Goran Šarić

Pa ne, Austro-ugarska je imala izmedju 3.5 i 4 procenata zrtava.
Morat će te prepravljat istorijske knjige nakon onog mog posta.Šala.
Šta ti je trebalo pola sata da nađeš gdje bi mogao poentirati.
a čuj vaše žrtve su u velikom postotku umrle od gladi i bolesti izvan Srbije,to i nisu žrtve rata strogo gledajući.Sori ne da mi se više rapravljat, vi u svojoj istoriji nemate apsolutno nijednu mrlju,bar po vama.Pozdrav
 
....


A prva gerila, pa ne znam, ja msm da pre 43. Francuzi i nisu imali neke vece i ozibljnije akcije.
Šokiran sam ovim što si napisao, ŠOKIRAN. A čuvena serija dogadjaja koja počinje od januara 1941. koji su Hitlera bacili u očaj i doveli do spoznaje da je rat izgubljen

https://psi329.cankaya.edu.tr/uploads/files/Olivier Wieviorka_ Jane Marie Todd - The French Resistance-Belknap Press (2016).pdf (str 13)

The first real battle began in that winter of 1941. On January 14, Victor de Laveleye, the Belgian announcer at the BBC, asked his compatriots to conduct a graffiti campaign, propagating the letter V, the symbol of victory (victoire/Vrijheid). The campaign was so successful in Belgium, in the Netherlands, and in the French regions of Nord and Normandy, that the French branch of the BBC suggested disseminating the same signs to honor King Peter of Yugoslavia, who in 1941 had resisted the German ultimatum. On May 16, the British formed a V- Committee to coordinate action in the occupied territories. The success of the campaign surpassed all expectations. V’s blossomed throughout occupied Europe. On March 28, 1941, the police in Lille counted— and erased—5,500 V’s, 300 Crosses of Lorrain (de Gaulle’s symbol), and 14 “Vive de Gaulle”s.17 In Paris the police tallied about a thousand V’s on April 7, 1941.18 On July 20, it effaced another 4,400, collecting in addition 5,500 V’s cut out of paper.19

Pisanje ovoliko hiljada slova V širom Francuske, lotarinških krstova, natpisa Viva de Gaulle za tebe je ništa!!! Nastavak nije za one koji imaju slabiji želudac.

The authorities did not treat that campaign lightly. On May 18, 1941, Admiral Darlan, second- in- command of the Vichy regime, sent out a circular to prefects, instructing them to devote the greatest attention to the phenomenon. The authorities took action. In Lisieux, the municipality sent a car equipped with loudspeakers through the streets of the city, urging the population to obliterate the inscriptions without delay, for fear of German reprisals.20 Residents were sometimes forced to wash off the inscriptions, and sanctions were also imposed. The city of Moulins had to pay a fine of 400,000 francs; a penalty of 20,000 francs was imposed on Bourg- en- Bresse, along with a curfew between May 12 and July 1, 1941.21 Goebbels, the Reich’s minister of propaganda, made a crude attempt to co- opt the symbol, claiming, against all evidence, that the V stood for “Victoria.” The scheme, lacking in subtlety, did not fool many people.

Ovakve strahote sumnjam da je i jedan narod pod nacističkom čizmom podnio. Ali to nije slomilo duh borbenih Francuza.

Encouraged by the unexpected results, Free France pressed its advantage, launching a new appeal for the feast day of Joan of Arc: “On May 11 . . . all French people will unite in a single thought: the freedom of the homeland. On that day, from 3 to 4 p.m., they will be on all the promenades of our cities and villages. They will walk by individually, as families, or as groups of friends; they will not form a procession; absolute silence will reign. But by looking one another straight in the eye, they will express through their gaze alone their common will and their common hope.” The plan was a great success. In Lille, between fi ve and ten thousand people gathered around the statue of Joan of Arc, after which the German authorities confi scated the radio sets of the city’s residents, as well as those in Lambersart and Marcq- enBaroeul.22 A hundred thousand demonstrators walked in Bordeaux, eighty thousand in Nantes. In Cannes and in Lyon, however, the crowds were thinner.23 Other appeals followed on July 14 and November 11, 1941, and were also heeded to varying degrees. On July 14 the subprefect of Bayeux noted: “It seems that the district as a whole rallied behind the watchword. The lieutenant of the gendarmerie, on rounds in the district that day, had that impression. Blue- white- and- red flowers appeared at many windows, and shop keep ers made every effort to arrange their displays of merchandise to invoke the colors of France.”24

Kad sam prvi put ovo pročitao nisam znao dal da se smijem ili plačem...

Prvi njemački vojnik ubijen je 21.8.1941 cca 14 mjeseci nakon okupacije i to od strane komunista

On 21 August 1941, a French Communist, Pierre Georges, assassinated the German naval officer Anton Moser in the Paris Metro, the first time the resistance had killed a German.

Nekih 9 dana kasnije Srbi će osloboditi Loznicu.

Tako da, bez ljutnje, nadam se da sam ti dokazao da su Francuzi prvi gerilci Evrope i da su njihov junački otpor i herojske žrtve neuporedive sa ovom precijenjenom srpskom šakom jada :)
 
Poslednja izmena:
:rotf:

I Darko Šarić je Srbin i širi istinu , tako bar kažu njegovi drugari i obožavatelji , ali iz nekog čudnog razloga ima ljudi koji misle da je on običan krimos i ubica koji laže i priča gluposti zarad svoje guzice i popularnosti.

Sva sreća pa si napisao "toliko" jer sam pomislio(ne daj bože) da će biti više.:D
darko saric je crnogorac a ne srbin.
 
Malo o Antoninu Horaku na kojeg se Šarić poziva:

У тексту се, као што смо видели, помиње и чешки псеудонаучник Антонин Хорак на кога се неретко позива Горан Шарић називајући га „лингвистом“ а његову књигу „О Словенима потпуно другачије“ која може да послужи као типичан пример псеудонауке, капиталним делом. (18) Антонин Хорак, подразумева се, није лингвиста по струци али му Шарић приписује ово звање јер у његовом раду доминира псеудолингвистика. Антонин Хорак је радио као сниматељ на научнофантастичним филмовима Карла Земана „Cestadopraveku“ (1955) и „Vynález zkázy“ (1958) пре него што је постао познат захваљујући поменутој књизи. (19) (20)

Од бројних теорија и тврдњи које је Хорак изнео у књизи од преко три стотине страна, поменућемо само неке. На самом почетку Хорак упозорава да књигу не препоручује историчарима него људима без предрасуда и жељних изненађујућих знања. Словене сматра за проналазаче првог слоговног писма које су по свету ширили у позадини славних цивилизација јер су се углавном налазили у улози робова. У неолиту је сва обрадива земља припадала праловенским пољопривредницима, али дошли су страни господари и присвојили земљу. Неолитски Прасловени су увели називе бројева, рачунање са највишим бројевима и сву математику. Арапске бројеве су у Арабију донели европски Словени, које су арапски трговци куповали као робље у Прагу.

Словени су поставили темеље египатске цивилизације, у улози робова градили су пирамиде и храмове, били носиоци научно- техничког напретка, а у улози писара стварали су египатску литературу. Створили су и комбиновано сликовно- фонетско писмо које Грци називају хијероглифима. Феничани су своје писмо такође преузели од Прасловена. Од Словенског (неолитског) писма је настало и јапанско писмо, и сва остала писма на земаљској кугли.

По доласку Римљана Прасловени су научили њихов језик и писмо и служили им као писари, а у богату римску литературу су уносили своју народну мудрост и философију. Ова народна мудрост је Римљанима била страна, па на основу тога и закључујемо да су писари били Прасловени. Од Словена Римљани су наследили материјално богатство, разне културне вредности, уметничка дела, писмо, језик итд. Римљани су присвојили жене Прасловена и тако се научили фонетском писму. Осим тога, Римљани су по женској линији пореклом Словени, јер нису имали довољно жена па су отимали словенске.

Међутим, нису само Римљани примили философију од Прасловена. Творци Платонове философије су, уствари, његови писари, што значи Прасловени.

И код Хорака наилазимо на теорију завере о забрањеној историји, у овом случају Словенској. Средњевековна инквизиција је, каже Антонин Хорак, веома пажљиво тражила било какву словенску писменост и ликвидирала је као јеретичку, без обзира о чему говорила. „А када је већ било установљено, да из старијег доба не сме да постоји никакав словенски напис, онда је било какав пронађени словенски напис морао бити неопозиво проглашен за превару проналазача.“ Хорак у вези са овим као пример наводи зеленохорске и краловедворске рукописе за које ја наука утврдила да су фалсификати, о чему ћемо у наредном поглављу рећи нешто више.

Даље, од Хорака сазнајемо да је крст прасловенски симбол живота и смрти који потиче из претхришћанског доба. Осим тога, Хорак каже како давни Словени уопште нису били пагани, што је документовано стотинама натписа од најстаријег времена, али упркос томе се то и данас тврди. Мојсије дугује Десет заповести посматрању живота неолитског становништва у Египту (тј. Прасловена) а Исус је дошао на свет да би оправдао Неолите, тј. Прасловене. Уколико је Исус потицао из Галилеје, онда је питање којим језиком се тад тамо говорило. Веслачи на галијама су били робови, а робови су свуда били Неолитици (овај термин Хорак често користи да њиме означи Прасловене), пошто су ови били прасловенске националности, онда је и родни језик Исусов морао да буде прасловенски. Као пример Хорак наводи речи Талита куми, које тумачи помоћу чешког језика. Да подсетимо, ради се о речима које налазимо у Јеванђељу по Марку; „И узевши дјевојчицу за руку рече јој: Талита куми, што значи: Дјевојчице, теби говорим, устани.“ (Мк. 5, 41) а које потичу из арамејског језика.

Хорак пише и да је језик на платну загребачке мумије прасловенски (текст на ланеним повојима је исписан етрурским језиком, примедба Д. М.) а мумија је, како Хорак закључује, Клеопатра.

У функцији писара Прасловени су у санскритске и ведске списе уносили своје схватање духовних законитости. Брама, Упанишаде, Багавад Гита, Буда итд. су прасловенске речи.

За Неолитске Прасловене није представљао препреку ни Тихи океан. Њихов проналазак је био једрењак и њиме су допловили до Хавајских острва (7.000 година п.н.е) , затим до Ускршњих острва (4.000 година п.н.е), а после тога су доспели у Нову Гвинеју и Аустралију, где су измислили и оставили бумеранг.

На обале Америке су допловили својим једрењацима у првој половини другог миленијума п.н.е и под владавином кромањонских шамана граде изложбене палате и градове Маја и Астека.

Словени нису створили своју цивилизацију јер су били окренути раду и размишљању, а за владање нису имали способности, нису били агресивни, били су скромни.

О Словенима почиње да се пише онда када је Византија дозволила својим историчарима да пишу о њиховом присуству у Европи.

Хорак тврди да Чеси нису Словени већ да су сродни Германима што додатно указује на то да један од мотива за писање књиге „О словенима потпуно другачије“ може да буде осећање националне инфериорности у односу на суседне германске народе. (21)
 
Malo o Antoninu Horaku na kojeg se Šarić poziva:

У тексту се, као што смо видели, помиње и чешки псеудонаучник Антонин Хорак на кога се неретко позива Горан Шарић називајући га „лингвистом“ а његову књигу „О Словенима потпуно другачије“ која може да послужи као типичан пример псеудонауке, капиталним делом. (18) Антонин Хорак, подразумева се, није лингвиста по струци али му Шарић приписује ово звање јер у његовом раду доминира псеудолингвистика. Антонин Хорак је радио као сниматељ на научнофантастичним филмовима Карла Земана „Cestadopraveku“ (1955) и „Vynález zkázy“ (1958) пре него што је постао познат захваљујући поменутој књизи. (19) (20)

Од бројних теорија и тврдњи које је Хорак изнео у књизи од преко три стотине страна, поменућемо само неке. На самом почетку Хорак упозорава да књигу не препоручује историчарима него људима без предрасуда и жељних изненађујућих знања. Словене сматра за проналазаче првог слоговног писма које су по свету ширили у позадини славних цивилизација јер су се углавном налазили у улози робова. У неолиту је сва обрадива земља припадала праловенским пољопривредницима, али дошли су страни господари и присвојили земљу. Неолитски Прасловени су увели називе бројева, рачунање са највишим бројевима и сву математику. Арапске бројеве су у Арабију донели европски Словени, које су арапски трговци куповали као робље у Прагу.

Словени су поставили темеље египатске цивилизације, у улози робова градили су пирамиде и храмове, били носиоци научно- техничког напретка, а у улози писара стварали су египатску литературу. Створили су и комбиновано сликовно- фонетско писмо које Грци називају хијероглифима. Феничани су своје писмо такође преузели од Прасловена. Од Словенског (неолитског) писма је настало и јапанско писмо, и сва остала писма на земаљској кугли.

По доласку Римљана Прасловени су научили њихов језик и писмо и служили им као писари, а у богату римску литературу су уносили своју народну мудрост и философију. Ова народна мудрост је Римљанима била страна, па на основу тога и закључујемо да су писари били Прасловени. Од Словена Римљани су наследили материјално богатство, разне културне вредности, уметничка дела, писмо, језик итд. Римљани су присвојили жене Прасловена и тако се научили фонетском писму. Осим тога, Римљани су по женској линији пореклом Словени, јер нису имали довољно жена па су отимали словенске.

Међутим, нису само Римљани примили философију од Прасловена. Творци Платонове философије су, уствари, његови писари, што значи Прасловени.

И код Хорака наилазимо на теорију завере о забрањеној историји, у овом случају Словенској. Средњевековна инквизиција је, каже Антонин Хорак, веома пажљиво тражила било какву словенску писменост и ликвидирала је као јеретичку, без обзира о чему говорила. „А када је већ било установљено, да из старијег доба не сме да постоји никакав словенски напис, онда је било какав пронађени словенски напис морао бити неопозиво проглашен за превару проналазача.“ Хорак у вези са овим као пример наводи зеленохорске и краловедворске рукописе за које ја наука утврдила да су фалсификати, о чему ћемо у наредном поглављу рећи нешто више.

Даље, од Хорака сазнајемо да је крст прасловенски симбол живота и смрти који потиче из претхришћанског доба. Осим тога, Хорак каже како давни Словени уопште нису били пагани, што је документовано стотинама натписа од најстаријег времена, али упркос томе се то и данас тврди. Мојсије дугује Десет заповести посматрању живота неолитског становништва у Египту (тј. Прасловена) а Исус је дошао на свет да би оправдао Неолите, тј. Прасловене. Уколико је Исус потицао из Галилеје, онда је питање којим језиком се тад тамо говорило. Веслачи на галијама су били робови, а робови су свуда били Неолитици (овај термин Хорак често користи да њиме означи Прасловене), пошто су ови били прасловенске националности, онда је и родни језик Исусов морао да буде прасловенски. Као пример Хорак наводи речи Талита куми, које тумачи помоћу чешког језика. Да подсетимо, ради се о речима које налазимо у Јеванђељу по Марку; „И узевши дјевојчицу за руку рече јој: Талита куми, што значи: Дјевојчице, теби говорим, устани.“ (Мк. 5, 41) а које потичу из арамејског језика.

Хорак пише и да је језик на платну загребачке мумије прасловенски (текст на ланеним повојима је исписан етрурским језиком, примедба Д. М.) а мумија је, како Хорак закључује, Клеопатра.

У функцији писара Прасловени су у санскритске и ведске списе уносили своје схватање духовних законитости. Брама, Упанишаде, Багавад Гита, Буда итд. су прасловенске речи.

За Неолитске Прасловене није представљао препреку ни Тихи океан. Њихов проналазак је био једрењак и њиме су допловили до Хавајских острва (7.000 година п.н.е) , затим до Ускршњих острва (4.000 година п.н.е), а после тога су доспели у Нову Гвинеју и Аустралију, где су измислили и оставили бумеранг.

На обале Америке су допловили својим једрењацима у првој половини другог миленијума п.н.е и под владавином кромањонских шамана граде изложбене палате и градове Маја и Астека.

Словени нису створили своју цивилизацију јер су били окренути раду и размишљању, а за владање нису имали способности, нису били агресивни, били су скромни.

О Словенима почиње да се пише онда када је Византија дозволила својим историчарима да пишу о њиховом присуству у Европи.

Хорак тврди да Чеси нису Словени већ да су сродни Германима што додатно указује на то да један од мотива за писање књиге „О словенима потпуно другачије“ може да буде осећање националне инфериорности у односу на суседне германске народе. (21)
Дакле, у питању је Dzeryetzytz.
 

Back
Top