Nije uopšte problem a priori u protestantizmu, kojeg god li je Šarić usmerenja (da li je adventista ili nešto drugo). Ja nisam poentu u tom smeru pokušao napraviti. Može biti i musliman i mormon i sajentolog, jogi letač ili nešto sasvim peto. Nisam poentirao to uopšte (izuzev opaske da je za te adventiste vrlo karakterističan kreacionizam, kao i da mi je teško da uklopin Pernarov antisemitizam u celu priču, mada je to verovatno samo nešto na ličnom nivou), već sam govorio o prozelitizmu, generalno. O tome kako ubediti pripadnika druge veroispovesti da je napusti i pređe u neku drugu. Obrati pažnju da sam rekao i da se radi o, doslovno, preuzimanju (nekadašnje) paradigme Vatikana; narativa koji je upravo u vreme protivreformacije doživljavao svoju značajnu ekspanziju i zaokruženje. Neko bi ovo mogao nazvati i adaptacijom, preuzimanjem neprijateljskog oružja (posebno kada uopšte nije ni u upotrebi).
On dopušta za moguće da je vrlo malena, izuzetno malobrojna skupina Hrvata, bilo slovenskih bilo nekakvog avarskog plemena, doselila se početkom IX stoleća iz područja današnje Poljske. Dakle, ostavlja to kao mogućnost, jer je svestan da nema nekih čvršćih dokaza. Mada moguće je da je isticanje na tome da je to mogućnost i na neki način dodvoravanje hrvatskoj publici, čisto da ne ispadne baš da tvrdi kako su Srbi starosedeoci, a Hrvati došljaci. Ali, ovako, kako kaže, ako su došli, a ne neko autohtono južnoslovensko pleme, onda je toliko malena brojka da nije iza sebe samom narodu mogla ostaviti doslovno išta sem imena (dakle ni jezik, ni kulturu, ni genetiku,..ništa).
U pravu si, verovatno, kada kažeš da je neke stvari pokupio od tebe. Primetio sam i ja da je pokupio od mene, a i Mrkalj je napomenuo da je primetio da je od njega ponešto uzeo (sada se ne sećam tačno, ali mi se čini da sam nezavisno od njega i sam primetio to ja). Veliki broj argumenata, zapravo, preuzeo je sa ovog foruma, što znači da ga je čitao ili je u kontaktu sa nekim od forumaša/čitalaca. Zbog toga mi je možda i malčice žao zbog nekih stvari koje sam iznad napisao, a koje si i poentirao u tvojoj pređašnjoj poruci...možda bih neke i vratio, jer mi nije namera da ikoga vređam.
Da se razumemo, ne smatram ja da se ovde radi o nekakvoj tajnoj zaveri preveravanja Srba u neki drugi ogranak hrišćanstva, niti da je ovde reč o nečem, nužno, malicioznom (kako je moglo ispasti iz nekih mojih unosa). Ali cenim da je cela ideja da se srpski autohtonisti kao zajednica lakše objedine i integrišu kroz neku Protestantsku crkvu. I dok ne mogu govoriti u Šarićev ime, jer niti ga poznajem nit' je uopšte laka stvar ući u nečiju ličnu psihologiju da bi se preciznije utvrdili motivi, ali podosta sam siguran da neko u celom tom pokretu (među njima možda upravo i finansijer ovih turneja koje Šarić preuzima) nema nikakvog iskrenog poverenja u celu autohtonističku priču, već da je glavni interes da se na taj način dođe do...pa, kongregacije.
Ono što se meni čini jeste da ovo neće imati, iz pomenutih razloga (ksenofobnih, šovinističkih,..), značajnijeg odjeka u Srbiji. Nema više neke sredine gde bi se mogao utvrditi, do te mere da stvori neku novu naciju; nema taj prizvuk koji sa položaja bivšeg verskog i sadašnjeg političkog lidera Muamer Zukorlić fura nad sandžačkim Bošnjacima (a u kojem, s puno razloga, Šarić vidi uzora).
P. S. Inače, ne znam da li si primetio ali Ivan Švear je neko koga Šarić vrlo često ističe u prvi plan, na čijim knjigama je je on ušao u celu tu priču:
Ovo mu je jedan od gorih nastupa; mislim da je puno umoran bio, a i izgledao je pospan. Izneo je i veliku količinu netačnih tvrdnji. Kakve veze ima Andrija Kačić Miošić sa Strojimirom? Kačić ne zna za Strojimira; on uzima rodoslov od Mavra Orbina, odnosno preko posrednika kao što je bio Đovani Doljoni. Šarić pominje primer otkrića pečata 2006. godine, kao nekakav argument da je narativ Kačića, koji piše ni manje ni više no u XVIII stoleću, potvrda da je imao dobre informacije. Dok kritikuje Porfirogenita jer piše o događajima 200 godina docnije nego što su se desile (što je i pogrešno, jer ako govorimo o vremenu Iraklija, radi se o 300 godina). S druge strane, Kačiću koji piše više od hiljadu godina docnije treba verovati na reč. Pa stvarnost je zapravo dosta drugačija; otkriće Strojimirovog pečata nam je ojačalo upravo narativ koji nam donosi Porfirogenit, a ne Kačića, koji ne samo da za Strojimira nema pojma, on bre nema predstave ni za Vlastimira ni Mutimira ni ijednog drugog pripadnika najstarije poznate srpske dinastije. 