Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 36.344
-
- Popularno:
- Rat koji je kratko trajao- samo 38...
- Stipe Šuvar - posljednji Jugoslaven
- Зашто се хаплогрупа I2a1b сматра...
- Austrijanci gledaju snimke s...
- Horor scenario nakon izbora
- Kako zaustaviti nesnosnu buku sa...
- Da li želite da živite u Alta državi?
- Pokret slobodnih građana pozvao Vladu...
- Srbija izdaje 100.000 radnih dozvola:...
- Kako sprečiti rasprodaju svega??
Goti - jezik, poreklo, identitet.
- Začetnik teme Pumpaj Dinstanović
- Datum pokretanja
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 16.786
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 23.648
ТУРМА ГОТИЈА
Печат царског спатарија Лава, турмарха Готије (Λέων – βασιλικὸς σπαθάριος καὶ τουρμάρχης Γωτίας), објављен 1996. године заслугом Николаја Алексејенка, сведочи о постојању посебне, на етничком принципу засноване, војно-управне јединице унутар тематске организације на Криму, кроз коју су тамошњи Готи били интегрисани у ромејски војно-административни систем. Печат по свему судећи потиче из друге половине X века, прецизније, из периода након 970/971. године када је цар Јован I Цимискије (969–976),
победивши Русе и Печенеге, омогућио јачање ромејског утицаја на Криму.1215
У претходним столећима степен византијског присуства у тој области се често мењао. Темељ ромејске власти на Криму утврдио је цар Јустинијан I (527–565). Иако је и пре његове епохе Византија била у одређеној мери присутна у Херсону, за ширње тамошњих византијских поседа и организовање провинцијске организације заслужан је био управо поменути цар. Власт Цариграда на Криму у доба Јустинијана Великог почивала је на гарнизонима који су били под заповедништвом дуке у Херсону.
Велика криза која је потресла Царство у VII столећу одразила се и на византијску власт на Криму, која је током VIII и прве половине IX века била сведена на симболично присутво у Херсону. Уместо изасланика централне власти, управа се налазила у рукама локалних органа. Византијски поседи су у том периоду били изложени великом притиску Хазара који су представљали најзаначајнији политички чинилац у том делу света.
Околности се битнo мењају у доба цара Теофила (829–842) који је заслужан за оснивање теме са седиштем у Херсону. Стратег те тематске јединице наведен је у Тактикону Успенског као стратег Климата. Убрзо се, међутим, тај израз губи у званичној администрацији а тема постоја позната под именом града Херсона.
У међувремену, током IX и посебно у X веку, водећу улогу на Криму, уместо Хазара, презимају Руси и Печенези, који су вршли притисак не само на кримске поседе Царства већ су угрожавали и византијске територије на Балкану.1221 Цар Јован I Цимискије је успео да отклони опасност од Руса, поразивши њиховог кнеза Свјатослава.1222 Он је залужан и за реформу тематске организације на Кримском полуострву, где је, по угледу на друге пограничне области Царства, започео са оснивањем мањих тема, са стратезима на челу. У Ескоријалском тактикону који се везује за Цимискијеву епоху, помињу се стартези Херсона и Боспора.1223 Крајем X или почетком XI века, основана је и дужност стратега Сугдеје.1224
*
Развој општих војно-политичких прилика на Криму утицао је и на положај тамошње готске заједнице. Готи су током VIII и IX столећа признавали власт Хазара. Хазарску доминацију сменила је током X века превласт Руса. У другој половини истог столећа најзаначајнији политички фактор на полуострву постају Ромеји, па Готи још једном мењају врховног господара.1225
На челу готске скупине, крајем VIII и почетком IX века, у време када су они признавали врховну власт Хазара, налазио се старешина који се у византијским изворима помиње као кир (κύριος),1226 док је Готима после 971. додине, у време кад потпадају под власт Цариграда, управљао турмарх, као један од функционера византијске војне организације.
Турма Готија представљала је војно-управни округ на југозападном делу Кримског полуострва, са седиштем вероватно у граду Дори, где је столовао и готски архијереј.1227 Готски турмарх је, имајући у виду начела функционисања тематске организације тога доба, морао бити подређен неком од стратега; можда оном који је столовао у Херсону, имајући у виду да је херсонски старешина вероватно имао извесно првенство у односу на стартеге у Боспору и Сугдеји.1228
Готију, међутим, не треба сврстати у ред уобичајених турми какве су постојале у старим ромејским темама. У случају Готије највероватније није било класичне тематске организације са стартиотима и стратиотским имањима. Готску турму свакако нису чинили досељени ромејски војници, већ је реч о помоћном војном одреду који је био састављен од локалног становништва. Њихова особеност се заснивала на етничким и социјалним посебностима које су их раздвајале од остатка ромејске популације. У питању је, дакле, специфична етничка турма која се као таква може упоредити са мардаитским, персијским или турмом Бугара.
Не може се, међутим, пуно тога рећи о карактеру и даљој судбини те јединице имајући у виду да су изворна сведочанства прилично оскудна. Турма вероватно није опстадуги низ година, јер је током XI столећа Царство почело да узмиче са својих дотадашњих позиција на Криму. Готи су у XI веку били изложени притиску новог политичког и војног чиниоца у јужно-руским степама – Кумана.1229 Постепено повлачење Царства са Крима условило је и укидање готске турме. Готска територијално-управна јединица стога никада није у потпуности интегрисана у тематски систем, као што је то на пример био случај са влашком или словенским етнархијама које су временом
успели да сломе отпор устаника. Уследила је одмазда хагана, приликом које је разорена Дора, а готски епископ заробљен и заточен у Фули. Он је потом успео да побегне одатле, након чега је живео у Амастриди где је и умро, Auzepy, La Vie de St. Jeаn de Gothie, 2.81–85; cf. Huxley, On the Vita of St John of Gotthia, 161– 169. Почетком наредног столећа, године 808. старешину Гота помиње у једном од својих писама и Теодор Студита, cf. Theod. Stud. Ep. I, no 31, p. 88.
1227 Дора је средњовековни Мангуп на југозападу Крима, Nicephorus, p. 101, n. 31. В. Алексеенко, Готия, 230–235.
1228 О првенству сведочи положај у Тактикону Успенског, Les listes de préséance, 267, 269. О византијској управи у Херсону, cf. Alekseyenko, L’Administration byzantine de Cherson.
1229 Vasiliev, The Goths in the Crimea, 136f.
инкорпориране у тематско уређење у виду мањих тема (в. стр. 201–203, 236–237 у овом раду).
*
Када је реч о положају Гота у црквеној организацији, треба истаћи да се Цариград трудио да на Криму синхронизује делатност војно-управних и црквених органа власти. Тако су три града у којима су столавали стратези – Херсон, Боспор и Сугдеја – били уједно и седишта аутокефалних архиепископа.
Када се говори о укључивању Гота у војно-управно и црквено уређење, ситуација је била нешто другачија. Готска војно-управна јединица је имала статус турме, дакле нижи ранг у односу на остале ромејске јединице на Криму. Готска црквена јединица је, с друге стране, више пута мењала свој административни ранг од VIII до X столећа. Извори сведоче о готском епископу у VIII веку, са седиштем у Дори. Средином наредног IX век
оформљена је митрополија Готије, замишљена као велика дијецеза која је требало да обухвати већи број варварских скупина на Криму, јужној Русији и Закавказју. Међутим, такава замисао Цариградске цркве није остварена. Митрополија Готије није дуго опстала.Након укидања митрополије долази до оснивања готске аутокефалне архипепископије, чиме се њен ранг изједначава са другим црквеним катедрама Цариградске цркве на Кримском полуострву. У погледу војно-управног уређења Готски округ, међутим, никада није изједначен са другим ромејским адинистративним јединицама на Криму.
Печат царског спатарија Лава, турмарха Готије (Λέων – βασιλικὸς σπαθάριος καὶ τουρμάρχης Γωτίας), објављен 1996. године заслугом Николаја Алексејенка, сведочи о постојању посебне, на етничком принципу засноване, војно-управне јединице унутар тематске организације на Криму, кроз коју су тамошњи Готи били интегрисани у ромејски војно-административни систем. Печат по свему судећи потиче из друге половине X века, прецизније, из периода након 970/971. године када је цар Јован I Цимискије (969–976),
победивши Русе и Печенеге, омогућио јачање ромејског утицаја на Криму.1215
У претходним столећима степен византијског присуства у тој области се често мењао. Темељ ромејске власти на Криму утврдио је цар Јустинијан I (527–565). Иако је и пре његове епохе Византија била у одређеној мери присутна у Херсону, за ширње тамошњих византијских поседа и организовање провинцијске организације заслужан је био управо поменути цар. Власт Цариграда на Криму у доба Јустинијана Великог почивала је на гарнизонима који су били под заповедништвом дуке у Херсону.
Велика криза која је потресла Царство у VII столећу одразила се и на византијску власт на Криму, која је током VIII и прве половине IX века била сведена на симболично присутво у Херсону. Уместо изасланика централне власти, управа се налазила у рукама локалних органа. Византијски поседи су у том периоду били изложени великом притиску Хазара који су представљали најзаначајнији политички чинилац у том делу света.
Околности се битнo мењају у доба цара Теофила (829–842) који је заслужан за оснивање теме са седиштем у Херсону. Стратег те тематске јединице наведен је у Тактикону Успенског као стратег Климата. Убрзо се, међутим, тај израз губи у званичној администрацији а тема постоја позната под именом града Херсона.
У међувремену, током IX и посебно у X веку, водећу улогу на Криму, уместо Хазара, презимају Руси и Печенези, који су вршли притисак не само на кримске поседе Царства већ су угрожавали и византијске територије на Балкану.1221 Цар Јован I Цимискије је успео да отклони опасност од Руса, поразивши њиховог кнеза Свјатослава.1222 Он је залужан и за реформу тематске организације на Кримском полуострву, где је, по угледу на друге пограничне области Царства, започео са оснивањем мањих тема, са стратезима на челу. У Ескоријалском тактикону који се везује за Цимискијеву епоху, помињу се стартези Херсона и Боспора.1223 Крајем X или почетком XI века, основана је и дужност стратега Сугдеје.1224
*
Развој општих војно-политичких прилика на Криму утицао је и на положај тамошње готске заједнице. Готи су током VIII и IX столећа признавали власт Хазара. Хазарску доминацију сменила је током X века превласт Руса. У другој половини истог столећа најзаначајнији политички фактор на полуострву постају Ромеји, па Готи још једном мењају врховног господара.1225
На челу готске скупине, крајем VIII и почетком IX века, у време када су они признавали врховну власт Хазара, налазио се старешина који се у византијским изворима помиње као кир (κύριος),1226 док је Готима после 971. додине, у време кад потпадају под власт Цариграда, управљао турмарх, као један од функционера византијске војне организације.
Турма Готија представљала је војно-управни округ на југозападном делу Кримског полуострва, са седиштем вероватно у граду Дори, где је столовао и готски архијереј.1227 Готски турмарх је, имајући у виду начела функционисања тематске организације тога доба, морао бити подређен неком од стратега; можда оном који је столовао у Херсону, имајући у виду да је херсонски старешина вероватно имао извесно првенство у односу на стартеге у Боспору и Сугдеји.1228
Готију, међутим, не треба сврстати у ред уобичајених турми какве су постојале у старим ромејским темама. У случају Готије највероватније није било класичне тематске организације са стартиотима и стратиотским имањима. Готску турму свакако нису чинили досељени ромејски војници, већ је реч о помоћном војном одреду који је био састављен од локалног становништва. Њихова особеност се заснивала на етничким и социјалним посебностима које су их раздвајале од остатка ромејске популације. У питању је, дакле, специфична етничка турма која се као таква може упоредити са мардаитским, персијским или турмом Бугара.
Не може се, међутим, пуно тога рећи о карактеру и даљој судбини те јединице имајући у виду да су изворна сведочанства прилично оскудна. Турма вероватно није опстадуги низ година, јер је током XI столећа Царство почело да узмиче са својих дотадашњих позиција на Криму. Готи су у XI веку били изложени притиску новог политичког и војног чиниоца у јужно-руским степама – Кумана.1229 Постепено повлачење Царства са Крима условило је и укидање готске турме. Готска територијално-управна јединица стога никада није у потпуности интегрисана у тематски систем, као што је то на пример био случај са влашком или словенским етнархијама које су временом
успели да сломе отпор устаника. Уследила је одмазда хагана, приликом које је разорена Дора, а готски епископ заробљен и заточен у Фули. Он је потом успео да побегне одатле, након чега је живео у Амастриди где је и умро, Auzepy, La Vie de St. Jeаn de Gothie, 2.81–85; cf. Huxley, On the Vita of St John of Gotthia, 161– 169. Почетком наредног столећа, године 808. старешину Гота помиње у једном од својих писама и Теодор Студита, cf. Theod. Stud. Ep. I, no 31, p. 88.
1227 Дора је средњовековни Мангуп на југозападу Крима, Nicephorus, p. 101, n. 31. В. Алексеенко, Готия, 230–235.
1228 О првенству сведочи положај у Тактикону Успенског, Les listes de préséance, 267, 269. О византијској управи у Херсону, cf. Alekseyenko, L’Administration byzantine de Cherson.
1229 Vasiliev, The Goths in the Crimea, 136f.
инкорпориране у тематско уређење у виду мањих тема (в. стр. 201–203, 236–237 у овом раду).
*
Када је реч о положају Гота у црквеној организацији, треба истаћи да се Цариград трудио да на Криму синхронизује делатност војно-управних и црквених органа власти. Тако су три града у којима су столавали стратези – Херсон, Боспор и Сугдеја – били уједно и седишта аутокефалних архиепископа.
Када се говори о укључивању Гота у војно-управно и црквено уређење, ситуација је била нешто другачија. Готска војно-управна јединица је имала статус турме, дакле нижи ранг у односу на остале ромејске јединице на Криму. Готска црквена јединица је, с друге стране, више пута мењала свој административни ранг од VIII до X столећа. Извори сведоче о готском епископу у VIII веку, са седиштем у Дори. Средином наредног IX век
оформљена је митрополија Готије, замишљена као велика дијецеза која је требало да обухвати већи број варварских скупина на Криму, јужној Русији и Закавказју. Међутим, такава замисао Цариградске цркве није остварена. Митрополија Готије није дуго опстала.Након укидања митрополије долази до оснивања готске аутокефалне архипепископије, чиме се њен ранг изједначава са другим црквеним катедрама Цариградске цркве на Кримском полуострву. У погледу војно-управног уређења Готски округ, међутим, никада није изједначен са другим ромејским адинистративним јединицама на Криму.
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 23.648
