Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.072
Теорија завере о забрањеној српској историји
Псеудоисторичар Горан Шарић
Пише: Димитрије Марковић
У сладу са тврдњом о избрисаној, забрањеној и фалсификованој историји Срба псеудоисторичари све оне који се баве историјом на научан научин и оне који признају и прихватају такву, ”званичну”, историју етикетирају као припаднике ”ватиканско-бечко-берлинске историографске школе,”(1) нордијске историјске школе,” (2) ”ватиканско-масонско-бечко-берлинске школе,” (3) ”титовске школе,” (4) ”бечко-берлинска секте” (5) итд. Најчешће је, ипак, у употреби етикета ”бечко-берлинска школа”.
Ово етикетирање има своју сврху. ‘‘Етикетирање стереотипима оцрњивања je облик вербалног тероризма којим се другоме уствари одузима право да говори… Кад се одабраном објекту прилијепи вриједносно негативна и семантички јака етикета, онда она когнитивно дјелује тако да се у доживљају тог објекта игнорише стварност. Тада језик дјелује као средство насиља, етикета као вербална омча…,” (6) каже професор Богољуб Шијаковић.
Етикетирајући домаће историчаре као припаднике ”бечко-берлинске школе” псеудоисторичари желе да их, на тај начин, представе као квислинге и инструмент у рукама оних који нам, наводно, бришу, забрањују и фалсификују историју.
Управо на темељу тврдњи о уроти (завери) на брисању, забрани и фалсификовању српске историје теорије псеудоисторичара истовремено, осим у област псеудонауке, спадају и у област конспиролошких теорија.
Кембриџ речник (Cambridge dictionary) дефинише конспиролошке теорије, односно теорије завере, као ‘‘веровање да су догађај или околности резултат тајног плана моћних људи.’‘ (7)
Међу најпознатије и најраспрострањеније конспиролошке теорије присутне и код нас, спадају ”Масонска завера” (тврди се да масони владају светом), ”Завера Илумината” (Илуминати владају светом), ”Јеврејска завера” (Јевреји владају светом), Завера рептила (рептили владају светом), ”Уфолошка завера” то јест завера чија су централна тема ванземаљаци и летећи тањири, ”Chemtrails завера” то јест завера која се бави наводним запрашивањем људи из ваздуха, ”Завера HAARP-а” чијим дејством се објашњавају природне непогоде и друге појаве, а који се, наводно, налази у Барајеву или у мосту на Ади, у Београду. У последње време све више узима маха ”Завера равне земље” чији заговорници тврде да нас научници обмањују у погледу облика планете на којој живимо тј. да крију од нас да је Земља равна плоча, и многе друге.
Ниједна од ових конспиролошких теорија није присутна искључиво у Србији, напротив, реч о глобално присутним теоријама завере. То важи и за теорију завере о ”забрањеној историји” која је, такође, присутна широм света. Основни образац ове завере је свуда исти – моћни чиниоци из неког разлога скривају ”праву” историју коју конспиролози ”откривају” јавности. Разликује се само објекат чија се историја ”скрива” и ”забрањује”. У нашем случају, природно, крије се ”права” историја српског народа.
Закључак до кога су дошли научници путем посматрања и бројних истраживања јесте да теорије завере нису ограничене на било коју одређену културу или временски период и да је вера у једну теорију завере одличан предиктор веровања у различите, неповезане завере. Чак су и веровања у међусобно неспојиве завере у позитивној вези.(8)
Ово се потврђује и у случају ”наших” псеудоисторичара код којих често, уз конспиролошку теорију о ”забрањеној историји”, наилазимо и на веровање у друге теорије завере.
Тако, на пример, Мирјана Стојисављевић повезује заверу масона са конспиролошком теоријом о избрисаној, забрањеној и фалсификованој српској историји. (9) У тексту под насловом ”Ћирилица и православно словенство”, преко двадесет пута наводи појмове карактеристичне за теорије завере као што су јудеомасони, јудеобољшевици, јудеоатлантисти, јудеокомунисти, илуминати, кабалисти и слично. (10)
Горану Шарићу је очигледно блиска таорија завере о ванземаљцима јер често говори о њима. Једном приликом им је чак упутио краћи текст под насловом ”Порука свемирској браћи” (11) док на другом месту износи претпоставку да су човека можда створили ванземаљци. (12)
Милан Видојевић говори о ванземаљском пореклу Срба (13), завери масона и Јевреја, (14) завери HAARP (наводно је смештен у мосту на Ади) (15) и другим заверама.
Александар Шаргић и Игор Милосављевић своју емисију под насловом ”Скривена историја Срба – тајна друштва” описују следећим речима: ”Историју Срба, као и других народа, често одређују планови тајних друштава. О судару главних тајних друштава на нашем простору али и о Србима који су формирали тајна друштва да би остварили националне идеје говоримо у овој емисији.” (16) У њиховим емисијама можемо наићи и на теорију завере о запрашивању са неба (тзв. ”кемтрејлс”) али и друге (17).
Заверама тајних друштава баве се и Драган Јовановић (18) и Мирољуб Петровић. (19) Петко Николић Видуша тврди да су хришћанску Цркву основали ”јудејски масони”, (20) Тодор Пештерски говори о пореклу људи са других планета, (21) и тако даље.
Ево шта професор Радивој Радић, у вези са тим, пише о Милићу Станковићу, познатијем као Милић од Мачве:
„Упадљиво је да је Милић Станковић раних деведесетих година прошлог века бахато претио целом свету. Ево једног примера таквог његовог иступања: „Ускоро ће Срби бити господари света. Већ сада располажу тајним оружјем из такозваног Теслиног пакета, предатог 1943. године амбасадору Фотићу. Ако само једна бомба падне на Београд, Ватикан, Беч, Бон и Загреб биће потресени изнутра силином формуле V на трећи = нула. Када се то деси Атлантиђани ће се појавити и прогласити Србе империјалним народом, који ће од тог часа у име њих завести ред на Земљи и загосподарити светом… Зато нас из љубоморе сви и мрзе, осећају да смо старешине свију народа од Хималаја до Пиринеја. Па само завијају око нас као прегладнели вуци. Гладни су примата. Шта им можемо кад су се претворили у узно црево. Материјалисти једни.”
То фамозно Теслино смртоносно оружје веома је често помињао, а није био ни тако мали број наших сународника који је поверовао у такве приче. Штавише, Милић Станковић је и на такозваним вампирским вечерима призивао српског вампира да помогне Србима у борби против светских моћника. (…)
Управо је овај сликар Милић од Мачве, током несрећне десете деценије 20. века, безброј пута иступао као нека врста гласноговорника такозване Српске аутохтонистичке школе. Експониран на многим медијима, грмео је како су Срби најстарији народ на свету, бесомучно нападао германску берлинско-бечку школу и најгоре говорио о Српској академији наука и уметности. Ишао је чак дотле да је предлагао да се српским академицима – међу којима има научника светског угледа – одузму докторати и дају нови које би требало да напишу тобож непристрасно.’‘ (22)
Према професору Мајклу Баркну (Michael Barkun), са Универзитета у Сиракузи, ”веровање у теорију завере је веровање да организација коју сачињавају појединци или групе делује или је деловала тајно да би постигла неки злонамеран циљ.” (23)
Даље, професор Баркн даје поделу теорија завере по обиму и тајности. ”Теорије завере се могу разликовати пре свега по њиховом обиму. Њихов опсег се креће од оних усмерених на објашњење неких појединачних, ограничених појава, до оних тако широких да представљају погледе на свет оних који их се држе.” (24)
У зависности од обима он разликује завере о догађајима, системске завере и суперзавере:
”Завере о догађајима. Овде се сматра да је завера одговорна за ограничени, дискретни догађај или скуп догађаја.
Системске завере. На овом нивоу, верује се да завера има широке циљеве, обично замишљене као обезбеђивање контроле над неком државом, регионом или чак целим светом. Док се циљеви шире, завереничка машинерија углавном је једноставна: једна зла организација спроводи план за инфилтрацију и поткопавање постојећих институција. Ово је уобичајени сценарио у теоријама завере које се фокусирају на наводне махинације Јевреја, масона и католичке цркве, као и теорије усредсређене на комунизам или међународне капиталисте.
Суперзавере. Овај термин се односи на конспиративне конструкте за које се верује да су више завера које су хијерархијски повезане заједно. Догађаји и системске завере спајају се на сложен начин, тако да се завере гнезде једна у другој. На врху конспиративне хијерархије је удаљена, али свемоћна зла сила која манипулише мањим завереничким актерима.‘‘ (25)
Теорију завере псеудоисторичара о брисању и фалсификовању српске историје бисмо могли да сврстамо у групу системских завера. Носилац завере у овом случају је апстрактна осовина ”Ватикан-Беч-Берлин” и имагинарна ”ватиканско-бечко-берлинска школа” као њихов инструмент.
Даље, професор Мајкл Баркн пише: ”Завера и тајност делују нераскидиво повезани. Ипак, веровања у завере укључују два различита облика тајности. Један се односи на саму групу; други се односи на активности групе. Група може бити тајна или позната, а њене активности могу бити отворене или скривене.”
Он идентификује четири врсте група заснованих на комбинацијама тајности и отворености.
‘‘ Тип I, тајна група која делује тајно, представља основни образац теорија завере. Заправо, често се верује да такве групе држе практично неограничену моћ, иако људи који их наводно откривају тврде да су ове групе потпуно невидљиве за непросвећеног посматрача. На пример, чувени антисемитски фалсификат Протоколи скупова сионских мудраца наводно открива постојање јеврејске завере да влада светом.
Тип II лежи изван теорије завере, јер се тиче групе која, док прикрива своје постојање од јавности, ипак делује отворено.
Тип III нас враћа у свет завереника, јер комбинује познате групе са тајним активностима. Основна карактеристика теорија завере је позната група или институција која се бави неким активностима тако мрачним да их мора прикрити од јавности. Импликација је да таква организација постоји на два нивоа, једном релативно отвореном и доброћудном, али који служи да прикрива истинску, скривену функцију.
Коначно, резидуални тип IV укључује сва она позната и отворена удружења која се множе у демократијама, укључујући политичке странке и интересне групе, чији су идентитети и активности заведени и чине део јавне евиденције.” (26)
На основу ове поделе фиктивну осовину ”Ватикан-Беч-Берлин” и ”ватиканско-бечко-берлинску школу” бисмо најпре могли да сврстамо у трећу групу (Тип III).
На основу приче псеудоисторичара можемо да изведемо закључак да групу ”Ватикан-Беч-Берлин” сачињавају званичници и чиновници Ватикана и држава чији су Беч и Берлин главни градови а да у ”ватиканско-бечко-берлинску школу” спадају све научне и образовне институције и појединци у Србији који се баве историјским и другим релевантним наукама. Први, ”релативно отворени и доброћудни” ниво постојања првих је управљање њиховим државама а других научно-образовни рад. Али ово само служи да прикрива њихову ”истинску, скривену функцију”, а то је забрањивање, фалсификовање и скривање српске историје.
Мајкл Баркн о конспиролозима даље пише: ”…они често раде на детаљном изношењу доказа како би поткрепили своје тврдње. Заправо… конспиративна литература често опонаша апарат цитирања извора и представљања доказа који се могу наћи у конвенционалној науци…” (27)
Тако, на пример, Јован Деретић у једној емисији, узимајући једну од својих књига које су се налазиле пред њим на столу и обраћајући се водитељу, каже: ‘‘Овако, пријатељу. У овој књизи, да рецимо узмемо једну од три, има 1620 позива на литературу.” (28)
