NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 24.262
Добронамерно Херцеговина не може бити старија од Србије може Хум јер имамо планину Хелм и читав Балкан као Хелм.
Сад Порфирогенит говори изричито да на њиховом језику то значи иза брда.
Заиста на српском је хумка и хум брдо.Међутим јако чудно да не зна и не помиње латинско хумус - земља.
Лично не би ми сметало ни да Срби потичу од Хрвата али је то немогуће.
Јасно да о пореклу Хрвата ДАИ преноси мит о великој Бугарској и да Кубрат се на грчком пише Хробатос родоначелник Хробата.
Српско име се појављује у 1. веку н.е. име Хрвата у 4. веку.
Онда имамо границу светог римског царства лимес сорабикус од Албе до Трста у време постојања српске државе на Балкану.
Јерменска хроника помиње бугарског кана у 1.веку који долазе на Кавказ.
Што се тиче ДАИ нити Порга нити једна хрватска жупа нема словенско име сва су да кажемо "иранска".
Што се тиче Милутина и Шубића то је био мали крсташки рат краља Карла Роберта према Србији.
Није се то завршило једноставно баш орођивањем иако је Павле Шубић је био ожењен Урсулом према некима (Усором) Немањић ћерком краља Драгутина тако је завладао Босном.
После српске анексије Срема, који је припадао Угарској, а угарски краљ Карло Роберт је објавио рат српском краљу Стефану Урошу II Милутину. У савез против Србије, поред Угарске са Далмацијом и Хрватском, ушло је и Напуљско краљевство. Овај крсташки рат подржавао је папа Јован XXII.
Хрватски напад
После тога Хрватска је напала Србију. Њима су се супротставили браћа Бранивојевићи, владари Стона. До 10. априла 1318. године Младен II Шубић, бан Хрватске и Далмације је освојио Хум. После тога у рат са Младеном ушао је и сам Милутин. У овом рату српска победа је била потпуна, а Младена су 1319. године спасли Дубровчани, који су посредовали за мир. Младен је чак морао дати свог рођеног брата омишког кнеза Гргура за таоца.
Филип II Тарентски
Напуљски напад
Пред крај 1318. године против Милутина је устао капетан-маршал Албаније, војвода Тарента, напуљски принц и титуларни латински цар у егзилу Филип II Тарентски. Њему су се придружили албански племићи под вођством браће Мусакија. Папа Јован XXII је бодрио Филипа, па је 1319. године наговорио још неке албанске племиће Павла Матаранга, Виљема Аријанта, Владислава Гоному и браћу Блиниште, али то није помогло па је Филип био приморан да склопи мир.
Угарски напад
Године 1319. Карло Роберт је, освојивши Срем, напао Милутина у Мачви и околини Београда. После освајања Срема војска се поделила у две групе. Једна је лако освојила Београд и спалила га, али није могла да освоји Космај, а друга је продрла у Србију до Колубаре, али није успела да освоји Рудник.
Крај рата
Карло је тражио од папе да позове Католике на борбу против Србије. Звао је у помоћ бохемијског краља Јована Слепог, пољског краља Владислава I Пјаста и краљеве немачке Лудвига IV Баварског и Фридриха I Хабзбурга, али нико од њих се није одазвао, па је 1320. године склопљен општи мир.
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Мањи_крсташки_походи_у_XIV_веку
Узгред Дукљанин Далмацију не наводи као Србију и Загорје већ црвеном Хрватском од Истре до Драча.
Хрватска или Макарска редакција тог рукописа мислим на кајкавском црвену Хрватску не спомиње нити постоји.
Све најбоље!
"Не брини неко памти сваки трен у години".
Сад Порфирогенит говори изричито да на њиховом језику то значи иза брда.
Заиста на српском је хумка и хум брдо.Међутим јако чудно да не зна и не помиње латинско хумус - земља.
Лично не би ми сметало ни да Срби потичу од Хрвата али је то немогуће.
Јасно да о пореклу Хрвата ДАИ преноси мит о великој Бугарској и да Кубрат се на грчком пише Хробатос родоначелник Хробата.
Српско име се појављује у 1. веку н.е. име Хрвата у 4. веку.
Онда имамо границу светог римског царства лимес сорабикус од Албе до Трста у време постојања српске државе на Балкану.
Јерменска хроника помиње бугарског кана у 1.веку који долазе на Кавказ.
Што се тиче ДАИ нити Порга нити једна хрватска жупа нема словенско име сва су да кажемо "иранска".
Што се тиче Милутина и Шубића то је био мали крсташки рат краља Карла Роберта према Србији.
Није се то завршило једноставно баш орођивањем иако је Павле Шубић је био ожењен Урсулом према некима (Усором) Немањић ћерком краља Драгутина тако је завладао Босном.
После српске анексије Срема, који је припадао Угарској, а угарски краљ Карло Роберт је објавио рат српском краљу Стефану Урошу II Милутину. У савез против Србије, поред Угарске са Далмацијом и Хрватском, ушло је и Напуљско краљевство. Овај крсташки рат подржавао је папа Јован XXII.
Хрватски напад
После тога Хрватска је напала Србију. Њима су се супротставили браћа Бранивојевићи, владари Стона. До 10. априла 1318. године Младен II Шубић, бан Хрватске и Далмације је освојио Хум. После тога у рат са Младеном ушао је и сам Милутин. У овом рату српска победа је била потпуна, а Младена су 1319. године спасли Дубровчани, који су посредовали за мир. Младен је чак морао дати свог рођеног брата омишког кнеза Гргура за таоца.
Филип II Тарентски
Напуљски напад
Пред крај 1318. године против Милутина је устао капетан-маршал Албаније, војвода Тарента, напуљски принц и титуларни латински цар у егзилу Филип II Тарентски. Њему су се придружили албански племићи под вођством браће Мусакија. Папа Јован XXII је бодрио Филипа, па је 1319. године наговорио још неке албанске племиће Павла Матаранга, Виљема Аријанта, Владислава Гоному и браћу Блиниште, али то није помогло па је Филип био приморан да склопи мир.
Угарски напад
Године 1319. Карло Роберт је, освојивши Срем, напао Милутина у Мачви и околини Београда. После освајања Срема војска се поделила у две групе. Једна је лако освојила Београд и спалила га, али није могла да освоји Космај, а друга је продрла у Србију до Колубаре, али није успела да освоји Рудник.
Крај рата
Карло је тражио од папе да позове Католике на борбу против Србије. Звао је у помоћ бохемијског краља Јована Слепог, пољског краља Владислава I Пјаста и краљеве немачке Лудвига IV Баварског и Фридриха I Хабзбурга, али нико од њих се није одазвао, па је 1320. године склопљен општи мир.
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Мањи_крсташки_походи_у_XIV_веку
Узгред Дукљанин Далмацију не наводи као Србију и Загорје већ црвеном Хрватском од Истре до Драча.
Хрватска или Макарска редакција тог рукописа мислим на кајкавском црвену Хрватску не спомиње нити постоји.
Све најбоље!
"Не брини неко памти сваки трен у години".