Унапред се извињавам на томе што ће пост бити мало дужи.
Због кишовитих и туробних дана осећам се грозно, а пошто сам рођени мазохиста одлучио сам да себи задам и још један тешки ударац испод појаса од кога се нећу опоравити јако дуго. Тај ударац, задао сам тако што сам погледао ,,филм'' оног празноглавог, истетовираног скелетора, под називом, У земљи крви и меда, и то од пошетка до краја, не исечке, него цео ,,филм''. Без икаквог претеривања, ово је нешто најодвратније, најбесмисленије, најљигавије, најбескрупулозније, најбедније и најлажније што сам икада у животу погледао, а погледао сам многа срањња. Ту репату глодарку, као и све ,,српске'' глумце у филму треба прогласити за personae non grata у Србији због увреда и понижавања које су нанели сопственом народу снимајући ову пропагандну бљувотину. Но кренимо редом...
Почиње филм...
Уз музику ЕКВ-а и песму, ,,Ово је земља за нас'' млада Ајла, пуна духа и полета, заједно са секом и малим синчићем се спрема за одлазак на састанак са Данијелом. Ходајући до места састанка видимо башчаршију окићену као за новогодишње празнике, а тренутно је лето или најдаље пролеће, судећи по гардероби коју актери носе (ЗАКЉУЧАК: све је дивно и красно, срећно, хармонично и у благостању, али има неких који ће то благостање нарушити). Затим, Данијел на састанак долази у пандурском оделу иако је ван дужности(ЗАКЉУЧАК-: Срби се у јавности не појављују без униформе). И тако наше двоје јунака крену да плешу, кад не лези враже, неко постави бомбу и све оде у три лепе, али они некако преживе. Значи, тако је почео рат.(хвала анорексичном болиду што ме је просветлио) Нема убиства никаквог старог свата. До краја нам није познат идентитет починитеља, али с обзиром да је само један народ вичан тероризму на овим просторима, лако ћемо закључити ко је кривац. Муслиманске мушкарце стока одводи у непознатом правцу, а за жене се прави конц. логор где је силовање једини задатак српских војника и старешина. Заповедник логора је баш наш Данијел, капетан по чину и син српског генерала кога тумачи добропознати несрбин а Србин Раде Шербеџија. И наша Ајла завршава у том логору, те је Данијел узима под своју заштиту и ту се развија однос који, сигуран сам није јасан ни творцу ове накарадије. Час се јебу, час вриште, час јој прети, час је гузи, час га она слика, час он плаче... Мислим да би се и Достојевски изгубио у овој карактеризацији ликова.
Е сад, ту и тамо између силовања дешавају се и понеки десанти и борбе, али остаје нејасно против кога, јер ниједан Муслиман није наоружан, ни униформисан. Такође по целом граду делују и неуморни српски Василиј Зајцеви који раде 00-24, а специјалност им је убијање деце до 5 година. У једној паузи између јутарњег и вечерњег силовања, Срби упадају у музеј, и онда Никола Ђуричко(тумачи лик српског војника) изјављује-,, ******* никад нисам био у музеју'' (ЗАКЉУЧАК: Срби су неартикулисана гомила којој су стране уметничке вредности карактеристичне за цивилизоване људе)
Епохална је и сцена када се српска стока опија у некој дискотеци, а у дворишту седе заробљенице. Неколико пијаних Срба одводи пар бакица и тера их да се скину голе, па им се онда смеју сви, укључујући и српске жене које су нашминкане нападно попут најгорих курви из Пициног парка(ЗАКЉУЧАК: српско семе је зло, било мушко или женско). Све је то пропраћено хитом Радише Урошевића јер неотесана српска марва не зна за други правац у музици.( Чуо сам да је Радиша тужио ту истетовирану дрољу за неовлашћено коришћење тог материјала. Ако јесте желим му сву срећу на суду).
Приликом још једне паузе од силовања, деси се напад Срба на муслиманске положаје и тада злотвори користе жене из логора као живи штит. Израз лица српских војнка док убијају ненаоружане људе је као кад беби даш звечку. Толику срећу просечан човек не доживи ни кад му се роди дете. У међувремену Срби упадају у Ајлин стан и бацају њеног малог сина са терасе...
У једном моменту камера нам покаже и Муслимане. Они у свом штабу разговарају, пре свега, о томе како маштају да све престане, о музици, о кока- коли, пици, шопингу и осталим ситницама које улепшавају живот обичним људима. Такође напомињу да и поред свих зала које им наносе Срби они не мрзе, напротив... Сувише је то велико срце да би мрзело. Њихов презир се ограничава и зауставља само на Србочетнике-ма шта то значило. Срби су константно пијани, и у том пијанству немају никакву меру. Ово се односи и на главнокомандујућег Шербеџију који пијан издаје команде.
УН ништа не предузимају, и у позадини се често чује глас тв спикера који дочарав грозоту са терена и вапи за интервенцијом. И онда се у једном моменту, најављује да је храбра америчка администрација на челу са Мадлен и Билом, одлучила да стане на пут српским крволоцима...
И таман, кад помислиш да грђе не може, да је Анђелина поентирала, кулминирала, свршила, дешава се ејакулација по мозгу невиђених размера. Забада нам ону ствар директно у централни нервни систем: изнервирани и рањени Данијел (глумац који тумачи овај лик је иначе, најодвратнији лик кога сам икад видео, рачунајући и Динкића) убија Ајлу јер му је тата срао да не може да буде с муслиманком и предаје се унпрофору уз речи ,, Ја сам Данијел Вукојевић- Ја сам ратни злочинац''. Ту сам, морам признати остао без текста...
О патетици, тарзанском енглеском, бедној глуми и преглумљавању, епски огавном сценарију и осталим стварима не вреди трошити речи.
Дакле у ,,филму'' нема цивила српске националне припадности као ни униформисаних муслимана, нема Абу хамзи и Насера, нема зверског убиства Рада Рогића, нема Медачког џепа, нема тузланске колоне, нема било каквог наговештаја да је у рату постојала и друга страна. Углавном, ово мегаговно намењено је заклетим антисрбима, празноглавцима, незналицама, аутошовинистима и адресатима тезе да је за све недаће у бившој Југославији крива Србија и да су Срби злочинци по рођењу.