noć slomljenih strela

Vraćam se daleko, u vreme koje je zapisano u mojim sećanjima... Lice pripitog i brzog dede i lice takođe pripitog ali usporenog, drugog dede. Lice jedne nasmejane babe, lice druge nasmejane babe, lice zamišljene i odsutne prastare prababe. Svima se oči cakle, dedama usled alkoholnog opijenog...

Beograd, 2002 godina. Godina kada sam stao, godina kada sam pao. Umro bih da to nisam presekao, ispijao sam u to vreme litar i po, do dve litre votke dnevno, sa opijatima i depresantima. Možete zamisliti. Ja nisam bio normalan čovek i živeo sam tako da se skoro svaka noć mogla kobno završiti...

Procvetala je biljka, boje cvetova kao stvorene za slikarske duše da ih ovekoveče. Cvetovi su se dopali i devojćici, malenoj, krhkoj. Ona svoj nosić u cvet unese i cvet je smrtonosno ubode. Gomilo!!! Maso crvljiva!!! Zar ste takva so zemlji, so koja ubija!!! Znate onog starog lakrdijaša...

Miki ulete kod mene u sobu izbezumljen, čupav, razrogačenih i staklenih očiju, izgledao je ludo i bio je lud. On poče brzo da mi opisuje slučaj koji mu se dogodio: "Težak i grub glas me je probudio iz sna, vikao je na mene! ”Ustaj slugo Božiji !!! Vreme ti je došlo da činiš ono što do sada...

Vozio je bicikl jako brzo !!! Vozio ga je na jednom točku, nije ga bilo briga !!! Vetar mu je duvao u lice, osećao se moćno... Setio se E.T.- ja , želeo je da može da poleti... Trzao je bicikl, skakutao na jednoj gumi. Smejao se jako i glasno... Nosio je crne naočari. Svi su gledali u...

Vreme je velikih vrućina. Grad živi u tropskom šapatu i grozničavom zujanju. Na maloj terasi dvadesetospratnice sedeo je zdepast, brkat čovek. Teško zamišljen, satima je nepomično zurio ispred sebe. Kada je pre desetak sati izašao na terasu imao je nameru da sa nje istog trenutka skoči. Strah...

Martina je posmatrala sa svog balkona kako do malopre sva sila raznoraznih boja i oblika nestaje i kako na sumrak sve liči na pozornicu gde je predstava završena i zavesa se polako spušta. Kada se već smrklo, ona se povuče u stan i raznorazne ne baš prijatne misli počeše joj se rojiti u glavi. U...

Čoveče hoću da izgorim! Možda može da se dogodi da mi se temperatura tela toliko podigne da doživim spontano sagorevanje. Ta energija će morati da nestane, izgleda na prilično glup način. Gasim kompjuter. Gasim televizor. Gasim sve što je uključeno u struju. Pogled mi pada na reaktor ispod...

Pavle je trljao prljave ruke pokušavajući da se zagreje. Danilo je gledao u Pavla i kao da ga imitira i sam držao ruke iznad upaljene vatre, koja je obasjavala naša lica i davala im u mračnoj, oblačnoj zimskoj noći posebno tajanstven, misteriozan sjaj. ”Šta trepćeš samo...” - obrati se pomalo...

Kupio sam prsten, odmah zatim kupio sam pušku. Zoran me je gledao tupo, Nebojša setno. " Momci… svaka čast za sve ali naši putevi se ovde razilaze...ćao ! „ Rekao sam to sasvim polako i dovoljno ubedljivo da su momci shvatili da se ne šalim. Prsten sam stavio na mali prst, sijao je zlokobno...

Duboka noć. Beograd je bio pod vodom , jaka kiša padala je neprekidno danima , činilo se da će se sve reke i rečice ujediniti i stvoriti okean. Okean suza. Tako se osećala Iri, nežna žena sa svojih četrdeset godina koje je dobro nosila , izgledajući dosta mlađe. Iri je tiho plakala. Nejasan...

Mister G. je tog kasnog popodneva sa velikom mukom otvorio oči. Kako je strašno probuditi se tako teško mamuran na sumrak dana. Još je mnogo teže probuditi se sam. Mister G. je imao 35 a izgledao je kao da ima 45 godina. Dovoljno je reći da dvadeset godina ovaj čovek sebe bombarduje svim...

Kiza živi na Beogradskoj opštini Vračar. Krug koji obilazi kao pešak nije veliki. Kako se sve njegove potrebe završavaju u centru Beograda, nije teško zaključiti da za njega, odlazak u neko od prigradskih naselja predstavlja pravi izlet. Te večeri je rešio da se odazove na poziv prijatelja i...