draza se jeste zamerio Englezima po pitanju srpskih civilnih zrtava...
@ValterX
Ma sta nam naprica...
Pre svega, ovo dobro zapamti pre nego sto bilo sta novo napises:
Prema Ustavu Kraljevine Jugoslavije, kao i prema ustavima svih drugih zemalja, u slucaju ratnog stanja politicke partije zamrzavaju svoje aktivnosti a njihovo clanstvo stupa u vojsku. Svako osnivanje paralelnih vojnih formacija smatra se petokolonastvom i banditizmom, a vojska ima zadatak da takve grupe unisti.
Dakle, partizani nemaju pravo ni da postoje...KPJ je bre zabranjena partija koja radi protiv svoje zemlje, a II sv.rat koristi kao odlicnu priliku za ostvarenje svojih ciljeva...nema boljih okolnosti za pokretanje revolucije od okupirane zemlje, u kojoj vlada rasulo itd...Pa koju je podrsku ta partija imala do II sv.rata i ako ne racunamo zakon o kome pisem gore, koje njima dao za pravo da se stavljaju na celo neke zemlje, da pokrecu bilo kakvu borbu...
i meni se price, daj konkretne stvari...dakle pitao sam da postavite jedan jedini dokument, naredjenje Tita, u kome se u prvi plan stavlja borba protiv Nemaca i ustasa, a ne protivv cetnika...
Dokaz da su se komunisti borili za vlast, a ne za slobodu, su upravo njihova dokumenta, naredjenje...Komunisticki Vrhovni stab celog rata naredjivao je svojim jedinicama da se bore protiv cetnika (koje je smatrao cuvarima legalne vlasti, odnosno demokratskog drzavnog uredjenja), a ne protiv okupatora (za koje je verovao da ce napustiti zemlju posle poraza na velikim frontovima)
_________________________________
J. B. Tito je uputio Štabu Crnogorsko-sandžačkog partizanskog odreda 14. februara 1942. ovo naređenje, koje predstavlja klasičan primer ratnog zločina, u integralnoj verziji glasi:
"Morate obavezno strijeljati sve one koji su potpomagali četnike i bili naklonjeni njima. Isto tako rasčistite sa labavim i kolebljivim elementima. Pri svemu tome morate biti potpuno energični i bez svakog milosrđa. Strijeljajte masu onih koji su bili prešli iz partizana na stranu četnika. Poslije tog strijeljanja oni koji ostanu neće više pomisliti da tako nešto naprave...
Pored ovog, obavezno morate sprovesti mobilizaciju ljudstva u bjelopoljskom srezu. One koji se ne bi javili strijeljajte...
Upamtite da je sada za nas važnije ubiti i rastjerati četnike nego Talijane."
Ovo naređenje ne samo što nije uništeno, nego je objavljeno u "Sabranim delima" J. B. Tita, tom 8, strane 206-208.
Drugo naređenje Tito je 10. marta 1942. poslao Glavnom štabu za Crnu Goru i Boku, a ono glasi:
"Likvidaciji četničkih bandi i pete kolone morate posvetiti svu pažnju. Protiv četničkih bandi u Vasojevićima morate mobilisati što više ljudstva. Kada to četničko uporište likvidirate, sve će ostalo ići lakše... Vi morate pribjeći represalijama protiv četnika. Morate paliti izvjesne kuće okorelih zlikovaca i razbojnika, a obavezno sve kuće četničkih vođa i kolovođa. Sva njihova imanja treba konfiskovati."
"Zbornik dokumenata" (tom 2, knjiga 3, dokument br. 34).
Original je čuvan u Arhivu Vojnoistorijskog instituta u Beogradu, fond NOR-a, kutija 2, registarski broj 16-2. Uklonjen i verovatno i uništen
Titovo naređenje Crnogorsko-sandžačkom odredu od 5. februara 1942:
"Likvidirajte sa svim četničkim bandama na vašoj teritoriji... Likvidirajte sve špijune, petokolonaše, razbijače narodne borbe na vašoj teritoriji. Sva njihova imanja konfiskovati."
(Zbornik, tom 2, knjiga 2, 323-324.)
U istom duhu naređivao je i zastupnik Titovog Vrhovnog štaba, Velimir Terzić, 21. decembra 1942:
"Protivu četničkih sela, kao što su Šahovići i druga koja ste spomenuli u svom izveštaju, koja služe kao četnička skloništa, gnezda i otporne tačke - treba da preduzmete oštre i nemilosrdne mere... (Sve četnike) ili u borbi ili van borbe, kao i njihove pomagače i zaštitnike, treba likvidirati na licu mesta."
(Zbornik, tom 2, knjiga 7, 151.)
U govoru jednoj srpskoj jedinici od 7. januara 1943, ovako je hvalio svoje najbolje ubice Srbe-komuniste kako ubijaju svoje sunarodnike, pa čak i rođake :
"Ruka nije zadrhtala ni kada se trebalo obračunavati i sa rođenim ocem, ako je on prišao izdajnicima četnicima."
(Zbornik, tom 2, knjiga 8, 359.)
Tito je najviše vodio računa da komunisti ratuju najviše protiv Srba.
Ovako je reagovao na manji sukob partizana sa šiptarima na jugoistoku Crne Gore, , depešom od 21. oktobra 1943, prekorio svog komandanta Peku Dapčevića:
"Niste trebali da se zakačite sa Albancima, već ste vaše snage morali uperiti prema Srbiji. To je najvažnija strateško-politička zadaća sadašnjice da se onemogući Draža".
(Zbornik, tom 2, knjiga 10, 397-398.)
Partizane Tito je isto tako sprečavao da se sukobljavaju sa okupatorom, za račun borbe protiv četnika.
"Najhitnije likvidirati četnička uporišta na Tromeđi, s tim da se sada ne napada lička pruga",
stoji u njegovom naređenju 1. proleterskoj diviziji iz oktobra 1942. godine. (Zbornik, tom 2, knjiga 6, 320.)
Tito, Ranković i Žujović poslali su 29. marta 1943. sledeće pismo sekretaru Pokrajinskog komiteta za Bosnu i Hercegovinu:
"Sa 6. brigadom, pojačanom sa delovima Majevičkog odreda ili Fruškogorskog, hitno se prebacite između Goražda i Međeđe na sandžačku stranu i čistite teren od četnka u pravcu Zaborka i Čajniča... Na svome putu, tj. prilikom prebacivanja, ne sukobljavajte se sa Nemcima, ne preduzimajte nikakve akcije na pruzi, jer je to u interesu sadašnjih naših operacija... Najvažniji naš zadatak sada jeste uništenje četnika Draže Mihailovića i razbiti njegov upravni aparat, koji predstavlja najveću opasnost za dalji tok narodnooslobodilačke borbe."
Telegramom od 14. aprila 1943. godine, Tito naređuje 1. proleterskoj diviziji:
"Za sada nikako ne napadati Goražde, niti dolaziti u sukob sa tim garnizonom, kao ni sa ostalim nemačko-hrvatskim posadama u dolini Drine."
(Dedijer, Dnevnik, tom 2, 432.)
Svom 1. i 2. korpusu, Tito je 5. septembra 1944. godine objašnjavao cilj "oslobađanja" Srbije:
"Upamtite da je u celokupnoj ovoj operaciji osnovni zadatak likvidacija četnika D. Mihailovića i nedićevaca, kao i njihovog aparata."
(J. B. Tito, Vojno delo, knjiga 1, 273.)
Tito je održavao dobre odnose sa ustašama, što se vidi iz sledećeg dokumenta:
"Prodrli smo u kraj u kojem u selima ima ustaških elemenata (Rakitnica, Bjelemić i Ledići, gde su ustaške straže). S četnicima smo završili u prvom naletu. Stigao je i bataljon koji je doneo hranu petoj brigadi. Naišli smo u šumi na jednog seljaka sa ustaškom kapom. Sela se nalaze na sat i po odavde. Poslali smo im pismo u kojem ih obaveštavamo da nastavljamo svojim putem i da ih nećemo dirati."
(Dedijer, Dnevnik, tom 2, 368-369, 202.)
Proleća 1942, u Hercegovini, komunisti su likvidirali toliko mnogo srpskih civila, da su ih u jednom selu napale goloruke žene. Komandant napadnutog Kraljevačkog bataljona 1. proleterske brigade, ovako opisuje taj događaj:
"Slušajući ove nesrećne srpske žene, koje su se usudile da golim rukama nasrnu na mitraljez, svesne toga kako se sve ovo može završiti, pokušao sam da dođem do odgovora na zagonetno pitanje. Sve je, međutim, bilo uzalud. One nisu htele ni jednu jedinu reč da izuste. Iz očiju im je sevala neodoljiva mržnja. Ostala je i takva i ona koja je životom morala da plati pokušaj ne samo da moralno do prezira unizi Kraljevački bataljon 1. proleterske brigade, nego čak i da dovede u pitanje i njegov opstanak."
(Pavle Jakšić, Nad uspomenama, knjiga 1, strana 235.)
Naređenje koje je u ime J. B. Tita izdao Arso Jovanović, 27. decembra 1941. godine. Pod tačkom 3, u ovom naređenju se kaže:
"Protiv okupatora komunističke jedinice ne mogu se boriti, zato što je okupator isuviše jak, što je sposoban i spreman da uništi jednim zamahom celokupnu našu organizaciju..."
Tačka 4 glasi:
"Takođe i sa ustašama besmisleno bi bilo da se vodi sa naše strane ma kakva vojna akcija s obzirom na njihovo moderno naoružavanje od strane okupatora, a drugo što ustaše u ovom po nas zgodnom vremenu istrebljuju srpski narod koji je u ogromnoj većini protiv nas..."
Tačka 9 deluje nestvarno:
Ovo naređenje prvi put je objavio Radivoje N. Brajović u "Amerikanskom srbobranu" br. 1128, od 2. avgusta 1955. godine.
"Mi se nikad ne možemo odreći upotrebe svakog lukavstva, svake podvale i prevare, svakog nezakonitog puta, ili metode, gaženja zadate reči i izobličenja same istine."
(Lenjin, "Dečje bolesti komunistkomunističkih levičara", knjiga 15, Moskva 1920.)
__________________________________
i ebiga ja cu sad da iznosim masu dokumenata, a ti mislis to jednim postom, u kome pricas svoju pricu, da opovrgnes...ne druze, ovde je potrebna samo logika, ko dize revoluciju, tj kome je glavni cilj osvajanje vlasti i rusenje dotadasnjeg poretka, a ko je cuvar tog poretka...dakle ko zapocinje bratoubilacki rat...jasno ko dan...
Poslednja izmena:
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
O strateskom cilju svoje paravojske, J.B. Tito navodi:
Dok ne likvidirate cetnike, borbe sa Italijanima izbegavati, a primati ih samo onda kada je to nemoguce izbeci ili kada ste sigurni da cete doci do plena u oruzju i materijalu.
U naredjenju Tita Kalinovickom partizanskom odredu od 8.januara 1942. kaze se:
Vas glavni i osnovni zadatak jeste sadejstvo Crnogorcima pri ciscenju toga sektora od pljackaskih cetnickih bandi...Vasa ideja da se bacite na prugu Sarajevo-Mostar ispravna je, ali tek onda kada se likvidiraju cetnici sa vase teritorije....4
Dakle, umesto napada na prugu koju je koristio okupator, partizanski vrhovni komandant usmerava svoje jedinice protiv cetnika. U naredjenju Crnogorsko-sandzackom odredu od 30.januara 1942, on pise:
Protiv svih cetnickih bandi povesti otvorenu borbu i po svaku cenu likvidirati ih. Na vasoj teritoriji ne smije postojati nikakva organizacija sem nase partizanske i dobrovoljacke vojske. 5
U naredjenju svom Glavnom stabu za Crnu Goru i Boku, od 28. februara, Tito pise:
Sada sva ostrica vaseg oruzja mora se okomiti na likvidiranje tih cetnickih snaga. To neka vam bude prije svega. Iz vise izvestaja imali smo podatke da ste slali snage za likvidaciju cetnika po grupama - djelimicno. To je vasa slaba taktika. Kad se trebaju likvidirati takve bande, treba prikupiti jace snage i to brzo rijesiti....7
Leta 1942, Titovo zamenik Edvard Kardelj pisao je sekretaru komunisticke omladine Ivi Loli Ribaru:
''Drazu moramo zaista tuci svim sredstvima'' 11
16. januara 1943. Tito upucuje naredjenje Pokrajinskom komitetu KPJ za Srbiju:
Politicku borbu protiv cetnika, protiv Draze Mihailovica i protiv izbeglicke izdajnicke vlade iz Londona potrebno je povesti jos sire i snaznije...Nuzno je i putem vase propagande i s oruzjem u ruci nemilosrdno razbiti cetnicke bande i osujetiti svaki pokusaj uspostavljanja njihove civilne vlasti. 13
Interes za Srbiju Tito je izrazio u telegramu svom Glavnom stabu za Hrvatsku od 4. novembra 1943.
Izgleda da vi nikako ne mozete razumijeti da je sada glavna Srbija, i da se tamo mora rijesiti pitanje uredjenja Jugoslavije uopce, a londonske vlade i kralja napose. Tome sada treba potciniti sve lokalne interese.
Nacelnik Vrhovnog staba, Arsa Jovanovic, i sekretar komunisticke omladine Ivo Lola Ribar, 5.maja 1943. salju pismo 2. bosanskom korpusu u kome pored ostalog stoji:
Po nasem misljenju, treba potpuno i sto prije likvidirati cetnicke baze na sektorima Centralna Bosna, Mrkonjic grad sektor, Glamocko-grahovski sektor...Kao sto smo vec rekli, jedan od vasih prvih zadataka je unistenje cetnickih bandi na vasem teritoriju. 20
Pocetkom jula 1943. godine Tito upucuje nove snage protiv istocnobosanskih cetnika, naredjujuci im da izbegavaju osovinske jedinice:
Posto su cetnicke snage ovde vrlo jake, to cete i vi morati prebaciti jednu diviziju u Istocnu Bosnu za razbijanje tih bandi. Ove snage morale bi krenuti preko Centralne Bosne i na putu nece praviti nikakvih akcija. 21
Istog meseca, jula 1943. Tito salje u Istocnu Bosnu i 1. proletersku diviziju, da bi ''pomogla organizovanje narodne vlasti i likvidiranju cetnicke bande''. 22
Naredba Tita od 10. avgusta 1943, 1. bosanski korpus imao je tri zadatka. Pod broj jedan - mobilizacija. Direktiva broj dva glasila je: Na svim sektorima razviti najzivlju akciju za likvidaciju placenickih cetnickih bandi. A kao treci zadatak navode se diverzije na prugama i drugim komunikacijama. 24
Prvi bosanski korpus 30.avgusta dobija sledece naredjenje:
Naredite 11. diviziji da potpuno unisti cetnike i njihove baze u Centralnoj Bosni. Ovo neka bude glavni zadatak 11. divizije. 26
_________________
Dakle, postavite jedno jedino Titovo naredjenje gde se kaze, da se za sada ne napadaju cetnici, vec ustase ili Nemci...
Do dolaska Crvene Armije komunisti nisu izveli niti jednu operaciju protiv Nemaca...a one koje su izveli po dolasku Crvene Armije, medju njima Sremski front, imale su za cilj izvodjenje Srba na stratista....bespotrebna izvodjenje srpske mladezi na nisan Nemcima, kada se oni vec povlace, ne mogu se smatrati oslobodilackim...
Dakle oni se skoro citav rat drze u defanzivi protiv Nemaca, a ofanzivi protiv cetnika. Ne samo sto ne preduzimaju akcije protiv Nemaca vec nemaju nikakav plan za oslobodjenje zemlje i borbu protiv okupatora...
Oni dakle nisu nikakav antifasisticki vec iskljucivo antidemokratski pokret...
____________________
4 Zbornik dokumenata, tom II, knjiga 2, 196-198.
5 Zbornik dokumenata, tom II, knjiga 2, 291.
7 Zbornik dokumenata, tom II, knjiga 2, 453.
11 Zbornik dokumenata, tom VI, knjiga 3, 264.
13 Zbornik dokumenata, tom II, knjiga 7, 379.
20 Zbornik dokumenata, tom II, knjiga 9, 242-243.
21 Zbornik dokumenata, tom II, knjiga 10, 35.
22 Zbornik dokumenata, tom II, knjiga 10, 78.
24 Zbornik dokumenata, tom II, knjiga 10, 167-168.
26 Zbornik dokumenata, tom II, knjiga 10, 243.
Dok ne likvidirate cetnike, borbe sa Italijanima izbegavati, a primati ih samo onda kada je to nemoguce izbeci ili kada ste sigurni da cete doci do plena u oruzju i materijalu.
U naredjenju Tita Kalinovickom partizanskom odredu od 8.januara 1942. kaze se:
Vas glavni i osnovni zadatak jeste sadejstvo Crnogorcima pri ciscenju toga sektora od pljackaskih cetnickih bandi...Vasa ideja da se bacite na prugu Sarajevo-Mostar ispravna je, ali tek onda kada se likvidiraju cetnici sa vase teritorije....4
Dakle, umesto napada na prugu koju je koristio okupator, partizanski vrhovni komandant usmerava svoje jedinice protiv cetnika. U naredjenju Crnogorsko-sandzackom odredu od 30.januara 1942, on pise:
Protiv svih cetnickih bandi povesti otvorenu borbu i po svaku cenu likvidirati ih. Na vasoj teritoriji ne smije postojati nikakva organizacija sem nase partizanske i dobrovoljacke vojske. 5
U naredjenju svom Glavnom stabu za Crnu Goru i Boku, od 28. februara, Tito pise:
Sada sva ostrica vaseg oruzja mora se okomiti na likvidiranje tih cetnickih snaga. To neka vam bude prije svega. Iz vise izvestaja imali smo podatke da ste slali snage za likvidaciju cetnika po grupama - djelimicno. To je vasa slaba taktika. Kad se trebaju likvidirati takve bande, treba prikupiti jace snage i to brzo rijesiti....7
Leta 1942, Titovo zamenik Edvard Kardelj pisao je sekretaru komunisticke omladine Ivi Loli Ribaru:
''Drazu moramo zaista tuci svim sredstvima'' 11
16. januara 1943. Tito upucuje naredjenje Pokrajinskom komitetu KPJ za Srbiju:
Politicku borbu protiv cetnika, protiv Draze Mihailovica i protiv izbeglicke izdajnicke vlade iz Londona potrebno je povesti jos sire i snaznije...Nuzno je i putem vase propagande i s oruzjem u ruci nemilosrdno razbiti cetnicke bande i osujetiti svaki pokusaj uspostavljanja njihove civilne vlasti. 13
Interes za Srbiju Tito je izrazio u telegramu svom Glavnom stabu za Hrvatsku od 4. novembra 1943.
Izgleda da vi nikako ne mozete razumijeti da je sada glavna Srbija, i da se tamo mora rijesiti pitanje uredjenja Jugoslavije uopce, a londonske vlade i kralja napose. Tome sada treba potciniti sve lokalne interese.
Nacelnik Vrhovnog staba, Arsa Jovanovic, i sekretar komunisticke omladine Ivo Lola Ribar, 5.maja 1943. salju pismo 2. bosanskom korpusu u kome pored ostalog stoji:
Po nasem misljenju, treba potpuno i sto prije likvidirati cetnicke baze na sektorima Centralna Bosna, Mrkonjic grad sektor, Glamocko-grahovski sektor...Kao sto smo vec rekli, jedan od vasih prvih zadataka je unistenje cetnickih bandi na vasem teritoriju. 20
Pocetkom jula 1943. godine Tito upucuje nove snage protiv istocnobosanskih cetnika, naredjujuci im da izbegavaju osovinske jedinice:
Posto su cetnicke snage ovde vrlo jake, to cete i vi morati prebaciti jednu diviziju u Istocnu Bosnu za razbijanje tih bandi. Ove snage morale bi krenuti preko Centralne Bosne i na putu nece praviti nikakvih akcija. 21
Istog meseca, jula 1943. Tito salje u Istocnu Bosnu i 1. proletersku diviziju, da bi ''pomogla organizovanje narodne vlasti i likvidiranju cetnicke bande''. 22
Naredba Tita od 10. avgusta 1943, 1. bosanski korpus imao je tri zadatka. Pod broj jedan - mobilizacija. Direktiva broj dva glasila je: Na svim sektorima razviti najzivlju akciju za likvidaciju placenickih cetnickih bandi. A kao treci zadatak navode se diverzije na prugama i drugim komunikacijama. 24
Prvi bosanski korpus 30.avgusta dobija sledece naredjenje:
Naredite 11. diviziji da potpuno unisti cetnike i njihove baze u Centralnoj Bosni. Ovo neka bude glavni zadatak 11. divizije. 26
_________________
Dakle, postavite jedno jedino Titovo naredjenje gde se kaze, da se za sada ne napadaju cetnici, vec ustase ili Nemci...
Do dolaska Crvene Armije komunisti nisu izveli niti jednu operaciju protiv Nemaca...a one koje su izveli po dolasku Crvene Armije, medju njima Sremski front, imale su za cilj izvodjenje Srba na stratista....bespotrebna izvodjenje srpske mladezi na nisan Nemcima, kada se oni vec povlace, ne mogu se smatrati oslobodilackim...
Dakle oni se skoro citav rat drze u defanzivi protiv Nemaca, a ofanzivi protiv cetnika. Ne samo sto ne preduzimaju akcije protiv Nemaca vec nemaju nikakav plan za oslobodjenje zemlje i borbu protiv okupatora...
Oni dakle nisu nikakav antifasisticki vec iskljucivo antidemokratski pokret...
____________________
4 Zbornik dokumenata, tom II, knjiga 2, 196-198.
5 Zbornik dokumenata, tom II, knjiga 2, 291.
7 Zbornik dokumenata, tom II, knjiga 2, 453.
11 Zbornik dokumenata, tom VI, knjiga 3, 264.
13 Zbornik dokumenata, tom II, knjiga 7, 379.
20 Zbornik dokumenata, tom II, knjiga 9, 242-243.
21 Zbornik dokumenata, tom II, knjiga 10, 35.
22 Zbornik dokumenata, tom II, knjiga 10, 78.
24 Zbornik dokumenata, tom II, knjiga 10, 167-168.
26 Zbornik dokumenata, tom II, knjiga 10, 243.
