))
),to sa jajima,najbolje je kad sam na dva msn prozora pa napisem jednoj sto sam htela drugoj ,ili pozovem nekog fonom i kad se taj javi ja ne znam koga sam bese pozvala.mislim da nisam dovoljno skoncentrisana
ali takvi smo mi umjetnici..rasejani
i nemam pojma koje...uglavnom kasnije ustanovim kad krenem da kopam po mozgu,ali za jednu osobu nikad nisam utvrdila ko je zaboravila je psa pred radnjom hiljadu puta,sto je uzrok mojih brojnih stresova i nikad ne zna gde su joj naocari,a kako je coroskop ne moze ni da ih nadje....ja jos nisam imala vecih ispada te vrste.
Мислим, најгору ствар: оно када сам (потпуно трезна) помешала свог дечка са летовања са неким непознатим....па смо се љубили и све у шеснаест...то ћу овај пут прескочити....
Мислим, најгору ствар: оно када сам (потпуно трезна) помешала свог дечка са летовања са неким непознатим....па смо се љубили и све у шеснаест...то ћу овај пут прескочити....
pricaj..pricaj...
eheheМислим, најгору ствар: оно када сам (потпуно трезна) помешала свог дечка са летовања са неким непознатим....па смо се љубили и све у шеснаест...то ћу овај пут прескочити....
Zanimljivo...i taj nepoznati nije uložio protest?Мислим, најгору ствар: оно када сам (потпуно трезна) помешала свог дечка са летовања са неким непознатим....па смо се љубили и све у шеснаест...то ћу овај пут прескочити....
Ех...
Онда не знаш како је када разбијајући јаје љуску убациш у тигањ а јаје у канту за ђубре...како је када кренеш да бациш ђубре а одједном установиш да се налазиш у самопослузи са све препуном кантом...како је када платиш месо у месари а не узмеш га...како је када те у самопослузи редовно трговци обавештавају: 'Професорице, ОПЕТ сте јуче заборавили вежбанке-планове-свеске-шта год... код нас на улазу'', када кренеш да однесеш тањир чварака комшиници на спрату ниже а одједном се нађеш на аутобуској станици испред зграде док сви зуре у твоје чварке...када касниш на посао јер нигде не можеш да нађеш свој течни пудер...а онда после 15 минута очаја установиш да стоји тамо где је увек и био: на полици испред носа...кад ти људи прилазе и одушевљено се поздрављају са тобом а ти благе везе немаш да ли их и одакле уопште познајеш...па се смешиш тупаво панично вртећи у глави ко би то могао да буде....па кад виде тај тупави осмех онда сконтају па те још питају:'Па зар ме не препознајете?''...а ти се блесаво насмешиш и кажеш:''Знате, ја тако тешко памтим ликове''...а оно се испостави да ти је то бивша колегиница, или баба-тетка или неко тако познат... па кад оставиш неку важну ствар на неко посебно место ''да знаш где је'', а онда ни најгорој полицији не би могао а признаш где си то оставио јер немаш појма...да не набрајам даље....а има да се набраја....
A ja mislila da sam rasejana.
