Председничким кандидатима по 800.000 евра
Правда | 6. април 2012. | 18:45
БЕОГРАД – За председничке изборе, који су заказани за 6. мај, грађани Србије ће морати да издвоје две милијарде динара. Иако буџетом за 2012. годину нису била предвиђена средства за финансирање председничких избора, Влада је уредбом обезбедила да се у државној каси обезбеди новац за трошкове избора првог човека државе.
Министарство финансија је рекло да ће се део средстава повући из буџетске резерве, а да ће се остатак преусмерити из неких других раздела.
Десеторо кандидата
Политичке партије, њих десет, већ је истакло своје кандидате који ће учествовати у трци за председника Србије, али пре тога потребно је да обезбеде 10.000 потписа и јемство до 150.000 евра. Од две милијарде динара, 1,09 милијарди намењено је за трошкове РИК, 844 милиона за кампању председничких кандидата, а 8,4 милиона динара иде Агенцији за борбу против корупције за контролу финансијских извештаја странака.
За првог човека Србије СНС кандидује Томислава Николића, ДС Бориса Тадића, ДСС Војислава Коштуницу, СПС Ивицу Дачића, ЛДП Чедомира Јовановића, УРС Зорана Станковића, СВМ Иштвана Пастора, а СРС Јадранку Шешељ, супругу лидера радикала Војислава Шешеља. У петак су и мање странке најавиле да ће имати своје кандидате за ту високу функцију, па ће тако „Двери“ изаћи са Владаном Глишићем, а Покрет радника и сељака са Зораном Драгишићем. Ако остане десеторо кандидата за првог човека Србије, сваки кандидат ће добити по 84 милиона динара, или нешто више од 800.000 евра. Рачуница за председничке изборе прављена је под претпоставком да ће бити одржана два круга. Тако је за организацију првог круга РИК-у потребно 721,8 милиона динара, а за други 368,5 милиона динара.
Потреба партија
Иако ће свака странка за свог кандидата инкасирати по 84 милиона динара, Марко Благојевић, директор ЦеСИД-а, каже да се овде ради о потреби сваке партије да на изборе, без обзира на ком нивоу се они догађају, изађе са најбољим што има.
- У овом конкретном случају, када су у питању председнички избори, партије излазе са оним кандидатом за председника за кога сматрају да би могао да направи најбољи резултат – каже Благојевић. Према његовим речима, могуће су различите интеракције између изборне листе за парламентарне изборе и председничког кандидата.
- Свакако да најбољи могући кандидат, кога странке изаберу да с њим учествују на председничким изборима, може да, ако не унапреди рејтинг партије, а оно макар да спречи штету. Мислим на штету која би могла да настане уколико странка не би имала кандидата уопште, или уколико би испред те партије учествовао човек који напросто није по мери бирача те партије – рекао је Благојевић.
Директор ЦеСИД-а каже да партије новац који добијају за председничке изборе морају да врате уколико њихов кандидат не пређе један одсто.
