- Poruka
- 11.751
Nadjoh svoj stari post, mozda bude podsticajan
Rediteljski debi jednog od najboljih savremenih glumaca, Rejfa Fajnsa, nakon svetske premijere na Berlinskom festivalu, prvi put je prikazan sinoć u Beogradu, na otvaranju FEST-a. Fajns je i otvorio festival, a zajedno sa njim na sceni se poklonilo i dvadesetak srpskih glumaca koji su se pojavili u filmu (koji je sniman u Beogradu i Pančevu), među kojima treba izdvojiti u nešto većim ulogama Dragana Mićanovi- ća, Slavka Štimca i Elizabetu Đorevsku.
Koriolan je manje poznata Šekspirova tragedija bazirana na životu rimskog vojskovođe Gaja Muricija Koriolana. Svoj film, Fajns smešta u Italiju, u XXI vek. U Italiji besni građanski rat, Rimljani su gladni, a vojskovođa Gaj Mauricije (Fajns) nema razumevanja za potrebe naroda i veruje da je rat sa paravojnom formacijom iz grada Koriolana koju vodi neustrašivi Aufidije (Džerard Batler) primarni interes države za koji on mora da se bori. Dok se rat zahuktava, žena, sin, majka i savetnik (Brajan Koks), iščekuju Mauricija i nadaju se njegovoj pobedi. Njegova majka Volumnija (Vanesa Redgrejv) autoritativna je i ponešto militantna glava porodice i zastupnica herojskih vrednosti, te tako odgovorna za Mauricijevo herojstvo i neustrašivost koji su se pretvorili u gordost i mizantropiju. Mauricije pobeđuje Aufidijevu vojsku i proteruje ih iz Koriolana, čime zaslužuje nadimak Koriolan. Međutim, njegovi neistomišljenici u Rimu huškaju narod protiv Koriolana te on umesto da bude izabran za konzula biva proteran iz Rima....
Sadržaj druge polovine filma neću da otkrivam zbog onih koji nisu upoznati sa Šekspirovom tragedijom.
Što se samog filma tiče, primedbe i opaske bile bi sledeće:
- transponovanje Šekspirove drame u film smešten u XXI vek funkcionisalo je dvostruko - sam Šekspir je toliko univerzalan i uvek aktuelan da se priča na formalnom nivou vrlo lako prilagodila jednom savremenom trenutku i postomedernoj percepciji stvarnosti- međutim, herojski svet Šekspirove tragedije smešten je u neherojsko doba i reakcije publike oko mene pokazale su mi da jedan deo savremene publike ne ume da razume vrednosti herojskoga sveta i da je celokupni prizor rata u stanju da posmatra samo kroz prizmu društvene korektnosti i antiratnog morala...To svakako nije problem filma. Ono što na momente ipak može da deluje kao problem jeste to da je nekim glumcima deklamovanje originalnog teksta tragedije predstavljalo prepreku u smislu da nisu uspeli da izbegnu teatralnost koja modernim prizorima nije primerena
- prvi deo filma obiluje veštim i naturalističkim prizorima sa ratišta - desetine mrtvih, surovosti ratnika i grad u ruševinama - nešto što nama, na žalost, nije nepoznato i što konkretno na srpsku publiku (a u kontekstu već pomenute recepcije herojskog sveta) može da utiče tako da se kroz emocionalnu involviranost zanemari autonomija sveta samog dela koji figuriše na ekranu... dok je prvi deo filma nešto dinamičniji, ali manje sposoban da vas uvuče do kraja, dotle drugi deo filma razvija u potpunosti potencijal Šekspirovog komada, jedan tragički potencijal koji se realizuje pre svega zahvaljujući maestralnoj glumi Rejfa Fajnsa, a još više Vanese Redgrejv čija je uloga domaći zadatak i važna lekcija za svakoga ko se bavi glumom. Drugi deo filma nešto pomera i vizuelni aspekat filma; dok je prvi deo filma u vizuelnom smislu prilično precizan i osetljiv na detalje, ali neinventivan i nemaštovit, dotle u drugom delu filma takav pogled dobija puni smisao i formira jednu uspelu, zrelu i nadasve šekspirovsku celinu koja uzdiže film do ranga velikog umetničkog dela.
Uzimajući u obzir nešto sporiji tempo i rediteljsku nemaštovitost prvog dela filma, te pokoji problemčić sa uklapanjem Šekspira u aktuelnosti savremenog doba (ali zaista zanemarljive probleme), ali i blistav rediteljski učinak u drugoj polovini, fantastičnu glumu glavnih junaka (iznad svega Fajnsa, Vanese Redgrejv kojoj predviđam barem nominaciju za Oskara i Brajana Koksa) i katarzu koja, s obzirom na tragediju, nije izostala, film dobija preporuku za sve one koji : nemaju ništa portiv ratnih filmova, imaju strpljenja i mogu da prate film i autentičan titl iz Šekspirove tragedije, vole velike priče i tragične junake i umeju da naprave otklon od sadašnjeg trenutka, vremena kome pripadaju i razumeju prirodu herojskog sveta, a onda da se vrate i sve to uklope u okvire modernog čoveka koji je dosegao stadijum evolucije u kojem mu je osnovno sredstvo sporazumevanja postao rat............................. ocena 8/10 (s mogućnošću da se ocena koriguje kad se film malo slegne)
( Citirao sam ceo tekst,da bi bio vidljiv i na novoj 81. strani teme,jer smatram da je isuviše dobar da bi ostao na prethodnoj strani.Tako da ne zamerite).
Dobro zapažanje da je jedna herojska priča smeštena u neherojsko doba,kao i mogućeg uticaja na emocije srpskog gledaoca u svetlu nedavnih događaja.
Tako da jedino što mogu reći jeste, da sam sve vreme navijao za Mauricija i mrzeo rulju.
Izbor Fajnsa za Mauricija je zaista odličan,ali po mom mišljenju ne i način na koji je prikazan Aufidije.Isuviše podseća na Che Guevaru ,što je verovatno i bila zamisao,ali mislim da se tako prikazan Aufidije ne uklapa u ostatak filma,koji je smešten u savremenije doba .
I to bi bilo to.Tako si potanko objasnio film da nemam šta da dodam.
(Nakon pažljivijeg razgledanja fotografije videh nešta zanimljivo ...da li je moguće da su mu dali tokom snimanja filma,uniformu srpske vojske?Pogledajte činove na uniformi.Tri crvene trake.Pa to je čin mlađeg vodnika
Znam da sam gledao Buru,ali to je bilo tako davno da sam posmatrajući fotografije te Bure u režiji Džuli Tejmor shvatio da to nije taj film ( Ne znam šta je ta žena učinila pa je film dobio tako lošu ocenu od 5.3 za taj film ).
Pokušao sam da se setim koja je to Bura koju sam zaista gledao.Bilo je davno,da sam i zaboravio ali sećam se ipak da je film ostavio snažan utisak i to prvenstveno zbog glavnog glumca.
Razmišljao sam koja verzija Bure je u pitanju i ko je taj glumac pretražujući net.
I našao sam .Film se ne zove Bura pod uobičajenim nazivom. ( The Thempest)
U pitanju je Prospero's Books
http://www.imdb.com/title/tt0102722/
A razlog zašto nisam mogao da se setim glumca jeste zato što je u pitanju jedan od onih glumaca koje smo videli u mnogim filmovima kao sporedne karaktere,ali im stalno zaboravljamo ime.
U pitanju je Sir John Gielgud.
http://www.imdb.com/name/nm0000024/
Čovek vredan da se zapamti.Bio je blizak sa Lorensom Olivijeom, i filmski i pozorišni glumac, i prema onom što sam našao- In his career on stage, he had played every major Shakespearean role, including his favorite, Prospero in The Tempest, which he later assayed for director Peter Greenaway in Prospero's Books.
Zanimljiv je i po tome što je imao sličnu putanju u karijeri kao i njegov zemljak Sir Cristopher Lee.Veliki uspon u prvom delu karijere,onda godine minornih,sporednih uloga i onda opet u starijim godinama veliki povratak.
Šekspir ga je i proslavio u prvom delu karijere,a Šekspir ga je i vratio u svet slavnih.
Uglavnom film je dobar,ali sumnjam da će se sa svojih 124 minuta i vrlo sporom pričom dopasti publici koja nije ljubitelj staromodnijih filmova fantazije.
Slučajno sam našao odličan sajt sa listom svih filmskih adaptacija Šekspirovih dela:
http://absoluteshakespeare.com/trivia/films/films.htm
(Honduras ,Henri V je odličan film,ali ja naprosto ne volim Keneta Branu,ne znam zašto,ali ne volim ga.
)
Poslednja izmena:
7.5/10
