Gospodar Samoće

Procvetala je biljka, boje cvetova kao stvorene za slikarske duše da ih ovekoveče.

Cvetovi su se dopali i devojćici, malenoj, krhkoj.

Ona svoj nosić u cvet unese i cvet je smrtonosno ubode.



Gomilo!!! Maso crvljiva!!! Zar ste takva so zemlji, so koja ubija!!!



Znate onog starog lakrdijaša, što vekovima već maske menja i razne oblike vidljive i nevidljive poprima?

Ovih dana, samo dva oka ima, jedno gleda ravno u tebe, u drugom mu se nepregledna pustinja ogleda...​